Original subtitles

Изгубила си се? -Деда је отишао да телефонира.

Ја сам Влад, а ти? -Маша.

И ја знам једну девојчицу Машу.

Дружимо се.

Ево и мене! Хвала вам.

Мислио сам да се неће смирити, ужелела се родитеља.

Јеси ли се исплакала?

Сазнао сам да наш воз можемо ухватити за две станице.

Тамо дуго стоји, па ћеш данас стићи кући. Не плачи!

И ви сте закаснили на воз? -Ево, водим унуку у Москву,

па смо успут остали без бензина. -И мој је отишао. -И вама 102?

Пођите с нама, заједно је веселије.

Има 150 километара, брзо ћемо стићи.

Бићу захвалан ако додате за бензин до воза.

Много ћете ми помоћи. Хајдемо. Дођи!

Брзо ћемо стићи, ако нас ауто не изневери. -Неће, неће!

Последњи случај Черкасова Случај број 9

Увек је овако? -Да, пред излазак броја.

Момци, Мојсејич је добар, само не гњавите и смешите се.

Занимљиво.

Иљуша, баш ми је драго што је све исто,

као да сам се вратио у прошлост. -А ви сте Черкасов?

Двапут смо писали о вама. Седамдесет треће и...

Седамдесет пете. -Да, у јесен.

Кад су дали материјал о Мосгазу, забранили су да вас помињемо.

Вероватно нисте ни читали. -Признајем.

Разумем озбиљност проблема. Тудићу се да уђе у сутрашњи број.

Тиме се бави мајор Коваљов. -Коваљов. -Мојсејев.

Ево и молим вас да ништа не мењате.

"Ако видите овај знак, молимо да нам јавите."

Оскудно. Даћу коректору и убацити у сутрашњи број.

Стави на другу страну, Иљуша. -Да превише не штрчи.

Довиђења.

Синицине, дођи.

Види интерпункцију, текст не дирај. Сутра у штампу. -То је био Черкасов?

Черкасов! -Ово је глупо.

Знам! Текст не дирај. На посао!

Викторе Сергејевичу, верујете ли ви у секте?

Морам. -Онда се спремите на свашта после објављивања.

А шта каже она научница из института? -Још ништа конкретно.

Какав последњи случај! Кога све ниси ловио, али секте...

Секта или ?

Ево, обележио сам места где су се појавили знаци.

Ако се појаве нови, јавиће нам и снимићемо на касетофон,

дешифровати, адресе и имена унети у табелу.

У случају хитне акције, узимамо интервентну групу.

Опколимо рејон и проверимо. Саблин је рекао да узмемо

довољно људи. Дао сам наређење станицама милиције.

Ако је нама далеко, они су при руци.

Верујем да су сви наоружани, као Каладзе.

Знамо и спремни смо. -Можда има више људи.

Ако је то секта, заједно цртају те знаке. -Јегор је у праву.

Викторе, имамо везу међу жртвама.

И? -Ако је секта, како кажеш, онда се негде састају,

друже, моле или шта већ раде. Да почнемо од тога?

Можда, али сад идемо тамо где су знаци направљени.

Морамо испод земље наћи некога ко је видео како их цртају.

Задатак јасан? Покрет!

Санаторијум "Радост".

Лебедев. Слушам. -Роберте Михајловичу, овде Черкасов.

Ако не даш материјале,

дај ми бар датуме кад је Гордејев путовао.

Зашто? -Роберте, ако је то секта,

онда имају место где се окупљају и то је вероватно изван Москве.

То је поверљива информација.

Не тражим да ми кажеш куда је ишао, Роберте!

Само ми дај датуме, молим те!

Слушаш? -Да, чекај.

Двапут у августу: од 6. до 9. и од 20. до 26.

У септембру је био овде, у Москви. А даље знаш.

Хвала. -Иване Петровичу, на твом месту,

не бих сметао Коваљову. Зна шта ради. -И не сметам.

Друже генерале!

Потпуковник. Ако тражите генерала, није ту. Шта сте хтели? -Извините.

Ја сам му заменик, потпуковник Пожидајев.

Драго ми је. Друже потпуковниче, ја због огласа о вашем случају.

О знацима. -И? -Били су мајор Черкасов и друг Чудовски.

Да, имам тај случај под надзором.

Главни уредник је рекао да све проверим, да ништа не процури.

Ствар је озбиљна. -У праву је. Реците. -Предајем за пола сата.

Бојим се да нећу стићи. Можда ви... -Никита Васиљевич.

Никита Васиљевичу, само ми ви можете помоћи.

Пишемо о знацима? -Тачно. -Аха.

А о секти? -О секти не. Не треба нам паника.

То сам записао. А за институт? -Исто не.

Институт нема везе са случајем. Дали су мишљење,

али случај је под контролом МВД и нема нових жртава.

Жртава? Мислим, осим те три?

Четири, рачунајући Каладзеа. -Али не помињите имена, јасно?

Сасвим. -Нарочито Гордејева. -Наравно!

Онда идем да предам материјал. -Да.

Хвала, пуно сте ми помогли. -Можеш ићи. -Да.

Друже мајоре! Ја сам Тамара Сазонова. -Добар дан.

Директорка. Да сте јавили, већ бисмо припремили. Изволите.

Јонова...

Да, била је, од 20. до 24.

Гордејев...

А Гордејева тих дана није било.

То је он.

Не.

Мада...

Сачекајте.

Љуса, дођи.

Добар дан. -Здраво.

Љусенка, да није то онај дрски?

Он је. Рекла сам да га не треба примити без флуорографије.

Ви сте из епидемиологије? -Не, из милиције.

Тај човек је био овде кад и Јонова?

Показао ми је легитимацију, знате и сами коју.

Рекао је да је на задатку и да га не региструјемо.

А узео најбољу собу, да лепште спава на задатку.

Је ли био сам? -Да. -Разговарао је с Јоновом? -Не знам.

Хвала. -Да идем? -Иди ради, Љусенка.

Јесте ли имали неке приредбе? -Немамо их, бука је забрањена.

Само медицинске терапије. -Шта људи раде у слободно време?

И то по распореду, као обично. -Могу ли видети распоред?

Изволите. Не мења се већ три године.

Шта овде имате? -Предавања. Књижевност, сликарство.

Долазе разни стручњаци. -По распореду? -Наравно.

Јесте ли имали нешто између 21. и 24. августа?

У недељу 23. је дошао чувени ликовни критичар

и одржао предавање о Боровиковском. -Је ли?

Имамо раног Боровиковског. Ова слика је висила у трпезарији,

док је рестауратори нису видели.

Хтели су да је дају музеју, али је после прегледа враћена.

Мада смо се мало свађали. Ипак је то наша имовина.

Имовина... Јасно.

Руско сликарство друге половине 19. века

У гостима код Галине Јонове

Мој Андреј је недавно био у Паризу.

Причао ми је о изложби оног...

Како се зваше? Реноара.

Фјодоре Григорјевичу! -Нема више људи, пола града смо укључили.

Види, ова књига је из стана Ивањицког. Он је прва жртва.

Ово су фотографије из стана Јонове, друге жртве.

Трећа жртва, дипломата, је недавно био на изложби Реноара.

Не чини ти се да постоји веза?

Треба ми приступ стану МИД-овца. И људи.

Морам да проверим ту верзију! -Черкасове, имаш верзије

нацртане по целом граду. Треба наћи те који цртају знаке.

Коваљов је покренуо целу операцију. Иди помози!

Или имаш друге предлоге? -Немам конкретне.

Ето! -Добро, идем да помогнем колико могу.

Ух, млеко!

Хоћеш да нас запалиш, трапави?

Сад ћу звати милицију! Боже, какав сусед!

Склони се!

Да? Здраво, Славка!

Шта? Долазим!

Шта се десило? -Знак.

Дакле? -Нико није видео ко је цртао.

Чекај, зашто баш овде? -Ту сам ја пријављен.

Сад живи Славка. -Треба рећи Лебедеву да стави обезбеђење.

Славка, нећу ту да останем! -Идете код нас.

Одмах, без дискусије! Идите, спремите се.

Треба хитно тражити ту секту, Иване Петровичу.

И онога ко ради за њу.

Соња. Соња!

Неко је пред вратима, чула сам.

Дођи у кревет. Лези и ничег се не бој. -Добро.

Стој, милиција!

Соња! Добро вече, ја сам.

Шта да сам манијак?

Ау, страшно!

Шта ту радите? -Не знам.

Само сам помислио, шта ако се појаве ти са знацима.

Извините ако сам вас уплашио. -Можда бисте чај или кафу?

Не, тамо је Каћа. Ко зна шта ће мислити.

Хвала, други пут. Лаку ноћ. -И вама.

"Правду", молим. Хвала. -И мени.

"Совјетски пагани приносе жртве по целој Москви."

Види, чланак о секти. -Пишу: "Свако може постати жртва култа".

Није могуће! -Некаква секта.

"Совјетски пагани." Честитам, какав успех!

Сензација, мајку му! -Ја сам одговоран.

Не, прочитаћу. Право ремек дело новинарства.

"Према информацијама, група секташа који себе сматрају

следбеницима паганског култа, приноси људске жртве.

Свако може да постане жртва култа!

Међу жртвама секте је чак и службеник МИД-а А.П. Гордејев."

Нисмо дали ту информацију. -"Истражни тим мајора Черкасова

саветују стручњаци Института за психијатрију, али ни они не разумеју

болесну логику тајанствене организације."

Ужас! Телефони су нам се усијали. Ко је то пустио, Черкасов?

Не, ово је моја теорија. -Пише: "група мајора Черкасова".

Хоћеш ловорике под старост?

Дајте бар да прочитам. -Ниси читао? -Не.

А шта си радио? Опет ишао у проклети институт? Лече те? -Не.

Седите, другови.

Прочитали сте? -Да.

Цело јутро се питам је ли то неко лукавство или само глупост?

Дозволите, друже пуковниче? Позиви стижу. То смо и хтели.

Без обзира на садржај чланка. -Судећи по броју позива,

пола земље је лудо. -И све бележимо.

Оперативне групе обрађују све позиве који одговарају опису.

Ако се опет појаве, знаћемо. -И онда?

Мислите да ће вам чланови секте одати организаторе?

Рад са идеолошким диверзантима је тежак

јер се не зна циљ њиховог напада. По вама, шта желе?

Убице су пристале да се жртвују. -А зашто се жртвују?

Не знам. Ништа их не повезује осим тог знака.

У праву си, мајоре. А сада су, захваљујући том чланку,

сви повезани. Разумеш у чему је ствар?

Можда су на то рачунали? -Дали сте им рекламу!

Били су јадна група лудака, а сад је цела Москва под сумњом.

Бацили су кост, а ви је загризли. То су и хтели. Сјајан посао!

Не ваш, њихов.

Роберте Михајловичу, ако буде нових убистава,

предлажем да се уведе полицијски час и екипе у цивилу на улицама.

А ја предлажем да без мог одобрења ништа не предузимате.

Случај је под мојом контролом.

О позивима извештавајте мене лично.

Довиђења.

Народе!

О, тата! -Здраво.

Правим пилав с Аљонком. -А где су унук и Вика?

Отишли су мами. Нисам се бунио.

Има више места и сигурније је, ако дођу ти са знаком.

Славик, смири се. Нико неће доћи. -Вања!

Шта се дешава? -Шта? -Славка каже да су ти оставили упозорење.

Нико ми ништа није оставио. Смирите се.

Сами оперите судове.

Шта ти је? -Ништа ми не говориш.

Вања, какви су то знаци?

Ко су ти људи? -Нико. Баш нико.

Стварно не могу више. Уморна сам.

Бринем, бојим се за тебе.

Ти глупи снови... -Не брини за мене.

Чујеш, немој.

Све ће бити у реду, смири се.

Да. -Здраво, Гришо. Имаш ли стручњака за сликарство?

Матори, решио си да сликаш у пензији?

Гришо, хитно ми треба. -Знаш, драги мој,

не само да имам стручњака, већ најбољег на свету!

Али даћу ти телефон тек ујутру,

да у ово доба не будиш нормалне људе. Ајде, здраво!

Добро јутро! -И вама.

Шта вам је с руком?

Испустила сам тигањ. Сама ћу.

Објавили смо у новинама, да би људи јаве, ако виде знак.

Не бојите се панике? -Бојим се да је све то велика грешка.

Зашто? -Све је то глупо.

Сви су брзо поверовали да је то секта.

Као у позоришту. -Шта?

Шта ћете урадити? -Мислио сам да имате савет.

Навикао сам да сваки пут одем с новим задатком.

Машо? -Све је у реду. Сад ће проћи, то је мигрена.

Имам лек од професора Леонтјева. Извините, морам да радим.

Машо, могу ли да вас позовем у музеј?

У музеј? -Да.

Желим да с вама поделим једну теорију.

А ви поставите дијагнозу је ли то старачка глупост или не.

Кога чекамо? -Ирину Викторовну Голинску.

Голинску? -Познајете је? -Сви је знају. Велика личност.

Не баш велика, али покушаћу да помогнем.

Добро јутро, Иване Петровичу. И? -Марија, психијатар.

Баш сам се питала како да занимљиво проведем јутро.

Инспектор и психијатар, дивно друштво. Дођите.

Живимо у необичним временима. Совјетска земља, некакви пагани.

Нажалост, убијају. -Да.

Шта да вам кажем, ваш манијак је отворио Пандорину кутију.

У Совјетском Савезу има много неевидентираних дела, не само слика.

То је црно тржиште.

Оно има своје вредности,

своје колекционаре и своје продавце.

Мени је верзија много ближа од секте. -То је скоро секта.

Опседнути су уметношћу.

Чула сам за кружок колекционара.

Познајем људе који га вероватно посећују.

Зашто се састају? -Многи у посед уметности дођу случајно.

Неко наследи, неки добију од родбине.

Тај кружок се труди да систематизује

неевидентирана дела, да би се сачувала.

Добро знају да се то за сада не може званично урадити.

Због продаје? -Не, наравно.

Те слике немају цену у овој земљи.

Можете их поседовати, али купопродаја је кривично дело.

Како се може ући у тај кружок? -Пробаћу да разговарам

с неким од тих људи. Јавићу вам. -Хвала.

Мислим да је то и у њиховом интересу.

Да возим спорије? -Не плашим се брзине.

Очух је имао иста кола.

Знам шта је урадио.

Отишао је у затвор? -Не.

Не би ме слушали, па нисам рекла.

Није то ваша кривица, били сте дете. -Крива сам.

За шта? -Јер сам га се уплашила.

Ако је тај убица способан за ритуално убиство, прорачунат је.

И циничан.

Колекционарима треба да иде онај ко неће изазвати сумњу.

Да. Треба нам и добра легенда. -Разрадићемо је.

Не знам шта је горе, секта или манијак.

Ни ја.

Машо, дођите нам некад на вечеру.

У МУР? -Не, кући, у госте.

Тата! -Здраво, злато!

Пази. Помоћи ћеш тати? -Да. -Хвала.

Јеси ли гладан? -Не, хвала. Само бих да легнем.

Како је било без мене? -Добро. -Одлично.

Сама сам све урадила.

Иди одмори се, а ја ћу тати скувати чај.

Почела да наређујеш? -Иди!

Спаваш? -Не.

Како си? -Добро.

Невероватно. Није ме било само неколико дана,

али она као да је пет година старија, тако озбиљна.

Наравно да је озбиљна. Има на кога да се угледа. -Сигурно.

Ало, милиција? Ишарали су ми врата неком гадошћу.

Прво сам мислила комшијска деца, а онда сам читала о тој секти.

Сигурно су они. Дођите! Адреса...

Черкасов. -Иван Петрович? Овде Ирина Голинска.

Још једном вас поздрављам. Слушам.

Даћу вам адресу, данас ће бити састанак.

Можда ће тамо бити неко од колекционара о којима смо причали.

А ко? -Немам појма. Стан припада ликовном критичару.

Често долазе из нашег музеја.

Много вас молим, Иване Петровичу,

имајте на уму да ти људи нису злочинци.

Можда је неко од њих ипак злочинац.

Да, треба нам нека легенда.

Да, размишљала сам о томе.

Проверила сам које се слике после рата воде као нестале.

Нашла сам варијанту, по мени најуверљивију.

Уједно и највреднију. -Записујем.

Здраво, Иване Петровичу.

Добро сте, Иване Петровичу?

Јегоре, могу ли да ти верујем?

Ако тако питате, вероватно не.

Дошла је секта из новина! Видела сам знак испод прозора!

Моја адреса је... -Седи.

Некога су убили, дођите што пре!

Мислим да знам где је састанак те секте.

Хоћу да одеш тамо, Јегоре. То је данас.

Значи, хватамо их? -Не, не.

Ако је то секта, онда сигурно има вођу,

човека који ју је створио. Мислим да је он злочинац.

Хоћете да га откријете? -Да. Помоћи ћеш?

Коваљов у томе има више искуства. -Јегоре,

желим да то буде међу нама, наша операција.

О чему да причам с њима, нацртам знак на челу?

Ништа не мораш да црташ, али...

Мораћеш да научиш ову легенду. -Куд гледате?

Код нас су се у фабрици појавили ваши знаци!

Семјоне Кузмичу, дозволите? -Да, известите.

Звали су из Краснојарска. Побегао је један са доживотне.

Нису га ухватили. -Ко? -Владислав Вихров.

То је Мосгаз, Семјоне Кузмичу.

Преживео је рудник уранијума? -Да, преживео.

Има ли Вихров некога у Москви? -Проверавамо.

Добро. Нађите ми Лебедева.

Машо, ви сте једина особа за много година,

која је показала саосећање и покушала да ме разуме.

Никада не бих дозволио себи да вас повредим.

Само желим да помогнем.

Док још могу. -Ко сте ви заправо?

Машо, проучавали сте ме годину дана, знате све што треба.

Искористили сте ме.

Не, ви сте мене искористили.

Сами сте ми дали тај случај у руке.

Двадесет година сам седео с миром, а онда сте се ви појавили.

То је била шанса. -За бекство. -Да помогнем.

Ја сам убица, Машо.

И ви најбоље знате да се то не може поправити.

Кад већ не могу да се поправим, бар ми дозволите да помогнем.

Коме? -Вама и том инспектору,

који вам је толико важан,

да ухватите манијака. То желите?

Знају да сте побегли? -Сазнаће.

А онда ће сазнати за вас и доћи.

Сакрићете се? -Крио сам се цео живот.

Правио се да сам оно што нисам.

Стварно ћете помоћи да нађемо убицу?

Черкасов верује да слике повезују жртве,

које су их поседовале нелегално, а убица их је проналазио и убијао.

Манијак ликовни критичар?

Лепо!

Морам да знам све што истрага има,

да бих то помножио са свешћу убице.

Први пут за 20 година не осећам да сам сам.

Семјоне Кузмичу, звали сте? -Да, уђи.

Седи. Ево, прочитај и потпиши.

Вихров, Вихров... Делује ми познато.

А Черкасов? -Черкасов?

И он се бави том вашом сектом. -Черкасов је под контролом.

Мосгаз - сећаш се тог случаја?

Радио си тада? -Не у Комитету, али се сећам.

Вихров је Мосгаз? А Черкасов га је ухватио. -Да.

Вихров је побегао. -Одакле? -Из колоније.

Двадесет година је био у руднику уранијума.

Осуђен је на смрт. -Да, званично. Требало је да буде стрељан,

али '61. је издат указ,

после стрељања Рокотова и других шверцера,

да се не жури са извршењем.

Погубење Вихрова је одложено, а затим је послат у логор.

Треба објавити савезну потерницу. Колико је прошло од бекства?

Сами ћемо тражити Вихрова, разумеш?

Да, али може бити било где. -У томе и јесте ствар.

То што је уопште жив је државна тајна, наша одговорност.

И тако треба да остане.

Сутра ће стићи шеф логора и наћи ћеш се с њим.

Ако не будемо дизали панику, Вихров ће сам доћи.

Зато те и питам, Роберте, где је сада Черкасов?

Мислим да знам где је састанак те секте.

Хоћу да одеш тамо, Јегоре. То је данас.

Значи, хватамо их? -Не, не.

Ако је то секта, онда сигурно има вођу,

човека који ју је створио.

Дакле, деда је ратовао као артиљерац.

Дошао је до Дрездена и тамо узео трофејну хармонику.

Прошле године је деда умро, ја узео да поправим хармонику

и у њој нашао слику. Је ли тако? -Да.

Иако мој деда није хармонике... -Даље.

Даље... За састанак у том стану ми је рекла

Ирина Викторовна Голинска. С њом ме је упознао...

Горохов, с отварања у Измаилову. Горохов! -Тачно, Горохов.

Иване Петровичу, да причам ту бајку на сваком ћошку? -Не.

Не, само ако питају. Ако не знаш одговоре,

реци да се не разумеш слике, што је сасвим тачно.

А даље, ако неко жели да види твоју слику,

некако ћете се договорити.

А тај неко је убица.

Не обавезно.

Борја, није Карјакин! Младићу, ко сте?

Ирина Викторовна ми је рекла да могу да се распитам за слику.

Јасно. Донели сте пиће? -Нажалост, нисам.

Данашња омладина! Уђите.

Здраво.

Вас шаље Ирина Викторовна? -Да. -Здраво.

Ишао сам у Измаилово да покажем слику

и Горохов ми је рекао да је боље Ирини Викторовној.

Ишли сте у Измаилово? Боље право на бувљак.

Па, нисам због новца. То је успомена на деду.

Он је ту лавицу донео из Немачке. -Какву лавицу?

О томе сам и хтео да попричамо.

У боји или црно-бела? -Црно-бела.

Седи или лежи? -Лежи.

Потез је хоризонталан или дијагонални?

Нажалост, не сећам се.

Чекајте. Никоме ни реч.

Договорио сам се с професором Кирјушченком

да нас групно пусте у уторак пре отварања.

Паша, ти си геније! Како си успео? Да укључимо Костју?

Не разуме се у слике, али би ишао. -Шта ти је? Никоме не говори.

Кирјушченко ће добити отказ. -Мора се скинути цео слој уља.

Значи да ћемо уништити уметников последњи поглед.

Како си наговорила музеј да узме?

Читао си чланак о секти. Мислим да треба прекинути ове састанке.

Ко сте ви? Шта ћете овде? -Желим да видим професора Кирјушченка.

Ја сам Кирјушченко. Шта желите?

Можете ли да ме одведете на изложбу?

Већ су распричали. Шта је ово?

Паша! Паша!

Ко је ово? -Дошао је код мене.

Рекао сам да чекате. -И шта је с лавицом?

Ако имате Дирера, дајте оглас, сам ће вас наћи. -Ко? -Марк.

Ко је Марк? Какав оглас? -Купите новине "Вечерња престоница",

део приватни огласи. Ако нисте глупи, схватићете.

Ако јесте, оставите Дирера где сте га нашли.

Разумно. Хвала. -Срећно!

"Пензионисани морнарички официр тражи интелектуално познанство.

Пре свега ме занима Ајвазовски."

Хало, добро вече. Зовем у вези огласа.

Добро вече. -Тачни сте. Уђите. -Ту је?

А где би била? Уђите погледајте. -Хвала.

Не разумете се?

То није ваша ствар. -Одакле вам новац за слику?

Продао сам другу, а ова ми се више свиђа.

Ни ова није из музеја.

Тачно. Данас је тешко ценити лепоту.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com