Original subtitles

Сада смо ближи него што смо икада били...

Сада смо ближи победи него што смо икада били.

Неки...

Неки је већ називају највећом...

Неки је већ називају највећом победом

у историји човечанства.

Неки је већ називају...

Сада смо ближи победи него што смо икада били.

Неки је већ називају највећом победом у историји војних похода.

Данас објављујем да су такозване Западне снаге

Тексаса и Калифорније претрпеле велике губитке.

Убедљив пораз који су им нанели борбени мушкарци и жене

војске Сједињених Држава.

Грађани Тексаса и Калифорније

треба да знају да су добродошли назад у Сједињене Државе

чим илегална сецесионистичка влада буде свргнута.

Такође могу да потврдим да алијанса Флориде

није успела у свом покушају да присили храбре људе Јужне и Северне Каролине

да се придруже побуни.

Грађани Америке,

сада смо ближе него икада историјској победи.

Док уклањамо последње покушаје отпора,

нека Бог благослови Америку и све вас.

ГРАЂАНСКИ РАТ

Дајте нам воде!

Чекамо већ два сата.

Хоћемо воду!

Моја беба!

Ли.

Не!

Јеси ли добро?

Упомоћ!

Овде.

Јеси ли добро?

Добро сам. -Шта је било? -Ти си Ли Смит?

Ово је лудило.

Узми ово. -Не могу. -Узми и навуци.

Хвала ти много.

Бежите!

Пробудим се у Де Мојну, Ајова.

А он носи мој венчани прстен.

Господе. Вај-фај је јебено спор.

Колико знам, данас је 4. јул.

Колико знаш. Као да сви ми нисмо већ чули његова пресеравања.

4. јул, Семе. Политички контекст је битан.

Западне снаге су заустављене на 200 км од Вашингтона.

Алијанса за Флориду је такође близу.

Западне снаге нису заустављене. Само су застале.

Изгубиле су своје изворе снабдевања. Шта је са Берлином? (град у Њу Хемпширу)

Нема координације између сецесиониста.

Пазите шта сам рекао. Чим падне Вашингтон, окренуће се једни против других.

Ма дај.

Тако је сваке ноћи ове недеље. Пребациће се на генератор.

Замало да сам успела да све пошаљем.

Где идете сутра?

Остајете у Њујорку неко време, или идете негде?

Јеби се.

Ма дај, Џо. -Значи, можеш да нас победиш тамо?

Не могу да те победим ни у брзом ходању.

Идемо у Вашингтон, Семи.

Сутра ујутру, чим устанемо.

Да, на линију фронта. Тако сам и мислио. -Не, не на линију фронта.

У Вашингтон.

Шта? -Ја ћу фотографисати председника.

Џо ће га интервјуисати.

Фотографисати и интервјуисати председника? У Вашингтону?

То намеравамо. -О чему причаш, јеботе? Шалиш се?

Пуцају на новинаре у престоници.

Они нас буквално виде као непријатељске борце.

Ни један интервју за 14 месеци.

А како ћете ви то да урадите? -Бићемо тамо пре других.

Хоћете да пожурите да што пре погинете?

Семе, 4. јул, 10. јул.

Западне снаге, јебени маоисти, све је то исто.

Вашингтон пада и председник је мртав у року од месец дана.

Интервју са њим је једина преостала прича. -Није прича, ако се не објави.

Ли, могу ли да те одговорим да одустанеш од овог срања?

Шта мислиш, каква ће бити рута? -Не може нигде да се прође.

Ауто-путева више нема. Не можеш ни да приђеш Филаделфији.

Дакле, мораш да идеш на запад, можда чак до Питсбурга.

Затим кружиш око Западне Вирџиније.

Већ си провалио ту руту, Семи?

Добро, у реду. И сам сам тражио пут до доле.

Знао сам. -Не у Вашингтон.

Не желим да будем део вашег сулудог плана.

Хоћу у Шарлотсвил, на прву линију фронта.

Сем. -Саслушај ме.

Само зато што сам из ривалске новинске куће... -Ниси јебени ривал.

Мислиш да ме брига ако се бориш са оним што је остало од Њујорк Тајмса?

Плашите се да сам превише стар. Не могу да се крећем довољно брзо.

Зар није тако?

Наравно да јесте.

Али...

Хоћеш да ти објасним зашто морам да будем тамо?

Ако је прва линија фронта оно желиш, пола новинара овде кренуће тамо

у року од 24 сата. -Хоћеш да шетам около молећи за вожњу?

Одох горе да завршим са слањем, па ћу да легнем.

Надам се да ћемо кренути чим се пробудим.

Што се мене тиче, ако Семи жели да га повеземо, слажем се.

Вас двојица се договорите. -Хвала, Ли.

Да, хвала ти, Ли. Испадох негативац.

Госпођо, упозорење. Ако идете лифтом, понекад имамо нестанке струје

што би могло довести до одлагања вашег путовања.

Одлагања? -Нудимо вам да користите степенице.

Ја сам на десетом спрату.

Ваш избор, госпођо.

Гђице Смит?

Здраво, то сам ја.

Зар ме се не сећате? -Сећам се. Како си знала...

Нисам мислила да вас шпијунирам, али знам да доста новинара користи овај хотел.

И... хтела сам да вам се захвалим, и да вам вратим ово.

Ма, не. У реду је, задржи га. -Али... -Задржи га.

И купи кацигу и мало кевлара,

ако планираш да присуствујеш оваквим догађајима. -Да, планирам.

Ја сам фотограф. Заправо желим да будем ратни фотограф.

Иначе, имате исто име као моја хероина.

Ли Милер. Била је једна од првих фотографа новинарки у Дахау-у.

Знате ко је она? -Да, знам ко је Ли Милер.

Наравно да знате. Али хоћу да кажем да сте и ви једна од мојих хероина.

А имате и исто име.

Хвала ти. У добром сам друштву.

Како се зовеш? -Џеси.

Џеси Колин. -Џеси, морам да се попнем до 10. спрата.

Али, ако се икада поново видимо,

боље би било да носиш кевлар, а не флуоресцентни прслук.

Наравно.

Да попричамо.

Који курац та девојка ради овде?

Дошла је синоћ до стола

након што си отишла у кревет. Разговарали смо и...

Она је веома кул.

И желела је да нам се придружи.

Значи, она иде са нама? -Ли, пустила си Семија да нам се придружи.

Мислиш да ће се снаћи трчећи у заклон док му меци лете око главе?

Зар ниси приметио да је дете? -Она има 23 године,

и жели да ради оно што ми радимо. Што ти радиш.

Морали смо једном да почнемо.

Да ли си била много старија него што је она сада?

Шта год се деси, она не иде даље од Шарлотсвила.

У реду. Кренимо.

1379 КИЛОМЕТАРА ДО ВАШИНГТОНА

Не желиш да пропустиш ово.

Господине председниче, да ли вам је жао због спроведених акција

током вашег трећег мандата? -Нећу да будем благ према њему, Семи.

Када размислите, г. председниче, да ли још увек мислите да је било мудро

да распустите ФБИ? -Буди пасивно агресиван.

Шта кажете о коришћењу ваздушних напада против америчких грађана?

Тако те волим. -Само буди сигуран да му извучеш одговор

пре него што постане прекасно.

Ту испред је бензинска пумпа.

Изгледа да је отворена.

Имамо преко пола резервоара.

Шта мислиш?

Треба да искористимо сваку прилику да допунимо гориво. -Добро.

Могу ли да вам помогнем, људи? -Само нам треба бензин.

Треба вам дозвола за гориво. -Ми смо само у пролазу.

Не могу да вам помогнем, господине.

Господине, платићемо. -Нисам ни мислио да га дам за џабе.

Платићемо више. -Колико више? -Три стотине.

За пола резервоара и две конзерве.

За три стотине можете да купите сендвич. Имамо са шунком или сиром.

Три стотине канадских долара.

Добро.

Хоћеш да протегнеш ноге? -Не, видела сам нешто поред пута.

Нећемо дуго да се задржавамо. -Важи.

Јел' у реду?

У реду је.

Рекао сам јој да ми не смета ако погледа.

Ко су они? -Пљачкаши.

Први пут га видим.

Знам тог типа.

Ишли смо заједно у средњу школу.

Није превише причао.

Сада је много причљивији.

Већ два дана расправљамо шта да радимо са њима.

Вртимо се у круг.

Да вам кажем нешто.

Зашто и нас и њих не решите беде, и обавите позив?

Сада ћу да их упуцам.

Или ћу још мало да их пребијем.

Везаћемо их. Пустићемо их после пар дана.

Можемо и да бацамо новчић.

Да ли бисте стали поред њих?

Да станем поред њих? -Да.

Хтела бих да вас сликам.

Добро. Да станем тамо? -Да.

Где да станем? -Између њих двојице.

Тако.

Нисам сликала.

Нисам направила ниједну фотографију. Нисам се ни сетила

да имам фото апарат. Боже, зашто му нисам рекла да их не упуца?

Ионако би их вероватно убили. -Како знаш? -Не зна, али то је небитно.

Једном када почнеш да се преиспитујеш, не можеш да престанеш.

Тако да ништа не питамо. Снимамо, да би други људи питали.

Хоћеш да будеш новинар? Такав ти је посао.

Хеј, Ли. -Шта је? -Олади мало. -Јесам ли рекла нешто што није тачно?

Не кажем да је погрешно, само је потресена.

Ли не разуме како је то бити потресен. -Шта, нисам заштитнички настројена према њој?

Ти си идиот који ју је пустио у овај ауто.

Оно што се тамо десило није ништа у поређењу са оним што нам следи.

Треба да разумеш...

Срање, она плаче.

Задње седиште је и вртић и старачки дом.

Како се то десило? -Ли, који ти је курац?

Ли је у праву.

Нећу поновити ту грешку.

...такозвани мировни самит мора бити одбачен,

потпуно одбачен од свих слободно мислећих Американаца.

Сецесионистима могу да поручим само ово:

Заклињем се на верност застави Сједињених Америчких Држава.

Ми смо спремни да испунимо обећање наших предака.

Застави, нацији,

и Богу.

Стани овде.

Мислиш да је добро место за паузу за тоалет? -Само стани.

Пођи са мном.

Дођи.

Сликај.

Да сликам хеликоптер? -Да.

Испашће добра фотографија.

ФЕ 2. Не виђају се често.

Да. То је заправо фото апарат мог оца.

Не брини, није мртав.

Седи на фарми у Мисурију, претварајући се да се ништа од овога не дешава.

Ли,

извини што ти сметам.

Знам да си стварно љута због тога, и знам да мислиш да не знам ништа, али...

Нисам љута због тога, Џеси.

Није ме брига шта радиш, или шта не знаш.

Добро, али си љута на мене.

Све ово је грешка.

Знам, јер сам у томе.

Џо и Семи су у томе.

То је мој избор. -Наравно.

Онда ћу то запамтити када изгубиш присебност, или те разнесу, или упуцају.

Да ли би фотографисала тај тренутак ако ме упуцају?

Шта мислиш?

817 КИЛОМЕТАРА ДО ВАШИНГТОНА

Сваки пут кад сам преживела ратиште, и фотографисала нешто,

мислила сам да шаљем опомену кући.

"Немој то да радиш."

Али тако је, како је.

Дакле, егзистенцијално је.

Шта? -Оно што те изједа.

Не брини за мене, Семи.

Да ли смем да ти кажем како те се сећам кад си била у њеним годинама?

Нисам била толико другачија? -Ниси била толико другачија.

Мислиш да си строга према њој, а ја мислим да си строга према себи.

У реду, Рајдере. -Дођавола, Ли. Престани.

Говорим истину. И да се зна, забринут сам за ту девојку.

А забринут сам и за тебе.

Зашто си забринут за Ли?

Ли је изгубила веру у новинарство.

Тек треба да видимо какво је стање нације.

Немам одговор на то, Семи.

Али могу ти рећи, ова пуцњава

ме је јако узбудила.

Погледај то срање које обасјава небо.

То није наша прича. -Да.

Али знаш, бенг бенг.

Не идемо нигде ни близу тога док је мрак.

А кад изађе сунце?

Ако буде трајало још увек, погледаћемо.

Кул.

Хвала.

Сутра идемо у акцију.

Идемо доле? -Да.

Али ти не идеш. Ти остајеш у позадини.

Не желим да останем у позадини. -Мораш.

Нећу да останем у позадини.

Да само видиш своју фацу.

Стомак ти се окреће. Јел тако?

Вечерас нећеш спавати ни минут.

Мој савет, не очекуј да ћеш спавати.

На тај начин, ако ипак заспиш, то ће бити лепо изненађење.

Хоћеш ли ти да спаваш?

Имам мало лоразепама.

Имам га доста. Могу да ти дам мало ако хоћеш.

Нека, не треба. -Или, могу да останем са тобом.

Да ти правим друштво.

Не, ја...

Не желим да ти будем на терету, или шта год.

Сигурна си?

Озбиљно, ако се уплашиш, само ме пробуди.

Није лепо бити уплашен сам.

Хвала ти, Џо.

Нема на чему, лутко.

Не!

Рекао сам да опколите зграду! -Не! Јеботе!

Хајде!

Избавите ме одавде, јеботе!

Рекао сам да не уништите јебену зграду! -Разумем.

Човече, ускочи!

Спремите се за покрет. -Морам да одјебем одавде!

Јеботе! -Полако!

Одбројавај од три. Три, два, један.

На три!

Бог те јебо!

Јеси ли добро? -Ухватићу га! -Заборави на њега.

Да, крени! Мораш да се склониш!

Назад!

Држи се.

Срање! Дај ми газу.

Треба ми помоћ.

Бог те јебо!

Какав јебени ужас!

ДОБРОДОШЛИ У ЗАПАДНУ ВИРЏИНИЈУ

465 КИЛОМЕТАРА ДО ВАШИНГТОНА

Ви сте новинари? -Да, госпођо.

Документа.

Добро. Хоћете ли да преноћите? -Да, само једну ноћ.

Паркирајте тамо. Ту је кантина где можете да једете. Нема слободних шатора.

Хвала, госпођо.

Изгледа у реду.

Упадај. -Показаћу овој деци. Види ово. Добро!

Да.

Ти си на реду, сине.

Хеј, чекај.

Донела сам ти нешто. -Хвала.

Не заборави да треба да једеш. -Да, умирем од глади.

Појешћу када завршим са овим.

Развијаш негативе на путу.

Да, имам прилично фин комплет.

Импресионирана сам.

Знаш која је тајна да развијач за филм буде баш како треба?

Телесна температура. -Паметно. -Хвала.

А да ми испричаш како си постала фоторепортер?

Не знаш? Мислила сам да сам једна од твојих хероина.

Да, знам.

Када си била на колеџу, сликала си јебену легендарну фотографију Антифа масакра.

Онда си постала најмлађи икада слободни фотограф.

То би била моја страница на Википедији. -Шта још недостаје?

Не знам. Много тога.

Ово мора да одстоји десет минута, па можеш још нешто да ми испричаш.

Шта је са твојима? -И они су на фарми.

У Колораду. Такође се претварају да се ово не дешава.

Ма шта кажеш.

Ово се осушило. Проверићу их. -Наравно.

И даље је потребан телефон иако нема сигнала.

Не желим да видиш ове.

Нису чак ни изоштрене. Експозиција не ваља. -Само настави да тражиш.

Претпостављам да отприлике од 30 фотографија добро испадне једна.

То је сјајна фотографија, Џеси.

Јесмо ли управо прошли кроз временски портал?

Ово је зона сумрака.

Здраво. Добродошли. Слободно разгледајте.

Здраво.

Чисто ме занима,

да ли сте свесни да је у току прилично велики грађански рат широм Америке?

Наравно, само покушавамо да се не мешамо.

Да се не мешате? -По ономе што видимо у вестима, изгледа да је тако најбоље.

Да. -Али ми реците ако желите нешто да испробате.

Хвала.

Ли.

Шта је било?

Тако си заокупљена ратом, да не можеш да пробаш хаљину?

Господе. Кад се не видиш у огледалу

неко време. -Боже. Зачепи, јеботе.

Окрени се. Желим да те сликам.

Не.

Ма дај. -Да.

Хоћеш ли да ме сликаш? -Рекла си ми да не журим.

Да, али сад је најбољи тренутак, а ти га пропушташ.

Никоме то неће недостајати.

Не, ово није био прави тренутак.

Добро. Још једна.

Ли. -Молим? -Лепа си кад се смејеш.

Готово.

Шта кажете?

Да, лепо.

Нећеш да ме сликаш? -Хоћу.

Додуше, мало ми понестаје филма.

Ти си зла. Одох напоље.

Идем да пробам ово.

Стварно си нешто купила?

Она је. Сада плаћа.

Тако је чудно. Ово место ми личи на све што сам заборавила.

Чудно. Мени личи на све чега се сећам.

Погледај врх зграде. Неприметно.

Ионако нам не би одговарало, Ли.

Било би нам досадно.

Спреман сам да прихватим потпуну

и безусловну предају сецесионистичких снага.

Посветићемо се људима потчињених држава

и започети обнову наше велике нације.

Доста је било овог срања.

Ово је свако могао да каже.

Шта мислиш да ће заправо рећи ако га интервјуишем?

Не много. Они који су смакнути, Гадафи, Мусолини, Чаушеску...

Они су увек безначајнији него што мислиш.

На крају те увек изневере, Џо.

Само да не буде мртав пре него што стигнемо тамо.

Само мало.

Било је скретање пре пет, шест километара.

Можда би требало да се окренемо, и да идемо другим путем.

Видиш ли нешто? -Не.

Ништа, нема ни обриса, нема кретања, ничега?

Не.

Добро. Идем онда напред.

Да ли да наставим даље?

Срање!

Где си кренула? -Са њима. -Не буди непромишљена.

Само се пази. -Ма шта ми наприча.

Хоћеш да пробаш да прођеш? Овај тип је добар стрелац.

Шта се дешава? -Неко у тој кући је у невољи.

Ми смо у невољи.

Шта мислиш, ко су они?

Немам појма.

Ми смо новинари.

Супер.

Сада разумем зашто је то написано на бочној страни вашег возила.

Јесте ли ви Западне снаге? Ко вам даје наредбе?

Нико нам не наређује, човече.

Неко покушава да нас убије. Ми покушавамо да убијемо њих.

Не знаш на чијој страни се боре?

А, схватам.

Ти си ретардиран. Не разумеш ништа што сам рекао.

Еј, шта се дешава у оној кући?

Неко пуца.

Људи, јебено умукните.

Имам добре вести.

Зашто се мало не одмориш?

Хвала ти, Семи. Нема потребе.

Да ти маторац да савет. Спавај кад год можеш.

Никад не знаш шта те чека иза угла.

У реду.

Семи. -Шта је било?

Приближавају нам се нека кола прилично брзо.

Шта мислиш? -Не знам. Можда им се само жури.

Баш им се жури. Оставио је трагове на последњем скретању.

Добро. Никоме не можемо да побегнемо у овим колима.

Зато успори мало, Ли. Пусти их да прођу. -Разумем.

Не гледај у њих. Само пролазе.

Срање. Настављају.

Који курац? Тони?

Јеби се! -Који курац! -Како сте?

Преплашили сте ме. -Добро. То смо и хтели.

Који курац радите овде? -Не знам, Џо. Шта ти радиш овде?

Јеби се!

Боже, колико је мали свет. -Мали свет, мало сутра. Пратили су нас.

Јеси ли им рекао у Њујорку где смо кренули?

Не, јеботе.

Хеј, Тони, да ли ти је Џо у Њујорку рекао где идемо?

Не знам, Ли. Био је прилично пијан

када се удварао тој девојци на задњем седишту.

Који си ти кретен. -Мора да сам био мртав пијан.

Ли, завршио сам са Бохаијем.

Он није добро друштво. Вози као манијак.

Човече, шта то радиш? -Долазим у твој ауто. -Тони! -Друже.

Јеси ли ти нормалан, Тони? -Држи волан. -Не, јеботе!

Не брини. Радио сам ово и раније.

Који курац! -Држи волан, Ли.

Дај ми руку.

Бежи, бре, одавде. Јебени лудаку. Ти си луд.

Немогуће. То је тако јебено...

Морам и ја то да урадим. -Шта?

Управо то радим. -Господе, Ли. Не скрећи.

Мој нови путник. Много бољи. -Стани.

Збогом, Тони. Ћао. Видимо се у Вашингтону. -Јеби се!

Рекао сам ти да вози као манијак.

Где су отишли?

Зар вам ово није чудно? -Где је твој тип отишао, Тони?

Само се зајебава, то је све. -Не желим да се зајебава.

Желим да се Џеси врати у ова кола.

Опусти се, Ли. Само показује колико брзо може да вози.

Девојка је добро. -Како знаш да је добро, јеботе? Јеси ли је видео?

Јеботе!

Јеботе.

Срање.

Морамо да одемо тамо. Одмах. -Ако одемо, убиће нас.

Не. То нису владине снаге. Нема их овде.

Имамо наше пропуснице за новинаре. Све је у реду.

Ти људи не желе да буду виђени да раде оно што раде.

Реци нам, Ли.

Причају. -Вероватно само покушавају да их уплаше.

Побили су све људе у том јебеном камиону. Могли су да побију цео град,

али ће сада да стану? -Ко зна одакле су та тела?

Да ли су тела у униформама? -Не, нису.

Идем доле. -Идем са тобом. -И ја исто.

Кажем вам да ми инстинкт говори да је ово погибија, у реду? Погибија.

Ти остани. Остани, јер си стар и не можеш да трчиш.

Јеби га. Срање. Јебеш ово.

Само ћемо попричати. -Добро.

Вајте, тамо ти је један.

Здраво, момци.

Шта се дешава?

Претпостављам да је овде дошло до неспоразума.

Стварно? -Да, господине.

Ово двоје овде су моје колеге.

Какве колеге? -Новинари, господине.

Ми смо заправо само у пролазу.

Где идете? -У Шарлотсвил. -Шарлотсвил?

Шта има у Шарлотсвилу?

Добро планинарење. -Аха.

У ствари, ми... Не, покривамо тамошњи универзитетски камп.

Започели су нови програм. Поново отварају школу,

што је надреално лепа прича.

Претпостављам да нам је то свима потребно. Зар не?

Да.

Овај тип је ваш колега? -Да.

Овај тип овде? -Да, он је мој...

Тај тип?

Господине.

Само... -Само шта?

Само шта? -Знате шта? -Шта? -Ово... Само, молим вас.

Господине, молим вас. -Да, говори. -Пустите...

Ми смо амерички новинари. -То си ми већ рекао. -У реду, ми...

Радимо за Ројтерс. -Ројтерс не звучи амерички. -То је новинска агенција.

Знам шта је Ројтерс. -Господине, у реду. Само кажем... -Само кажеш, шта?

Ми смо Американци, у реду?

Добро. Који си ти Американац?

Централноамерички, јужноамерички?

Шта?

Са Флориде. -Флориде?

Централне?

Шта је са тобом? Одакле си ти?

Реци му, Џеси.

Из Мисурија. -Мисурија?

"Покажи ми" држава, зар не?

Да. -Знаш зашто је тако зову? -Да.

Зашто је зову "Покажи ми" држава?

Не знам. -Не знаш?

Зато што је америчка. Америчка је. 100 посто.

Шта је са тобом? Одакле си ти?

Из Колорада. -Колорада.

Колорадо, Мисури.

О томе причам. Звучи амерички.

Ко је овај тип што се крије овде?

Хеј, друже.

Који је твој одговор? Одакле си?

Одакле си?

Шта? Не можеш да говориш? Јеси ли нем?

Не знаш енглески?

Да, знаш? Да, знаш.

Добро.

Отвори уста и реци ми одакле си.

Само се побрини да буде на чистом јебеном енглеском. Важи?

Одакле си?

Ја сам из... Ја сам из Хонг Конга.

О, из Кине?

Из Кине.

Не! -Шта? -Престани, ОК? -Да престанем?

Не, не! -Ко си ти, јеботе... -Престани! -Шта мислиш ко си ти...

Улазите у ауто!

Улазите у јебени ауто!

Идемо, идемо!

Морамо да станемо. -О чему причаш?

Не могу да возим. -Не можемо да станемо. Мораш да возиш, јеботе.

Џо. -Не могу. -Погођен је. Крвари.

Не, не, не.

Јебо те Бог!

Јеботе! У реду, устани. Устани. Идемо.

Хајде. Идемо, Семи.

Добро. -Хајде.

Јебем ти све!

ВОЈНА БАЗА ЗАПАДНИХ СНАГА ШАРЛОТСВИЛ

Управо смо чули за Семија. -И друга два момка.

Њихова имена су Тони и Бохаи.

Ли, стварно ми је жао. Знам колико ти је значио.

Тако је сјебано.

Да, баш је сјебано. Сјебано је.

А тек да чујеш шта ово двоје дркаџија имају да кажу.

Џо, само покушавам да разговарам са Ли о Семију.

Знам. Да, чуо сам. Ваше саучешће много значи.

Само јој реци.

Сви смо волели Семија.

Хвала ти, Ања. -Јеботе. Западне снаге напредују ка Вашингтону.

Јутрос су се влада и војска у основи предали.

Да, то је истина.

Ово је сада једина заштита. Мало упорних војника и шачица из тајне службе.

Западне снаге ће само умарширати у Вашингтон. -Значи да смо ти и ја закаснили.

Пропустили смо причу. А Семи је умро узалуд.

Где је Џо?

Размишља како даље.

И ја исто.

У поређењу са тобом, једва да сам познавала Семија, али...

Да, познавала си га. Био је баш онакав каквог си га познавала.

Можда звучи уврнуто,

али постоји много других начина на које је могао да умре.

И много њих би били гори.

Није хтео да одустане.

Никада нисам била тако уплашена као последњих неколико дана.

И никад се нисам осећала живље.

ВАШИНГТОН

Снајпер!

Војник погођен!

Идемо!

Опасност! Идемо!

Овамо! -Идемо!

Ли.

Идемо!

Крени! -Хајде.

Имам те.

Идемо, хајде!

Идите позади! На позиције! Крени!

Пуцај!

Хајде, у заклон. У заклон.

Доле.

Ту смо да помогнемо. Шта вам треба? -Имамо двоје преко и двоје на торњу.

Кладим се да можемо да уништимо тај торањ. -Да, јебено то урадите.

На мој знак, палите.

Ли, спусти главу!

Који торањ? На чијој страни?

Идемо!

Крени! Идемо!

Ли, мораш да кренеш. Мораш да кренеш. Идемо!

Доле, доле.

Поново ће пасти. Гурни назад.

Назад!

Крени! Крени!

Јеботе, Ли. Идемо. -Крени.

Идемо!

Идемо!

Долази овамо, одмах!

Дођи овамо! -Идемо! Крени!

Хајде. Овамо.

Пуцај у чело!

Настави. Крени. Идемо.

Крени, крени! -Идемо брзо. -Крени!

Спремни? На мој знак. -О, Боже. Тако је јебено близу.

Хајде. Опет.

Западне силе су стигле на праг Беле куће.

Председник је сада опкољен. Имамо...

Само тренутак. Мораћемо да поновимо.

Имаш нове информације?

Линколн Мемориал. Ти?

Западне снаге се спуштају из хеликоптера на кров јебеног Пентагона.

Остало је још само да дођу до председника, а? -Знаш да је унутра?

Добили су информацију од генерала који се јуче предао.

Председник је у тој јебеној згради.

Срање.

Јеси ли чуо шта ће бити са њим? -Убиће га. Неће га заробити.

Ко год први стигне до њега.

Хеј, Ли!

Покушај да имаш чист (јасан) снимак.

Видим га. Двојица су са њим.

Председник излази.

Да, јеботе. Одлази.

Возило пролази!

Звер, звер (председник)!

Његово возило је заустављено

од стране Западних снага док је покушавао да побегне.

Он није унутра.

Он није унутра.

Шта?

У реду. Идемо. -Али...

Идемо, Џеси. -Како то мислиш? Шта? -Хајде! Одмах!

За мном. Мислим да председник излази.

Не пуцајте!

Нема никога.

Само нас се јебено клоните.

Агент тајне службе, Џој Батлер. Ненаоружана сам. Хоћу да разговарамо.

Да уђемо? -Улазите.

Овде сам да преговарам о предаји председника.

Он је овде. -Ви сте Западне снаге?

Погоди.

Може ли председник да буде безбедан код вас?

Да, госпођо. Побринућемо се за њега. Само га доведите овамо.

Нећемо га нигде довести док не договоримо услове предаје.

Морате да гарантујете безбедан пролаз за председника.

И треба да га одведемо на неутралну територију.

Тражимо Гренланд или Аљаску.

Не, без условљавања. Доведите га овамо.

Морамо да кренемо, наредниче. -Госпођо, председник је спреман...

Гантере! Пои! Џек! Идемо!

Хајде, идемо!

Само иди. Иди!

Немам више муниције! Поново пуним!

Назад! -Пази! Имам га!

Предај се!

Спремите се за упад!

Господине!

Немам више муниције. Поновно пуним.

Повуци се.

Господине! -Бацај!

Идемо!

Крени.

Чекај!

Не мрдај!

Шефе, све је чисто! -У реду!

Одрађено.

Идемо напред.

Ганере, идем преко. Ти нам чувај леђа.

Наредниче, ти идеш лево.

Прати ме. Ја идем лево. Кренућеш кад ја кренем.

Разумем! -Момци, спремни за покрет? -Спремни!

Крените! -Идемо!

Добро си?

Доле.

Сигнална ракета! -Идемо! Морамо даље!

Крени! -Кренули смо.

Спремни.

Упадај.

Шакире!

Остао без муниције. Мењам шаржер.

Спреми се за упад!

Чекајте!

Чекајте!

Треба ми изјава.

Не дозволите им да ме убију.

Да, то ће бити довољно.

превео: ПАYУТТИ