Original subtitles

Za neke je Biblija re� Bo�ija, savr�ena i istinita.

Ali tokom prethodnog veka su prona�eni drugi drevni tekstovi.

Izgubljeni ili davno zaboravljeni, zakopani u pe�inama ili pustinjskom pesku,

oni govore druga�ije verzije biblijskih pri�a.

Stvari koje su prevedene kao deo biblije, koje nisu deo na�e Biblije.

Napisani pre mnogo vekova od strane nepoznatih autora, prepisivane i doterivane od strane potonjih generacija,

tekstovi koji sadr�e neke veoma nepravoverne ideje.

Seks je zao. Telo je zlo.

Svet je zao.

Juda nije zliovac u pri�i. On je heroj.

Ovaj tekst izgleda da ima neki homoerotski prizvuk.

Ovo su drevni tekstovi koji su izba�eni iz zvani�nog kanona,

pri�e koje mogu da bace novo svetlo i dovedu u pitanje sve �to mislimo da znamo o Bibliji.

IZBA�ENO IZ BIBLIJE II

Negde oko 30. godine nove ere,

gomila se okuplja u malom selu blizu jezera po imenu Genezaretsko.

Ovde jevrejski stanovnici ove rimske provincije Judeje prisustvuju �udu.

Ali kako je pri�a ispri�ana u Jevan�elju po Luki,

neki od prisutnih su upla�eni.

Oni optu�uju iscelitelja da je isterao demone u ime Belzebuba.

Oni zahtevaju znak,

neki dokaz da je ovo delo u�injeno u Bo�ije ime.

Njihova sumnja izaziva prekor od strane iscelitelja,

poznatog kao Isus iz Nazareta.

"Rod je ovaj zao;

i�te znak,

i ne�e mu se dati znak osim...

...znaka sina �ove�ijeg..." - Luka, 11: 29-30 -

Onda Isus daje tajanstvenu izjavu.

On poredi svoju mo� sa mo�i jednog od najve�ih biblijskih patrijarha.

Luka, 11:31: "Carica ju�na izi�i �e na sud ... jer ona do�e s kraja zemlje da slu�a premudrost Solomunovu:

a gle, ovde je ve�i od Solomuna."

On govori ovo u sred isterivanja demona.

On ka�e: Jer pogledajte, neko ve�i od Solomona je ovde.

Za�to ne ka�e "ve�i od kralja Davida"?

Ne - ve�i od Solomona.

Na �ta Isus misli?

�ta ima Solomon, mudri kralj iz Starog zaveta, sa isterivanjem demona?

Mislim da je jasno iz pisanja Novog zaveta da su Isus i Njegovi apostoli

i autori Jevan�elja

znali i slobodno citirali Svete spise.

Neki nau�nici veruju da Isus misli na pri�u koja nije ispri�ana u jevrejskoj Bibliji,

ve� u drugom tekstu - "Solomonov zavet".

U ovoj knjizi, Solomon nije samo najmudriji od ljudi,

ve� i gospodar demona.

Isus posredno govori o pri�i koja je ve� bila dobro poznata u drevnoj Judeji

i koju su o�igledno ljudi prihvatili kao istinu.

Nazvana Solomonov zavet, napisana je u prvom licu

i opisuje kako je kralj Solomon prizvao vojsku demona.

"Ispred mog lica je do�lo trideset �est duhova,... sa licima magaraca,

licima volova i licima ptica...

Pitao sam se i pitao sam ih...: "Ko ste vi?" " - Solomonov zavet, 72

Da li je Isus, za koga se ka�e da je sa tek dvanaest godina raspravljao o Svetim spisima sa rabinima iz Hrama,

imao pristup drugim svetim spisima od onih koje danas �itamo u Starom zavetu?

Hebrejska Biblija, koju hri��ani zovu Stari zavet,

je zapravo podeljena u tri posebna dela.

Iako su dva dela bila ustanovljena do Isusovog vremena,

jedan je mo�da jo� uvek bio u stalnim promenama.

Prvi deo Biblije je uspostavljen u persijskom periodu,

petsto, �esto godina pre nove ere.

To su Postanje, Izlazak, Knjiga Levitska, Brojevi i Ponovljeni zakoni -

Petoknji�je (Pentateuh), takozvanih pet Mojsijevih knjiga.

Jevrejsko predanje smatra pet knjiga, od Postanja do Ponovljenih zakona, kao

najvi�i, najdirektniji nivo otkrovenja Boga Mojsiju.

Onda postoji druga kategorija u biblijskom kanonu - Proroci.

I postoji tre�a kategorija - Spisi.

Taj deo, Spisi, smatran svetim,

ali manje integralnim od druga dva dela hebrejske Biblije,

se najvi�e promenio tokom vekova.

Ne�e biti potpuno uspostavljen dugo nakon Hristovog raspe�a.

Te�ko nam je da zamislimo, ali verovatno nisu postojale alternativne biblije,

ve� biblije koje su sadr�ale alternativne knjige koje su smatrane svetim.

Znamo to iz gr�kih zaostav�tina koje su dospele do nas,

stvari koje su prevedene kao deo biblije koje nisu deo na�e Biblije

i tako�e iz onoga �to smo saznali iz Svitaka sa Mrtvog mora -

stvari koje je ta zajednica smatrala delom biblije koje mi ne smatramo.

Da li su Isus i njegovi sledbenici poznavali i citirali sveta predanja koja se ne nalaze danas u Bibliji?

�ta su oni znali �to savremeni �ita�i ne znaju o �uvenim biblijskim patrijarsima:

Josifu, Danilu, Adamu i Evi?

I �ta je sa Solomonom koga je Isus zagonetno prizvao za vreme isterivanja demona u Jevan�elju po Luki,

kakav se ne nalzi nigde u dana�njoj Bibliji?

Odba�en i od Jevreja i od hri��ana, posta�e zavetni dokument alhemi�ara i kabalista.

Nazvan Solomonov zavet, ti�e se malo poznate strane Solomonove li�nosti -

�arobnjaka, gospodara demona.

Solomona koga poznajemo iz Biblije je �ovek ogromne mudrosti.

Zapravo, jedna od stvari koja je re�ena u vezi sa njim je da ima mudrost ljudi sa istoka,

iliti Haldejaca i mudrost Egip�ana.

�to zna�i da njegova mudrost uklju�uje astrolo�ko znanje.

Ukju�uje magiju kao �to �emo na�i u Solomonovom zavetu.

Ve�i broj kopija Solomonovog zaveta, napisanih na gr�kom i sa�uvanih od strane rane Gr�ke pravoslavne crkve,

je prona�en u hri��anskim bibliotekama u Francuskoj, Engleskoj, Gr�koj i Izraelu.

�injenica da sve datiraju iz petnaestog i �esnaestog veka

je navela neke da poveruju da je napisana u ovom periodu.

Ali mnogi nau�nici koji su radili u ranom dvadesetom veku,

su sumnjali da je poreklo pri�e daleko starije.

Te sumnje su potvr�ene 1945,

kada je Egipatski seljak napravio neverovatno otkri�e u mestu po imenu Nag Hamadi.

Zakopani u zemlji su bili drevni rukopisi sme�teni u glinenim �upovima,

koji nisu bili vi�eni hiljadu �esto godina.

Datiraju�i �ak iz drugog veka,

uklju�ivali su nekoliko pasusa koji je izgledalo da se direktno odnose

na predanja koja su navedena u Solomonovom tekstu.

Ono �to mo�emo zasigurno da znamo u vezi sa time kada je Solomonov zavet mogao biti napisan

je da je morao biti pre �etristote godine

jer ga drugi tekst iz tog perioda citira.

Zavet govori druga�iju pri�u o Solomonu od one u Bibliji.

Svako zna za pri�u o dve �ene koje donose svoju bebu kralju Solomonu

i on odlu�uje: Podeli�u je na pola po�to je vas dve obe tra�ite.

I prava majka ka�e: Ne, ne, molim vas, dajte to dete drugoj �eni.

I tako on zna koja je prava majka.

I, naravno, nikada nije nameravao da podeli dete.

Alternativna pri�a u Solomonovom zavetu se odnosi na njegov drugi veliki podvig -

izgradnju Jerusalimskog hrama.

Hram je sagra�en natprirodno, uz natprirodno posredovanje.

Solomon je Bo�iji posrednik.

Solomon nije samo arhetipski mudrac,

ve� i arhetipski vr�itelj natprirodnih dela.

U tekstu, Solomon obja�njava da mu je dat prsten velike mo�i od strane arhan�ela Gavrila.

"Uz pomo� njega �e� zarobiti sve zemaljske demone...

... i uz njihovu pomo� �e� sagraditi Jerusalim." - Solomonov zavet, 5

I tako�e ovde ima svakakvih tolkinovskih predstava.

"Jedan Prsten da svima gospodari,

jedan za svima se�e, Jedan prsten da sve okupi

i u tami ih sve�e" (Gospodar prstenova - D�. R. R. Tolkin, prim. prev.)

Uz pomo� ovog prstena, Solomon proziva samog Belzebuba

da bi zarobio mno�tvo demona.

"I ja sam ga ispitao ... I on je obe�ao da �e mi dovesti zarobljene sve ne�iste duhove." - Solomonov zavet 15

Jenog po jednog, on ih zapo�ljava u izgradnji temelja njegovog Hrama.

Dakle, �ta je ovde ideja?

Ako na neki na�in mo�e� da u�e� u dobru stranu sile,

mo�e� da iskoristi� to da bi pot�inio tamnu stranu

i �ak da natera� da tamna strana radi za dobro.

Mislim da mo�emo da vidimo upotrebu demona kao na�in da se ka�e

da je Hram bo�anskog porekla.

Nije bila grupa kamenorezaca i zidara ta koja je sagradila Hram.

Bila su to ta bo�anska bi�a

kojima je Solomon mogao da upravlja i natera ih da okre�u rampu i seku mermer

i sla�u cigle jednu na drugu.

Solomonov zavet, u obliku u kome danas postoji, je pun hri��anskih referenci,

kao kad sami demoni predvi�aju raspe�e.

"[A demon je rekao:] 'Mi �emo dugo voditi svet stranputicom,

dok Sin Bo�iji ne bude razapet na krstu.' " - Solomonov zavet, 65

Ali moderna nauka ukazuje da, uprkos njenim hri��anskim dodacima,

predanja iza pri�e mogu biti daleko starija.

Veliki deo materijala u njemu nam ukazuje da postoji rano jevrejsko jezgro,

mo�da iz prvog veka nove ere, koje je kasnije prera�eno od strane hri��ana.

I onda, naravno, sa�uvano i dr�ano u opticaju od strane hri��ana.

To je gledi�te naizgled potvr�eno opisom isterivanja demona

koga nalazimo u radovima gr�kog istori�ara Josifa Flavija, napisanih u prvom veku.

Jevrejske starine - Knjiga VIII.44: "Na�in izle�enja je bio ovakav:

'Stavio je prsten, jedan od onih pomenutih od strane Solomona, na nozdrve posednutog,

posle �ega je isterao demona.' "

Josif Flavije, koji je �iveo u prvom veku nove ere,

je pisao na gr�kom, ali je bio iz izraelske zemlje.

Dakle iako je Solomonov zavet kakvog ga znamo kasniji tekst,

predanje, pri�a je postojala vekovima pre teksta koji je do�ao do nas.

Kao �to Josif tvrdi, predanja opisana u Solomonovom zavetu,

su bila deo jevrejskog prava isterivanja demona.

Da li to obja�njava za�to Isus u biblijskom Jevan�elju po Luki

pominje Solomonovo ime za vreme isterivanja demona?

Ako je tako, to pokazuje da tekst, za koji se nekad mislilo da je napisan u srednjem veku,

zapravo ima korene u Hristovom vremenu.

Bilo je poznato i shva�eno da je Solomon bio arhetipski isteriva� demona,

takore�i veliki isteriva�.

Nemam sumnju da Isus misli na ovu pri�u,

naro�ito kada to pove�ete i sa Josifovim dokazom.

Ako je Solomonov zavet nekada bio deo jevrejskog predanja,

ti tekstovi su od onda izgubljeni.

Ali u srednjem veku ova saga o �arobnja�tvu je bila popularna kod srednjevekovnih hri��anskih �itaoca.

Oni su lak�e prihvatali magi�ni sadr�aj nego �to su mo�da neki od njihovih jevrejskih pandana.

U judaizmu postoji vrsta napetosti izme�u racionalisti�kih elemenata predanja,

onih koji po�tuju zakon, rezon, zdrav razum,

i fantasti�nijih delova predanja.

Ne samo an�ela, demona i magije,

ve� i natprirodnih mo�i molitve.

Misti�ni put je pun opasnosti. Nema sumnje u vezi sa tim.

I prema misticima, kabalistima, nikome se ne dozvoljava da u�e u misti�ni vo�njak

ukoliko nema najmanje �etrdeset godina i pun stomak,

�to zna�i puno znanje i mudrost Tore.

Zato �to je to veoma opasno, puno opasnosti.

Mo�ete biti odvedeni u pogre�nom smeru; mo�ete �ak i poludeti.

To je Solomonova sudbina prema ovom izba�enom tekstu.

Ali nisu demonske sile te koje �ine da Solomon izgubi vezu sa stvarno��u.

Solomon zasigurno mo�e da se nosi sa demonima bez muke.

�ene su te koje su njegov problem.

Jedna od Solomonovih �ena je paganka i on prila�e �rtvu njenom bogu da bi joj udovoljio.

On slu�a svoju pagansku �enu koja se, naravno, moli stranim bogovima

i njegvo srce je odvu�eno od istinskog Boga Izraela,

i ono �to se de�ava kao rezultat je to da on gubi tu mudrost koja ga je �inila velikim.

On po�inje da govori koje�tarije; niko ga vi�e ne razume

i postaje predmet ismevanja.

Na kraju, Solomonov zavet, sa svojim naglaskom i na izgradnju Jerusalimskog hrama

i na dolazak Hrista, se pokazao prevelikim hibridom da bi se uklopio bilo u jevrejski, bilo u hri��anski kanon.

Nije u hebrejskoj Bibliji. Stoga nije Stari zavet.

A nije ni u vezi sa Isusom, pa nije ni Novi zavet.

Tako da je na neki na�in propao kroz pukotnu.

Drugi biblijski tekstovi �e tako�e nestati u toj praznini,

da bi bili prona�eni vekovima kasnije.

Me�u njima �e biti �udna pri�a koja tvrdi da je starija od pri�e o Adamu i Evi.

Ona o kojoj se retko raspravlja u crkvi ili sinagogi

usled tabu tema koje pokre�e:

�edomorstva, feminizma i demonskog seksa.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II" ovde na History kanalu.

Ceo svet zna pri�u o Adamu i Evi kao �to je ispri�ana u Postanju,

ali malo njih zna pri�u koja se tamo ne nalazi - onu o Lilit,

tajanstvenoj prvoj �eni Adama.

Alfabet Ben Sira: "Po�to je Bog stvorio Adama, rekao je: 'Nije dobro da �ovek bude sam.'

Onda je stvorio �enu od zemaljskog praha, kao �to je stvorio i samog Adama

i nazvao ju je Lilit."

Dva teksta, izba�ena iz Biblije, detaljno govore pri�u o njoj.

Prvi se zove "Zohar", tako�e poznata kao "Knjiga sjaja" -

najverovatnije nastao u trinaestom veku.

Drugi, pod nazivom "Alfabet Ben Sira", je zbirka tekstova sakupljenih u srednjem veku.

Iako su oba iz srednjeg veka, za njih se ka�e da po�ivaju na predanjima koja vode poreklo iz starog veka.

Prema ovim predanjima, Lilit je bila prva Adamova �ena,

stvorena pre Eve.

U samom po�etku, nije samo Adam bio taj koji je stvoren iz zemaljskog praha.

Adam i njegova �ena Lilit su zajedno stvoreni

od istog praha, iste zemlje u isto vreme,

odvojeni i jednaki.

Na�alost, Adam to nije ba� video na taj na�in

i do�lo je vreme kada je po�eo da uporno zahteva da mu se Lilit podredi.

"Legni ispod mene, �eno!", rekao je.

Ona je odbila.

Razlog zbog koga je Lilit odba�ena kao Adamova �ena je to �to je insistirala na jednakosti.

Lilit je odlu�ila u tom trenutku da izgovori bo�ansko ime -

�etiri slova na hebrejskom kojima se ozna�ava re� "Bog" - jud-ej-vav-ej -

koja nikada ne treba da budu izgovorena.

Ali kada ih je izgovorila, to joj je dalo tako veliku mo�

da je odletela u nebo.

Prema Ben Siri, tri an�ela su poslata da vrate Lilit, ali bez uspeha.

"Rekao je Sveti: 'Ako se slo�i da se vrati, dobro je.

Ukoliko ne, mora da dozvoli da stotinu njene dece umre svakoga dana.'

...Rekli su joj Bo�iju re�, ali ona nije �elela da se vrati." - Alfabet Ben Sire

Sa Lilitovim odlaskom, ti alternativni tekstovi su predstavljali Adama sa drugom �enom,

Evom.

Adamova druga �ena koju sada zahteva od Boga, Eva,

je stvorena od njegovog rebra.

Nije stvorena od zemlje u isto vreme.

Dakle, dozvoljeno mu je da ka�e: "Podredi mi se, �eno!", i ona treba to da uradi.

Lilit, izba�ena iz raja, je sada demon,

osu�ena da gubi stotinu od svog potomstva svakoga dana zbog svog prkosa.

Ali ona �e se osvetiti potomcima Adama i Eve.

Ona �e zato naneti bol deci Adamove druge �ene.

Nane�e bol trudnim �enama, novoro�en�adi

i �ak �e zlostavljati mlade mu�karce koji spavaju sami,

tako za�inju�i svoju rasu demonske dece.

Ovo pominjanje Lilit kao demona daje indiciju o poreklima ovih tekstova.

Sama Lilit izgleda da je staro �udovi�te koje datira iz preistorijskih vremena.

Za stare duboreze prona�ene u Gr�koj, Egiptu, Vavilonu i Sumeriji se misli da je oslikavaju.

Ona se pojavljuje na drevnoj vavilonskoj reljefnoj skulpturi koja prikazuje �enu

sa pti�ijim obele�jima okru�enu sovama

koja je povezana sa drevnom boginjom poznatom kao Lilitu iliti Lilit.

Koren ukazuje na no�.

Hebrejska re� "lajla" zna�i "no�".

Dakle, postoji ideja da je ona no�ni demon,

mo�da neka vrsta no�nog demona koji sisa krv.

Pomenuta je u hebrejskoj Bibliji i u nekim prevodima Isaije u Starom zavetu.

"Tu �e Lilit tako�e le�i i prona�i mesto da se odmori.

Tu �e se sova gnezditi i le�ati i izle�i u njenoj senci." - Isaija 334-15

To je jedino pominjanje Lilit u Isaiji. Ona je deo spiska razli�itih likova

od kojih su svi zli,

od kojih ni jedan ne izgleda kao neko koga biste �eleli da pove�ete sa bo�ijim ljudima.

Ukoliko oni imaju neke pozadinske pri�e, one su od onda izgubljene.

Ali kako je Lilit dospela iz Isaije u centar pri�e o Adamu i Evi?

Odgovor le�i u drevnoj jevrejskoj tradiciji nazvanoj Midra�.

Kada �itate Bibliju, nailazite na nedostaju�e delove o likovima koji su vam dobro poznati,

a tako�e nalazite imena koja uop�te nemaju neku pri�u iza sebe.

Kada rabini nai�u na neidentifikovanu osobu u Bibliji koja nema istoriju,

oni uvek poku�aju da je pove�u sa ne�im drugim u Bibliji.

Rabinski u�enjaci u starom svetu bi bdeli nad svetim spisima

tra�e�i indicije ili kodirane napomene da bi popunili te tajnovite praznine.

I ponekad se radilo o slu�ajnosti kori��enja dve sli�ne re�i na istom mestu

ili dva sli�na doga�aja.

Ponekad ne vidimo osnovu jer ne �itamo tekst u originalu sa brigom kojom su oni �itali.

Ali oni nikada nisu verovali da Bog jednostavno ubaci nekoga i ne ka�e ni�ta o njemu.

Rabinska tradicija koja popunjava praznine u Bibliji se zove Midra�.

A Midra� dolazi od jevrejske re�i koja zna�i iskoreniti ili istra�iti.

Bilo je to o�igledno neslaganje u Postanju koje je prvo navelo prve rabinske u�enjake

da pro�ire pri�u o Lilit kroz Midra�.

U njemu postoje dve razli�ite verzije Bo�ijeg stvaranja �ene.

Prva predla�e istovremeno stvaranje sa mu�karcem.

"I stvori Bog �oveka po obli�ju svojemu,...

...mu�ko i �ensko, stvori ih." - Postanje 1:27

Druga dolazi nekoliko stranica kasnije.

"I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama,

te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom;

I Gospod Bog stvori �enu..." - Postanje 2: 21-22

Postoje dve pri�e u Bibliji o tome kako je �ena stvorena.

Rabinska tradicija je videla prvu pri�u kao stvaranje druge �ene.

Jednom su u starom vremenu rabinski u�enjaci poku�ali da pomire dve verzije Postanja.

�eleli su da saznaju ko je bila ta bezimena prva �ena.

Na kraju su je povezali sa �enskim demonom spomenutog u Isaiji

i stvorili su sveti tekst koji je povezao njih dve.

Ljudska bi�a imaju mo�an kreativni impuls.

I ako im ka�ete: Evo je pri�a i ona je gotova.

Prva stvar koju �ele da urade je da ka�u: Ne, nije gotova.

Imam odli�nu ideju o tome kako bi mogla da bude nastavljena.

�itamo umetni�ka dela, remekdela drevnih jevrejskih pisaca

koji su imali potrebu da se izraze.

Bila je to Lilit, napisali su, koja je odbila i Adamovu i Bo�iju volju, da bi postala taj demon,

no�no stvorenje, pro�diratelj seksualnih i rodnih su�tina.

Na ovoj tradiciji Midra�a �e nastati i pro�iriti se Zohar i Ben Sira.

Oni �e oslikati Lilit kao sukub - zavodnicu u no�i.

Posta�e okrivljena za polucije mu�karaca.

Lilit, govorilo se, je mogla da ubije dete u materici ili u kolevci.

To su drevni strahovi povezani sa legendama koje su bile stare �ak i kada je Biblija prvi put bila pisana.

Pri�e o vrsti bi�a kakva je bila Lilit su uvek postojale

od prvih pri�a pored vatre.

Lilit zauzima mitolo�ko mesto zle �ene,

koje je mesto koje postoji u skoro svim mitologijama.

Deo toga je nelagodnost u vezi sa seksualno��u,

a deo toga je ljudska ma�ta koja stvara �avole, demone,

sve vrste te�ko�a, da bi objasnila zlo u svetu.

Kakav god strah su ljudi imali u vezi sa smr�u dece koja je bila veoma uobi�ajena u starom svetu,

to je tako�e stavljano na teret Lilit jer je bilo jasno da to nije Bo�ija volja.

To je morala da bude neka zla sila koja im je odnosila decu.

Kroz celu istoriju postoja�e strah od Lilit, naro�ito u kabalisti�kim i pravovernim krugovima,

gde se amajlije i dalje nose kao za�tita od nje.

Ali njena pri�a, o zloj ali mo�noj �eni,

ne�e na�i svoje mesto ni u jevrejskom, ni u hri��anskom kanonu.

Ono �to je mu�kim religijskim predvodnicima posebno �inilo nelagodu u vezi sa Lilit

je bilo to �to je povezana sa zavo�enjem

i tako�e �to je povezana sa potpunom jednako��u.

Hiljadama godina nije bilo jednakosti izme�u mu�kih i �enskih religijskih figura

i religijskih predvodnika u judaizmu, hri��anstvu, islamu, hinduizmu,

bilo kojoj zvani�noj religijskoj tradiciji.

Ali drugi izgubljeni tekst �e pokazati da �ak i pokorna �ena mo�e biti previ�e za pravoverni kanon,

naro�ito ako je paganska sve�tenica opsednuta jednim od najve�ih patrijarha Biblije.

Josif, kada o�eni �erku egipatskog sve�tenika -

to �e da podigne crvenu zastavu kod mnogih ljudi.

Za�to je Josif o�enio nejevrejku?

To nije ba� ispravno (ko�er).

Gledate "Izba�eno iz Biblije II" ovde na History kanalu.

�ujemo njeno ime samo jedanput u Postanju.

Re�eno nam je da ju je sam faraon dao Josifu, njemu sa �arenom haljinom,

koji �e da spasi svoje ljude od gladi.

Ona je deo njegove nagrade jer je protuma�io faraonove proro�ke snove.

"...i o�eni ga Asenetom, k�erju Potifere sve�tenika Onskoga.

I po�e Josif po zemlji Misirskoj (Egipat)." - Postanje 41:45

Ovo je sve �to dana�nja Biblija ka�e o njoj.

U pogledu toga kako j za�to je izabrana za Josifa, misteriozno �uti.

Josif je, naravno, jedna od omiljenih li�nosti jevrejske Biblije.

On je taj koji je prodat u ropstvo od strane svoje bra�e,

odveden u Egipat, postao rob, da bi se uzdigao do samog vrha

i spasao ostatak svoje porodice, svog plemena

i na�inio ih istaknutim dole u Egiptu pre kona�nog egzodusa.

Josifovi prethodnici, Jakov, Isak, Avram,

su svi o�enili �ene o kojima mnogo znamo.

I neshvatljivo je �itaocu Biblije da Josif odjednom �eni nekoga o kome ni�ta ne znamo.

I tako, to skoro izgleda kao da zahteva da tu postoji pozadinska pri�a

kako bismo mogli da razumemo ko je ta �ena i zbog �ega zaslu�uje da se uda za Josifa.

Jedna od stvari koju nalazimo u biblijskim pri�ama je da su �esto veoma kratke.

�esto iza tih kratkih pri�a postoje legende koje kru�e.

�ta je dovelo do ovog nepravovernog braka?

Ko je bila ta nevernica koja �e pomo�i da se osnuje jevrejska dinastija?

Odgovor je dat u drevnom tekstu pod nazivom "Josif i Aseneta".

Ali niko nije siguran kada je ta�no napisan ili ko ga je napisao.

Neke teorije stavljaju njegovo poreklo u prvi vek stare ere u Aleksandriju u Egiptu,

grad poznat po svojoj biblioteci i populaciji u�enih Jevreja.

Po obliku podse�a na Midra�, sveti dokument napisan da objasni stvari koje su ostavljene nepovezane u Bibliji,

dokument koji je mogao da evoluira iz starijeg usmenog predanja.

Ljudi pro�iruju ove pri�e �esto jer postoji ne�to problemati�no u njima.

Josif kada o�eni �erku egipatskog sve�tenika,

to �e da podigne crvenu zastavu kod mnogih ljudi

koji se pitaju kako je mogu� ovaj me�oviti brak izme�u Jevrejina i �erke ne samo Egip�anina,

nego egipatskog sve�tenika.

Dakle, jedan od razloga zbog koga bi ljudi mogli da pri�aju pri�u na ovaj na�in,

je da bi objasnili kako se to dogodilo, i mogli bi da dodaju pojedinosti i varijacije

koje im �ine pri�u privla�nijom.

Tekst o Josifu i Aseneti po�inje u Heliopolisu (Ono), egipatskom gradu sunca,

gde je Josif poslat u vreme izobilja da pokupi kukuruz radi skladi�tenja.

Ovde sre�e sve�tenika Potiferu.

"A Potifera je imao �erku devicu od oko osamnaest godina,

lep�u od bilo koje druge device u zemlji." - Josif i Aseneta 1:6

Aseneta je odbila mnoge udvara�e, uklju�uju�i i samog faraonovog sina.

Kona�no, faraon odlu�uje da �e ona postati Josifova �ena kao nagrada za njegovu odanu slu�bu.

Ali za Josifa, koga su obavezivale njegove religijske tradicije,

bilo bi nemogu�e da prihvati taj poklon, �ak i na faraonovu naredbu.

Ona je i nasledna pripadnica kraljevske porodice i, tako�e, neka vrsta biolo�ke princeze.

Odnosno, ona je lepa i pametna, i tako�e je princeza.

Dakle, uzev�i sve te stvari u obzir, nedostaje joj samo jedna stvar -

treba samo da bude Jevrejka.

Ali u po�etku je Aseneta ta koja se protivi.

Iz Asenetinog gledi�ta, za�to bi ona prihvatila Izraeli�anina.

To je �ovek koji je stranac, begunac, biv�i rob.

Ona ne �eli da prihvati Josifa.

Dok ga, naravno, ne sretne licem u lice.

Ona sedi pored svog prozora; pogleda napolje i vidi zgodnog

mladog �oveka i ludo se zaljubi.

I tako je ona sada zaljubljena u Josifa do u�iju.

Ona silazi da ga sretne, a Josif odgovara: Ne mogu da te poljubim. Ne mogu da te o�enim.

Ti se klanja� idolima, a ja verujem u pravog Boga.

Tako da je Aseneta sada duboko unesre�ena.

Ona je obukla sagriju i posula se pepelom i ogor�eno je plakala.

"A dole, pepeo ispod nje je bio poput blata od njenih suza." - Josif i Aseneta 10:16-18

Sedam dana Aseneta meditira i kona�no se moli Josifovom Bogu.

Kao odgovor, Bog joj �alje arhan�ela

koji joj se pokazuje okru�en vatrom, ali uzimaju�i Josifov prijatan izgled.

Ono �to sledi je misteriozan ritual

koji se nije pojavio ni na jednom drugom mestu ni u jevrejskom, ni u hri��anskom predanju.

Daje joj da jede iz sa�a sa medom koje ona magi�no pronalazi u svojoj sobi.

I te p�ele izlaze iz mednog sa�a i okru�uju je.

"I p�ele su iza�le iz �elija sa�a... i sve su letele u krug oko Asenete,

od njenih stopala �ak do njene glave...i jo� se p�ela spustilo na Asenetine usne." - Josif i Aseneta 16:13

I napravile su medno sa�e na njenim usnama.

One �iste njene usne, usne koje su nekada slavile mrtve idole.

Med i nektar su tradicionalna hrana bogova - mleko raja.

I ta ideja da joj se daje med je

ideja besmrtnosti i veli�ine koja se provla�i kroz mitologiju.

Tako�e izgleda da postoji seksualna predstava mednog sa�a.

Nejasno je da li je to primarna namera teksta.

Ali sigurno je �iva, mislim, u pri�i o spajanju njih dvoje.

Sada pro�i��enu, Josif mo�e da uzme Asenetu.

Ona je preobra�ena u savr�enu jevrejsku �enu

i va�an simbol za zajednicu koja je sve vi�e zabrinuta za pitanje preobra�anja.

Postojao je veliki broj preobra�enika u gr�kom i rimskom svetu koji su prelazili u jevrejsku veru.

I postoji razlog da se veruje da je ovaj tekst nastao da bi se opravdalo

prela�enje tih preobra�enika u judaizam.

Te�ko je savremenim ljudima da zamisle, ali �ak jedna desetina �itavog Rimskog carstva su bili Jevreji.

Pri�a je namenjena, verujem, da u�vrsti ideju

da postoje iskreni preobra�enici puni ljubavi

kojima bi Jevreji trebalo da pru�e dobrodo�licu i koje bi trebalo da prihvate.

Ali u ranom drugom veku nove ere, rimski imperator Hadrian je po�eo da donosi zakone koji su

ograni�avali prava Jevreja i broj jevrejskih preobra�enika je splasnuo.

To je mogao biti period kada su Jevreji napustili pri�u o Josifu i Aseneti.

Napisana na gr�kom i u Egiptu,

nikada nije bila kandidat za ulazak u jevrejski kanon biblijskih spisa.

Sa rabinskog stanovi�ta, mogao je postojati problem sa ovim tekstom

ako je, zapravo, bio u vezi sa hramom u Heliopolisu.

Jer rabinski judaizam je u Jerusalimu, centru judaizma.

I ideja o drugom hramu bi bila veoma problemati�na.

Ali rastu�i hri��anski pokret u gr�ko-rimskom svetu prvog i drugog veka

je tako�e bio vrlo zabrinut pitanjem preobra�anja

i oni �e prihvatiti pri�u o Aseneti.

Ona nije sa�uvana od strane Jevreja, jer je helenski uticaj bio tako jak u njoj.

Ali nije uop�te smetalo hri��anima i oni su ga sa�uvali.

Oni su prepisali taj tekst i zbog toga ga imamo danas.

Iako su se desetine primeraka Josifa i Asenete napisane na gr�kom, aramejskom, sirijskom i latinskom

pojavile u hri��anskim bibliotekama, ona nikada nije bila deo ni hri��anskog kanona.

Sa hri��anske ta�ke gledi�ta, nisam sigurna da je bilo toliko toga spornog u ovakvoj vrsti teksta.

Nije bila uzeta u obzir za uklju�ivanje u kanon jer nije bila o Isusu,

nije bila u vezi sa Isusovim najranijim u�enicima

i bila bi vi�e prepri�avanje koje bi ljudi �itali iz zabave.

Ali drugi tekstovi su do�li iz Aleksandrije koji �e na neko vreme postati deo hri��anskog kanona.

Zvali su se apokrifi ili skriveni spisi.

Najve�im delom oni govore o �ivotima li�nosti koje su nepoznate u tradicionalnoj Bibliji.

Ali na njihovim stranicama se nalazi jedno poznato ime -

ono skromnog Izraeli�anina po imenu Danilo.

Ali pri�a koja se nalazi ovde ga oslikava u veoma druga�ijem svetlu.

Biblijska pri�a nagla�ava vi�e Danilov drugorazredni status i poniznost.

Ovde - on je superzvezda.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II" ovde na History kanalu.

To je verzija hebrejske Biblije koja je prouzrokovala kontroverze od vremena

kada je prvi put zabele�ena u tre�em veku pre nove ere.

Ve�a je od Starog zaveta i uklju�ivala je stvari koje na kraju nisu smatrane autoritativnim

u okviru jevrejskog predanja.

Naru�en od strane egipatskog vladara Ptolomeja Drugog da bi obogatio Aleksandrijsku biblioteku,

to je trebalo da bude gr�ki prevod jevrejskih svetih spisa.

To bi u�inilo spise dostupnim u�enjacima �irom sveta.

Poduhvat �e postati poznat kao Septuaginta.

Pri�a je da je postojala grupa jevrejskih u�enjaka koji su �iveli u Aleksandriji u Egiptu

koji su nezavisno bili unajmljeni da naprave gr�ki prevod hebrejske Biblije.

Okupili su se kada je sve bilo zavr�eno na velikom savetu i uporedili ih.

I naravno svi su bili identi�ni.

Po�to su svi bili identi�ni, mi znamo da Septuaginta mora biti bo�anski nadahnuta.

Re�eno je da je oko 200. godine stare ere Ptolomej poru�io po �est jevrejskih u�enjaka

za svako od dvanaest izraelskih plemena - ukupno sedamdeset dva prevodioca -

da poduzmu veliki posao, �to je ono odakle Septuaginta dobija svoje ime.

Zapravo bilo je sedamdeset i dva u�enjaka,

iako Septuaginta zapravo zna�i sedamdeset.

Lak broj da se zapamti.

Ova pri�a, pak, je mogla biti izmi�ljena da bi se poduprla tvrdnja

da je Septuaginta najautenti�nija verzija hebrejske Biblije

u vreme kada je kru�ilo nekoliko razli�itih izdanja.

Neki nau�nici misle da je postojalo najmanje tri tekstualna predanja:

palestinsko predanje, vavilonsko predanje, koje je evoluiralo kao dana�nji tradicionalni

ili mazoretski tekst hebrejske Biblije i tre�e, egipatsko predanje,

odvojeno od druga dva, koje je predstavljeno Septuagintom.

Ni jedno od ovih predanja se nije u potpunosti poklapalo sa drugim.

Septuaginta je najdu�a od svih verzija hebrejske Biblije koje su se pojavile kroz istoriju.

Sadr�i tuce dodatnih tekstova koji se ne nalaze nigde drugde.

�ta je sadr�ano u ovim dodatnim Septuagintnim tekstovima?

Neki su molitve ili poslovice, ali ve�ina su istorijski izve�taji

koji dokumentuju �ivote likova nepoznatih u tradicionalnoj Bibliji,

ili prikazuju ime nekog lika u veoma druga�ijem svetlu.

Najpoznatiji me�u ovima je Danilo,

Izraeli�anin koji je poznat po tome �to je bio ba�en lavovima od strane vavilonskog kralja

Nabukodonosora u dana�njoj verziji Biblije.

On je pobo�an Izraeli�anin koji odbija da se klanja paganskim bo�anstvima

i kao rezultat, naravno, on trpi progon.

Na kraju je ba�en lavovima.

Ali lavovi ne otvaraju svoja usta i ne diraju ga.

To je klasi�na pri�a.

Danilo u Septuaginti je vi�en u istim okolnostima sa istim likovima,

ali doga�aji u ovoj verziji prikazuju veoma druga�iju sliku samog Danila.

Razlika izme�u ove pri�e i biblijske pri�e o Danilu

je to �to je u ovoj pri�i Danilo mnogo asertivniji, mnogo herojskiji,

mnogo tradicionalniji simbol nekoga ko se izdvaja i prime�en je od strane drugih.

Biblijska pri�a vi�e nagla�ava Danilov drugorazredni status i poniznost.

Ovde - on je superzvezda.

U Septuagintnoj verziji pri�e, pod nazivom "Bel i zmaj",

Danilo preuzima na sebe da doka�e Vaviloncima da obo�avaju la�nog boga.

Bel i zmaj 1:3: "Vavilonci su imali idola po imenu Bel...

I kralj ga je obo�avao i odlazio svakog dana da mu se klanja,

ali Danilo je obo�avao svog Boga."

Darovi u hrani, darovi u �itaricama su se donosili bo�anstvu svakoga dana.

I oni nestaju iz nekog tajnovitog razloga i mora biti da ih bo�anstvo pro�dire.

To je ono �to bogovi rade. Oni jedu �rtvovanja.

I to je dokaz da Bel postoji.

Ali Danilo direktno dovodi u pitanje to verovanje.

Bel i zmaj 1:7: "Danilo je rekao: 'O kralju, ne dajte se prevariti!

Jer ovo je samo glina unutra i mesing spolja

i nikada ni�ta nije jelo niti pilo.' "

Danilo ka�e: Vidite, mogu ovo da re�im.

On prosipa pepeo po podu hrama.

Vrata hrama su zape�a�ena i zaklju�ana,

tako da niko ne mo�e da u�e, niti da iza�e.

Slede�eg dana, vrata su otvorena.

Naravno, hrana je nestala,

ali tako�e ima tragova u pepelu koji vode do tajnih vrata.

Prevara je otkrivena.

O�igledno je da sami Belovi sve�tenici kradu hranu da bi prevarili sve.

U slede�em poglavlju Bela i zmaja kralj daje Danilu izazov pokazuju�i mu jo� jednog vavilonskog boga,

stvorenje poput zmaja.

"Ho�e� li tako�e da ka�e� da je i ovo od mesinga?

...On je jeo i pio;

ne mo�e� da ka�e� da on nije �ivi bog..." - Bel i zmaj 1:24

Da bi dokazao da ovo nije bo�ansko stvorenje, Danilo me�a otrovan napitak u kola�e

i hrani njima zver.

"Zmaj ih je jeo i pukao.

Onda je Danilo rekao: 'Pogledajte �ta ste obo�avali!' " - Bel i zmaj 1:27

U Belu i zmaju, Danilo je zbog ove uvrede ba�en u arenu.

Vidimo na neki na�in razli�itog Danila u ove dve pri�e.

Jedan Danilo se pasivno opire kulturi u kojoj se nalazi.

On nastavlja da se moli svom Bogu.

A u drugoj pri�i, Danilo se aktivno opire kulturi

tako �to zapravo odlazi da ubije tog zmaja.

Po�to se pri�a o Danilu pojavila tako kasno, u tek poslednjih par vekova pre Hristovog ro�enja,

jevrejski u�enjaci su se odupirali tome da se Danilo uklju�i u kanon.

Jevrejsko verovanje u vreme Hrista je bilo da je proro�astvo prestalo.

I tako se nadahnutost u pisanju, koja je �inila jednu knjigu autoritativnom,

nije mogla da bude pripisana ovom tekstu. Bio je napisan previ�e kasno da bi bio smatran

nadahnutom proro�kom Bo�ijom re�ju.

Ali na kraju �e pri�a o Danilu biti uklju�ena,

iako u skra�enom obliku.

Imamo dokaze da verujemo da je Danilo skoro bio izba�en.

Ali bio je tako neverovatno popularan, da nisu mogli da ga izostave.

Ljudi su voleli tu knjigu.

Pretpostavljam da su rekli: Ako moramo da kanonizujemo ovu knjigu,

kanonizova�emo najkra�u verziju. Sigurno ne onu koju nalazimo u egipatskom i gr�kom predanju.

Uze�emo vavilonsko predanje. I to je ono �to su i uradili.

I dok druge verzije hebrejske Biblije uklju�uju pri�e koje najbolje poznajemo,

one o Danilu u areni sa lavovima,

samo Septuaginta sadr�i njegovu borbu protiv Bela i zmaja.

Ali upravo �e ova du�a i fantasti�nija verzija na neko vreme postati deo jo� �ireg predanja.

Rana hri��anska zajednoca je imala uve�anu gr�ku Bibliju koja je bila prihva�ena uglavnom na zapadu

i ponela ju je sa sobom preko Makedonije, preko Italijanskog poluostrva,

kona�no do nas ovde u savremenom dobu.

Rani crkveni oci u prvom i drugom veku su preveli Septuagintu na latinski.

Ti dodatni tekstovi, koje �e Jevreji i kasnije ve�ina protestanata da odbaci,

�e biti zadr�ani od strane katoli�ke crkve.

Ovi i drugi tekstovi �e postati poznati kao apokrifi, �to zna�i 'skrivena pisanja'.

Razlika u na�inu na koji su rabini pristupali tekstovima koji su oni smatrali jereti�kim

i na�inu na koji su rani crkveni oci prilazili tekstovima koje su oni smatrali jereti�kim,

je u tome �to su ih rabini uglavnom ignorisali, a crkveni oci su ih bele�ili

i govorili protiv njih,

�to je za nas ispalo od velike koristi jer imamo zapise o tome o �emu su bili ti tekstovi.

Jer oni su bili ljudi uklju�eni u raspravu u vezi sa njima.

To je bila rasprva koja �e se samo poo�triti dok se rana hri��anska crkva borila da odlu�i

koji tekstovi treba da budu uklju�eni u drugi deo Biblije -

Novi zavet.

Postojala je fleksibilnost i fluidnost u prvoj generaciji, mo�da �ak i u drugoj generaciji

u Palestini jer Jevan�elja, novozavetni spisi, jo� uvek nisu bili napisani.

Ovde �e prava borba da po�ne,

dok su se konkurentske hri��anske sekte borile oko toga �ta �e se smatrati Bo�ijom re�i,

a �ta �e biti osu�eno kao jeres.

Iako �e se sukob i krvoproli�e poja�ati, po mnogo �emu

to �e jednostavno biti nastavak tradicije zapo�ete mnogo pre.

Jedan na�in na koji mo�emo da promenimo sliku o Bibliji kod ljudi

je da nije postojala grupa knjiga koja je preno�ena sa generacije na generaciju.

Postojale su biblioteke knjiga.

I usput su neke prihva�ene, a neke su odba�ene.

I mo�emo da poga�amo za�to, iako ne znamo sigurno.

Ali izgleda kao da su knjige koje su zadr�ane

bile knjige koje su bile religijski prihvatljive,

koje su bile literarno potresne ili dirljive

i tako�e su bile knjige koje su pomogle da se objedini zajednica.

I ta tri faktora izgleda da su odlu�ila koje su knjige na kraju zavr�ile u Bibliji,

a koje knjige su zabranjene.

Moramo da zapamtimo da kada uzmete knjigu koja je zabranjena,

to ne zna�i da je uvek bila zabranjena.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II" ovde na History kanalu.

Ver�eli, jedan od najstarijih gradova u severnoj Italiji,

ima najranije naseobine koje datiraju jo� od �est stotina godina pre nove ere.

Ovde, u pra�njavoj crkvenoj biblioteci, su otkriveni neverovatni drevni rukopisi

koji datiraju od petog do desetog veka.

Me�u njima je bio primerak iz sedmog veka na latinskom mnogo starijeg teksta

po nazivu "Dela Petrova".

Prepri�ava �ivot jednog od originalnih dvanaest Hristovih apostola.

Ali doga�aji o kojima se govori ovde se ne nalaze u dana�njim biblijskim spisima.

Petrova dela koja su jedna od pet dela razli�itih apostola van Novog zaveta,

su napisana u poslednjoj �etvrtini drugog veka

i izgleda da su okupila razli�ite epizode o Petrovom �ivotu,

koje su mo�da kru�ile ranije bilo usmeno ili u pisanom obliku,

i sakupljene su u neku vrstu �itija Petrovog.

Radnja Dela Petrovih je postavljena posle raspe�a

kada su apostoli preobra�ali ljude i primali hri��anske preobra�enike u svoje redove.

U ovom vankanonskom tekstu Petar je prikazan u mnogome kao �to je i u Bibliji -

kao hrabar i plahovit apostol.

On je vrsta vo�e koga sam Bog poziva da se suprotstavi zlo�initelju

poznatom kao Simon Mag.

"Bog... mu je dao viziju... govore�i mu:

'Petre, taj Simon Vra� koga si prognao iz Judeje...

je ponovo do�ao pred tebe u Rim.' " - Dela Petrova V

Petar je sreo ovog �oveka ranije.

Taj raniji susret je dokumentovan u Bibliji.

"A kad vide Simon da se daje Duh sveti kad apostoli metnu ruke,

donese im novce...

A Petar mu re�e:

Novci tvoji s tobom da budu u pogibao,

�to si pomislio da se dar Bo�iji mo�e dobiti za novce." - Dela svetih apostola 8:18-20

Novi zavet ka�e da se Simon pokajao i da je bio kr�ten

i tu zavr�ava pri�u.

Ali u Delima Petrovim pri�a se nastavlja.

Simon se ponovo pojavljuje u Rimu �ine�i �uda.

Problem je u tome �to Simon Mag izvodi ta �uda i ljudi postaju ube�eni

da je on, zapravo, predstavnik istinitog Boga umesto Petra i Pavla

koji stvarno jesu predstavnici pravog Boga.

Petar odlazi u Rim da se suprotstavi Simonu.

Ovde se jedne ve�eri odmah posle sumraka

Isus pojavljuje Petru i tra�i javni obra�un sa Simonom.

"Petar je video Isusa u svetle�em ruhu

kako se smeje i govori mu:

'Ima�e� borbu vere

i mnogi �e jo� biti preobra�eni u moje ime.' " - Dela Petrova XVI

Na kraju dolazi do pravog takmi�enja u rimskom forumu.

Ono �to imate je zapravo javno prikazivanje nadmo�i.

To je u centru rimskog sveta i

ne samo da gledaju ljudi iz okoline, ve� svi gledaju.

To je centar sveta.

Takmi�enje se usredsre�uje na to ko ima mo� �ivota i smrti.

Rimski prefekt izvodi roba i Simon Mag treba da ubije �oveka,

a Petar treba da ga digne iz mrtvih.

Tako Simon Mag govori re� u njegovo uvo...

Fljas! On pada mrtav!

Petar se naginje i govori mu par re�i

i �ovek ustaje iz mrtvih.

Vi�e ljudi misli da je to �udesnije od njegovog ubistva,

tako da odlu�uju da je Patar taj.

Ali Simon, prema Delima Petrovim, ima jo� jedno �udo da prika�e.

Govori da �e leteti preko Rima.

Zapravo, on to i �ini.

On ska�e u vis i po�inje da leti iznad hramova.

Petar poziva vi�u silu.

"I Petar povika Gospodu Isusu Hristu:

'O Bo�e, neka padne sa visine i bude onesposobljen!'

I on je pao.

Onda su svi bacali kamenje na njega i oti�li ku�ama

i otada verovali Petru." - Dela Petrova XXXIII

I, na kraju, Petar biva mo�niji od dvojice.

On je pravi Bo�iji apostol.

Od kada su Dela Petrova otkrivena,

religijski nau�nici su raspravljali da li na Simona treba gledati kao na paganina

ili, kao �to njegovo ranije kr�tenje ukazuje, hri��anskog jeretika.

Iako ova fantasti�na pri�a nikada nije bila deo Novog zaveta,

ona oslikava razotkrivaju�u sliku ranog hri��anstva kao vremena jakog nadmetanja za preobra�enike

i borili�ta razli�itih i suprotnih gledi�ta.

Staro gledi�te koga su se istori�ari dr�ali vekovima i vekovima

je da je hri��anstvo od po�etka bilo monolitno. Bilo je jedna stvar.

Propovedano je od strane Isusa njegovim apostolima, koji su ga propovedali svojim sledbenicima

koji su ga propovedali svojim sledbenicima i uvek je bilo kao jedinstven pokret.

Ali ponekad bi se pojavio jeretik koji bi izokrenuo neki aspekt istine.

Ono �to su nau�nici shvatili od ranog dvadesetog veka je da taj model verovatno nije ta�an,

da je, zapravo, rano hri��anstvo bilo daleko raznovrsnije od toga,

da je, zapravo, bilo mnogo razli�itih grupa u hri��anstvu

koje su propovedale mnogo razli�itih stvari.

I sve te grupe su se takmi�ile za preobra�enike.

Kada pogledamo unazad u ovo rano doba,

nije postojalo zlatno doba Isusa.

Nije postojao dan ili dekada ili vek u kome su se svi slagali

u crkvi.

I to je vrlo sli�no kao danas kada imamo razli�ite sekte.

Neke od podela u ranom hri��anstvu su bile daleko bazi�nije, fundamentalnije i radikalnije

od podela koje imamo danas izme�u recimo prezbiterijanaca, luteranaca, �ak i katolika.

Uglavnom je bilo u dvadesetom veku, ali otkri�em zaboravljenih biblioteka drevnih tekstova

na skrovitim mestima u pustinji

je otkrivena potpunija slika ovih podela.

Znamo to po�to su druge knjige otkrivene.

I videli smo iz tih drugih jevan�elja, na primer, da je to bila mnogo slo�enija slika

nego �to nam tradicionalno gledi�te dopu�ta da verujemo.

Mo�emo misliti da je rano hri��anstvo bilo jedinstven pokret,

ali sada znamo da nije bilo tako jednostavno,

da imamo ljude koji su propovedali svakojake stvari u razli�itim vremenima

i svi oni imaju predanja koja vode poreklo od apostola koji su podr�avali njihovo gledi�te.

Oni su svi imali knjige koje su podr�avale njihova gledi�ta.

Ono �to nam postojanje apostolskih dela van Novog zaveta govori

je da postoje duboke razlike izme�u razli�itih grupa hri��ana.

Ne male stvari u vezi sa datumima ne�eg, ve� velike stvari.

�ta su bile te razlike koje su istaknute tim vankanonskim knjigama?

Koje ideje su sadr�ale koje su bile tako problemati�ne?

Jedno pitanje, kontroverzno onda koliko i sada,

�e se pojavljivati iznova u tekstovima smatranim nepodesnim za kanon.

Unazad do na�eg najranijeg hri��anskog autora, apostola Pavla,

hri��ani se pitaju u vezi sa seksualnim odnosima.

Oni svi �uju da Petar propoveda celibat

i odlu�uju da vi�e ne�e da imaju seksualne odnose.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II" ovde na History kanalu.

I dalje se duboko po�tuje kao svetica u nekim delovima sveta danas.

Za nju se ka�e da je bila saputnica apostola Pavla.

Njena pri�a �e postati poznata u "Delima Pavla i Tekle",

poglavlju u vankanonskim "Delima Pavlovim".

Pojavljuje se tako rano i u toliko puno delova, da neki nau�nici teoreti�u

da je Tekla mogla da bude prava osoba,

duboko po�tovana poput Bogorodice.

Ipak njena pri�a ne mo�e da se prona�e nigde u dana�njoj Bibliji.

Nastanak teksta o Tekli datira otprilike iz 170. godine nove ere,

ali je zapravo predstavnik �ireg Teklinog pokreta,

na primer, kulta Tekle, ako �elite da koristite taj jezik.

U su�tini, ono �to imate je pokret koji je zapo�eo u kaspijskom podneblju. U toj oblasti.

Sigurno u Siriji i Antiohiji. I dalje se �iri na jug kroz Palestinu,

prema Egiptu gde je postao veoma popularan.

Obo�avanje Tekle, ako �elite, kao svetice je ra�ireno svuda.

Nalazi se u Jermeniji, u Egiiptu, skroz do Taragonske katedrale u �paniji.

Jo� uvek je mo�ete videti kao oltarske kipove u �paniji.

Tamo je skoro sa Marijom. Skoro na istom nivou sa Marijom

iako je pri�a van Novog zaveta.

Razlog zbog koga je Tekla danas uglavnom nepoznata mogla bi da bude kontroverzna doktrina

me�u ranim hri��anima koji su postali usko povezani sa njom.

Poznata kao asketizam, pozivala je na potpuni seksualni celibat.

Ideja hri��anskog asketizma, zapravo, ide unatrag skroz do Novog zaveta.

Neko bi mogao da zastupa stanovi�te da je i sam Isus propovedao asketsku poruku.

O tome se raspravlja.

Ali sigurno je da je apostol Pavle do odre�ene mere propovdao asketsku poruku.

I za Pavla je pri�a o Tekli blisko povezana.

Tekla je navodno bila jedna od Pavlovih u�enica.

A razlog zbog koga je postala tako zainteresovana za Pavla je to �to je Pavle propovedao doktrinu odricanja

u kojoj je objavio da su ljudi koji �e biti spa�eni, koji �e imati ispravan odnos sa Bogom,

oni koji su �edni

i device, koji nikada nisu imali seks.

Pavle, kako je opisano u Delima Pavla i Tekle,

je dogmati�niji zastupnik celibata nego �to je u Bibliji.

U Novom zavetu on ka�e Korin�anima da je celibat izbor, a ne obaveza.

Korin�anima polsanica prva 7:5: "Ne zabranjujte se jedno od drugoga, ve� ako u dogovoru za vreme,

da se postite i molite Bogu; i opet da se sastanete,

da vas sotona ne isku�a va�ijem neuzdr�anjem."

I on ka�e: Preporu�ujem vam to. Bilo bi lepo kada biste svi bili u celibatu.

Ali ka�e, i to je veoma va�no, on ka�e:

Svi imamo svoje darove. Neki ljudi mogu da budu u celibatu poput mene, a neki ljudi ne.

Dakle, nikada, nikada ne ka�e: Morate da budete u celibatu.

Ali u vankanonskim Delima Pavla i Tekle

Pavle donosi druga�iju poruku rimskim provincijama Male Azije

na koju lokalni mu�karci po�inju da se �ale.

"On li�ava mlade mu�karce �ena i devojke mu�eva,

govore�i: 'Za vas ne postoji uskrsnu�e na drugi na�in osim da ostanete �edni

i ne uprljate telo.' " - Dela Pavla i Tekle, poglavlje II

Pavlov poziv na celibat u ovom alternativnom tekstu privla�i mnogo �ena,

uklju�uju�i i devicu po imenu Tekla.

Na nju tako uti�u Pavlove re�i, da je odbila Tamirija, svog bogatog verenika.

Njen verenik je pobesneo. On je jedan od vode�ih ljudi u gradu.

On je odvla�i pred mesni tribunal

koji odlu�uje da je prekr�ila zakon koji je tako va�an da zaslu�uje da umre.

"Spalite nju koja ne�e da se uda

kako bi se sve �ene koje je u�io taj �ovek upla�ile." - Dela Pavla i Tekle

Ovde Dela Pavla i Tekle opisuju svoje prvo �udo.

Dakle, spali�e je na loma�i, ali Bog onda �ini to veliko �udo

i �alje oluju i gasi plamen

i ona uspeva da pobegne i odlazi sa Pavlom na njegova misionarska putovanja.

Njih dvoje putuju u Antiohiju u Siriji gde se obrazac ponavlja.

Jo� jedan uticajan bogat �ovek se zaljubljuje u nju.

A �ta ona �ini sa tim? Kada poku�ava da je zavede na sred gradskog trga,

ona mu pocepa ogrta�. Osramoti ga na javnom mestu.

I tako je on vodi guverneru i ponovo nalazimo Teklu u sli�noj situaciji.

Ovoga puta to vodi �udnom spektaklu u lokalnoj areni.

U najneobi�nijoj sceni u celoj ranoj hri��anskoj literaturi.

Jer, ponovo, ona je u areni - tipi�no.

Ali, onda, umesto da se publika podeli na pagane protiv hri��ana,

deli se pre svega na �ene protiv mu�karaca.

Sve �ene, to jest, sve paganske �ene su na njenoj strani.

Kada su divlje zveri pu�tene da je ubiju, �enski lavovi je �tite.

"Lavica, koja je bila najsr�anija od svih,

je potr�ala Tekli i legla ispred njenih nogu.

U tom momentu, mno�tvo �ena je po�elo glasno da vi�e." - Dela Pavla i Tekle, poglavlje IX

Imamo veoma rodno obojeno slikovito izlaganje kako je lavica �titi od mu�kog lava.

I kona�no je za�ti�ana od strane kraljice koja se onesve��uje u publici

i tako �ini da Tekla bude pomilovana.

U celim Delima Pavla i Tekle, �ene su te koje su heroji,

dok je Pavle, u�eni misionar �ija pisma �ine skoro polovinu Novog zaveta,

prikazan u manje lepom svetlu.

On dopu�ta da mu se Tekla pridru�i, ali odbija da je krsti,

ukazuju�i da jo� nije vredna toga.

Kada nevolja po�ne, malo �ini da bi je odbranio.

On odlazi.

Ona je u areni gde se bori za svoj �ivot, a on je na putu koji vodi van grada.

U areni Tekla izvodi kona�an �in vere.

Tamo se nalazi ogroman bazen sa vodom sa, mo�da, ajkulama u njemu.

I ona uska�e, jer je Pavle odbio da je krsti,

i kr�tava samu sebe.

Bog odobrava to jer �alje munju da pobije sve ajkule, takore�i.

I tako ona kr�tava samu sebe.

To je prili�no radikalni feminizam.

Ako mu�larac ne�e da te krsti, krsti se sama.

Iako je Tekla ostala popularna, Dela Pavla i Tekle su bila potisnuta.

Tertulijan, crkveni otac iz drugog veka, ih je odbacio kao falsifikat.

Tertulijan obezvre�uje pri�e u vezi sa Teklom,

jer se Tekla u tim pri�ama, prema Tertulijanu, pona�a kao mu�karac.

�enama nije dozvoljeno da krste, �ak ni same sebe, pretpostavljam,

dok Tekla, o�igledno obavlja kr�tenje.

�enama nije dozvoljeno da propovedaju re� Bo�iju, ali Tekla to �ini u ovoj knjizi.

Dakle, Tertulijan i drugi poput njega su odbacili pri�e o Tekli

na osnovu toga da nisu imale ispravno gledi�te na �ene.

Bilo da se radi o Tekli u drugom veku, ili Tekli danas,

uloga �ena u ranoj crkvi ili uloga �ena u crkvama danas nastavlja da bude prili�no sporna tema.

Upravo je njen celibat ozna�io Teklu kao feministkinju u starom svetu.

�ene su, dok su bile mlade, bile pod autoritetom svojih o�eva.

Kada su se udale, bile su pod autoritetom svojih mu�eva.

U bilo kom slu�aju, bile su pod uticajem mu�karca.

Asketske �ene, koje ne ulaze u seksualne odnose, ne moraju da se udaju,

tako da nisu pod autoritetom mu�karca.

Moramo da shvatimo da za �enu da, zapravo, izabere celibat je prili�no radikalna stvar.

Postoji strana Tekle koja bi bila duboko uvredljiva

prema onima koji su promovisali i isticali neku vrstu mu�kog patrijarhalnog modela.

Ova borba oko celibata �e podeliti ranu crkvu

i dovesti do zabrane ulaska odre�enih tekstova u Bibliju.

Me�u njima �e biti jedan koji govori o misterioznom pojavljivanju Isusa

neke tri dekade posle raspe�a.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II" ovde na History kanalu.

Pri�a o tome kako je apostol Patar umro �e kru�iti generacijama.

Inspirisa�e visoku umetnost i duboku introspekciju.

Ali na ovu temu Biblija �uti osim re�i Isusa u Jevan�elju po Jovanu,

za koje neki misle da prori�u te�ak kraj za Petra.

"Zaista, zaista ti ka�em:...kad ostari�, �iri�e� ruke svoje

i drugi �e te opasati i odvesti kuda ne�e�." - Jevan�elje po Jovanu, 21:18

Najranije pominjanje Petrove smrti se pojavljuje u prvom veku nove ere

u pismu Klimenta, rimskog episkopa.

Opisano je sa vi�e pojedinosti u zaklju�nom delu "Dela Petrovih",

tako�e poznatih i kao "Mu�eni�tvo Petrovo",

koja su prona�ena na vi�e od �est starih jezika, od kojih neki datiraju iz drugog veka nove ere.

Za Petra se ka�e da je bio mu�en i razapet u Rimu.

A stanovi�te koje Dela Petrova sadr�e je bilo sporno pitanje celibata.

"...I okupile su se tako�e oko Petra ljubavnice prefekta Agripe...

i one su, �uv�i re�i koje se ti�u �ednosti i svih Bo�ijih proro�anstava,

bile duboko o�arane." - Dela Petrova XXXIII

Uvod u pri�u o mu�eni�tvu je da prefekt Rima, Agripa, verovatno prefekt Pretorijanske garde,

ima �etiri ljubavnice.

I one sve �uju Petra kako propoveda celibat

i odlu�uju da vi�e ne�e da imaju seksualne odnose sa prefektom

�to ga je, naravno, razbesnelo.

I zatim sve vi�e �ena iz rimske aristokratije odlu�uje da �e i one da se pridr�avaju celibata.

I to su udate �ene. Dakle, one zahtevaju bra�ni celibat.

"Mnoge druge �ene su se tako�e, vole�i ideju �ednosti

odvojile od svojih mu�eva.

I bilo je velikih nevolja u Rimu." - Dela Petrova, XXXIV

U prvom veku nove ere pod rimskim imperatorom Avgustom,

doneseni su strogi zakoni da bi osigurali da se stopa ra�anja u gornjim klasama ne smanji.

Ideja da bi rimska aristokratija, naro�ito �enski �lanovi rimske aristokratije,

prestali da imaju decu, sve to podriva rimski patrijarhat,

rimske obi�aje, a naro�ito potrebe aristokratije.

Oni odlu�uju da razapnu Petra jer on podriva rimski sistem, razbija rimske porodice.

Ali ideja obaveznog celibata, kao dela religijskog asketizma, je bila jednako kontroverzna

me�u ranim hri��anima izme�u drugog i �etvrtog veka.

Pavle je propovedao poruku asketizma, a mo�da je i Isus, zato �to su bili apokalipti�ari.

A apokalipti�ar je neko ko smatra da �e Bog uskoro da se ume�a u ovaj zao svet

i da zbaci sile zla i da donese dobro carstvo na zemlju.

Razlog zbog koga ovo vodi asketizmu je to �to ne bi trebalo da budete vezani za stvari iz ovog �ivota.

Ali kada kraj sveta nije do�ao, ideja celibata je postala problemati�nija.

Jedan veoma prakti�an razlog bi bio, naravno,

da, ako insistirate da su jedini pravi hri��ani askete u celibatu,

bi�e vam potrebna ogromna stopa preobra�enja jer ne�ete imati unutra�nje ra�anje.

Ova ideja potpunog celibata ili krajnjeg asketizma,

koju �e crkva kasnije ozna�iti kao jereti�ku,

je osigurala da Dela Petrova ne na�u mesto u zvani�nom kanonu.

Ali pri�a o njegovom mu�eni�tvu �e nastaviti da se �ita dugo nakon �to su drugi delovi teksta odba�eni.

Pri�a u Delima Petrovim je da je Petar u Rimu

i ube�ujuju ga neki od njegovih hri��anskih prijatelja da napusti Rim

da ne bi pretrpeo mu�eni�tvo.

Na putu koji vodi iz Rima Isus mu se pokazuje i Petar pita �uveno pitanje.

I on ka�e Hristu na latinskom: "Quo vadis, Domine?" - "Kuda ide�, Gospode?"

"I dok je odlazio iz grada, video je Gospoda kako ide ka gradu.

I Gospod mu je rekao: 'Idem u Rim da budem razapet.'

A Petar mu je rekao: 'Gospode, treba li ponovo da bude� razapet?'

On mu je rekao: 'Da Petre, ponovo �u biti razapet.' "

Petar razume. On ide na njegovo mesto.

Petar odlazi, Hrist dolazi.

U Novom zavetu, Petar pori�e da poznaje Hrista kako bi izbegao hap�enje,

ali u Delima Petrovim on je spreman da ispuni svoju sudbinu.

On se vra�a pun radosti jer �e sada da pretrpi istu sudbinu kao i njegov Gospod

i vra�a se da bude razapet.

Ali bi�e razapet naopa�ke.

Meni se �ini da je od svih elemenata ove pri�e, barem deo o mu�eni�tvu mogu�.

Ono o �emu istori�ar Josif govori je rimski obi�aj razapinjanja ljudi

u ponekad �udnim, neobi�nim polo�ajima, samo radi zabave.

Ovo je vrsta pri�e koja ima prizvuk istine.

�udna izvrnuta slika koja je proizi�la je stalno prikazivana u srednjevekovnoj umetnosti.

Toliko da se pojavila pri�a kako bi je objasnila.

Uobi�ajeno obja�njenje je da je Hrist razapet u normalnom uspravnom polo�aju;

Petar je izdao Hrista, tako nije bio vredan, takote�i, da bude razapet poput Isusa,

tako da je tra�io da bude razapet naopa�ke.

Ali to, iako je u hri��anskom predanju, apsolutno nije razlog koji je naveden u pri�i.

"I po�to su ga obesili na na�in na koji je �eleo,

ponovo je po�eo da govori: 'Saznajte misteriju sve prirode.

Jer prvi �ovek �iji rod nosim u svojoj pojavi

je ro�en glavom na dole.' " - Dela Petrova, XXXVIII

Petar dr�i mali govor posmatra�ima,

gde ukazuje da je svet rastao naopa�ke

jo� od pojave Adama.

Adam je do�ao na svet poput beba, sa glavom na dole.

Tako �to �e biti razapet naopa�ke, Patar sve vidi na pravi na�in.

Ono �to je nama levo, njemu je desno. Ono �to je nama dole, njemu je gore.

Tako da on ima jasan pogled.

I mislim da ve�ina ljudi koja �ita to ne bi znala o �emu on to govori.

Ova �udna izjava, koju neki nau�nici vide kao nepravovernu, ako ne i potpuno jereti�ku,

bi mogla da bude jedan od razloga zbog koga tekst nije smatran vrednim da bude uvr�ten u Bibliju.

Ali drugi misle da je to celibat na po�etku pri�e koji je ve�i problem.

Ako ni�ta drugo, ono zbog popularnosti pokreta koji ga je prihvatio.

Ne biste jo� uvek imali primerke Dela apostolskih koji su van Novog zaveta,

da nije postojala velika grupa ljudi kojima je celibat, �ak i u braku, ili umesto braka

bio �ivotni izbor i poziv.

Ovo su tekstovi koji su ih branili i �ak na veoma popularnom nivou.

Dakle, ne li�e na neku ezoteri�nu, elitnu grupu.

Askete ne�e biti jedini rivali hri��anske pravovernosti.

Postoja�e i druge grupe koje su tvrdile da poseduju tajno biblijsko znanje,

ponekad o nezamislivim stvarima.

�ta je to �to su oni znali?

Postoji tradicionalno Jevan�elje po Marku i postoji to Tajno jevan�elje po Marku.

Ovaj tekst izgleda da ima neki homoerotski prizvuk.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II" ovde na History kanalu.

1958. Se dogodilo jedno od naj�udnijih i najkontroverznijih nalaza u religijskoj nauci.

Mladi nau�nik iz oblasti teologije sa Kolumbija univerziteta, po imenu Morton Smit,

je prou�avao biblioteku Gr�ke pravoslavne crkve u Mar Sabi u Judejskoj pustinji, blizu Vitlajema.

Tragao je za starim rukopisima koji su mo�da upotrebljeni kao povezi drugih knjiga,

�to je bila uobi�ajena praksa pre vi�e vekova kada je papir bio retka i dragocena roba.

Kako je Smit kasnije pri�ao, prona�ao je upravo takav fragment,

napisan na gr�kom jeziku iz osamnaestog veka.

Izgledao je kao kopija mnogo starijeg pisma napisanog od strane nikog drugog do

mo�nog crkvenog predvodnika iz tre�eg veka, Klementa Aleksandrijskog,

koji je pisao osobi oslovljenoj samo kao Teodor.

Ono na �ta ukazuje kao da je iza�lo iz "Da Vin�ijevog koda".

U pismu, Klement tvrdi da je crkva u posedu druga�ije verzije Jevan�elja po Marku

nego �to se pojavljuje u dana�njoj Bibliji.

Posle Petrovog mu�eni�tva, pi�e Klement, Marko je do�ao u Aleksandriju

kako bi zabele�io potpuniju verziju Jevan�elja na osnovu njegovih i Petrovih bele�aka.

"On je sastavio duhovnije jevan�elje za upotrebu onih koji su bili usavr�avani...

[Ono]... je najpa�ljivije �uvano i �itano samo onima

koji se uvode u velike misterije." - Klement Teodoru

Ova verzija, koja nikada nije prona�ena, je ukratko citirana u Klementovom pismu.

Posta�e poznata kao Tajno jevan�elje po Marku.

Ovde imamo Klementa koji citira odre�ene pasuse koji su, kako ka�e,

izbrisani iz Jevan�elja po Marku.

Postoji tradicionalno Jevan�elje po Marku i postoji to Tajno jevan�elje po Marku,

sa tajnim znanjem samo za one koji se uvode.

Ideja da postoje tajni hri��anski misti�ni spisi i verzije jevan�elja,

dostupni samo za one prosve�ene, je koncept blisko povezan sa nepravovernim sektama hri��anstva,

poput gnostika, koji su se pojavili u drugom veku nove ere.

Postojalo je mnogo na�ina na koje je neko mogao da bude gnostik.

Postojalo je veoma mnogo razli�itih gnosti�kih grupa sa razli�itim gnosti�kim mitologijama,

razli�itim gnosti�kim verovanjima, razli�itim gnosti�kim etikama.

Tako da to koristimo kao zajedni�ki termin kako bi govorili o mnogo razli�itih grupa

koje su imale taj naglasak na znanju kao na�inu da se pobegne iz ovog materijalnog sveta.

Kada se u�e u drugi vek, izgleda da postoje dokazi za ono �to bi nazvali standardni tekst i prosve�eni tekst.

Pitanje je stepena do kojeg je ovo postojalo u prvom veku.

Ne moramo da gledamo u tekst kao �to je Tajno jevan�elje po Marku

da bi prona�li ideju da je Isus imao tajna u�enja.

Ako pogledamo u Jevan�elje po Marku, ono u kanonskoj Bibliji,

nalazimo da je Isus govorio razli�ite stvari svojim u�enicima, govoriv�i:

Tebi propovedam ova tajna u�enja, a drugim ljudima... oni �e ih �uti u parabolama.

Oni ih ne�e ba� razumeti.

Tako da ve� veoma rano u predanju, postoji ose�aj da postoje tajni tekstovi.

Ali Klement i drugi rani crkveni predvodnici su proglasili da su gnosti�ka verovanja jereti�ka i

poricali su postojanje tajnih jevan�elja -

ne�to �emu ovo pismo, ako je autenti�no, izgleda da protivre�i.

Klement je taj koji, navodno, pi�e ovo pismo.

Ali u isto vreme, sve �to znamo o Klementu ukazuje

da nije podr�avao ideju o drugom dokumentu, ili tajnama, ili tajnom znanju,

ili ideju o onima koji bivaju uvo�eni na vi�i nivo.

Klement Aleksandrijski nije podr�avao gnosti�ki pokret.

A opet, ovaj dokument ukazuje da, zapravo, jeste.

Ako jeste povezano sa Klementom, u tom slu�aju, da, to bi prili�no promenilo pejza�.

Na neki na�in, ono stvarno potkrepljuje ulogu tajnovitih religija

u okviru razvoja ovog segmenta hri��anstva koje nalazimo u Aleksandriji.

U pismu koje je Morten Smit objavio

Klement pi�e da je druga jereti�ka sekta, Karpokratijani, poznati po svojim razvratnim delima,

dobila neovla��en pristup Tajnom jevan�elju po Marku.

Sada �ire iskvarenu verziju onoga �to se nalazi u tajnom tekstu,

�to Klement onda citira u pismu.

Ono �to tajno jevan�elje sadr�i izgleda da je produ�etak pri�e koja je po�ela u tradicionalnom Jevan�elju po Marku.

Postoji jedan pasus u Jevan�elju po Marku koji spominje Isusa u gradu Jerihonu

i onda odjednom on odlazi.

Za�to pri�a pominje Jerihon i onda se ni�ta ne doga�a tamo?

Izgleda kao da ne�to opasno nedostaje iz Jevan�elja po Marku.

�ta bi to moglo da bude?

Tajno jevan�elje po Marku nas obave�tava �ta se desilo.

"I jedna �ena �iji je brat umro je bila tamo.

I dolaze�i, ona pade ni�ice pred Isusa i ka�e mu:

'Sine Davidov, smiluj se na mene.' " - Tajno jevan�elje po Marku, kao �to je citirano u pismu Klementa Teodoru

Izvod opisuje Isusa kako di�e �eninog brata iz mrtvih

u pasusu za koji neki misle da podse�a, ili se �ak nadovezuje na

pri�u o Lazaru ispri�anu u Jevan�elju po Jovanu.

"Isus... je ispru�io svoje ruke i podigao ga, dr�e�i njegovu ruku.

Ali mladi�, gledaju�i ga, zavole�e ga, i po�eo je da ga preklinje

da bude sa njim. - Tajno jevan�elje po Marku, kako je citirano u pismu Klementa Teodoru

Imamo pri�u o mladom �oveku koga Isus di�e iz mrtvih

i koji zatim moli da provede no� sa Isusom,

gde Isus njemu otkriva tajnu carstva Bo�ijeg.

I sam taj jezik zvu�i veoma jevan�eljski, kao da

je povezan sa pravim jezikom iz sinopti�kog Jevan�elja.

"Kada je bilo kasno, mladi �ovek je oti�ao njemu.

Obukao je laneno platno oko svog golog tela i ostao je sa njim tokom te no�i

jer ga je Isus nau�io tajni carstva Bo�ijeg." - Tajno jevan�elje po Marku, kako je citirano u pismu Klementa Teodoru

Koja je tajna carstva Bo�ijeg koju Isus otkriva ovom mladom �oveku?

Kakav odnos je Isus imao sa ovim mladim �ovekom?

Naravno postaje veoma kontroverzno.

On odlazi Isusu nose�i samo laneni ogrta�

i oni provode no� zajedno.

Ovaj tekst sigurno ima neki homoerotski prizvuk.

Ovo je izgleda ba� ono �to jereti�ki Karpokratijani navode.

Klement se �ali da su na�inili izmene u tekstu,

dodaju�i re�i "go �ovek golom �oveku" -

sugestivna fraza koja nije prisutna u originalnom tajnom jevan�elju.

Tajno jevan�elje po Marku nam ne govori i ne tera na pretpostavku

da je bilo bilo kakve fizi�ke prisnosti izme�u Isusa i ovog mladog �oveka.

Ovo je jednostavno moglo da bude neka veza sa pravilima inicijacije

u tajne religije na drevnom Bliskom istoku

i mo�da neka vrsta povratka na �istotu u rajskom vrtu

zbog �ega nam je ova pojedinost saop�tena.

Ako je Tajno jevan�elje po Marku nastavak doga�aja opisanih u Jevan�elju po Marku iz Biblije,

moglo bi da objasni misteriozni odlomak koji se nalazi kasnije u biblijskom tekstu za vreme hap�enja Isusa.

U trenutku Isusovog hap�enja u Getsimanskom vrtu, tradicionalno nam je re�eno da su u�enici pobegli od njega,

ali Marko, i samo Marko, dodaje mali deo.

"I za njim i�a�e nekakav mladi�

ogrnut platnom po golu tijelu." - Jevan�elje po Marku, 14:51

Ko je ovaj mladi �ovek?

Da li bi mogao biti isti onaj koji je spomenut u Tajnom jevan�elju po Marku?

To navodi neke ozbiljne istra�iva�e da veruju da Tajno jevan�elje po Marku

pripada u Jevan�elje po Marku i da nam govori o tome ko je taj �ovek.

Ali da li je Tajno jevan�elje po Marku ikada stvarno postojalo?

Mnogi nau�nici veruju da pismo i izvod tajnog jevan�elja koje sadr�i

nije ni�ta vi�e od pametno smi�ljene prevare,

mo�da po�injene od strane samog Mortona Smita.

Taj skepticizam poti�e iz �injenice da je Smit objavio fotografije dokumenta koje je snimio,

ali samo pismo za koje je re�eno da je ostavljeno u biblioteci je nestalo od onda.

Fotografisao ga je, a mi nemamo evidenciju o njemu.

Izgubljeno je.

Bilo je naga�anja oko toga da li je falsifikat, da li je zaista autenti�an.

To je veoma te�ko da se utvrdi. Ukoliko nemate sam dokument, nemogu�e je da se doka�e.

Kada je Morton Smit umro 1991, neki su o�ekivali priznanje na samrti,

ali bili su razo�arani.

On nikada na neki na�in nije ponudio poricanje u vezi sa tekstom.

A postoje pisma koja su u posedu nekih ljudi u kojima se �ini da je iskren i vrlo zainteresovan

za svoj pronalazak, kao da je stvarno autenti�an pronalazak.

Svakih nekoliko dekada izgleda kao da pronalazak poput Smitovog se pojavi

da zbuni nau�nike i podstakne raspravu.

I cela ta disciplina, prou�avanje starih tekstova je u stalnim promenama.

I pejza� nauke se menja iz godine u godinu, ponekad iz trenutka u trenutak.

Ali malo pronalaska je prevazi�lo uzbu�enje koje je prouzrokovao dokument koji se pojavio nedavno -

takozvano "Jevan�elje po Judi".

Ono menja doga�aje koji vode stradanju.

Potpuno je u suprotnosti sa onim �to sama novozavetna jevan�elja ka�u.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II" ovde na History kanalu.

Zove se Jevan�elje po Judi i prikazuje veoma druga�iju sliku u�enika

koji je prokazivan vekovima kao �ovek koji je izdao Isusa.

Malo se zna o tome gde i kada je napisano,

ali se misli da je rani primerak teksta bio sakriven u grobnici na isto�noj obali reke Nil,

blizu egipatskog sela El Minja.

Dokument u raspadu, napisan na starom koptskom jeziku

se prvi put pojavio 1970-ih i ponu�en je na prodaju nekoliko puta 1980-ih.

Ponu�ene su cene, ali nisu bile ispunjene

i ponovo je nestao dok se nije ponovo pojavio, dovoljno dugo da bude identifikovan

od strane dva univerzitetska nau�nika sa Jejla 2000. godine.

Njihov zaklju�ak: Ovo je kopija davno izgubljenog Jevan�elja po Judi,

napisanog oko 300. godine nove ere.

Jevan�elje po Judi se prvi put spominje od strane Irineja,

crkvenog oca koji je �iveo tamo gde je danas Francuska.

Bio je episkop Liona koji je pisao svoju knjigu protiv jeresi oko 180. ili 185. godine.

I on spominje grupu hri��ana koji su imali Jevan�elje po Judi

i ono �to ka�e u vezi sa tim Jevan�eljem po Judi izgleda da se podudara sa tom knjigom koja je sada otkrivena.

Doga�aji u ponovo otkrivenom jevan�elju blisko prate pri�u iz kanona.

Kao i u Bibliji, Juda Iskariotski je u�enik koji identifikuje Isusa poljupcem

kako bi rimski stra�ari mogli da ga uhapse

i pla�eno mu je sa trideset srebrnjaka za njegovu izdaju.

Ali ovaj tekst nudi veoma druga�iji razlog za njegovo delo.

Prema Jevan�elju po Judi, postojao je poseban, jedinstven odnos izme�u Isusa iz Nazareta i Jude.

"Isus mu re�e: Odstupi od ostalih i re�i �u ti o tajnama carstva.

Mogu�e je za tebe da ga dostigne�, ali �e� mnogo patiti." - Jevan�elje po Judi, 35

Ova tema tajnog znanja navodi ve�inu nau�nika da datira poreklo teksta u period oko 150. godine nove ere

i da ga pove�e sa ranim gnosti�kim pokretom.

To su bili ljudi koji su tra�ili znanje, �to je ono �to gnostik zna�i -

ljudi koji su tra�ili vi�i nivo znanja o tajnama univerzuma.

I pri�a o Judi je jedna od tih tajni koja nije nu�no za svakoga.

1945. U Nag Hamadiju, u Egiptu skupina gnosti�kih spisa je prona�ena.

Tekstovi su verovatno sakriveni tamo po�to su bili progla�eni jereti�kim od strane rane crkve.

Rani hri��anski crkveni oci, koji su postali pravoverni,

koji su predstavljali gledi�te koje je postalo dominantno u hri��anstvu,

su videli gnostike kao veoma opasne

i napisali su veliki broj knjiga protiv njih, verovatno zbog toga �to su bili veoma popularni.

Glavno na�elo gnosticizma je bilo to da je fizi�ki svet prepreka koja treba da se prevazi�e.

I upravo ova ideja, ne biblijsko predanje o trideset srebrnjaka,

je ono �to daje motivaciju u Jevan�elju po Judi.

Juda je imao intimne razgovore sa Isusom danima pre te ve�ere za Pashu,

u kojima je Isus otkrio Judi misti�ne gnosti�ke tajne univerzuma

�to je kulminiralo jednostavnim uputstvom.

"Zaista ti ka�em Judo: Prevazi�i�e� sve njih

jer �e� �rtvovati �ovaka koji me odeva." - Jevan�elje po Judi, 56

Nekako postoji shvatanje da unutra�nji �ovek mora da iza�e, unutra�nja osoba,

osoba unutar tela mora da bude oslobo�ena.

Mora, takore�i, da iza�e iz zatvora.

To je, pak, druga�ija teologija.

Pretpostavlja da je Isus duh.

On nije ljudsko bi�e. Njegovo telo je jednostavno materijalna obloga

koja mora da se skine sa njega,

a Juda je taj koji �e to da uradi.

Potpuno je u suprotnosti sa onime �to ka�u novozavetna Jevan�elja.

U Jevan�elju po Mateju, na primer, Juda je potpuno ispunjen kajanjem u vezi sa onim �to je u�inio.

Pretvoriti to u veoma dobru stvar, zna�ilo bi protivre�iti Svetom pismu.

Isus mora da umre, a Juda je u�enik, ne neka zla osoba,

ne veliki zlikovac svih vremena,

nego neko ko je mo�da poznavao Isusa bli�e od ostalih,

ko je bio predodre�en da uradi to.

"Ali njihovi duhovi se nisu usudili da stanu pred [Isusa], osim Jude Iskariotskog...

Juda mu re�e: 'Znam ko si Ti i odakle si do�ao.' " - Jevan�elje po Judi 35

Jevan�elje po Judi sugeri�e da Judin polo�aj kao najbli�i Isusu,

koliko i njegova takozvana izdaja, okre�e druge u�enike protiv njega

i daje nagove�taj kako je taj animozitet mogao da igra ulogu u njegovoj krajnjoj sudbini.

Jevan�elje po Mateju je jedino Jevan�elje koje govori o Judinom samoubistvu.

Drugo mesto gde je pomenuta Judina smrt je u Delima apostolskim

koja su napisana od strane iste osobe koja je napisala Jevan�elje po Luki.

U Delima, pak, Juda se ne besi.

Ono �to se de�ava je da mu spreda izle�e utroba

i prosipa svoja creva na zemlju.

Ali Jevan�elje po Judi ukazuje na druga�iji kraj.

"Juda je rekao: ... Jer video sam veliku viziju.

U viziji sam video sebe kao me dvanaest u�enika kamenuje

i te�ko me proganja." - Jevan�elje po Judi, 44-45

Ova ideja nadmetanja me�u apostolima i postojanje predominantnog apostola

izgleda da su bili uzrok razdora me�u ranim hri��anima.

Imamo dokaze da su se rani hri��ani priklanjali nekim od Isusovih sledbenika

koliko god mo�ete vremenski oti�i unazad.

Neki hri��ani su se priklanjali Filipu,

neki Andriji, neki Tomi,

neki Mariji, neki Petru, itd.

Ovo je dalo osnovu za unutr�nju borbu izme�u ovih grupa,

dok su razli�iti ljudi tvrdili da je njihov apostol bio glavni apostol.

To je verovatno normalan proces prilikom nastojanja da se vidi kako �emo da vodimo ovu zajednicu.

Isusa nema. Ko je glavni?

Neki nau�nici vide ove tekstove kao dokaz da skoro od njegovog osnivanja

nije postojalo jedno hri��anstvo, ve� mnogo.

Zna�aj ovog otkri�a Jevan�elja po Judi

je da doprinosi na�em razumevanju onoga kako je raznovrsno bilo rano hri��anstvo.

Ali rana crkva je imala malo tolarancije za ovu raznolikost.

Sekte poput ove nisu bile dobrodo�le u hri��anstvo

jer u tim formativnim godinama i dekadama

bilo je od su�tog zna�aja da se do�e do jedinstvene dominantne doktrine

koje svi moraju da se pridr�avaju.

Hri��anstvo je vera koja se usredsredila na pravovernost - pravi na�in razmi�ljanja,

a ako odstupite od toga, onda ono �to imamo nije jedinstvana vera,

ve� mno�tvo razbijenih grupa koje �e da nestanu.

Gnostici �e biti samo jedna od mnogih rano-hri��anskih sekti koje su bile potiskivane,

proganjane i, na kraju, skoro potpuno zbrisane.

Hri��ani u drugom i tre�em veku imaju �iroke rasprave i borbe. Borbe za veru.

Samo jedna grupa izlazi pobedonosna iz ovih borbi.

Samo jedna od ovih grupa je nastavila da raste i raste,

i kako je rasla skrajnula je ostale, dok nije postala toliko velika

da je mogla da proglasi da ona dr�i pravoverno gledi�te

i jednom po�to je do�lo do toga da je pobedila svu opoziciju,

preradila je istoriju borbe

i po�ela da tvrdi da je uvek bila ve�ina.

I to su knjige koje smo nasledili,

one koje tvrde da je to gledi�te koje smo uvek imali.

Pa sada znamo da to nije istina.

Ti rani nepravoverni hri��ani koji su pobe�eni ostavili su malo toga za sobom.

Ali mali broj delova njihovih verovanja, njihovih pri�a i njihovih predanja je pre�iveo.

I ti izgubljeni tekstovi nastavljaju da podsti�u debatu vekovima po�to su napisani.

Ovo je borba izme�u onih koji ho�e da se zala�u za ulogu vere i apostolskog predanja

i onih koji ho�e da se zala�u za vi�easpektnu predstavu onoga �ta je hri��anstvo.

To je sukob koji uklju�uje pitanja nauke i vere

i ne�e biti razre�en uskoro.

I ba� kada mislimo da je izgovorena poslednja re�,

pejza� se menja i obi�no na potpuno neo�ekivane na�ine.

I ponekad mislimo da smo nadohvat ne�ega,

a neko do�e i razobli�i �itavu stvar.

Ali to je lepota svega toga.

To zna�i da je to misterija koja traje, kao i neverovatna detektivska pri�a.

Prevod i obrada: MP

Preuzeto sa www.titlovi.com