Original subtitles

Kad sam bio mali, znao sam da dočaravam.

Mogao bih učiniti čuda. Nije bilo ništa što nisam mogao učiniti.

Bilo je divno, zaista!

Onda imamo pet, imamo pet minuta do početka emisije.

Da. Ne, onda je tako lepo.

Vidiš li me sada...?

Vidiš li me sada?

Sävbyholm, raj na zemlji.

Gdje bismo odrasli, zaštićeni od svakog zla.

Halli-halli, pusti loptu, visoko u plavo!

Stani!

- Djeco, vrijeme je za spavanje! - Ali mama, ne još!

- Možda ću i ja sada morati da idem kući. - Hajde, samo još malo.

Vidimo se sutra! I prekosutra ujutro.

I sve ostale dane.

Bili smo Tomas, Dženi i ja...

- Ćao! - Ćao, Jenny.

...u djetinjstvu kada sam još mogao dočarati.

Pakao!

Daj mi snage da sve ovo podnesem!

Sotonin perkele, šta ležiš tu, prokleti klinac?

- Dobro jutro. - Usrano jutro kao i svako drugo.

- Volim jutra. - "Volim jutra."

Imam dete koje voli jutra. Šta sam pogriješio u svom odgoju?

- Zdravo Jenny! - Hej, Juha!

- Vidimo se kasnije. - Da.

Dobro jutro.

Ne tražim puno. Ne sanjam o miru ili okončanju gladi u svijetu.

Ali sanjam jedno jutro bez dlakave mošnje za doručak.

- Mogu li dobiti još jedan sendvič? - Naravno.

Sigurno dovraga nije pojela onaj koji je jela.

A ti prokleto dobro ne psuj pred decom.

Jesu li to današnje novine?

Da li isečete današnje novine? Nisam ga još pročitao.

- Izbacuje bioskopske reklame. - Ja ih zapravo skupljam.

- Jednog lepog dana ustanem i odem. - Što se mene tiče, možeš da radiš šta hoćeš.

Samo stavite taj odvratni pungkulan u svoje gaće, molim.

Voleo bih da čuješ kako zvučiš.

Juha još nije gotova, ali možete ući.

- Zdravo! - Zdravo!

- Možeš pokupiti Marianne u slobodno vrijeme večeras. - Zašto ti to ne možeš?

Zato što se dešava da je to sastanak u matičnoj i školskoj zajednici.

To nije moj problem, zar ne?

Zar da se svađamo ovdje kad Juha ima prijatelja i sve ostalo?

Šta dođavola taj klinac radi ovdje ovako rano ujutru?

Daj mi snage da sve ovo podnesem!

Znate da ona dolazi ovdje svako jutro i imaju društvo za školu.

- Prokleto može da čeka napolju! - Deca ne smeju da imaju prijatelje ovde. Ljubazno.

Ne brini za njega. Hoćeš sendvič?

Nemam život, ali imam zamjensko mjesto u kućnom i školskom odboru.

I paziću na to.

Šta znači ono što tvoja mama stalno govori?

Daj mi snage da sve ovo podnesem. "Ge mig kraft att stå ut."

Onda kada se probudi u nedelju, ako su pili, kaže:

Čekam oslobodioca smrti!

"Čekam smrt - oslobodioca."

Čekam smrt - oslobodioca!

Ćao, Jenny, vidimo se kasnije.

Pa, Lennarte! Pa, Pia! Pa, Eva-Lena!

- Hej, Lee! - Hej, Juha!

Ko vam se najviše sviđa: Sweet, Slade ili Sparks?

- Slade. - Niko te nije pitao, zar ne?

- Oprosti onda. - Slatko, apsolutno.

Visst är de bra? "Ballroom Blitz", "Poppa Joe", "Little Willy"...

- Znaš da znači mali kurac, zar ne? - Samo zato što ga imaš.

Šta ne radite da biste bili voljeni?

Mogao sam sanjariti kako umirem i kako su me svi tada oplakivali.

Naša kuća gori i ja uzimam Marianne na leđa, iskačem i ubijam se.

- To ne može biti istina! Ne Juha! - Bio je najbolji!

Zašto sam bio tako glup i glup u svojoj glavi?

Svi, svi žale za mnom.

Moje dijete! Moje dijete!

I kako bi bilo tiho kod kuće.

- I gospođice... - Dragi mali Juha.

Sada mislimo na tebe koga smo izgubili i koji tu ležiš i mrtav si.

Ko će sad pričati viceve i izmišljati avanture?

On dolazi? On dolazi?!

Pa, onda je vrijeme da prikupimo knjige za ovu sedmicu.

A onda ćemo završiti sa satom zabave. Postoji li neko ko...?

- Ja, gospođice! - Da.

- Ispričaću ti neke smešne priče. - Da, vidi se tamo.

"-Majko, mali brat je crven u licu. - Tiho dijete, i zatvori vrata pećnice."

- Ali molim Li, nemoj ga ohrabrivati. - Bilo je zabavno.

"-Mama, ja ne volim malog brata. - Umukni mali i jedi šta imaš za sebe."

Nije ništa. Samo nastavite, za dobrobit svijeta. Samo ću zgrabiti i otići i…

"-Mama, tata mi uzima macu. - Začepi klinac i nastavi lizati."

Stani, kako odvratno!

"-Mama, koliki je Atlantski okean? - Umukni mali i nastavi plivati."

- Ubit cu te. - "Zašto tata trči u cik-cak?"

- Umukni, jebeno kopile! - "Umukni klinac i ponovo učitaj"!

"Mama, mama..."

"Mama, mama!"

Trebao bi biti umjetnik kad odrasteš. Ili glumci. Vrlo ste dobri.

- I sam ću postati pronalazač. - Šta si onda izmislio?

Samo ovaj.

Lepo je, ali šta s tim?

Ništa. Ali piše "kliknite" kada to uradite.

Kako si to izmislio?

Zapravo, nisam je toliko izmislio koliko sam pronašao. Na ulici.

Vidiš?

Evo, shvatio si.

Hvala, ali ne mogu to prihvatiti.

Ali mogu to izdržati na neko vrijeme, a ti ćeš ga kasnije dobiti.

Vidimo se!

- Prokletstvo, to su peciva od krompira. - Mrzim to.

Tu je zapravo džem od brusnica.

- Je li ovdje besplatno? - Ne znam.

- Mogu li da sednem ovde? - Naravno.

- Ali prvo sam pitao. - Da, ali sada je Roy sjeo tamo. U redu?

Uh, sranje, samo smo se šalili. Uzmi stolicu i smjestit ćemo se.

- Tomas? - Hej, Juha.

- Je li ovo sjedište slobodno? - Apsolutno.

Ubij, ubij, samo ubij Kila na moj rođendan

Onda kada vidim sav crveni sprej nasmejem se

Majstor, sad Juha opet peva tu pesmu.

Juha prestaje da izbacuje psovke.

- Stefan, Lenart... - Erik!

Ako zabiješ olovke u nozdrve, prokleto si očajan.

- 7482348. - Zdravo, Juha je. Je li Stefan tu?

Stefane, za tebe je! Juha je.

- Dobro, budi tiho. - Pa! - Pa, to je Juha.

Sve u isto vreme!

- Ima li nekoga sa tobom? - Ne, sam sam.

- Mislio sam... mogu li doći? - Ne, majka kaže da moram da učim.

Dobar dan!

Moram da prestanem.

- Zar ne bi voleo da odeš u nečiju kuću? - Ne, nemam želju.

- Mama! - Daj mi snage da sve ovo podnesem!

Ne, sada stvarno možeš pomoći. Evo, sortiraj mamin porcelan.

- Baciti ili ne? Ne želim ih. - Ni ja.

- Ovo su samo tvoje stvari. - Prokletstvo, da li je majka i ovo sačuvala?

Ovo jednostavno ne možete baciti.

- Pa, mogu. - Ponekad si tako prokleto glup u glavi.

- Pogledaj! - Daljinski upravljač za TV u boji.

- Zašto ga je mama sačuvala? - Ona je sve spasila.

- Upravo sam bacio izjave mog oca. - Već je bio pokvaren kada smo ga dobili.

Sjećate se da je mislila da je kancerogen?

- Znao sam! Nema baterija. - Šta?

- Pogledaj! - Zar nikada nisu stavili baterije u njega?

Mama... pusti me da uzmem sve.

Prokletstvo, to si ti. Juha Lindström!

- Ti si Juha Lindström! - Ja sam Juha Lindström.

Prokletstvo! Provjeravao sam te sa djevojkom. Sviđaš joj se.

Tack.

Moram joj poslati sliku. Reci: "Zdravo, Linda!"

- Dobro je. - Tvoja ruka je bila na putu.

Rekao si nešto: "Sävbyholm, raj na zemlji."

- To je mišljeno sarkastično. - Sanjamo da možemo da priuštimo da se tamo preselimo.

Odnosno, kada bi se djeci dozvolilo da tamo odrastaju. To je zaista raj na zemlji.

- Nisam bio tamo otkako sam otišao. - Ni jednom?

Prije 40 godina.

- Šta ima? - Dobro, a ti?

- Šta radiš tamo? - Idi svojim putem, ja kakim!

Niste jedini koji treba da koristite kupatilo. Izađi odmah!

Mama, da li je u redu da Juha dođe na kratko?

Hvala ti onda.

- Majko, idem do Jenny na neko vrijeme. - Ne ideš ti nigde, hrana je gotova.

Hrana, ne znam, nekakav zločin protiv čovječnosti, to je sigurno.

- Ćao! - Zdravo, stari!

Mama, Juha je stigla.

- Zdravo. - Hajde, idemo u moju sobu.

- Hoćemo li da čitamo stripove? - Da.

Usput, znaš li da sam bio ispod maminog i tatinog kreveta kad su se jebali?

Nije. Kako je tada zvučalo?

Volim ovo...

Oh, oh, tako je lijepo! Tako je lijepo!

Gori, gori...!

- Ali šta je tada gorelo? - Ne znam. Pax za Knasen.

Jeste li zaljubljeni u nekoga?

- U kome? - Stani. Ti znaš to.

Čekaj, jesi li se našminkala? Nikad te nisam video sa senkom.

- Je li ružno? Da ga operem? - Ne, to je tako... neobično.

- Ali veoma lepo, naravno. - Da li misliš?

- Onda, jesi li zaljubljen u nekoga? - Li, naravno!

- Da, slatka je. - Sigurno jeste?

- I tako lepa kosa. - Sigurno jeste?

Toliko sam zaljubljena u Lija da mislim da umirem. Ali obećaj da nećeš nikome reći.

- Obećavam. - Verujem samo tebi. Znaš to, zar ne?

Naravno, kako lepo.

- Jenny, da li Juha ostaje na večeri? - Otišao je kući.

Nešto nije u redu?

- Idi svojim putem! - Ali šta si uradio sa licem?

- Jenny? - I mama?

Možeš li doći ovamo na malo?

Jeste li počeli da se šminkate i šminkate? ha?

Tako sam razočaran u tebe.

Ali možda je to ono što želiš.

- Odličan posao danas! - Da to...

Posebno drugi. Mislim da je bilo neverovatno!

U redu...

- Dakle, prvi je bio loš, zar ne? - Ne.

Ili je zapravo bilo dobro.

- "Ali"? - Ne, bilo je dobro.

U redu, ali... da.

Dobar posao!

- Da da. Kada je večera? - Sada je.

Hvala na matineju!

- Koliko je sati sada? - Sest i 15 je.

Onda jedan i petnaest do sledećeg.

To nije moja stvar, tamo je sigurno bilo sto ljudi.

- Kako je bilo tada? - Ne znam ni kako smo stigli kući.

- Jeste li i vi bili tamo? - Naravno.

George?

Malo si zakasnio sa bledenjem tamo u poslednjem crnom. Opet.

- Ja ću razmisliti o tome. - Sjajno!

- Gde je to bilo negde? - Pod za zabavu ovde.

- Hvala za danas. - Hvala.

Požuri, eno ga!

Izvinite što stojim. Gledao sam sve tvoje emisije. Možemo li napraviti selfi?

- Ti si majčin veliki idol. Za stvarno. - Apsolutno, ide dobro.

Izvinite, možete li nam pomoći da slikamo?

- Da naravno. - Hvala!

Znate ono što kažete o ustavanju i hodanju?

To mi je mnogo značilo.

- Lepo! - Hvala!

- Zauzet duplim nastupima. - Da, razumijem.

Vas, inače, opet su zvali iz tog trgovačkog centra u Sävbyholmu.

- Mogu li da te nateram da se predomisliš? - No ne baš.

Jesi li siguran? Četvrt milje za 45 minuta.

Sävbyholm centar 30 godina. Ti si sin sela, žele te tamo.

Jesi li potpuno glup u glavi? Ne!

- Lak novac, pomislio sam. - Ne, mislim.

Nema šanse u paklu da se vraćam u tu seronju.

Ni za koji novac na svijetu.

- Sada sam kod kuće i želim da se opustim. - Da, možemo razgovarati kasnije.

"Bygdens sin..."

- Huha, jesi li se jebao? - Naravno da jesam.

- Je li tako? - Da, ni ti nisi Šveđanin, zar ne?

- Roy onda? - Da, šta ti misliš?

Onda Thomas?

- Thomas se nije jebao. - Thomas se nije jebao.

Tomas se nije jebao.

Zašto imaš tako ružnu, prokletu kockastu jaknu? Da li ga je tvoja majka sašila ili ne?

Odgovori onda!

Ko ti je sašio prokleto ružnu jaknu?

Nakon današnjeg časa, Tomas...

...kada odeš kući, Thomase, čekaćemo te.

Onda ćemo te pobediti, Thomas. Prokletstvo šta ćemo da te pobedimo.

Da li razumiješ?

- Odgovarate kada dobijete pitanje. - Da li razumiješ?

- Da. - Znaš li zašto ćemo te pobediti?

- Ne. - Jer se nisi jebao, naravno.

I zato što imaš tako ružnu kariranu jaknu.

Želiš da on zna, zar ne?

Jesu li se svi promijenili? Čovječe, nisi uopće obučen!

Tako-tako! Postavite za pet minuta. To važi i za tebe, Thomas.

Šta sjediš tamo i radiš leđima? Yuk!

I tako počinjemo lekciju valjajući se po hladnom podu!

I tako počinjemo sa struganjem koljena o tvrdi pod teretane!

I tako počinjemo lekciju sa hiljadu osvježavajućih sklekova!

I tako počinjemo da se smejemo debelim momcima -

- ko ne može da pređe preko postolja!

I tako počinjemo lekciju ispitivanjem -

- ako se jedan od dječaka približava pubertetu.

Dakle, nije ništa posebno, vidite.

Gubite gaće!

I ti, Juha. Skinite gaće. Zar ne misliš da sam video gole dečake -

- kučići bez dlake, tanke guze? Gubite gaće!

Svi treba da se istuširaju!

Pa, zar nisam to mislio? Vaš Petter-Niklas izgleda isto -

- kao i svi drugi Petter-Niklas... sor. Petter-Nicklasar-sar. Cocks!

Stefan i Lenart!

Ako imate nešto da kažete, recite to naglas da čuje ceo razred.

Da, onda smo odložili knjige iz matematike.

A onda, kao i obično, završavamo zabavnim satom.

Da li je neko nešto pripremio?

Da, Thomas?

Bol u stomaku? Ne možete imati toliko bolove u stomaku -

- da ne možeš ostati zadnji sat kada je sat zabave i sve to?

Ne, mislio sam. Idi sad sedi pa ćeš videti da će ti uskoro biti bolje.

Da, zabavan sat. Da li je neko nešto pripremio?

Skica? Kviz?

- Bilo koji? - Ja!

Drugo?

Šta ste planirali da ponudite ove nedelje?

- Skeč u kojem igram sve uloge. - Da, mogao sam to zamisliti.

Ima li još neko stvarno nešto?

br. Da, samo napred, Juha.

Ovaj skeč govori o sobaru koji je zaista glup.

U svim slučajevima. Dobije posao kod bogatog tipa.

"Izvinite gospodine, mogu li raditi ovdje?"

"Naravno, shvatite, ali Bog vas blagoslovio ako napravite bilo kakvu grešku."

"Ne, neću."

"Prva stvar koju možete učiniti je očistiti prozore."

"Biti će."

"Ali šta radiš u Hälsinglandu?"

"Gospodin je rekao da treba da operem prozore."

- Onda se zahvaljujemo Juhi.. - Nisam završio.

vidi...

"Rekao sam ti da čistiš prozore, a ne gipsaš."

- Ali ozbiljno. - "Imaš još jednu priliku!"

"Idi do pekare i uzmi lepinje. Ali šmrkaj."

"Biti će."

- Ali predaj se sada. - Prokletstvo, kako odvratno!

"Evo, dobri gospodine, imate lepinje."

"Ali šta je ovo?"

"Gospodin je želio lepinje sa špagom."

Da li razumiješ? "Sno're on."

Ne, nemojte otkazivati. Ovo je tako lijepo.

Samo moram obaviti mali zadatak. Odmah se vraćam.

"Oh, idiote! Sad si otpušten."

"Hvala, ljubazni gospodine!"

"Nisam našao udarac, uzeću sanke."

- Da li si spreman? - Sad je gotovo.

Kako lijepo!

Ali onda zahvaljujemo Juhi na ovom lijepom skeču.

A ako niko drugi nema ništa, možemo završiti…

- Imam još jednu. - Ali ne!

Da, vidite? Ali onda ispred njega!

Kul skica ha, Simon? Vidimo se u ponedjeljak.

Ubij, ubij, samo ubij Kila na moj rođendan

Svakako.

- Pa, Pia. - Kako ih ljudi uopće mogu voljeti?

Da, jesi li još tamo? Zar te nije bolio stomak?

Jer.

Onda nema razloga da ostanete ovde, zar ne? Dakle, marš kući sada.

Kako je? Bilo je jako usrano, to u gimnastici.

Stefan i Lenart ponekad mogu biti tako grozni.

- Zar ne možeš da me pratiš kući? - Huh?

Verovatno se ne uklapa baš najbolje.

Razmišljao sam da idem sa Jenny. A mama je htjela da odmah idem kući.

Molim te?

Stefan je tako glup, dobar je samo u gimnastici.

Ni u čemu nisam dobar, u svemu sam najgori.

- Ja sam najgori u bacanju malih loptica. - To je samo zato što bacaš devojke.

Ja zapravo bacam duža bacanja djevojaka nego muška.

Samo nekoliko metara od majke. Misli tako blizu da si stigao kući.

- Mislili smo: Ako čekamo tamo gdje živi... - ...nema šanse da nam nedostaješ.

- Pusti ga. - Šta je s tobom?

Bio si u tome. Prokleto pametno pretvarati se da ide s Tomasom kući i laje.

- Prokletstvo, lažeš. -To nije istina. - Šta? Mislio sam da si nam prijatelj.

- Naravno da jesam. - Dokaži to!

- Držimo se, ne morate da se plašite. - Hajde!

Ali nemoj izgledati tako prokleto uplašeno. Samo ga tuci dovraga.

- Ne, neću to da uradim. - Ili to ili ćemo te pobediti.

Dok ne povratiš, kopile!

Pa jesi li ti naš štap ili njegov?

Ti, kažem. Briga me za Tomasa.

Dokaži to! Uradi to onda!

Hajde, stvarno. Ti ili on. Jesi li kukavica ili nisi?

- Hajde! - Hajde!

- Zar ne razumete? - Hajde, Juha. Tako ti to radiš!

Bolje! Ti možeš bolje!

- Šta dođavola, Juha? - Šta dođavola? Idemo.

Thomas, nemoj...!

Jesu li te opet udarili?

Uđi i dobićeš sok i kolač.

- Ne znam, verovatno moram kući. - Ali moramo te nekako pozvati.

- Zar ne moramo, Thomas Liebchen? - Da.

Poslali su tortu čak iz Njemačke. Pun je grožđica i voća. Kao to...

Dakle... Znači ti si Juha. Je li to švedsko ime?

- Finski - Finska som är so schön.

I Sibelius!

Većina kompozitora su inače Nijemci.

Znaš taj, zar ne?

Kad bih mogao razumjeti zašto moraju biti tako zli prema Tomasu.

Zašto su tako zli, dijete?

Ne možeš to više. Veliki momak, postao je. Tako majčinski.

Da li se i ti toliko ljutiš kada te majka poželi da te pomazi, Juha?

Ali moramo nešto da uradimo sa nestašnim dečacima, zar ne?

Ali naravno! En kalas!

Održat ćemo veliku zabavu i pozvati sve u razredu.

Uz igrice, poklone, dobru hranu, a možda i ples.

Tada ćete biti popularni!

Huh, zar ne misliš da je zabava napravila... u čemu je... trik?

Možda zaista ne znam sigurno.

Onda mi tako kažemo. Tako zabavna i sjajna ideja!

Hvala ti, dragi Juha, na pomoći.

Tako sam srećna što je Tomas dobio pravog prijatelja.

Hoćeš li peni? Da kupim bombone za ili možda strip.

Da, sada razumem. Želiš da te ostave na miru!

"Zar jadnik nije trebao uskoro završiti razgovor?"

Jag går odmah. Odmah!

Evo, donesi ovo. Onda ga možete baciti na cestu.

Svakako.

Usput, reci majci da nemaš dječije zabave u šestom razredu. To je smiješno.

Kad sam bio mali, znao sam da dočaravam.

To je bilo prije nego što su me naučili da ne mogu.

Tack!

Odlično veče!

Inače, upravnik je rekao da je neko ko vas je poznavao pitao da li se viđate.

Ne! Ne mogu to podnijeti, hoću kući.

- Šta, osjetio? - Tvoj najbolji prijatelj iz razreda.

Jenny?

Ne znam, to je bio domar koji... To je tvoj najbolji drug iz škole.

- Mora da je Jenny. Je li to bila Jenny? - Ne znam.

Dobro onda. Pa... Reci joj da može doći u lođu.

- Otvoreno je! - Pa, tvoja poseta je stigla.

- Čekaj, Juha! Dugo se nismo vidjeli. - Zdravo...

- Ne prepoznajete me? - Ne.

Ali niste postali toliko izuzetni da ne prepoznajete klasni polarizator, zar ne?

Stephen? Stefan Larsson?

Da, šta si dođavola mislio?

Da ti...

Evo kako izgledam danas. Sranje, ali šta da radiš?

Pa... Sranje mislio sam da je...

jaja...

- Mi smo neki momci koji sede za barom. - U redu.

Zamislite da ćete postati slavni. Nisi tako mislio.

Pratio sam te na TV-u i čitao novine i...

Znaš da čitaš?

Tako si kul! Klasični jebeni Juha.

Nisi se ni malo promenio. Isti si kao ti.

Ne slažem se sa tim.

da...

I ti? Šta je s tobom?

Da, nije postao slavna ličnost ako tako mislite.

Ali zaista, Stefane, šta je s tobom?

Au, prokletstvo... Sigurno ti nedostaju dobra stara vremena?

Prokletstvo kako smo se zabavili.

Sjećate li se onog profesora gimnastike?

"U tuš! Svi se moraju istuširati!"

Radim nešto o njoj u emisiji.

A onda su uhodili mladenke kroz ključaonicu.

Sjećate li se njene Charlotte?

Kakve jebene sise je imala kad je imala dvanaest godina!

Znate li šta ona radi ovih dana?

- Nemam pojma. - Onda Lenart?

- Ne znam. - U redu.

Ali s kim si se dovraga družio? Jenny!

Nisam nikoga upoznao otkako sam diplomirao.

Ali jasno je, stvari su vam dobro išle.

Idi i zezaj se na pozornici.

Šalim se!

- I ti si bogat, pretpostavljam? - Biću u redu.

Možeš li da legneš?

Da, možda ga ponekad dobijem.

Neki ljudi dobro rade.

Znaš da sam pipao Jenny?

Nisi to znao?

U devetom razredu. Bila je prokleto pijana. Gotovo bez svijesti.

Pa smo... skinuli joj grudnjake i povukli je, cijelu bandu.

Nije primetila ništa. Mogao si da nađeš bilo šta u njoj.

- Izvinite me, idem kući. - Ali šta dođavola, nemoj biti takva jebena sisa.

Stubovi su tamo. Popijte pivo sa nama!

Ja ću provjeriti kišu. Možemo imati okupljanje razreda, to bi bilo zabavno.

Kako si dovraga bio nepristojan.

- Možeš li da se pomeriš? - Upozoravam te.

Pravimo selfi.

Otići ćemo kod tvojih prijatelja i napraviti selfie i onda idem kući.

- Dečki - Juha Lindström. - Nisam verovao.

- Stvarno? Rekao sam tako, dovraga. - Štap. Ti, ja moram da napravim selfi, a?

- Nadam se da ste uživali u predstavi. - Nismo ga videli.

- Ali ako tako licitirate... - Prilično je rasprodat.

Trebali ste vidjeti Juhu u smiješan čas, momci.

Sjećaš li se, Juha, kako se dovraga zvala ta mrtva pjesma koju si pjevao? Kako je prošlo?

- Ne sjećam se. - Naravno da se sećaš.

Pevao si je sve vreme. Ubij, ubij, samo ubij. Kako je prošlo?

Stvarno ne znam. moram da idem kuci...

Ti, druže. Samo jednom otpjevaj pjesmu kill za moje drugare. Budi malo uredan.

Ne sjećam se toga.

Ti si pravi umjetnik. Pevaj, dođavola!

Ubij, ubij, samo ubij Kila na moj rođendan

Onda kada vidim da sve crveno izlazi onda se smejem

Vidiš! Dobro, sećaš se!

Potpuno si isti kao ti, nisi se ni malo promijenio.

On... on...

Najgore je bilo to što se nisam mogao odbraniti.

To je bila skoro najneugodnija stvar. Da samo...

Bilo je... kao da ništa nije važno.

Sve što sam napravio ili pokušao da promenim bilo je na neki način…

Bilo je to kao putovanje kroz vrijeme. Ništa, samo…

A onda je postojala i druga stvar.

- Nešto o Jenny. - Naša Dženi? Jenny Karlsson?

Jenny-Jenny. Počeli su s njom u devetom razredu kada je bila usrana.

Ali nije pila. Ne sa njenim pentekostnim roditeljima.

Ne znam. Da, to zvuči prilično malo vjerovatno.

Ali zar ne biste trebali pokušati saznati? Provjeri.

- Šta da proverim? - Ne znam. Možda bi je trebao nazvati?

- Pozvati? Nismo razgovarali 40 godina. - Ne znam.

Nikad se ne osvrći, nikad se ne okreći.

Nikada nemojte preuzimati nikakvu prokletu odgovornost, bez obzira na sve.

Proklet bio! Ja preuzimam odgovornost. Ljudi mi e-mail, ljudi pišu rukom pisana pisma.

Dođavola, ljudi izlaze na ulicu i zahvaljuju mi ​​što sam ih spasio.

- Ja sam heroj! - Naravno, ali onda ste obavili svoj dio posla.

Nisam stigao nigde.

Nisam stigao nigde.

Ući!

Možete zadržati cipele. U dnevnoj smo sobi. Imamo televiziju u boji.

Vi ste posljednji u cijelom Sävbyholmu s televizijom u boji.

Ali ovaj ima daljinski upravljač.

Pazite...! Tata će upravo testirati daljinski upravljač. Pazi, pazi!

Nikada ne smijete smetati kada tata koristi daljinski upravljač.

Ne znaš kakvi talasi izviru iz takve skuše. -Pritisnite sada.

- Upali ga ponekad. - To ja radim.

Da li nešto nije u redu sa televizorom?

- Pokušajte sada promijeniti kanal. - Pokušavam, vidiš?

- Radiš nešto pogrešno. - Ne radim ništa loše!

U redu, svima. Sada pojačavam zvuk.

U redu, sad ću pojačati.

Sada mijenjam kanal.

Sotonina pamet! Sotonin pakao!

- Mogu li probati? - Ne, dobijaš rak!

Slomljeno je. I Bog zna kakva prljavština curi odavde.

Sada zaključavam ovo u finom ormariću.

- Bio je to dobar TV. - Izuj cipele, mali! Satano!

Petljate li po kući sa unutrašnjim cipelama? Pakao.

- Hajde idemo. - Jeste li zaljubljeni jedno u drugo?

- Umukni, ti jebeni klinac. - Dođi i sedi.

Moj bože...

- Ionako je bliska slika. - Da. Boja!

Razmišljao sam o nečemu što si ranije rekao o Liju.

- Šta? - Pa da si bio zaljubljen u nju i tako dalje.

- Jeste li onda pitali priliku? - Jasno je da nisam.

Jer sam mislio da... da možeš imati kuk -

- i pozovi i Li, onda bi mogao tražiti šansu za nju.

Hoćemo li napraviti zabavu? Nikad to ne bih dobio za tatu.

- Zato što ne možemo biti s tobom. - To je zapravo bio samo predlog.

- Možemo biti kod mene. - Jesi li ti glup?

Ako smo ti i ja zajedno, možemo biti kod mene.

- Da li bih se družio sa tobom? - Da.

Jedina mana zabavljanja sa Juhom je što i njega morate pozvati.

Samo.

Säg: Ne, hvala. Ne volim kukuruzne pahuljice.

"Ne, hvala. Ne volim kukuruzne pahuljice."

Opet: Ne, hvala, ne volim kukuruzne pahuljice.

- "Ne, hvala, ne volim kukuruzne pahuljice." - Dobro!

- I kašu. - "Kaša."

- Ne, hvala, ne volim kašu. - "Ne, hvala, ne volim kašu."

A sada dolazi brzi led. Morate reći ne…

- Mama? - ...sva jela koja vam se nude.

- Mogu li dobiti hipija? - Možeš pitati tatu.

Mogu sa Stefanom, biće jeftinije.

- Corn flakes? - Ne volim kukuruzne pahuljice.

- Dobija za svoje roditelje. - Sad mi ovo nedostaje.

- Kaša? - Mama, reci mi da mogu.

"Ne volim kašu."

- Mama-mama... - Satano, onda možeš imati kuk!

"Kaša. Ne volim kašu."

- Slaninu i jaja? - Ne hvala.

Jedan dva tri!

- Onda skoči, Thomas! - Hoću.

Onda skoči, Thomas!

Nije strašno.

Samo skaci!

- Hajde! Skoči ponekad, Thomas. - Da, hoću.

Hajde, Thomas! Samo skaci!

Da, hoću.

- Pa! Igraš li se u pješčaniku ili ne? - Pa, Steffe. Dođavola imamo.

Prestani da se ljuljaš nekad, Thomas. Jesi li glup ili sta?

Inače, sad ću da igram sa Stefanom. Nemam vremena sa tobom.

- Želi da traži šansu za Li. - Da li želi? Ona koja je tako slatka.

- Nikad se ne bih usudio. - Znaš li da si jebeni idiot?

- Dobro, koliko da pozovemo? - Deset ili dvanaest, ne više.

A onda moramo imati parove, da svako ima s kim da pleše.

U redu. Počinjemo od tebe i mene.

- A onda želim da pozovem Li. - Ti si zaljubljen u Li, zar ne?

- I Lennart i Pia, naravno. - Li je sladak.

A ako pozoveš Piju, moraš pozvati i Evu-Lenu.

U suprotnom, Pia neće doći. Eva-Lena je Božja kazna na zemlji.

- Devojka je nestala. - Zar ne bi trebao pozvati Jenny?

- Pa, trebao bih. - Iako je prokleto ružna, ta riba.

Nije dobra ideja imati je na kuku. Jednostavno je ne možeš pozvati.

- Mora da razume. - Da upravo.

Ne želim ni Erika pozvati sa smiješkom.

- "Erik sa osmehom"? - Videli ste njegov osmeh, zar ne?

Stavi olovke u nos i misli da si duhovit. Neugodno!

- Koje druge? - Možete li zamisliti Tomasa Karska na kuku?

pa...

Šta, dovraga, ti i tvoja jebena majka mislite da ste?

Šta mislite ko želi da dođe u vašu kuću? ha? Huh?!

- Samo odbijam! - Inače ne dobijam nedeljnu naknadu.

Sta radis ovdje? Oko čega se zezaš i buniš?

Samo sam htio uzeti kartu, to je bilo to.

U ovom razredu ima dosta cikanja.

Probajte plijeviti korov kada krenete u srednju školu i vidjet ćete koliko to može biti zabavno.

Vjerovatno biste trebali biti svjesni toga. Riječi i bez rime.

- Mislim da će biti zabavno. - Na Thomasovoj zabavi?

- Samo zato što nikad nisi pozvan. - Možeš to da razumeš.

Šta, kako to misliš?

- Možeš pitati Juhu. - O cemu pricas?

Šta sam htela da kažem... Hoćeš li uraditi nešto posebno večeras?

Ne, šta bi to bilo?

Pia i Eva-Lena će nositi maksi suknje.

- O cemu pricas? - Na kuku. Tako su govorili u gimnastici.

Ako je tako, oni lažu. Nećemo praviti zabavu, onda bih te pozvao.

- Ne ljuti se. - Moram ići sada.

Onda se vidimo u ponedeljak.

Jenny, čekaj! Drži se, vraćam se uskoro.

Hoće li gosti stići u šest sati?

Vi zapravo možete ostati ovdje i pomoći u čišćenju.

Anna mun kaikki tägää. U životu žalim samo za jedno: trebalo je da uzmem kontracepcijske pilule!

Sotona đavo!

- Evo. - Šta je to?

To je moja kolekcija bioloških oglasa.

- Bila je to lepa kolekcija. - Shvataš.

- Zašto? Zašto ga dobijam? - U svakom slučaju, moram da uđem sada.

- Vidimo se u ponedjeljak. Ćao, Jenny! - Ćao!

Pa! Došao sam malo ranije, jer sam mislio da možemo izabrati muziku.

Jenny, zovem te. Obećavam.

- Jenny? Da trenutak. - Je li Juha?

Ne, Tomas je. - Trenutak, Thomas.

Najgora stvar koju ste ikada uradili! Vidi, znaš da je mama tužna.

Ne treba misliti da postajete slađi kada nanesete mnogo mrlja!

- Zar nemaš drugu muziku? - Šta, zar nije dobro?

- "I Feel Love" sa Donnom Summer? - Eller "School's Out" sa Alice Cooperom?

Imam "Love to Love You Baby" sa Donnom Summer. Iako je majčino.

Ona se strašno boji toga. Ne znam da li možemo da je igramo.

- Pa, očvrsni se! - Dobro onda.

- Hoćemo li još jednom zaplesati? - Ne, sada hoću da se odmorim malo.

- Hajde da igramo. - U redu.

- Da? - Je li Jenny unutra?

Jenny ne želi nikoga da upozna.

Zamolila me je da ti dam ovo. Rekla je da je tvoje.

Pozdravlja se sigurno i zahvaljuje na pozajmici.

- Pa, Stefane! Pa, Lennarte! - Hvala ti zadnji put.

- Možda bi to trebao reći. - Hvala, nadam se da ste se zabavili.

- Inače, juče sam pitao za Lijeve šanse. - Pa, šta je onda rekla?

Šta ti misliš? Da naravno.

Zdravo, došli ste kod Jenny. Ostavite poruku nakon signala.

U redu, onda je publika na mjestu... Ali zar još niste završili?

Ne znam.

Ja samo... ne želim da se igram.

Ali izgleda kao velika gužva. Hajde sada.

Naravno, ali ne osećam se dobro.

Dakle. Drži se... Da, onda ćemo se voziti.

Vidiš li me sada?

Mein Liebling, onda je sve gotovo.

Nije bilo jeftino, ali sada ne razmišljamo o tome.

Sada ćemo se samo stvarno zabaviti.

Ah, prvi gosti! Zar nije uzbudljivo, dušo?

A ovo mora da je... da vidimo sad... Ovo mora da je Pia, da?

A ovo, je li Eva-Lena, da?

- Ovo je za Tomasa. - Hvala! Biće tako sretan.

Thomase, Liebling, pogledaj lijepe poklone koje su ljubazne djevojke donijele za tebe.

Sada ljubazno zahvalite Evi-Leni i Piji.

A ovo mora biti... Lennart. Uđi, uđi!

- Dobar dan, madam. - Ali tako pristojan mladić!

Thomas, i ti bi trebao biti takav.

Trebao bi češće dolaziti ovamo i naučiti mog Tomasa nekim manirima.

Biće mnogo batina za ovo.

Zdravo, Juha! Da pomognem?

O, kako si jak, Stefane!

Jesi li vidio, Thomas?

Onaj Tomasov tata koji je jednom u svetu postavio za trening sa tegovima, da.

Možeš me naučiti Tomasa kako da to uradim kako treba?

Sada, sedite za sto und essen und trinken i budite srećni.

Ali svi izgledate tako smiješno!

Na svakom tanjiru se nalazi i... Kako se to zove?

Ovakvu u koju duvate.

Svi sada!

Oh, tako mirno! Oh, tako mirno!

Sada možeš razgovarati i opustiti se dok ja dobijem svu hranu.

Jenny, možeš li mi pomoći?

Sve je zeleno, da.

Sigurno je... festlich?

Da li je Tomas taj koji hrče?

- Erik sa osmehom. - Šta je s tobom? Bilo je zabavno.

Sada svi pevamo za Tomasa!

Da, neka živi, ​​da, neka živi. Da, neka živi sto godina

Tomasov četvorostruki život. On živi...

Ura, ura, ura, ura!

Onda jedemo.

Samo naprijed i uživajte u dobroj hrani, svi.

- Misli li da ćemo pojesti ovu kakicu? - Možda bih trebao licitirati?

- Nisam toliko gladan. - Ne.

Dakle, sva djeca. Sada idemo na ples.

Ovde imamo gramofon i ovde imamo ploču -

- i svira prava pop muzika.

Nisam znao, pa sam kupio ploču za koju je prodavnica rekla da je popularna.

Je li to pogrešna pjesma?

Ne, Li, ne želim.

Šta nije u redu, zašto ne plešeš?

Ali zašto ne plešeš? Zašto ne igraš?

Zašto ne igraš?

Hvala. Hvala svima na dolasku...

...i želio sam proslaviti Tomasa.

Sada oni koji žele da ostanu na projekciji mogu, a oni koji žele mogu da idu kući.

Tack.

Tack.

Tada neće biti prikazivanja filma.

Juha i Dženi, bilo je ljubazno od vas što još uvek želite da ostanete -

- ali možete ići sada. Hvala vam što ste bili tako ljubazni. Hvala!

- Hvala. - Ćao.

majko...

Ne bi trebao plakati.

majko...

- Da, zdravo, da? - Zdravo, je li Eva-Lena?

- Da, ko je to? - Juha Lindström je iz razreda.

- Oh, to je bilo davno. Šta želiš? - Da, bilo je to davno.

Kako si dobio moj broj, Juha? Šta hoćeš od mene?

Zdravo? Ovo je skoro pomalo neprijatno. Šta ćeš sad da navijaš?

- Ali i meni se život nastavlja. - Naravno, ali zašto bih razgovarao s tobom?

Zovem jer provjeravam nešto što se dogodilo.

Posetio me Stefan iz razreda i...

Znaš šta? Malo sam zauzet i nemam vremena za razgovor.

Mogu li te nazvati kasnije?

Ne znam zašto me zoveš nakon 40 godina. Mislim da to nije dobra ideja.

- Da, ali imao sam... - Bili smo samo deca, razumete?

- Imaš dogovor. U redu. Zdravo s vama! - Dobro, zdravo!

Prokleta podmornica!

- Ali onda onaj zeleni pire krompir? - Da li je mislila da imamo pet godina ili nije?

- Šta je on mislio? - I majka je takođe luda.

- Stefane, hoćeš li da se igramo posle škole? - Zašto?

- Možeš li biti tih? - Umukni!

Gospođica nam je zapravo rekla da ćutimo.

- Ubij, ubij, samo ubij, ubij... - Huha, prestani s prokletom pesmom nekad!

- Pogledajte, svi! - Misliš da si duhovit?

- Bože, kako si detinjast. - I odvratno!

Kakav je ovo život? Dakle, čim okrenete leđa...

Uopšte vam se ne može vjerovati.

- Da, Eva-Lena? - Juha joj je zabila olovke u nos.

Pa, bilo je neobično odvratno čak i za njega.

Pazi!

- Možemo li se pridružiti? - Gde onda imaš Tomasa?

- Kako ja to mogu znati? - Zdravo!

Odlazi, ti odvratni CP klinac! Mrzim te!

čujete li to? Mrzim te! čujete li to?

Šta radiš, Juha? Stani!

Ali ne ni ti, jebena pizdo!

Jebena pičkica!

Takav kukavički gad, koji baca kamenje.

Mrzim te!

Vidiš li me sada? Vidiš me sada, ha?

Ubij, ubij, samo ubij Kila na moj rođendan

Vidiš me sada, ha? Vidiš li me sada?

Ok, onda smo zatvorili vrata. ha?

Juha?

Da li da uradim nešto?

Onda vozimo.

Tako sam jebeno umorna. Tako grozno, prokleto umorno.

Jesi li uredu?

Zatim gasimo svjetla u salonu. - Da, mesto na bini.

Vidiš li me sada? Vidiš li me sada?

To je manijak. Bio je to moj prijatelj.

Tomas Manik je.

TO JE. Imam ovo od kad sam bio klinac.

Sprava. Dao mi ga je.

Kad sam bio mali, znao sam da dočaravam. Mogao bih učiniti čuda.

Zdravo Stefane! Hej Roy!

Nije bilo ništa što nisam mogao učiniti.

Oduzeli su mi to i moram da ih mrzim zbog toga.

Za ono što su mi uradili, za ono što su uradili nama.

Učinio nas je poluljudima.

Jenny danas nije ovdje i svi znate zašto.

A Sävbyholm nikad nije bio ljepši od onih dana našeg djetinjstva -

- kada smo naučili da se plašimo.

Prokletstvo!

Thomas, Liebling, idem u kupovinu.

Bili smo Thomas, Jenny i ja.

ćao!

Poput Pepeljuginih polusestara, bile smo spremne da odsečemo prste i pete -

- da pritisnemo svoja prokleta stopala u tu prokletu sladolednu cipelu -

- da nas taj prokleti princ odobri.

Ali i dalje nismo bili odobreni.

Samo su hteli da vide da li smo spremni da se unakažemo.

Zdravo. Kako si?

Donio sam neke Fantome.

Da, onda je bilo gotovo!

Iduće godine ćete moći da se vozite autobusom do škole.

I želim da naglasim da u srednjoj školi nije moguće -

- da nastavimo sa autobuskom modom kao što su neki od vas radili ovdje.

Ne spominjem imena na tako svecani dan -

- ali mogu reći da će i Lennart i Juha morati pripaziti.

To mi je rečeno.

Izvini, ne znam šta mi je.

Gospođo Karsk?

Prije svega, naravno, moram vam puno čestitati na diplomi -

- jer znam koliko ste svi značili Tomasu -

- i koliko si se Thomasu svidjela.

Ne želim da tvoj veliki dan ukaljam ni jednom nijansom -

- ali mislio sam da bi možda hteli da znate u svakom slučaju...

...taj Tomas...

...taj Tomas...

- Skoči! Samo skaci! - Thomas, hajde!

- Vozi, Thomas! Nije ništa opasno. - Skoči!

Nisi ni primetio da ga nema.

- Ja sam komičar. - Ja sam komičar.

- Večeras ću ti pričati o svom odrastanju. - Večeras ću ti pričati o svom odrastanju.

Reći ću vam o devojkama i dečacima. Dobar i loš -

- i one koji su samo pokušavali da prežive.

I oni koji nisu preživjeli.

Ispričaću to tačno onako kako je bilo.

Ili možda nije bilo baš tako.

Ali ja se tako toga sećam.

Istina je da sam ustao i otišao.

Detinjstvo sam ostavio iza sebe.

Ali možda sam pogrešio.

Možda se na kraju morate okrenuti i vidjeti koga ste ostavili.

Zdravo.

Juha je. Juha Lindström.

ja...

Bio sam jedan od onih koji su tako strašno povrijedili tvog sina.

Izvini.

Izvini.

Halli-halli, pusti loptu, visoko u plavo!

Stani!

Djeco, vrijeme je za spavanje!

- Vidimo se sutra. - I prekosutra.

- I sve ostale dane. - Zdravo, Thomas!

ćao!