Original subtitles

У претходним епизодама...

Виктор Сергејевич Коваљов, мајор.

Хајде, држим те.

Ко сам ја да сумњам у Черкасова?

А ти чеш га уплашити ако објавиш лов на њега.

Они тамо од мене и траже лов.

Па, шефе, идемо?

Последњи случај Черкасова Случај број 9

Борио се.

Откуд је знао за Гришу? -Јуче сте били овде.

Можда вас је пратио.

Моје саучешће, Вања. Већ сам дао наређење.

Патроле на свим адресама: у близини твоје куће и где

Слава живи. Риту ће пратити на посао.

Ако ти нешто треба, реци. И да, Савин је на савезној потерници.

Његова мајка је у болници под стражом и сведочиће.

Наћи ћемо га.

И Черкасов је у опасности.

Средићу да га са женом пошаљемо

у неки санаторијум. Можда у иностранству.

Добро јутро.

Кафу, друже мој?

Дуго нисам пио добру кафу. -Не треба да се овде кријем.

Одвели су маму. -Неће је казнити због тебе.

Не може она без мене.

Почеће да је испитују, а не сме да се секира,

има дијабетес.

Мислиш да ћеш јој требати,

кад схвати шта си урадио? -Она ништа не зна. -О чему?

Хтео сам да се смеши и скоро сам успео.

Све је то због ње. -Немам никог тако блиског.

Кад бих имао, исто бих убио за њега.

Како су ме нашли? -Значи да си желео да те нађу.

Када убијеш први пут, буде ти страшно, али затим

долази равнодушност и желиш још.

Желиш да ризикујеш. Пушташ их све ближе.

Не, нисам такав! -Јеси, јеси! Сви смо ми такви.

Али имаш шансу да победиш у тој игри.

То није игра! -Наравно да је игра.

Игра, али не можеш победити сам.

Мораш да ме слушаш и сачекаш

да га немоћ и очај поједу изнутра.

Кога? -Онога ко нас обојицу тражи,

али то још не зна.

Иване Петровичу, Саблин тражи да одмах дођете.

Наћи ћемо га, обећавам.

Коваљов је у болници, испитује мајку.

Уђи, Вања.

Седи.

Слушај, Вања, сви раде на том случају.

Штампали смо потернице,

Биће залепљене на свим улазима и свуда по граду.

Новине ће објавити слику тог Савина.

Предузете су невиђене мере. Урадио си све што си могао.

Ево молбе.

То је почасна пензија, Вања.

И још, узми своје и иди.

Све сам средио, идете у Карлове Вари.

Лебедев ће средити одлазак.

Веруј, тако је боље за све. А главно, безбедније.

Молба за отказ на основу радног стажа.

Могу вас приметити, често долазите.

Напротив, ускоро ће почети да ме поздрављају.

А ви, Машо, знате да су најопасније убице

опасне управо зато што не личе на злочинце.

А ти људи доле нису паметни као ви.

Да, ни мени не помаже.

Машо. Машо!

Ви знате да тај бол није од тела.

То је бол душе.

Шта хоће? -Да помогнем.

Помогао сам истрази колико сам могао. Убица је на потерници.

Остаје да завршимо нашу причу.

Не можете помоћи. -Зашто мислите?

Ви верујете у науку.

Или не? Добро, а у пријатељство?

Верујете?

Здраво, Машо! Ја сам Кеша. Сад смо другови!

Не брини, све ће бити добро!

Да! А сећате се како сте

радили са мном своје сеансе, а?

Седите.

Затворите очи и слушајте мој глас.

Удах, издах.

У кући сте своје мајке.

Све изгледа као оне вечери кад је умрла.

Слушајте мој глас.

Безбедни сте, ја сам

уз вас.

На истом сте месту где се то догодило,

али сада сте одрасли.

Јаки сте, можете се борити.

Не кријете се као онда. Не!

Гледате шта тај човек ради вашој мајци

и не скрећете поглед. Памтите сваки детаљ.

Да, боли, али морате издржати.

Испуњени сте гневом и љутњом.

Они потискују ваш страх.

Ви чините корак

и кажњавате тог човека за то што је урадио.

И све који су му помогли да избегне казну јер су заслужили!

Како се не веселити, патити од разних беда?

У нашу кућу се уселио диван сусед.

Наш сусед свира кларинет и трубу.

То што осећате,

ваш бол, то је његово проклетство.

Уништите га и бол ће нестати.

Он је умро. -Да.

Али увек бирате онога ко ће вас повредити.

Онога ко вас подсећа на оца. И опет вам наноси бол.

Све зависи од вас, Машо.

Сами себи бирате пријатеље и непријатеље.

Машенка, је л' ти лакше?

Ви сте ме томе научили.

Одморите се, Машенка.

Како се не веселити, патити од разних беда?

Звали су ме због путовања.

Ако не желиш, нећемо ићи.

Хтели су најбоље, али ти одлучи.

Ниси ти крив. -Какве везе има?

Гришке више нема.

Треба да одспаваш. -Нећу.

Онда ми помози око паковања. Види шта сам нашла.

Сећаш се, мој поклон. Мислила сам да се изгубила.

Носичеш је? -Да.

Одлично.

Добро да нисте укључили ротацију.

Не! Изађите, молим вас, морамо да разговарамо.

Ако сад одеш, нећеш опростити ни себи ни мени.

Шта?

Стварно желим да идем,

да те одведем од свега овога, али не треба.

Знам те, Черкасове. Наћи ћеш га или умрети.

Сањам то, али ти не можеш другачије.

Престани да ме гледаш или ћу се расплакати и предомислити.

Хајде, излази и нађи тога што је убио Гришу.

Ионако то не може нико осим тебе.

А ти? -Шта ја? Идем да кувам ручак.

Да попричам са Савином. -Мајор Коваљов је забранио, без дозволе.

Шта је било?

Шта ћете овде, Иване Петровичу? -Хоћу да помогнем.

Не треба, све је под контролом. Болница и рејон су под надзором.

Ако Савин дође, ухватиће га. -Ако дође.

Нема никог дражег од мајке. Она га сматра анђелом.

Помагао јој је, давао инјекције. Наравно да ће доћи. -Прорачунат је.

Стручњаци сматрају... -Знам ваше специјалисте, сретали смо се.

Теоретичари проклети! Брига их за живе људе.

Можда можемо заједно? -Будимо отворени, Иване Петровичу.

Потписали сте, више нисте у служби.

Ја водим овај случај, ја одговарам.

Ако ми треба ваш савет, сам ћу га тражити.

Је ли проговорила? -Не.

Не верује у оптужбе, за њу је син светац.

Хемоглобин ти је низак и плућа отказују.

Лепо је имати посла с професионалцем.

Треба ти лек. Радио сам на онкологији,

знам симптоме. У терминалној си фази.

И колико ми је остало?

Ваша пресуда, докторе?

Нисам доктор, али пар месеци.

Доста ми је. -Није, ако не можеш да ходаш.

Знам како да ублажим бол, али треба отићи у апотеку.

Нећеш стићи до ње.

Стигао сам из Сибира, а тебе ће ухватити на првом ћошку.

Реци шта да купим.

Девојко, имате пирамидон? -Само на рецепт.

Метадон? -Имате ли рецепт, човече?

Погледајте ме, ја сам себи рецепт.

Борио се колико је могао и то не узалуд.

Шта? -Судећи по силини ударца и дубини посекотина,

Гриша га је ранио.

Објасни. -Први ударац је јак, у леђа.

Од њега је главно крварење, а даље ми није јасно.

Или га је тукла жена или слаб, болестан мушкарац.

Савин је јак. Задао је муке оном поморцу колекционару.

Ко је још убијен ножем, Маркин?

Маркин се није опирао, био је дрогиран.

А Зикин, који га је чувао,

убоден је напољу. Један директан ударац у срце.

Зикин није дрогиран? -Не, наравно.

Нешто се не уклапа. -Не уклапа.

Иване Петровичу, рекли су да сте дали отказ.

То нешто мења? -Па... -Шта да радимо, Иване Петровичу?

Нико ништа неће радити!

Шта се овде дешава? -Информишем колеге.

Требало је да урадимо експеримент, а сад ће га радити без мене.

Какав експеримент? -Придружите се, Викторе, па ћете сазнати.

Иване, требало је да одлетиш. -Нисам одлетео.

Жена ме није пустила. -Тек тако? -Запела.

Каже, треба да купимо дачу. Нашла плац, боји се да ће отићи.

Морам да негде проводим пензију. -Какав експеримент?

На дачи Чудовског.

Зини се нешто не слаже, замолила да проверимо.

Извештај одмах мени.

Шта је са Савиновом мајком? -Каже, грешка. Син је добар дечко.

Ухапси најзад тог доброг дечака, Коваљове!

Завидим ти.

Зашто? -Потернице с твојим ликом су на сваком ћошку.

Шта хоћеш од мене? -Хоћеш да мама буде срећна.

Али нећеш успети док те један човек тражи.

А ја хоћу да тог човека казним.

Где си пре био?

Ти ћеш, Љоша, бити Чудовски. Стани ту. -Овде?

Да, по траговима је ту стајао. Јегоре, ти напаш.

Зина, дај нож.

Хвала.

Где је био први ударац? -У леђа. -Где да ударим? -Чекај.

Колико је висок Савин? -Судећи по одећи, 175 цм.

Нижи од мене. -И мене. Спусти се, Јегоре.

Дај ниже! -Где да ударим?-Овде.

Тако? -Не.

Под правим углом.

Тако? -Да. -Није згодно.

Стани нормално. Хајде.

Тако? -Да. -Тако је згодно.

Зина? -Да.

Испада да је убица виши од Савина? -Могуће.

Даље. -Затим Чудовски левом руком хвата сечиво ножа.

Извуци, Јегоре. Љошка, давиш. Тако.

А последњи ударац? -У стомак.

Све одговара. -Испада да је Гришин убица

много виши од Савина. -Чекајте, може ли то бити онај

који је убио поручника испред Маркинове куће? -Могуће.

Изгледа да је Коваљов у праву. То је секта.

Чисто сумњам.

Просто неко помаже Савину. -Како то? -А како?

Види, требало је да га ухватимо још код Маркина, зар не?

Ишчезао је из свог стана пред сам наш долазак.

Ко би то могао бити? -Не знам.

Шта ћемо сад? -Разговарати опет са Савиновом мајком.

Треба јој објаснити да може помоћи сину

да се ослободи оптужбе за злочин што није починио.

Сама бирам пријатеље. Сама бирам своје непријатеље.

Несаница?

Није вам добро? -Нестало ми лекова, а мигрена не престаје.

Не могу да издржим. -Машо, Марија!

Пођите са мном. Идемо!

Полако, полако.

Тако, код куће смо.

Седите.

А шта је с вашим професором?

Није звао.

Нисам ишла на затварање, нећу да сви мисле да сам болесна.

Чудно, мислио сам да сте му најбоља ученица.

Никога није брига за мене.

Мене јесте.

Иване Петровичу!

Добро вече.

Видео сам потернице за Савином по граду. Он је убица?

Како сте га открили? -Неко га је одао.

Објавили смо на потерницу, али је опет убио. -Убио? Кога?

Мој блиског пријатеља, Чудовског. Најбољег друга.

Примите моје искрено саучешће.

Савин је на савезној потерници. Мајка можда зна где је,

али одбија да нам помогне.

Не верује да је син убица. -Савин је живео с мајком,

која није знала шта он ради? -Ускоро ћемо сазнати.

Она је дијабетичар и сада је у болници.

Син ју је сам неговао.

Неговао је мајку и убијао. Можда не сам.

Секта, кажете? -Ускоро ћу открити.

Где је Марија? -Није дошла на затварање. Мислим да лежи код куће.

Стрес од наступа, дешава се.

Машо, обећао сам,

бићу све време уз вас.

Слушајте ме,

дубоко у вашој души живи права Маша,

којој не требају те таблете,

ти професори,

одобравање тих људи који су глупљи од ње.

Та Маша тражи да изађе, само јој треба помоћи.

Помоћи да се поново роди.

Кроз бол и крв, али само тако ћете постати слободни.

Замислите само какав би то живот могао бити.

Савин није био сам, није само он убијао.

Ево извештаја који је Зина ноћас направила.

Зашто сте опет проверавали? -Зато што је сувише паметан

да би код Маркина тек тако убио милиционера који му је стао на пут.

Пажљиво је припремио операцију, а ту се нешто променило,

пошло наопако, нешто се десило.

Урадили смо све како треба, али неко му помаже.

Неко му помаже...

Викторе, пусти ме да разговарам са Савиновом мајком.

Можда ћу је навести да прича. -Саблин ће бити против. -Брига ме!

Убијен ми је најбољи друг, једини.

Опростите. Моје саучешће.

Стварно ми је жао вашег друга.

Али мајка неће да сарађује, не верује да је син убио

и то више људи. Она мисли да је добар.

Он ће за њу увек бити добар син.

Да је одведемо кући? Стара је, није ни осумњичена.

А код куће је позната атмосфера, пробаћу да опет попричам.

Да пробамо. -Хвала. Чекам у колима.

Слушам. -Овде Коваљов. -Здраво, мајоре.

Черкасов хоће да испита Савинову мајку. -Черкасов? -Да.

Он је у пензији. -Не сасвим. Спровео је истражни експеримент.

И шта је сазнао? -Каже да Савин није убио Чудовског. Убеђен је...

Да постоји други убица. -Да. -Добро, Викторе, хвала.

Знате шта, идите с њим, а онда ме известите. -Добро.

Обавештаваћу вас. -Довиђења.

Здраво.

Како је данас? -Доктор каже лоше, не једе.

Шећер скочио, дали јој инфузију, она ишчупала иглу.

Сада болничар стално дежура. -Ето.

Пуно име? -Марина Павловна. Мантил!

Како је? -Јуче је била боље.

Данас сам јој двапут дао седатив. Више не смем. -Оставите нас.

Марина Павловна, ја сам мајор Черкасов.

Могу ли?

Ништа вам нећу рећи.

Свеједно нећете веровати да је мој син невин.

Нико га не разуме, само ја.

Зато вас молим за помоћ.

Како се зовете? -Иван. -Иван? -Да.

Имате децу? -Имам.

Кад би вам рекли да је ваше дете убица,

шта бисте урадили? -Не знам.

Вероватно би покушао да му некако помогнем.

Марина Павловна, имамо нове информације о случају.

Можда ваш син није починио злочин.

Доказано је да нека убиства нису његово дело.

Видите, није он крив! -То ће одлучити суд.

Ваш Андреј је у опасности. Стављен је на савезну потерницу

као посебно опасан злочинац. Милиција има наређење

да пуца у њега. Смирите се.

Убице! Ви сте убице! -Доктора!

Сви сте ви убице! -Шта сте јој рекли? -Ништа.

Можете ли јој помоћи? -Не, има психозу.

Где је телефон? -У соби за особље.

Терапија.

Добар дан. -Сергеју Валерјевичу,

само сам хтео да разговарам... -Нисте ви криви.

Дијабетес изазива разне психичке поремећаје

у латентном стању. Та болест као да спава у пацијенту.

Судећи по сину, можда и мајка има неки поремећај.

Можете ли јој помоћи, смирити је? -Само медикаментима.

Телефоном сам дао упутства колегама и већ дају терапију.

Мозак је део тела, а свест физичка функција,

тако да је потребно време, време и опет време.

Шта год да урадимо, можемо само да јој наудимо. Авај!

Да је ипак погледате?

Само да вас умирим, Иване Петровичу. -Хвала.

Пулс је нормалан.

Не брините толико, у добрим је рукама.

Хвала што сте брзо дошли. -Недовољно брзо.

Требало је да је одмах прегледам. -Знате, само сам хтео

да је наговорим. -Не можете свима помоћи.

И ја имам једну молбу. -Да? -Не могу да дођем до Маше.

Изгледа да вама више верује него мени. -Идем код ње.

Хвала.

Шта хоћете? -Професор је молио да видим како сте.

Одвешћете ме до метроа? -Да, наравно.

Идете далеко? -Све време сам проучавала друге,

време је да коначно схватим себе. -То је добро.

Шта мислите, могу ли ја да убијем? -Никада.

Стигли смо.

Ако не желите да га разумете, никада га нећете ухватити.

Андреју!

Андреју!

Андреју!

Андреју!

Отишао.

Мамин синчић.

Шта је с њом? -С ким? -С мамом!

Зашто си ишао код ње? -Мами је било лоше.

Ишао сам да јој помогнем, веруј ми. -Све ћеш ми рећи!

Шта је с њом? -Кад је мама сазнала

шта си урадио, успаничила се. Дао сам јој доста инсулина,

да не падне у кому. Жива је. -Није смела да сазна!

Шта ћеш урадити? -Не знам. Не знам!

Зашто си убио Чудовског? Није имао слике. -Нисам убио!

Све је то он! Он! -Ко?

Био је у праву! Ја сам сам! Сад сам сасвим сам!

Знам колико те боли. -Лажеш! -Не.

Сви лажете!

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com