Original subtitles

Како сте? -Жедан сам.

Изволите.

Послужите се.

Сине, да донесем чај? -Сам ћу, после ћу скувати.

Узела си лек? -Наравно. -Добро, мама.

Добро, нећу да сметам.

Имате ли породицу? -Да, жену и децу.

Породица је најважнија.

Све бисте учинили за њих? -Наравно.

Одлично.

Касни већ пола сата.

Идемо код њега. -Саблин је рекао да известимо. -Хоћемо.

Каладзе!

Отишао!

И ја бих волео да је заслужио ваше поверење.

Черкасове, теби треба психијатар!

Шта си мислио кад си пустио осумњиченог?

Има све, досије и мотив! -Већ су пријавили?

То је била моја одлука. -Сигурно? -Наравно.

Знаш, Вања, некад је пензија часна, некада не.

Пази да твоја не буде срамотна.

Па, тако нешто.

Последњи случај Черкасова Случај број 9

Каладзе има рођаке у Батумију. Звали смо аеродроме и станице.

Таквог путника није било у последња 24 сата.

Јасно да није. Већ је био хапшен, зна како радите.

Треба да се одмориш. -Нисам уморан.

Иване Петровичу, донели смо одлуку

да те скинемо са случаја. Водиће га Коваљов.

Коваљов је паметан, али има мало искуства.

А теби искуство изгледа смета. -Мени искуство говори

да би приступ случају дипломате много помогао истрази.

Иване Петровичу, чим закључимо да можемо да дамо

материјале о случају, знаћеш, не сумњај.

Заспала је.

Ево.

Шта је то? -Улазнице за позориште.

Просто сам мислио да бисмо могли...

Да одемо, никуд не идемо.

Љоша, нећу ићи с тобом ни у биоскоп ни у позориште.

То што живимо заједно је просто неспоразум.

Од тога није лакше ни теби, ни мени, ни Каћи и треба то прекинути,

ако разумеш.

Разумем. -Шта радиш, Љоша?

Соња, па...

Карте ће пропасти. -Дођавола с њима!

Мислиш да је бољи од мене? -Ко?

Коваљов са својим играчкама.

Не размишљаш како да гајиш ћерку без мајке,

већ на кога сам бацила око? -А јеси?

Чутиш? Јасно.

У реду. Идуће недеље одлазимо. Извини на сметњи!

Хоћеш да вечераш? -Колико је сати?

Пола десет. Уморан си?

Зашто ме сви то питају у последње време?

Затворили сте случај? -Не, сменили су ме.

Можда је и боље.

Видим, Вања, да си се ухватио за то

као да некоме нешто доказујеш. А не мораш се никоме доказивати.

Разумеш?

Имам лош предосећај

да је ово тек почетак нечег врло невеселог.

Не знамо ни кога тражимо.

Сада се опустите. -Зашто? -Потребно је да се опустите.

Узмите оловку,

затворите очи и слушајте мој глас.

Дишите дубоко. Удах...

Издах. Трудите се да дишете полако.

Сами сте у овој соби.

Концентришите се на своје тело.

Дајте му могућност да води себе.

Дајте га својој подсвести. Нека вам она води руку.

Ако чујете унутрашњи глас, он ће сада утихнути.

И чућете само мој глас. Удах, издах.

И поново, удах и издах.

Сада ће ваша личност уступити место подсвести.

Не ометајте тај процес.

Усредсредите се на осећаје свог тела. Мирисе, звуке.

Слушајте себе.

Сада замислите да сте на слободи.

Замислите да сте на месту где се осећате смирено.

Замислите га до детаља. -Никаквих детаља!

Нема приче о личним стварима. -Молим вас да изађете, сметате.

Девојко, не наређујте. Имам старешину.

Знам твог старешину. Шта ће рећи кад сазна да си ме пипао?

Јеси луда? -Вероваће мени или војнику који није видео жену годину дана?

Изађи да пушиш, морам да радим.

Зашто толико ризикујете?

Немам шта да изгубим.

То ја немам шта да изгубим. Реците истину.

За мене ово није само истраживање.

Мој рад ће помоћи да се спрече убиства.

Осим тога, Черкасов рачуна на мене.

Ко рачуна?

Черкасов, инспектор на овом случају.

Обратио се институту за помоћ.

Изговарате то презиме као да није само консултација.

То ће доказати да мој рад нешто вреди.

То ће доказати да ви нешто вредите.

Шта је то? -Не знам.

Сами сте рекли да је то моја подсвест.

Личи на лутку

која уме да чува тајне. Мој поклон вама.

Радимо на томе да боље разумете себе.

Толико сам времена провео сам са собом,

да све знам о себи.

Иване Петровичу,

нисам то хтео. -Да?

Штавише, нећу успети без вас.

Разумем. Звали су из дежурне. Неки Грузин у улици Гулског

виси на балкону и не да ником да му приђе. -Каладзе?

Нећете се спасти!

Знак! Он је убица. -Ако га ухватимо живог, сазнаћемо.

Нећете се спасти!

Шта се дешава? -Звали смо оперативце. -Пијан?

Нећете се спасти!

Идем да разговарам с њим. Познајемо се, биће лакше.

Суспендовани сте. -Идем ја.

Пробаћу да га убедим. -Хајде.

Вас двојица, с њим. -Нећете се спасти!

Гураме! -Нећете се спасти!

Гураме! Гураме, дођи овамо!

Није вредно тога, Гураме! -Нећете се спасти!

Јасно. Имате конопац?

Сви ви, нећете се спасти! -Држите. Гураме!

Гураме, слушај! Причали смо с твојом женом.

Каже да си добар отац. Код куће те чекају, размисли.

Све ћу учинити за њих! -Добро. -Мени више нема спаса.

Хајде да сиђемо, па да мирно попричамо, а?

Хајде! Дај ми руку.

Хајде, вуци.

Није био пијан, Иване Петровичу. -Браво, Љоша, браво!

Како је? -Добро.

Да за сат будете код Саблина!

И за тебе важи. -Хоћу да знам шта је било Каладзеу.

Зина ће га пажљиво прегледати, па ме нема бар три сата. -Ти...

И? -Ово су први резултати прегледа Каладзеа.

У целом кошмару је добра вест да смо тело добили одмах после смрти

и нашли смо оно што нисмо могли код других жртава.

То је нека чудна мешавина. -Каква? -Не знам.

Послала сам на додатно испитивање. Нешто на основи халоперидола.

То је антипсихотик. -И неуролептик.

Треба проверити је ли регистрован.

Какав је ефекат? -Све зависи од пацијента и дозе.

Код насилних делује умирујуће, а кад здравом човеку

даш одређену дозу... Рецимо, поремећај свести.

И воље.

Ето како је... -И воље.

Онда то објашњава стање осталих жртава.

Да, на њиховим лицима није било страха и бола.

Направили масакр усред града! Черкасове, није требало да си тамо!

Зато знамо да Калаџе није хтео да бежи.

Он је убица, а ви сте га пустили. -Не!

Има чврст алиби у време Гордејеве смрти.

И у време своје смрти је био под дејством нечега.

То још треба открити. -Откриј! -Нисам суспендован?

Наређење није потписано, али ми је при руци.

Јесте ли ме обојица разумели?

Коваљове, вама се обраћам.

Иван Петрович је у праву, Каладзе има алиби.

Појавила се веза између жртава: свесно су отишли у смрт.

Ако је Зина у праву, супстанца је у крви свих жртава.

Каладзе није био у душевној болници, проверио сам. Ни други.

Ништа не разумем. -Имамо посла са сектом.

У школи су нам причали о томе. Шта је Каладзе викао пре смрти,

пре напада на Гаркушу? Нешто о спасењу.

Дивно, другови! Имали смо манијака, а сад целу секту

манијака који се убијају!

Можда имате верзије ком се богу или врагу клањају?

Не, али постоји неко ко им наређује да постану жртве.

Секта увек има вођу. -Хоћу да то видим на папиру.

Ако имамо посла са сектом, треба рећи Лебедеву

и удружити снаге! -Причекај с тим.

Алексеј је изгубио много крви, али органи су нетакнути.

Млад је, извући ће се. -Може ли се причати с њим?

Само један и не дуго.

Идемо ми, а ти уђи, Соња.

Здраво. -Здраво.

Како си? -Боље него Каладзе.

Постоји верзија да је то секта. Узимали су неке лекове

због којих су намерно ишли у смрт.

Али то још проверавамо. -Очи су му биле тако...

Никада то нисам видео.

Не брини, ја ћу чувати Каћу.

Хвала ти. И извини...

Лоше ти је? -Да, ту...

Љоша... Чекај! Доктора!

Да! -Здраво, професоре. -Иване Петровичу!

Разумете се у технику? Зависник сам од кафе, а машина ми не да дозу.

Дакле, овде вода, овде кафа...

А како вама иде? -Хтео сам да попричам с Маријом.

Имате нешто шпицасто?

Није вам жао? -Не. -Скупо је, шта ако се сломи?

Сад би требало да ради.

Могу да причам с Маријом? -Није ту. Истражује у другим градовима.

Не спречавам је. За младог стручњака је важна независност.

Мада какав млад стручњак? Више се разуме од нас.

Где вам је кафа? -На полици. Желим да Марија на конференцији

покаже младо лице совјетске психијатрије.

Да, Маша вредно ради. -Приметио сам.

Бринете за Машу или се нешто догодило?

Имамо ново убиство.

Или самоубиство. Колеге мисле да постоји секта.

Секта? То још нисмо имали.

Хтео сам да вам се обратим, али знам да ће одговор бити негативан.

Нико се тиме није бавио, али ће морати. Сви полако лудимо.

О, прорадио! -Може кафа? -Не пијем кафу.

Шта је с Маријом? -Зваћу је. -Хвала. Одох, професоре!

Иване Петровићу, из стана дипломате је био позив на 02.

Ко је звао? -Не зна се. Диспечери су јавили због случаја.

Треба да одемо тамо. -Већ јесам, чисто је.

Само Лебедеви круже, три аутомобила. -Браво.

Да, о овоме за сада више никоме, јасно? -Добро.

Секта, замисли! -Због своје бивше струке, све могу да замислим.

Причао сам с тим Каладзеом - обичан човек.

Истина, шверцер, преварант, превејан...

Али има породицу, каква секта!

А тај дипломата или ради за Лебедева

или је под надзором. Не би прошло непримећено.

Вања, питао сам своје. Тај дипломата није обичан.

Ни рођаке нису обавестили. Презива се Гордејев,

а из његове куће је могла звати његова сестра.

Живи у Дубни. Дали су ми адресу.

Шта ме гледаш? -Онако.

Опет сам те увукао. -Да, дугујеш ми!

Платићеш парадајзом или пецањем. Да, што се тиче даче.

Могу ићи да се цењкам. -Цењкај се, цењкај!

Откуд у Москви секта? Откуд?

Знала сам! Осетила сам.

Крв на поду, одмах сам знала!

Зашто ми ти људи ништа нису рекли?

Зато што је ваш брат извршавао њихове задатке, знате и сами.

Ко ће га сахранити? Наследници...

Мислим да ће они све средити кад затворе случај.

Треба ми помоћ. -Аха.

Јесте ли видели ово код брата или негде другде?

Не, мислим да нисам. А шта је то?

Мислимо да је ваш брат, Андреј, био укључен

у секту. То је њен симбол. -Мој Андреј? -Да.

Шта је вама?

Кандидат филозофских наука! Какве секте?

Пропутовао свет, а не као ми.

Чак је удешавао службена путовања да посети изложбе.

Недавно је био у Паризу, причао ми о изложби оног...

Како се зваше? Реноара. Знате?

А те шкработине су глупости!

Изађи!

Лоше ми је. -Брига ме. Полази!

Лоше... -Не фолирај!

Вања, зову те сваки сат. -Одакле?

Из Краснојарска. Тамо је ноћ. -Оставили су број? -Не.

Иде преко диспечера. -Дођавола! -Вања.

То је пословно. -Али суспендован си.

Хајде, бар једи.

Да? -Међуградски. Черкасов? -Да. -Краснојарск зове. -Дајте!

Иван Петрович? -Хвала што сте се звали.

Леонтјев каже да вам треба помоћ. -Имамо још једно убиство.

Колеге мисле да имамо посла са сектом. -Зашто?

Каладзе је мртав.

Извршио је самоубиство. Пред смрт је говорио о спасењу, као луд.

Ако је секта, треба тражити вођу и место где се окупљају.

У секте по правилу улазе људи подложни утицају.

Вођа им ствара илузију и све се заснива на ритуалима.

Тај знак је можда део ритуала, а и убиства.

Секта расте кроз ритуале.

Вођи треба што више изгубљених људи.

Више људи - више моћи.

Треба узети узорке боје и упоредити с оном коју имамо.

Можда ћемо ући у траг где купују боју.

Па, Иване Петровичу, јеси ли задовољан?

Последњи случај и секта!

Какав крај каријере, пред пензију!

Нисмо сигурни да је секта.

Знамо само да убица није један. -Да, има их више.

Оставља тајанствене знаке, користи неки напитак.

Рекао бих да личи на секту.

Шта хоће да кажу знаком? -Да још није готово.

Идем у архив да потражим сличне случајеве.

Поведи Соњу. -Добро.

Фотографишите, а затим обришите.

Не пуштају ме у стационар. -Добро раде.

Режимски објекат. -Болестан је и не представља опасност.

Оздравиће и наставићете. -Морам да разговарам пре одласка.

Знате да можда неће изаћи одатле? -Марија Федоровна, слушајте.

Ваш штићеник је мој затвореник. А према прописима,

улазак у медицинско одељење је посетиоцима забрањен.

И у папирима с којима сте овде јасно пише

када и како можете да водите ваше разговоре.

Истраживање! Вршим истраживање. -Како год.

То истраживање радите чешће него што је планирано.

Не знам му име, нити шта је урадио.

али знам да ће мој рад с њим помоћи да се спрече нови злочини.

Како то? -Сада се у Москви дешава серија убистава.

Можда су дело таквих попут њега. И док ме не пуштате, људи гину.

Да нисте вештица? Од управника снега зими не измолиш,

а због вас мења сва правила.

Шта, нећете ме удостојити одговора?

Јасно, ко сам ја за вас? Прост човек.

Нисам убијао, досада!

А можда волим да будем зао. И мене ћеш проучити?

Била си у праву, годину дана нисам имао жену.

Пипнеш ли ме, седећеш с њима. Обећавам ти.

Добар дан. То сте ви договорили?

Обично дају само дезинфекцију, а сад целу инфузију.

Хтели сте нову жртву, има је.

И опет је остављен исти знак. Можемо ли сада разговарати?

Зависи о чему. -А о чему бисте хтели да разговарате?

О вама. -Онда ћете помоћи?

Мама се није удала из љубави. Било јој је тешко самој.

Кућа, домаћинство... А он дошао, помогао и остао.

А после свадбе је почео да је туче.

Кад ју је тукао, ја сам се крила и чекала.

Затим чистила разбијено посуђе. -А онда?

Убио ју је, зар не? -Да.

Чега се прво сетите кад помислите на тај дан?

Песме. -Како се не веселити, патити од разних беда?

У нашу кућу се уселио диван сусед!

Чула се песма "Наш сусед".

Мислим да знам шта је даље било. Све сте видели?

Да.

Никоме ништа нисам рекла.

А нико ме не би ни слушао. Била сам само уплашено дете.

Зато сте овде. Хоћете да разумете убицу.

Хоћу да схватим зашто ништа нисам урадила.

Зашто нисам рекла где је оружје, зашто сам ћутала толике године.

Добро. Сада покажите шта сте донели.

Је ли вас некад занимало позориште?

Знате зашто гледалац мора да види декор

пре почетка представе? Док седа на место, чека.

Зашто?

Зато што онда почиње да верује у тај свет

и пре него што се у њему појаве глумци.

Мислите да је то декорација? -И ја бих то урадио.

Лепо је, тера те да поверујеш.

То је игра? -Прави глумац заборавља да игра улогу.

Оставићете ми материјале?

Наздравље! -Хвала.

Како је Алексеј? -Рекли су да ће га пустити за пар дана.

Уплашили сте се?

Да, Каћа нема никог другог.

А вас? -Шта ја? Нисам јој мајка.

Били бисте дивна мајка.

Хајде да радимо.

И моја породица има тешкоћа. Ако не причаш о томе,

погоди те снажно и изненада.

Ово је занимљиво, видите.

Видите? 1967, Калињински рејон.

У једном улазу је пронађен мушкарац који крвари.

Није стигао до болнице, искрварио је од недостатка гениталија.

Прво су мислили да се жена осветила за превару, а онда...

Појавило се још тела. Одред је дошао на рутински позив и нашао тело.

И покојник је био кастрат, само је преживео процес, имао ожиљке.

Почели су да истражују и открили ово.

Знак секте евнуха, који вуче корене из доба Петра Великог.

То је њихов знак, сваки члан секте је имао срп,

совјетски симбол. Оштроумно. -Мислите да личи на ваш случај.

Знаци, добровољне жртве? -Има их више, широм Москве.

Шта предлажете, друже Коваљове?

Треба упозорити људе. Ако се ти знаци појаве,

посебно на местима убиства... -Биће још лешева? -Да.

Треба објавити у новинама, на телевизији,

да људи пријаве ако овако нешто виде.

Да напишемо како у Москви делује секта?

Не, само знак. Да људи пријаве ако то виде

и наше патроле ухвате онога ко црта.

Шта мислите, Иване Петровичу? -Не разумем се у секте,

али понешто знам о убиствима.

Овде постоји рационалан мотив, који просто не видимо.

Саветујем да се не играте с тим.

Чини ми се да само ти тако мислиш, Иване Петровичу.

Можда треба да признаш да ниси увек у праву?

Бар сад, на крају. -Не бих се кладио, Никита.

А ја бих се кладио. -У шта, друже потпуковниче?

Обично се кладе у бркове. Ко изгуби, обрије.

Само Черкасов нема бркове. -Узми ми шешир ако је секта.

Сигуран си? -Да. -Дај руку! -Можемо ли да радимо, другови?

Токсикологија Гордејева.

Исто халоперидол и други лекови.

Како нисте приметили да је члан секте?

Ето тако. Ми смо га и учили да пажљиво крије такве ствари.

Имате верзију, радите на њој. Апелујте на грађане,

само вас молим да ме консултујете око текста. -Добро.

Коваљове, одговорни сте за публикацију. -Добро.

На посао, другови.

Викторе Сергејевичу, останите мало.

Биће нам потребна ваша неформална помоћ.

Обавештавајте ме о свему што се дешава.

Хоћете да откуцавам? -Може се и тако рећи.

Не, то нећу. -Хоћеш, а ми нећемо копати по твојој прошлости.

Мислиш да не знам шта си сакрио кад си ступио у службу?

Ниси далеко од отказа. -Тако дакле.

Добро. -Договорено. Слободан си.

И код прве две жртве има халоперидола,

али је доза десет пута већа.

Где се може набавити тај лек? -У сваком трезнилишту.

Има ли Институт за психијатрију? -Тамо се баве науком.

Они немају пацијенте. -Па, да. -Као ни ми.

Још ниси одапео? Еј!

Машташ да останеш насамо с њом?

Извини, брате, неће ти ићи. Чак и ја имам веће шансе,

иако нисам лудак као ти. -Да, у праву си.

За њу си нико и ништа.

А тебе воли?

Ни имена немаш, само број!

Неће бити ни гроба с бројем, јер ће те спалити, скоте!

Пази да не цркнеш, да нису џабе трошили лекове.

Да.

Дивља?

Смирио се?

Смирио.

Куда, глупачо? -Трком за њом!

Видите тамо! Ломи то!

Погледајте двојку и тројку! Овамо!

Пазите, пада кров!

Шта ти је, опет ружан сан? -Аха.

Јако страшан.

Боли? Лидокаин очигледно не делује на вас.

Сад је најактивнији, а дао сам вам две дозе.

Друго и немамо. -Добро. Како је он? -Ко?

Човек из логора. -Нико није остао, све је изгорело.

Само лешеви. Хвала богу да није захватило касарну.

Куда?

Какав вам је то посао, да се због њега бацате у ватру?

Урадила сам то махинално. -Или вам га је било жао?

Много их је погинуло? -Троје.

Сад се не зна ко је ко.

Први пут за 15 година.

Нису вам дали лек против болова? -Јесу. -Не види се.

Слушајте, Марија Фјодоровна, и то врло пажљиво.

Кад стигнете у Москву, нећете никоме причати

шта се овде десило. -Зашто?

Иначе ћемо обоје настрадати.

Можда је ту звер требало пустити да живи, не знам.

Али ни што је изгорео пре времена није штета.

Укусно.

Нашли смо у рушевинама три леша. Не могу се идентификовати.

За време пожара у амбуланти су били чувар, болничар и затвореник.

И нестао је један ватрогасац.

Недостаје један леш? -Све смо претресли, Андреју Максимовичу.

Изгледа да имамо бегунца.

То је посебно опасан злочинац. 60-их је Москву држао у страху.

Деветоро је тада убио. Није поштедео ни дете.

Све новине су писале о томе.

Имаш дан, Зорине, ако је побегао. Само дан!

Онда ћемо морати да јавимо Москви, на Лубјанку. -Ко је он?

Мосгаз.

Врховни суд РСФСР осуђује

Владислава Георгјевича Вихрова

на најстрожу казну -

смртну казну.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com