Original subtitles

Ne dozvolite nikome da prođe.

Da li ste sve proverili? Radi?

Molim vas proverite ovo.

Šta se događa? Izvršenje, gospodine, vratite se

i krenite nekim drugim putem.

Da li će to duda go traje? - Ne. Dovode zatvorenika.

Kažu da je ona ubila mnogo dece

u utrobi njihovih majki.

Ali Bog se sveti na zemlji.

Ona koja je sprečila toliko dece

da vide oči svojih majki.

U zoru ona više neće videti svetlo.

Jer Bog se sveti na zemlji.

Ko će oplakati Žervezu?

Bila je tako zla, u paklu je mesto njeno

sa prijateljem Luciferom.

Makni se sa puta!

Treba se umešati sa uniformama.

Nikada neće pomisliti da su begunci toliko ludi

da im šetaju pred nosem.

Pogledaj svog oca.

Ko će oplakati Zervezu?

Bila je tako loša.

Mesto joj je u paklu

sa njenim prijateljem Luciferom.

Kada me je grof Monte Kristo pitao da se upoznamo, skoro sam mu poljubio ruku.

On mi zapravo čini uslugu jer najzad mogu da vam se zahvalim za...

Ni za šta. Vi mi ne dugujete ništa.

Spasili ste mog oca propasti i sramote.

Nažalost umro je pre nego što je mogao da vam se zahvali.

Tako da, dozvolite sinu da izrazi očevu zahvalnost

Od mene možete tražiti bilo šta.

Banka Tomson i Frenč otvara nova tržišta na istoku.

Tačnije, u gradu Žanina u Grčkoj.

Žanina? To je bilo glavno odmorište naše vojske na putu do Indije.

Međutim, uprkos hrabrosti grofa Morserfa, turci su osvojili grad.

Znam. Pitao sam Morserfa o pomoći koju je dao sultanu Žanine.

Kolika hrabrost.

Pitam se kako su Turci ipak pobedili na kraju.

Čuo sam da je sultan Ali Paša bio izdan.

Izdaja? Razlog više za istragu pre otvaranja neke filijale tamo.

Gospodine Morele, mogu li se sastati sa nekim od vaših kapetana?

Sa nekim ko je običavao da se iskrcava u Žanini?

Čovek koga želim se zove Kokles, Kapetan Kokles.

Kod Morela je služio 27 godina i sada je u penziji u Fekamu.

Znači idemo u Fekam.

Biće to promena u odnosu na ovo smrdljivo mesto.

Osećam se kao na groblju sa otvorenim grobnicama.

Nisi daleko od istine. Ovo je napitak za dubok san.

Izaziva duboku obamrlost, koja liči na smrt.

Još jedan recept opata Farije? - Da.

Više nije bio siguran u ovu formulu.

Siroti Faria. Bio je tako star.

Dobro. Videćemo.

Znam recept za koji sam siguran da vam vaš famozni Farija nikada nije pričao.

To je recept za sreću.

To uvek propadne. - Zavisi od kuvara.

Sa gospođom Rišarde, život može biti lep uz vaše bogatstvo.

Mogu da vas zamislim u Londonu, Budimpešti Sankt Petersburgu, pa i u Americi.

Americi? Ne mogu da postavim okean izmedju mene i moje pravde.

Ono što zovete pravdom je ništa drugo do osveta.

Da li misliš da volim da budem Monte Kristo?

Iskreno, plašio bih se da ga imam za prijatelja, Bertućo.

On je strašan čovek, nemilosrdan i hladan.

Nisam ja hteo da postane takav čovek.

Bio bi srećan da budem samo Edmond Dantes.

Nisam očekivao više ništa od života. Ali su me sprečili u tome.

Villefort, Morserf, Danglar...

pa čak i onaj crv Kaderus, koji je znao sve, ali ništa nije rekao.

Ubijanjem mornara koji ništa nije tražio,

stvorili su osvetnika koji se vratio po svoj dug, utoliko gore po njih.

Pripremi kočiju. Krećemo za sat vremena...

Imate tri jastuka deda.

Tako možete da sedite pravo i vidite nebo kroz prozor.

Možda ćete videti i kometu o kojoj svi pričaju.

Hvala u njegovo ime gospođice, ali gospodin Nuartje najviše voli.

je dolazak dana. Zoru.

To ga podseća na sunce Austerlica.

Drago dete, zašto ste još uvek ovde?

Koliko puta da vam kažem da mladoj devojci nije mesto kraj invalida.

Pomogla sam da se gospodin Nuartje smesti u krevet. Imao je loš dan.

U njegovom stanju, ovaj mu je kao i svaki drugi dan.

Molim vas Eloiza. On razume sve.

Moramo da razgovaramo sa mojim oce. Zar Valentina ne treba ode?

Zašto? Radi se o njoj.

Baroa, oblačite se drugačije.

Sto puta sam vam rekao da ćete nas uvući u nepprilike sa tim krpama

koje viču: "Živeo car".

Ove "krpe" gospodine tužioče su videle sva bojišta Evrope

i ta bojišta su učinila Francusku većom nego ikad pre.

Uostalom, nema opasnosti, gospodin Nuartje i ja nikad ne izlazimo odavde.

Oče, imamo lepu vest.

Gospođa de Sen-Meran dolazi uskoro iz Marseja.

Zar ne razumete šta to znači?

Planiramo Valentininu udaju za poručnika Franc dEpine.

Barua, da li moj otac želi da kaže nešto?

Da, gospodin Nuartje ne odobrava taj brak.

Barua priča gluposti.

Grešite. Heloiza.

To je njegov način komunikacije. Koristi desno oko za vokale.

Trepne jednom za "a", dva puta za "e" tri puta za "i" i tako dalje.

Levo oko za suglasnike.

Vaš jadni otac može da kontroliše svoje živce. To je sve.

On kaže još,

da ako doše do tog venčanja on će razbaštiniti Valentinu.

Šta? Moj dragi oče...

Ostavite ga.

Ako on razbaštini nju, sve je naše jer nema drugih naslednika...

I celo njegovo bogatstvo će ići u dobrotvorne svrhe u Sen-Pol.

On je van razuma. Rekla sam vam da ga izbegnete.

Vidite da sam bila u pravu.

Jadna moja Valentina. Ona dođe čak dovde da ga poseti a on je razbaštini.

Traziću da ga pregleda doktor dAvrinji.

Vidim da njegov um počinje da se...

Gospodin kaže da vrlo dobro zna zašto plačete.

I učiniće sve da se nikada ne udate za Franca dEpinea.

Da li ćete je ipak udati? - Naravno.

Uprkos pretnjama vašeg oca? - Kakvih pretnji?

Pustimo ga da da svoje bogatstvo siromasima,

Nikada nisam trčao za novcem pa neću ni sada.

Novac je dobar draga za Danglarove.

Da, znam. Vi ste zainteresovani samo za slavu, zar ne?

Ne, ni za slavu. Slava je samo igračka.

za decu kao što je Morserf, na primer.

Ja više volim moć da osudim na smrt ili doživotni zatvor što je skoro ista stvar.

Dovoljno mi je da ostanem tužilac. Znači da zadržim kraljevu naklonost.

Porodica dEpine je bliska njegovom veličanstvu, i

Valentina će se udati za Franca dEpinea, sviđalo joj se ili ne.

Da, imam 17 kofera, 11 korpi i osam kutija za šešire.

Istovarite ih i ne žalite se da je teško. To je samo puno svile i satena.

Istovarite, odnesite u moju sobu i recite sobarici

da ih raspakuje i opegla moje haljine.

Dragi moj Vilfore, ovi kočijaši su neverovatni.

Jadikuju da imam previše prtljaga. Kakva vremena!

Otkad kočijaši mogu da govore gospođama šta da ponesu

za venčanje njihove unuke.

Sećate li se kako sam lepo izgledala kada ste se ozenili sa mojom Helenom?

Tog dana je sve bilo divno.

Stvarno? Mislila sam da je padala kiša.

Zar mi niste rekli tako?

Naravno, padala je kiša. Bio je pljusak, potop.

Ali jako smo se zabavljali na toj kiši. Bože kako smo se smejali!

Izvinite me, moram da proverim kuhinju.

Večera će biti poslužena u deset.

Vaša nova žena je nabusita kao i uvek.

Ona se sada teško moze zvati novom ženom.

Prošlo je mnogo godina od kada smo Eloise i ja...

Možda, ali ja se nikada neću na to navići.

Šta vi vidite u njoj?

Pa ona... zgleda...

Vidite? Oženiti je bila greška, Upozorila sam vas. Ali vi to neće priznati.

Hajde, zaboravimo vašu rospiju, Kako je moj anđeo?

Kako je Valentina?

A, Valentina? Ona je vrlo dobro, hvala.

Mislila sam, kako se ona nosi sa rospijom?

Čine najbolje što mogu. - Znači, mrze se.

u svakom slučaju nije bitno jer se Valentina udaje,

što znači da će uskoro otići.

Bog joj dao sreću sa Francom dEpineom.

To je moja jedina želja. - I moja gospođo. Biće srećna.

Pobrinuću se za to.

Nadam se.

U protivnom moj duh će doći i izvući vam uši.

Stepenište nije baš dobro mesto za ono što imam da kažem.

Ali znajte da će ovo venčanje biti poslednja svečanost kojoj ću

prisustvovati, a poslednja koju ne očekujem dobrovoljno

verujte mi, biće moj pogreb.

Zašto kažete to? - Zato što je istina.

Dakle, želim da ovo venčanje bude veliko i lepo.

Želim da bude veličanstveno i čudesno, Želim da plačem. Da, da plačem.

Davno nisam plakala.

Tačnije, od Helenine smrti.

Ako vam treba novac da bi bilo što grandioznije

samo mi recte.

Morelovi su uvek bili dobri prema meni.

Otac, Bog ga blagoslovio kao i njegovog sina.

Da vas nije poslao mladi Maksimilijan

ne bih vam ništa rekao.

Ali tada biste štitili kriminalca! - Znam. Ali nisam jedini.

Ne mogu da verujem da Grof Morserf i per Francuske...

Zaboravite sve te zvučne titule.

Morserf taj šljam, nije je imao kad je bio u Žanini.

Tamo je bio samo Fernand Mondego, potpukovnik.

Sultan Ali Paša ga je načinio generalom.

Turci su ga bogato platili za izdaju.

Mondego, ne samo da je predao citadelu Žanina Turcima,

već je i izazvao masakr Ali Paše i cele njegove porodice.

Ali, vi niste bili tamo kapetane Kokles.

Stigao sam na kraju, ali

čuo sam ispovest jednog svedoka.

Svedoka?

Da gospodine.

Haide, Ali Pašine ćerke.

Ali upravo ste rekli da su svi ubijeni.

Svi osim Haide.

Turci su je iskoristili kao i svaku drugu mladu robinju.

Oni su je odvleli u ropstvo,

u jedan harem.

Pretvorili su je u komad mesa za zadovoljavanje muškaraca.

Slušajte me.

Pošto Turci vide Haide kao robu,

otkupićemo je od njih. - Nemoguće!

Treba ponuditi bar dvadeset puta više od cene po kojoj je prodata.

Obzirom na njenu mladost i lepotu, to je znatno.

Osim otkupnine, treba nam brod i novac za ekspediciju. Čitavo bogatstvo!

Pretpostavimo da nađem čoveka koji može da pribavi taj novac...

Star sam, ali bih smesta išao.

Hladno mi je.

Ali nije hladno.

Optužuješ me da ne mogu da oprostim.

Ali da si čuo Koklesovu priču, Bertućo, ni ti ne bi oprostio.

Bošam, tu ste, mislio sam da su novinari loše plaćeni da igraju na berzi.

Nisam ovde da igram već da radim gospodine grofe.

Imam zadatak da ispitam barona o njegovom najnovijem gubitku.

Gubitke barona Danglara? Nemoguće.

Čudno je da ga je sreća napustila u poslednje vreme

i bogatstvo mu se polako osipa.

Ma šta pričate? Danglar je izuzetan finansijer.

Upravo je izgubio pet miliona

u rizičnom projektu u meksičke rudnike.

Isto je i sa njegovom farmom kečiga u Sankt Petersburgu.

Vi ste čini se zadovoljni. Izgledate kao mačka, pred lepom porcijom krema.

Pa, grofe, novinari žive od tuđih nevolja.

Pa budite srećni, gospodine Mačko. Uskoro ćete biti

u mogućnosti da imate sve što želite.

Žanina.

Jani... šta?

Žanina.

Upozoravam vas. Ta krema je veoma odvratna. Za povraćanje.

Duh, u mojoj sobi je bio duh.

Smirite se bako, duhovi ne postoje, to je verovatno vetar u zavesama.

Nisam luda, znam šta sam videla i kažem ti da je duh.

Moj jadni muž je došao da mi kaže da je vreme da se pridružim svetu mrtvih.

Čemu sve ovo vikanje?

Šta se dešava?

Ništa. Baka je imala ružan san.

Hajde, reći da sam histerična.

Samo duh bi smeo da uđe u kuću državnog tužioca.

Svi znaju da živa bića ne mogu da vam naškode.

Nedodirljivi ste.

Ali, mrtvi su druga priča.

Ona nije luda, ja sam isto videla...

Molim te, mašta mladih devojaka... - Ponudio mi je piće.

Ako ste žedni, doneću vam čaj...

Ne želim čaj. Ne želim da spavam. Želim da se stvar desi.

A kada se dogodi... - Šta to?

Tvoje venčanje, devojčice. Želim da te vidim udatu pre nego što umrem.

To je nemoguće. - Zašto? Jer ništa nije spremno?

Želela sam veliku svadbu, istina, nešto svarno veličanstveno,

Ali nema veze. Neka tvoja svadba bude intimna.

Notar za potpise i sveštenik sa malo latinskog. Ne brini.

Navešću u testamentu da vas sve oslobađam crnine.

Tako te ništa neće sprečiti da uživaš u svadbi,

čim budem sahranjena.

Zašto plačeš?

Ne možeš me videti mrtvu?

Ne, i ne želim da se udam. Ne želim.

Šta nije u redu!

Otkud znam?

Svet se možda raspada, ali to nije razlog da se ruši tradicija.

A tradicija Sen-Meranovih su veliki i plemeniti brakovi.

Zar Franc dEpine nije velika i plemenita partija?

Bolja se ne može zamisliti...

Prestanimo da zamišljamo, dakle, Danas je utorak.

U subotu najkasnije, naša će mala Valentina biti baronica dEpine.

Ulaznicu, mladiću. Uzmite prvo ulaznicu.

Mogu li da razgovaram sa vama gospodine Morele?

Ostavite me. Neko me čeka.

Biću kratak, videćete predstavu - Nije me briga.

Video sam je većviše od 20 puta. Pustite me. Imam sas...

Sa gospođicom Vilfor? Volite li je?

Zašto? Ko ste vi?

Treba mi istina, onda ću vas pustiti.

Vikaću. - U redu.

Reći ću da sam vas uhvatio jer ste pokušali da me opljačkate.

Oni će nas uhapsiti obojicu i propustićete sastanak.

Pustite me, ja ću vam odgovoriti. Da! Volim Valentinu.

A da li ona voli vas godpodine Morele? - Da.

Kako možete da je volite? Znate li ko je njen otac? - Državni tužilac.

Malo je ljudi tako nemilosrdno prema drugima kao on.

Šta je to mene briga. Ja volim Valentinu, a on može da ide u pakao.

Verovatno i hoće.

Slušaj do kraja. Voliš Valentinu zbog njene lepote? Ne verujem.

Šta sveštenik zna o ljubavi i lepoti?

Nisam uvek bio sveštenik. Inače, ovde se ne radi o meni.

Dakle, da li je Valentina Vilfor jedina koju volite?

Onda idi kod nje.

Požurite, predstava počinje, Mađioničar neće čekati.

Maksimilijane, ne mogu da izbegnem ovo venčanje.

Provela sam dva dana u sobi i tražila rešenje.

Ali, ja sam maloletna i zakon...

A ako ti kažem da znam zemlju u kojoj nema zakona? Alžir.

To je tako daleko.

Kuća Morel ima samo još jedan brod.

U Marseju je. Faraon može biti spreman za nedelju dana.

Otmica? Ti si lud...

Reci "da".

Ne, kažem ne. Mogu da povredim oca i baku.

Radije biste povredili mene? Dobro. Znam šta moram da uradim.

Da zaboravite me.

Posle koncerta, idem pravo u oružarnik u Pale-Roajal.

Kupiću pištolj, napuniti i sesti kod fontane.

Fontane? - Da priguši zvuk.

Umreću a da nikoga ne uznemirim. Čak ni golubove. - Dobro.

Slažete se? Za pištolj? Fontanu?

Moje samoubistvo? - Slažem se sa Alžir.

Stvarno? Nećete se predomisliti?

Ne ako obećaš da ćemo se venčati kada budemo tamo.

Ne. - Šta ne?

Nećemo čekati. Kada budemo na Faraonu, kapetan će nas venčati.

Slušaj. Ovako ćemo.

Večeras u jedanaest se nalazimo na kapiji. Ja ću obezbediti prevoz.

Dođi bez ikakvog prtljaga, kupićemo šta nam treba.

Glup mladi Maksimilijan, zaljubljuje se u pogrešnu devojku.

Šta ona ima

što on toliko voli? Lepotu?

I ti je smatraš lepom? - Svakako.

Ona ima tako utučeni izgled, Previše je plava, previše mlečno-bela.

Pa baš zbog toga, gospodine, ona je kolačić.

Ima sve kao neki kolačić. - Kolačić!

Gospođa de la Rišarde želi da vidi grofa Monte Krista.

Obučeni ste za maskenbal?

Mogu li i ja da idem? Tako dugo se nisam kostimirala. Kako da se prerušim?

U kolačić, gospođo.

Kolačić? Kako originalno! Uvek imate neobične ideje.

Da vidimo. Mali okrugli šeširić kao patišpanj, zatim

haljina malo svetlija od šešira,

sa velikim volanima da podseća na kolačić.

On svoju Kamilu, naziva kolačić.

Usta joj mirišu na vanilu.

On kaže da je teži od stene.

Sede ispod nadstrešnice.

Bože moj, naša ljubav raste.

Za kapetana Koklesa, da finansira putovanje u Žaninu.

Pa? - Puno je zlata i nakita.

Idemo. - Bolje da sačekamo da padne mrak.

Ne treba da činite iznenadne posete.

Izvinite ako vas ometam. Ali u čemu vas ometam? Ne radite. - Da, radim.

Na čemu? - Na sređivanju dugova.

Došala sam zato što mi nedostajete.

53 sata sam bez vas.

53 sata? Brojite sate!

I minute - A sekunde?

Nemam precizan sat.

Sutra ćete dobiti jedan.

Prestanite malo sa poklonima.

Ja želim vaše prisustvo.

Zašto?

Zbog nečeg ovakvog, na primer.

Izvinite ako vas razočaram. Nikada nisam

umela da ljubim. Ali vi koji znate sve, možete me naučiti.

Vaše pesme ne lažu, mirišete na vanilu.

Da li volite vanilu?

Mislim da da.

Ali ako vam ne smeta, hteo bih da proverim još jednom.

Vredno je i samo za sadržaj u predvorju.

Postoji mehanizam za otvaranje, video sam ga kako to radi.

Videti je jedno, ali ući unutra...

To je lako, mrak, dobre merdevine i oštar dijamant za staklo prozora.

Šta ako nas vide!

Ma hajde. Da li bi se usudio da ubiješ!

Mi smo beguci. Ako nas uhvate, šta ćemo dobiti kao begunci?

Hej gosparu.

Šta?

Ponoć je. Čekali smo sat vremena.

Dobro, idem da proverim. Ostanite ovde.

Mrtva!

Ona je mrtva.

Ne mogu da verujem.

I u takvim strašnim okolnostima.

Mislite li da je patila? - Strašno. Da samo vidite njeno namučeno lice.

Otrov koji je ubio je loše doziran.

Otuda nekontrolisani bol i beskrajno gušenje.

Otrov? Mislim da ranite sa zaključcima.

Ko je mogao toliko da je mrzi?

Ne verujem da joj je prepisan otrov. Moje je mišljenje da je samoubistvo.

Zašto bi ona to učinila?

Posebno u njenoj dobi.

Beznađe nema godine.

Gospođica Vilfor? - Na spratu, ali sirota gospođica...

Maksimilijan Morel gospođo. Ja sam prijatelj.

Ko god da ste, hvala što ste došli tako brzo.

Nismo očekivali posetioce do sutra. Kako ste čuli za strašni događaj?

Da li ovde...

Ona počiva? Da gospodine.

Ali upozoravam vas da nismo imali vremena da uredimo leš.

Mislio sam... - Ti!

Tako sam se bojao.

Umirala je baš kada je trebalo da se

nađem sa tobom, nisam mogla da pobegnem tek tako.

Razumem. Dobro si uradila, ali da li ćeš se ljutiti ako mislim na nas?

Ova smrt je tragična ali može biti i čudo.

Čudo?

Zar nije baš ona htela da ubrza tvoje venčanje sa Francom dEpineom?

Njena smrt je tužna. Ali možemo da dišemo.

Pre nego što je umrla, moja jadna baka je kao svoju poslednju želju da...

Šta, šta je tražila?

Da se venčanje održi čak i na dan njene sahrane.

Sutra ću biti udata.

Govorila je o nekom dugu naše porodice dEpineovima.

Moj otac je obećao i ti ne možeš povući zakletvu na samrtnoj postelji.

Gde sam stavio tu potvrdu? Proklete naočare!

Tu smo.

Ne, to je testament markiza de Veteja.

Šta je ovo?

Prodaja hotela Žizor.

Nema veze sa našim poslom ali ne brinite. Naćiću ga.

Ne mogu da potpišem bračni ugovor na dan bakine sahrane.

Ja potpisujem jer si maloletna, Samo reci da si prisutna.

A, evo ga.

Ako su svi spremni, počinjemo.

Pred gospodinom Delafosom, notarom danas su zbog venčanja pristupili

Franc Alfons Kristijan dEpine, oficir kraljevske vojske,

neženjen, punoletan budući suprug koji nastupa u svoje ime.

i gospođica Valentina Žili Mari de Vilfor

neudata, maloletna, buduća supruga...

i konačno, navodim najzad da će miraz

gospođice de Vilfor biti 50000 franaka u zlatu.

Izvinite. Zar nije bilo 100.000 franaka?

Voleli bismo da budemo darežljiviji.

Ali moj svekar je postupio kapriciozno kao stari ljudi

i sve nas razbaštinio. Mog muža, Valentinu i mene.

Moramo zaštititi našu budućnost.

Vi se ne ženite zbog novca.

Naravno da ne, već iz ljubavi. Duboke, iskrene i nesebične ljubavi.

Pošto sve strane prihvataju ugovor,

sada će ga i potpisati preda mnom Žakom Alfonsom Delafosom,

javnim beležnikom. Izdato u Parizu, 21. jula 1838.

Molim da potpišete.

Da li ste srećni? Ja jesam.

Da nije sahrane gospođe de Sen-Meran, ovo bi bio moj najsrećniji dan.

Ne kažeš ništa, Valentina?

Nemam šta da kažem.

Nemojte potpisivati.

Šta je sve ovo? - Oprostite mi.

Gospodin Nuartje želi da vidi poručnika dEpinea.

Recite mu da ćemo ga videti kada završimo.

Gospodin Nuartje insistira da dođete odmah.

On kaže da se radi o veoma ozbiljnoj stvari.

Ova slika, zar ne?

Da li smo ovde radi uređenja!

Ima cedulja, da je pročitam?

Da je dam nekome?

Kome gospodine?

Priznanje u ovoj cedulji

me primorava da odmah raskinem sve veze sa vašom porodicom.

Gospodine Delafose, molim da nas napustite.

I vi, Baroa.

Šta to piše na tom papiru?

Franc je skoro oženio unuku ubice svoga oca.

Ovo je priznanje potpisano od mog oca

pre nego što je paralizovan i priznaje...

Da je ubica?

Nije ubica, hvala bogu.

Moj otac je ubio barona dEpinea, istina, ali ne na način koji ga čini kriminalcem.

Ne, bilo je u dvoboju.

Dogovor između časnih ljudi. Bez svedoka, što objašnjava

zašto policija misli da je dEpine ubijen.

Duel sa mačevima je l' tako?

Noću. Na obalama Sene.

Borba je trajala sat vremena, mačevi su pukli i nastavili ste pištoljima.

Tako je bilo.

Jesam li u pravu?

Znao sam - Znali ste? - Da!

Pre dvadeset godina, u Marseju sam osudio čoveka na osnovu anonimnog pisma.

Bio je mladi mornar uhapšen na svojoj veridbi, sećam se njegovog imena.

Edmond Dantes.

Na Elbi mu je dato pismo od Napoleona za vas.

U pismu se kaže da se bivši car spremao da napusti ostrvo

i ponovo preuzme vlast u Francuskoj.

Vaša misija je bila da mu pomognete

eliminisanjem Napoleonovog najvećeg neprijatelja.

Barona dEpinea.

Da, znam.

Vi nikada niste saznali za to pismo.

Da bih vas zaštitio i sačuvao, spalio sam pismo.

Pa kako je vaš otac bez pisma...

Ostvario misiju a da ne zna ništa o tome? - Da.

Instinktivno, on je znao da je njegova dužnost da eliminiše dEpinea.

Zar ne?

I ja sam uvek postupao po instinktu.

Nikada mi nisu bila potrebna naređenja da znam

da je neki čpvek zaslužio smrt.

A mornar?

Poslao sam ga tajno u samicu u zamak If, doživotno.

Samo zato što je bio glasnik?

Nisam znao da li je pročitao pismo. Bilo je ili on ili moj otac.

Ali sada ćete ga osloboditi, zar ne?

Kasno je.

Udavio se pokušavajući da pobegne. - Kako je to nepravedno.

Taj nesrećnik tako ne može da se osveti vašem ocu.

Salam alejkum, Hasane. Alejkum salam, gospodaru.

Ne Hasane, bez svetla. Idi i nađi Muhameda. Brzo!

Trebalo je da čekamo mrak. - Ali tada je mesečina.

Ovo je previše rizično, trebalo je samo da ucenimo

tvog oca.

Ako stvari krenu na loše, rećiću mu ko je on i pustiće nas. Hajde.

Idete.

Ne, ja ću paziti ako neko dolazi. - Ja mogu da imitiram sovu

kao i ti.

Imam vrtoglavicu.

Ako si kukavica, ja ću te zaklati kao pile. Popni se.

Imam vrtoglavicu. - Penji se.

Muhamede, dva čoveka napolju pokušavaju da se popnu merdevinama.

Pobrinuću se za njih. - Ne, neka dođu.

Napolju su dva čoveka.

Lopovi? - Ili ubice.

Neko želi da me ućutka.

Ili da vas prijavi.

Previše je opasno.

Ako to urade, rekao bih sve što znam o Danglaru, Vilforu i Morserfu.

Nadgledajte prizemlje. - Da li da upozorim

ostale sluge? Hasan je dobar davitelj.

Bez žurbe, pretvarajte se kao da kuća prazna.

Drži ali ne pucaj, Želim da znam ko su i ko ih šalje.

Samo su dvojica? - Hajde.

Ovo mora da vredi milione.

Milioni!

Veoma sam razočaran Kaderuse.

Opate Bizoni? Šta vi radite ovde?

A ti?

Ja? Kao što možete videti. Tražim...

Tražiš šta?

Nešto za život.

Zar renta koju sam ti dao nije dovoljna?

Sve je tako skupo beguncu iz zatvora.

Spavati pod krovom, imati topli obrok. Čak i pranje

naplaćuju desetostruko.

Inače prete prijavom.

Čak i vi oče,

svetac kakav ste, da vas molim da me pustite, znam šta bi ste rekli.

"Idi, dragi moj Kaderuse,

ali kupi moje ćutanje, ako ne želiš da te predam policiji ".

Pa ću vam dati sve što imam sasvim dobrovoljno. Možete ga dati siromašnima.

Prodao bi sopstvene roditelje.

Može se biti sveštenik ali ne i mučenik.

Milost.

Smilujte se, nisam mislio da vas povredim.

Naravno. Ubistvo čoveka ne boli. Smrt ga približava Bogu. Tako vidiš stvari?

Da, to je to.

Izvrsno. Jer kada dželat postavi tvoj vrat ispod sečiva

Ne, ne to. - Kako se osećaš, Kaderuse.

Strah ti izaziva smrad? Šta se događa? Usrao si se u gaće?

Već odlaziš?

Mogu da odem?

Hoćete li mi dozvoliti?

Zavisi od Boga, slažeš li se da se sudi po njemu?

Pustite me i ja ću prihvatiti sve.

Dogovoreno.

Ako bog želi da stigneš do svog brloga živ i zdrav, to je dokaz da ti Bog prašta.

I Bizoni će ti oprostiti. Pokupi to.

Ne, rekao sam da je to za vaše siromahe.

Moje siromahe? Nikada neću naći nikoga siromašnijeg od tebe.

Pokupi to, i briši.

Jesi li ga našao? - Evo.

Žao mi je matori!

Naučio sam da preživim.

Ne da delim.

Nađi Muhameda, brzo.

Stani ili pucam.

Stani.

Nemojte me ubiti. Predajem se.

Dobro Muhamede. Ostavi ga.

Hirurg. Pošaljite po hirurga.

Nema hirurga koji ti može pomoći. Treba ti sveštenik, Kaderuse.

U pakao sa sveštenstvom. Ne verujem u Boga.

Zašto Kaderuse? Zašto en veruješ u Boga?

Zato što ne postoji.

Da postoji, svet ne bi bio tako grozan.

Dobri ljudi bi bili nagrađeni a loši kažnjeni.

Setite se, oče, razgovarali smo o tome ranije.

Pričali ste mi o Dantesu.

Mladi Dantes, sećate se?

Na samrtnoj postelji misliš o Edmondu Dantesu? - Da.

Jer on je bio kažnjen.

A drugi oni koji su ga izdali,

svi su bogati i slavni.

Vaš Bog nije pravedan.

Jeste, Kaderuse. Bog je pravedan.

Pogledaj me. Ja sam Edmond Dantes.

On je mrtav. - Ne, živ je. Pokraj tebe, drži te za ruku.

Pogledaj me. Ja sam živ. Stvarno živ.

Edmond Dantes. Vi ste Edmond Dantes? - Da.

Ali, ako ste Edmond Dantes, onda... onda...

Šta onda? Hajde.

On je prvi da plati, ali nije i najgori od svih.

Ti si njegov pajtaš čuveni Tusene?

Veži ga Bertućo sa rukama na leđima.

Odvešćemo ga u policiju - A ako pitaju šta je uradio?

Reci da je sin svog oca - Da znate ko mi je otac, utronjali biste se.

Mladiću, da vi znate ko sam ja, shvatili biste da je vaš otac taj koji će se utronjati.

Bravo. Lepa trka.

Prva nagrada. Čestitam.

Bravo, sine.

Fina trka, gospodine.

Hvala, ali to je nepravedna pobeda. - Nepravedna?

Nisam baš amater po pitanju navigacije.

Naravno. Duga putovanja po Istoku. Zar vam ne nedostaje more?

Nedostaje mi mnogo toga.

Uprkos vašeg bogatstva?

Hajde, možete si priuštiti sve o čemu sanjate.

Ne sanajam baš.

Moje noći su teške.

Kako ste vi čudan čovek. Pomislio bi čovek da ste nesrećni.

Da li je prekasno za jedan krug?

Istina je, dobro veslate. Pravi mornar.

Da li volite mornare?

To je veoma čudno pitanje.

Koje pitanje?

Da li volim mornare.

Samo radi razgovora. Imam utisak da

ne znamo šta da kažemo jedno drugom.

Kao i svo plemstvo koje se ne poznaje.

U Parizu, zovemo ga čednost.

Istina je da ovde, ako delimo tajne, niko nas ne može čuti.

Imate li tajnu da mi poverite? - Ja?

Ne. A vi gospodine?

Ni ja, gospođo.

Dobro, nema tajni. Ja sam Mercedes de Morserf i moj život nema tajni.

A vi ste grof Monte Kristo i vaš život nema tajni.

Ipak, vi kao i ja

imate prošlost.

Nekada smo bili mladi.

Da li ste tada bili srećni?

Do određene tačke. A vi?

Do određenog dana.

Gospođa Morserf je zamolila za vožnju.

I ja sam želela da idem.

Povešće vas kada se vrati da i vas provoza.

Ne želim da se umori. A i kasno je.

Recite mu da sam se vratila u Otej.

Mogu li vam dopustiti da me zovete Mercedes bar kada smo sami?

Hvala. To je divno ime. Volim da ga izgovaram.

A u zamenu,

kako da ja vas zovem?

Kako želite.

Da vidimo.

Zašto ne Emil?

Emile nas vodite nas na sunce. Hladno je ovde.

Ne, ne sviđa mi se Emil.

Probajte nešto drugo.

Pošto smo na slovu "e"...

zašto ne

Edmond?

Edmonde, molim vas, odvedite me na sunce.

Već smo na suncu, Mercedes.

Na punom svetlu čak.

Zar nije zaslepljujuće?

Da, gori u mojim očima.

Morate znati da nisam srećna.

Moj muž nije...

Rekli smo nema tajni.

Prihvatite ih. Nikada nisam mogla da ih poverim nikome.

Zašto ste mene izabrali?

Jer ste samo u prolazu kroz Pariz.

Ukratko, ne računate se. Vi ste kao oblak.

Slušajte, gospodine Oblače.

Volela sam drugog čoveka.

Ludo volela.

Bili smo na prosalvi veridbe kada je on nestao pod čudnim okolnostima.

Iznenada i dramatično.

Nestanci se ne događaju Mercedes, pravi nestanak je smrt.

U ostalim slučajevima, kopamo, grebemo, tražimo i nađemo.

Ili ponovo pronađemo.

Šta mislite?

Naravno da sam pokušavala da saznam gde je.

Njegov otac mi je rekao da je Edmond mrtav.

Njegovo ime je bilo Edmond?

Čista slučajnost.

U pravu ste. Daću vam drugo ime.

Ne želim da imate ime mrtvog čoveka.

Čak i ako je to samo igra.

Da igra...

Kao dete, bojao sam se trenutka kada

moj otac pozove: "Kasno je. Ulazi u kuću".

To je uvek bilo nekako baš u ovo doba dana.

Vaš otac je bio u pravu da vas zove.

Tačno je da je kasno.

Suviše kasno.

Deda, ovo je Maksimilijan. Hteo je da vam lično zahvali.

Gospodine Nuartje,

nikada neću zaboraviti šta ste učinili za nas.

Mora da je bilo teško suočiti se sa Francom dEpineom.

Od sada ako želite, Valentina i ja ćemo se brinuti o vama.

Da ne zaboravimo Baroa, naravno.

Donosim hladnu limunadu za gospodina. Valentina mu je malopre spremila.

Niste žedni?

Pa, ja jesam. Tako je vruće večeras.

Leto nema kraja.

Uz vašu dozvolu, gospodine...

Pazite Baroa. Ledena pića su opasna kada je toplo.

Staru zver poput mene ne plaši ništa.

Gotovo sam izgoreo u Moskvi i preživeo prelazak Berezine, tako da...

Moj Bože.

Šta nije u redu sa njim? - Ne znam.

Zvaću oca. On je sa doktorom dAvrinjijem?.

Ne ustajte. To nije pametno. Idi.

To su uobičajene lekovite biljke.

Odvojeno, da. Ali, u određenim kombinacijama mogu biti vrlo otrovne.

Ako vaša tašta...

Možete li zamisliti da se truje da bi igrala doktora amatera?

Tata, doktore dAvrinji Dođite brzo.

Puls mu je jedva primetan.

Oči kolutaju. Mora da povrati.

Idite do najbližeg apotekara i tražite najjače sredstvo za povraćanje.

Limunada.

Počelo je nakon što sam popio limunadu. Oh, to boli.

Koju limunadu?

Limunada... tamo.

Da, to je limunada.

Jeste li je vi spremili?

Ne, to je...

gospođica Valentina.

Mislim da je mrtav.

Neću ići. - Da, hoćeš.

Ja sam u vašoj službi. Ne možete me dati da radim za nekog drugog.

Šta sam ja za vas? Neka roba?

Šta sam ja vama? Roba? Rob koga možete iznajmiti ili prodati?

Da, pozajmljujem te Vilforovima. Ali još uvek si u mojoj službi.

Više nego ikad. - Daleko od vas?

Da, ali blizu Valentine.

Služiš meni štiteći nju...

Neverovatno. Pre nekoliko dana, hteli ste da popije

odvratan napitak jer ste hteli da njen otac umre od tuge.

A sada treba da je štitim?

Zašto? - Da li znaš šta je sofizam?

Ne, i nije me briga.

Primer sofizma: Sokrat je smrtan.

Sve mačke su smrtne, tako da je Sokrat mačka.

Zabavno, čak i suptilno, ali i potpuno glupo.

Evo još jedan sofizam.

Volim Maksimilijana, Maksimilijan voli Valentinu, znači, ja volim Valentinu.

Ona je u opasnosti. Da nastavim?

Razumem, hoćete da joj budem dadilja. Sreća pa je ona lepa.

Evo ti flašica, dadiljo.

Daj joj na najmanji znak bolesti.

Zbog čega mislite da

će me Vilforovi prihvatiti?

Heloiza mi je rekla da sve njihove sluge odlaze. Bićeš prihvaćen kao Mesija.

Dobro veče gospodine. Ovde sam zbog posla.

Čekali smo vas sa nestrpljenjem. Uđite.

Večera je na stolu.

A ostalo?

Saznaćete. Ne ostajem ni minut u ovoj prokletoj kući.

Zašto prokletoj? Zar niste ovde srećni?

Dvoje ljudi je otrovano za osam dana.

To nije moja koncepcija sreće. - Naravno.

Bolje sprečiti nego lečiti.

Izveštaj analize

limunade koja je ubila Baroa Pročitajte. Bila je otrovana.

Mešavina digitalina i krasuljice.

Neizlečivo.

Gluposti, doktore.

Moj otac je popio malo te navodno otrovane limunade.

Nije imao nikakvih problema.

Baš sam i bio iznenađen. Zbog njegovog stanja,

gospodin Nuartje je tako reći pun lekova.

Znam. Ja sam mu ih prepisivao.

Verovatno su ga štitile od otrova delujući kao neka vrsta

stalnih antidota.

Uredite ekshumaciju i autopsiju tela gospođe de Sen-Meran.

Kladim se da će se naći isti otrov.

Neću urediti ništa slično dAvrinji. Utuvite to sebi u glavu.

Razumem da vam je istina strašna. Valentina je napravila limunadu.

Ućutite doktore. Van pameti ste.

Ona nije imala ništa protiv sluge.

Njen cilj je bio Nuartje.

Ali nesrećnim slučajem, Barua pije iz čaše svoga gospodara.

To je apsurdno.

Valentina voli svog dedu. - Zar je on nije razbaštinio?

Čin senilnosti, Valentina nije marila za to.

Na izgled.

Mlade devojke znaju da sakriju svoje igre.

Uđite

Ja sam Bertućo. Vaš novi intendant.

Supruga mi je rekla. Šta hoćete?

Ništa gospodine, ali zvonili ste. - Stvarno? Ne verujem.

Da, rekli ste da vam treba konjak. - Doneću vam odmah.

Popiću ga sam. Ne želim ništa više da podelim sa vama.

Napustite ovu kuću i da nikada više niste kročili.

Neka bude.

Rekao sam vam šta mi je na duši.

Slušajte, Vilfore.

Nepošteno i nedopustivo, kao što to možda izgleda.

Valentin mora biti onemugućena da naškodi.

Njen izgled devojčice krije ludu ženu čija je priroda izopačena

i može dovesti do akata ludila.

Noćima već ne spavam.

Znam kao i vi šta čeka Valentinu ako je prijavite za zločin.

Ne, ne znate.

Nikada niste videli da nekome seku glavu. Ja jesam.

Na stotine.

Izbliza.

Video sam strašni užas u njihovim očima.

Dodirivao njihovu kožu prekrivenu

ledenim znojem koji je imao miris smrti.

Čuo sam škrgutanje zuba do tačke pucanja.

Hoćete to da učinim svojoj ćerci?

Vi ste monstrum što mi to predlažete.

Mogli bi da izbegnemo najgore i dobijemo neko utočište.

Kod ludaka?

Tretiraju ih kao pobesnele životinje, vezuju dan i noć? Slušajte dAvrinji.

Ponovite jednu reč od ovoga i ja ću vas baciti u zatvor.

U zatvor? Pod kojim izgovorom?

Za to ne brini.

Naćiću nešto.

Navikao sam.

U redu. Ja ću ćutati.

Ali vas žalim.

I bojim se za vas Možete biti sledeća žrtva.

Svako ko živi u ovoj kući može biti sledeća žrtva.

Napolje.

Moj dragi...

Čula sam sve.

Ona je moja ćerka.

Niko joj neće naškoditi. Niko.

Neće izaći iz kuće. Zaključao sam je u njenu sobu.

U pravu ste.

Ali bojim se da ona mrzi da bude zatvorena.

Možda bi bilo bolje da se njena ljutnja okrene meni umesto vama.

Gde je ključ?

Na vratima njene sobe.

Idem gore.

Odmorite se.

Ja ću sve srediti.

Mogu li da probam sada, gospodine grofe?

Volim kada vaša usta ljupko kažu "gospodine grofe"

dok vaše oči mole: "Poljubi me kao kuvar".

Kako ljubi kuvar?

Ukusno je.

Šta radiš ovde!

Bojim se.

Bojiš? Strah ne postoji. To je samo iluzija. Vrati se nazad.

Ne bojim se za sebe već za nju.

Valentinu?

Valentina? Koja Valentina?

Valentina de Vilfor.

O, ta devojčica?

Šta je?

Neki lekar dAvrinji misli da je Valentina otrovala Barua i gospođu de Sen-Meran.

Limunada koju je pio Barua zaista sadrži otrov. - Koji?

Mešavina krasuljice i digitalina.

Prokleta žena.

Sada kada vidi da ta mešavina deluje, neće se tu zaustaviti.

Mislite da je kriva?

Mislim da je u smrtnoj opasnosti. Idi tamo.

Ne puštaj nikoga u Valentininu sobu, posebno Heloizu.

Ja ću ti se pridružiti kasnije. Kako mogu da uđem?

Ne poznajem dobro kuću još uvek.

Možda preko krova...

Dobro. Vrati se nazad i pazi.

Treba da budeš kod Valentine. Doćiću.

Izgledate zabrinuti. Ne dopada mi se to.

Malo neugodnosti gospođo.

Ništa važno.

Izuzev... - Izuzev?

Osim što sam se nadao da budete sa mnom posle večere.

Da, pustite me sa vama. Moja kuća je tako hladna.

Molim vas, želim da ostanem sa vama.

Blizu vas. Baš pred vama.

Budite razumni gospođo. - Zašto?

Jer večeras moram nešto da obavim. - To može da sačeka do sutra veče.

Nemoguće. Večeras me očekuju.

Ko? Nije žena, nadam se.

Ako smrt izgleda kao žena, onda da.

Bertućo, šta radiš ovde?

Ono što bi vi trebalo da radite. Štitim vašu Valentinu.

Štitiš? Kako misliš? Ona je u opasnosti?

Govori Bertućo. - Ne brinite. Bdimo nad njom.

Ti to kažeš, ali ti si samo Bertućo.

Naravno. - Nisam to mislio.

Kažem vam, ne brinite, gospodine nisam sam.

Postoji još jedan čovek. - Koji čovek?

On je moj gospodar, ali uskoro ćemo ga smatrati prijateljem.

Jednog dana ću mu reći "ti" i zagrliću ga. Hajde na posao.

Probudi se.

Probudi se za ime boga.

Probudi se, mala krastačo. Potrebna si mi.

Probudi se.

Dobro, Bertućo. Dobro.

Tamo.

Pazite.

Pazite. Stepenice škripe.

Soba gospođice Vilfor.

Jadno dete, svi ovi događaji su vas iscrpli.

Pripremila sam nešto da vam pomogne da spavate.

Hvala. Ne treba mi ništa. Lepo sam spavala.

Sa ovim ćete bolje spavati.

Sa ovim ćete spavati još bolje.

Popijte na iskap.

Dobro. Tako. Popijte do zadnje kapi.

Tako, tako.

Tako, malena.

Spavajte lepo.

Laku noć.

Tišina ili smo izgubljeni.

I nećete više nikada videti Maksimilijana.

Kakav ukus je imalo piće? - Ukus?

Nisam zapazila. Malo gorak

Molim vas budite precizniji. Život vam je u pitanju.

Prijatan ukus biljke.

Bertućo, gde je flašica koju sam ti dao?

Flašica? - Protivotrov. - Nemam ga više.

Dali su mi večeru i ja sam sumnjao, pa sam popio.

Jedva mogu da dišem.

Požuri u laboratoriju. Ima još jedan protivotrov.

Sedma epruveta u stalku. Brzo!

Hladno mi je. Vrlo hladno.

Brže, da li me čuješ? Požuri.

Gospodine Bertućo, ja sam kapetan Kokles.

Misija obavljena. Znam da je kasno,

ali vas molim da uđem i javim vesti grofu Monte Kristu?

Predivno, ali kasnije.

Gospodine Bertućo!

Gde je kočijaš? - Nije hteo da čeka.

Dođite, molim vas. Požurite.

Hajde, brzo!

Neko dolazi. Brzo.

Pobogu, ne! Sekundi su u pitanju.

Hvala Bogu protivotrov deluje brže od otrova.

Baš na vreme. - Ona je spašena.

Privremeno. Heloise će opet pokušati

kad vidi da otrov nije delovao.

Napraviće drugi čiju formulu ne znam kao ni protivotrov.

Izvinite grofe.

Recite mi kako ćete me kazniti?

Napravio sam strašnu grešku. Zbog mene je skoro umrla.

Nisam ni ja nepogrešiv, Bertućo.

Najzad, to ste vi grofe. To je neverovatno.

Kakva noć.

Prvo smo beskrajno čekali u vašoj kući, onda smo došli ovde...

Turci su manje uvrnuti od vašeg Bertuća.

O, Bože.

Haide.

Da znate gde sam je našao.

I u kakvom strašnom stanju!

Znam, kapetane Kokles. Mogu da zamislim šta je morala da podnosi.

Ne. Pustite. Ja ću uzeti uzde. Gušim se. Treba mi vazduha.

Dobrodošli, gospođo. Ja sam Grof Monte Kristo.

Ja sam vaš rob, budući da ste bili dovoljno ljubazni da me kupite.

Nisam vas kupio. Oslobodio sam vas.

Bili ste u zatvoru. Mrzim zatvore.

Znam gospodine,

trebalo je da se vratim u Otej.

Ali, bila sam znatiželjna da saznam šta ste mislili pod "susret sa smrću".

Vaša vrsta smrti je vrlo lepa.

Ova mlada žena je pretrpela mnogo.

Mlade žene koje pate su vaš tajni vrt.

Ja sam Kamij de la Rišarde. I ja sam pretrpela dosta.

Udovica samo dve godine nakon udaje

zaljubila sam se u nekoga za koga sam mislila da je čovek.

On je, u stvari, sova ili šišmiš.

noćna ptica i nikada ne ostaje u toplom krevetu.

Hvala za reč: "zaljubljena" gospođo. O ostalom ćemo razgovarati kasnije.

Mora da ste iscrpljeni. Muhamed će vam pripremiti sobu.

Zar ne bi bilo bolje da je u hotelu?

Niko ne sme da zna da smo je našli i da je stigla u Pariz.

Zahtevam potpunu tajnost zbog njene bezbednosti i mojih planova.

Pošto znate moju kuću, gospođo, pobrinite se da joj ništa ne nedostaje.

Hvala. Kapetane Koklese.

Tražili ste da vam donesem i neke dokumente. Ovde su.

Bošan, tražio sam članak o Viktorijoj prvoj godini na prestolu.

Ovo što ste napisali, nije politički članak.

To je izjava ljubavi.

Sa svojih 19 godina, malim ljupkim licem

i stidljivim osmehom. Ona je šarmantna kraljica.

Gospodine Bošam. Vrlo hitno. - Hvala.

Pustimo englesku kraljicu da odraste. Imam nešto mnogo jače.

Pročitajte ovo.

Ako je ovo istina, to je skandal.

Sigurni ste u ove informacije?

Verujem čoveku koji je poslao.

Nadam se. Inače ću izgubiti svoje novine.

U svakom slučaju, budimo oprezni.

Upalićemo fitilj, ali nećemo eksplodirati bombu.

Imate li ideju za naslov? - "Pišu nam iz Žanine".

Nadajmo se da se nikad nećete boriti u dvoboju. Naročito protiv mene.

Kakva je kazna metak u srce?

Prava kazna treba da traje godinama.

Da li ste ikada promašili cilj? - Nikada.

Naučite mene.

Upišite se kod oružara. Sledeći čas je u subotu.

Nemam vremena.

Sačuvali ste mi život u Rimu. Ne dozvolite da poginem u Parizu.

Alberte, šta se događa?

Izazvao sam nekoga na dvoboj. - Vi?

Bio sam uvređen. - Od koga?

Bošama. - Novinara?

Mislio sam da ste prijatelji.

Ne više. Pročitajte ovo. Treća stranica na dnu.

"Pišu nam iz Žanine".

Gde je uvreda?

Članak insinuira da je neki Fernand

oficir na službi u Grčkoj, izdao sultana Ali Pašu...

predavši ga Turcima i celu porodicu.

Potpisano Bošam.

Neki Fernand da. Ali šta se to vas tiče?

Moj otac se zove Fernand.

Stotine ljudi se zovu Fernand samo u Parizu. To je često ime.

Ako je "često" uvredljivo, recimo onda "moderno".

Služio u Grčkoj pod sultanom u Žanini? Aluzija na mog oca je očigledna.

Pretpostavimo.

Ako je vaš otac bio napadnut. Nije vaša stvar da ga branite.

Već njegova.

Srećom, on ne zna ništa o tome.

Za njega je "le Mesažer" organ njegovih političkih neprijatelja.

Šta da je vaš otac bio uvređen!

Moj otac?

Uradili su gore nego ga uvredili.

Učinili su da umre od tuge.

Zar niste pokušali da ga osvetite? - Da!

Vidite?

Imam izbor oružja.

Dobro eskiviram, ali Bošam, ne može da drži mač.

On više voli pištolje. Bili smo prijatelji jednom i dvoboj nije ubistvo

pa sam odabrao pistolje o kojima ne znam ništa.

Dakle, zamenjujete ubistvo samoubistvom?

Ne, ako me naučite.

Odbijeno. Stvaranje strelca od Alberta je postavljanje mete, Bošamovih grudi.

koji je svoj članak zasnovao na dokumentu

koji sam mu ja poslao.

Albert je nevin. Od kada deca treba da plaćaju za greške svojih roditelja?

U tom slučaju, i mlada Valentina...

Ako ja posramim danas Fernanda Morserfa, njegov sin

neće imati razloga da se bori. Bar se nadam.

Što se tiče Valentine

Heloiza je uvek oko nje, nudi kafu, oranžadu ili crne ribizle.

Ja činim sve da je sačuvam, ali noć je i ja treba da spavam ponekad.

To me podseti da možda ima načina da je spasimo od Heloize.

Sećaš li se krastače kojoj sam dao napitak za dubok san koji liči na smrt?

To mi se ne dopada.

Ni meni. Ali to je jedini način.

U međuvremenu. Vrati se nazad na svoj zadatak. Vidimo se sutra ovde u deset.

Prevod i obrada: Svetlana Popović