Original subtitles

WWW.MY-SUBS.CO

1 Dosta! -To je samo gutljaj. - Ma baš. -Malo previše...

Popio je celu flašu, a sipao je i njenoj sestri. -Ma nisam...

Jesi, lažove.

Ti si joj sipao. I on je video. Pomozite mi.

Mogu li da pomognem? -Ne, profesore. Tome služe žene. -Tata...

Gospođo, sve je bilo veoma ukusno. - Drago mi je da vam se svidelo.

Vaša žena kuva tako dobro da nisam mogao da se uzdržim.

Kakav je? -Ružan i ima krive noge.

Tata nije bio bolji. -Šta si to rekla?

Ništa. -Onda ćuti. Samo nam naređuješ.

Pjetro je tako prefinjen.

Profesore, stvarno morate da idete? Zašto? -Tata, ima posla.

Znam da profesor ima posla, ali mogu li bar da kažem da mi je žao što ide?

I meni je žao. Ostao bih da mogu. Bilo mi je vrlo prijatno.

Ali moram da krenem. Ali prvo moram nešto važno da vam kažem.

Tišina. Profesor mora da kaže nešto važno. -Tata. -Ti ćuti.

G. Greko,

ove stvari mi ne idu...

Verujem da već znate...

Pa...

Molim vas za ruku vaše ćerke.

Profesore, meni je velika čast

što važna osoba kao što ste vi traži ruku moje Lenuče.

Bavite se važnim poslom, pripadate uglednoj porodici. Šta da vam kažem?

Moja ćerka ima zadovoljne oči. Vidi se da je volite i to mi je dovoljno.

Proslavimo. -Hajde da pre slavlja razjasnimo nešto.

Ne slažemo se s tim što se nećete venčati u crkvi,

jer brak bez sveštenika nije brak.

Razumem to...

Poštujem one koji se iskreno predaju Bogu.

Ja nisam vernik. Imam svoja uverenja, ali ne verujem u Boga.

Ali imajte poverenja, gospođo.

To što nisam vernik ne znači da ne verujem ni u šta.

Ja čvrsto verujem u ljubav koju osećam prema vašoj ćerki.

Mislim da će ljubav ojačati naš brak, a ne oltar, sveštenik ili matičar.

Ako je ljubav najvažnija, šta bi vas koštalo da se venčate u crkvi?

Venčajte se u crkvi, a zatim se volite. To je samo formalnost.

Ne, g. Greko. To nije formalnost. To je načelo.

Ako nisam vernik, a venčam se u crkvi i pričestim,

postajem nepouzdan. Osoba bez načela.

A poznajući Elenu...

Prestala bi da me voli.

A vi, gospođo...

Ne verujem da biste dali ruku vaše ćerke nepouzdanoj osobi.

Lenuča je od malih nogu bila posebna devojka.

Uradila je stvari koje nijedna druga devojka iz kraja nije.

Nikada me nije razočarala. Ona je moj ponos, ponos cele porodice.

Posle svega što je učinila, zaslužila je sreću.

Ako bude patila zbog nekoga, postaraću se da taj pati hiljadu puta više.

Jasno? -Znam koliko je Elena dragocena.

Zahvalan sam vam što ste je tako vaspitali.

Pripadao je mojoj babi, majčinoj majci.

Moja porodica bi želela da ga ti nosiš.

Poljubac!

Čestitke. -Hvala, gđo Greko.

Dobro došao u porodicu. -Najzad.

Najzad. Hvala. Pepino. -Čestitke.

Đani. -Nju smo rešili,

sada još moramo da rešimo ovo troje. -Vitorio, polako.

Hej, Đani. -Čestitke. -Hvala.

Pušite? -Ne, hvala. Prestao sam.

MOJA GENIJALNA PRIJATELJICA

18. EPIZODA GROZNICA

Dobro rade, ali su baš neuredni. Pogledaj, sve je prljavo!

Zdravo. -Zdravo.

Još nekoliko dana i završiće. - To ionako nije tvoj problem.

Ja čistim! -Elisa i ja ćemo ti pomoći.

Šta će tebi vozačka? Nemaš auto! Voliš da traćiš novac.

Onda je i novac za telefon i televizor bačen.

Želiš da kupiš auto, znam te. Reci mi istinu. Koliko si stvarno uštedela?

Ne tiče te se. -Ne?

Elena!

Šta to radiš? Upravo sam to počistila!

Onda ćeš reći da ja vičem!

Enco! Zdravo, Paskvale. Šta je bilo? -Možeš li da siđeš?

Sada? Zašto?

Dođi pa ćemo ti reći. -Stižem!

Kuda ćeš u ovo doba? -Odmah se vraćam.

Kuda ide?

Zdravo. -Zdravo, Lenu.

Šta je bilo? -Lila se ne oseća dobro i hoće da te vidi.

Zašto? Šta se dogodilo?

Obično se vraća iz fabrike u 16.30.

Danas sam došao kući u šest sa Paskvaleom i nje nije bilo.

Đenarino je bio kod komšinice. Spremio sam večeru i onda se vratila.

Bilo je sedam.

Bila je vrlo bleda. Nije mi odgovarala na pitanja.

Samo je rekla: "Nokti mi ispadaju".

Pogledao sam joj ruke i rekao joj da joj nije ništa.

Počela je da viče.

Zaključala se u sobu i počela da govori:

"Zovite Lenuču, želim da razgovaram s Lenučom."

Posvađali ste se? -Nismo.

Povredila se na poslu? Pozlilo joj je?

Ne bih rekao. Ne znam.

Bez panike, Lenu.

Nadajmo se da će se Lila smiriti kada te vidi.

Idemo.

Presrećan sam što sam te našao.

Sada si važna osoba, sigurno imaš mnogo posla.

Šta vi radite zajedno? I ti si se preselio u San Đovani?

Nisam. Ja sam postao sekretar stranke.

Pošto često imam sastanke u San Đovaniju,

a i on se učlanio u stranku, sreli smo se.

I Lila je sa komunistima? -Toliki je komunista da nije htela da se učlani.

U "Uniti" spominju samo studente. Intervjuišu ih, slušaju.

Radni ljudi, ljudi iz fabrika, zašto ne razgovaraju s njima?

Stranka je tiha i čeka Alda Mora da ode u vladu.

Šta smo mi? Poslušni psi Alda Mora?

Moramo da pokrenemo revoluciju! Šta ti misliš? -U pravu si. -Bravo.

Ti si uvek bila pametna.

Uđi. Tamo je.

Uđi.

Znala sam da ćeš doći. Poljubi me.

Znam sve o tebi. Videla sam te u novinama.

Sjajno izgledaš.

Znam i da se udaješ za profesora, bravo.

Izvini što te gnjavim u ovo doba, ali potrebna si mi.

Glava mi se odlepljuje kao tapet sa zida.

Šta ti se dogodilo?

Gnjavila sam te jer moraš da mi obećaš nešto.

Ako mi se nešto dogodi, ako završim u bolnici, u ludnici,

ako me više ne nađu... Moraš da uzmeš Đenara.

Mora da raste uz tebe.

Enco je dobar tip i verujem mu,

ali ne može da da detetu ono što ti možeš.

Ako mi ne objasniš, ne mogu da shvatim. -Prvo mi obećaj.

U redu. -Ne, ne govori "u redu".

Moraš mi obećati da ćeš uzeti malog.

Ako ti treba novac, obrati se Ninu. Reci mu da mora da ti pomogne.

Obećaj mi. "Ja ću ti podizati dete".

Podizaću ti dete, obećavam.

Dobro. -Sada mi reci šta se desilo.

"Odmah sam shvatila da je Lili trebao razgovor i da ju je to smirivalo.

Rekla mi je da joj je odlazak na posao bio užasan i ponižavajući napor,

ali morala je da radi."

Ubaci i malo belog mesa.

"Bruno, Ninov prijatelj, kog smo upoznale na Iskiji

i koji ju je zaposlio, nije više bio isti kao nekad.

Otac mu je umro, odjednom je morao da vodi fabriku

i to ga je slomilo."

Čujte ovaj vic. Muškarac je slučajno ušao u ženski WC da piški.

Ušla je gospođa, videla ga je i počela da viče.

Rekao je: "Gospođo, što vičete, bestraga?"

Rekla je: "Zar ne vidiš da je ovo samo za žene?"

Šta je uradio? Okrenuo se, pokazao joj kurac i rekao:

"Gospođo, zar nije i ovo samo za žene?"

Tebe nisam nasmejao, mala?

Znam ja šta tebi treba za zabavu.

Kako se usuđuješ, gade?! -Boli me!

Pusti ga! Zar ne vidiš da je on samo jak na rečima?

Bio bezopasan ili ne, mene neće zajebavati!

Pokazaću ja tebi! -Pogledaj šta mi je kurva uradila.

Ako me opet taknu, napraviću haos, jasno?!

Jasno?

Bruno, kakvo je ovo usrano mesto?

Lila, ne možeš uvek da praviš haos.

Ovde svi radimo. Ljudi moraju da se opuste, inače će ovo postati agonija.

Mislio sam da voliš šale. - Volim kad ja tako odlučim.

Uvek si ista. Idi da radiš.

Hajde!

"Nije videla nikoga iz četvrti, čak ni svoju majku.

Rekla mi je: 'Ja sam izbrisala prošlost i prošlost je izbrisala mene'.

Sve dok jedne večeri..."

Lila, pogledaj koga sam ti doveo.

Šta ti radiš ovde?

Dobro veče, Li. Kako si?

Stojim, kao što vidiš.

Da postavim mesto i za tebe? -Ne.

Samo sam došao da te pozdravim.

Vraćam se na sastanak.

Sreli smo se na ulici.

Postao je sekretar stranke. Ko bi to očekivao?

Poješćeš tanjir testenine? - Ima dovoljno. -Hajde.

Hvala. -Sedi.

Šta radiš u stranci? - Ja sam sekretar.

Ali već znam da će me uskoro oterati. -Zašto?

Žale se da dižem preveliku buku i da nisam smiren.

Znate li ko je sekretar u "Movimenta sočale" u četvrti?

Đino. -Apotekarov sin? -Još jedan rob Mikela Solare.

Ako fašisti podignu glas u četvrti, šta da radim?

Da primenim demokratski nadzor? Šta uopšte znači "demokratski nadzor"?

Hvala. - Paskvale je mamin prijatelj.

Ne brini ako govori ružne reči. Dobar je.

Lila, došao sam da ti kažem ovo.

Da ljudi imaju tvoju snagu,

svet bi bio drugačiji.

Nemoj da kažeš nikome iz četvrti da si bio kod mene.

Uvalićeš se u nevolju. - Ja se ne bojim. Sledim tvoj primer.

Niko iz kraja nije opalio toliko šamara Solarinima i Karačijevima kao ti.

Ne znam više ništa, ni o svojoj porodici.

Tako je bolje, Li. Tvoj otac je krenuo da popravlja cipele sam.

Tvoju mamu nikada ne viđamo, zatvorila se u kuću.

A Rino... Sećaš se kako mu je dobro išlo?

Postao je Stefanu trn u oku, stalno mu traži novac.

Kad god želiš da dođeš, dođi. Ne moraš ni da se najaviš.

Postaviću još jedan tanjir, sešćeš i ješćeš.

Hvala.

Ti ne jedeš? -Nisam gladna.

Ali ako vi budete hteli još, ima.

"Enco nije samo radio u fabrici

nego se i noću ubijao od učenja elektronike."

Ne ideš na spavanje? -Hej...

Ne. Moram da učim. - Hoćemo li da učimo zajedno?

"Lila mu je pomagala jer nije htela da ga ostavi samog.

U njegovom društvu je teret koji je nosila na plećima postajao lakši."

Trebaju nam praktični primeri, inače sve ostaje na rečima.

Pogledaj. Nula.

Jedan. Nula. Jedan.

Prikaži shemu vrata koja se otvaraju koristeći sistem 0-1. Možeš li?

Naravno. -Onda znaš kako.

Možemo da radimo i komplikovanije stvari. -Naravno.

U fabrici je sve u redu?

Zašto ti meni ne kažeš kako je u tvojoj fabrici?

Šta da ti kažem, uvek isto.

I kod mene.

Ako kažeš da može da se primeni na sve,

hajde da napravimo shematski prikaz fabrike.

Binarnim sistemom? -Da.

Algoritmi su sled postupaka?

Dakle, mi radimo mnogo stvari koje se definišu kao algoritmi.

Znam.

Ako napravimo blok shemu, pretvorićemo ih u geometrijske oblike.

Tačno. Dakle, govorimo da može da se primeni na sve.

To znači da moramo da pokušamo sa svime.

Pomozi mi ti.

Pokaži mi.

Hoćemo li početi s tvojom fabrikom?

Nisu ništa zaslužili.

Nastavi ti sam, ja sam večeras preumorna. Laku noć.

Šta ti radiš ovde? -Došao sam u kontrolu. Imaš nešto protiv?

Ovde možeš da radiš šta god hoćeš.

Kako je Pinuča? -Šta ja znam.

Mislim da je loše. Nikada nije bila srećna s tvojim bratom.

Onoga leta se zaljubila u mene, kao ti u Nina.

Tamo sam saznao da trudnice vole da vode ljubav.

Molim? Pinuča? -Misliš da smo stvarno išli po kokos?

Lila, meni se ova fabrika oduvek gadila.

Stvarno. Još od malih nogu.

Ali ovde u sušionici mi se sviđalo.

Možda jer postoji ceo postupak.

Proizvod koji se usavršava kako bi bio spreman za prodaju.

Ili me miris suhomesnatih proizvoda podseća na miris muškarca i žene

koji se grle i maze.

Hej! Šta je?

Ne, šta to radiš? Ne! Ostavi me!

Hajde, pokaži mi ga. Izvadi ga i otkinuću ti ga!

Gde je malo zahvalnosti? -Šta to znači?

Da moram da ti se predam ili ćeš me najuriti? To je to?

Lila? Dobro si?

Ovaj put si dobro prošao.

Ali kunem ti se, nije me briga da li ćeš me najuriti.

Zažalićeš trenutak kada si me dotaknuo. -Ne.

Nisam ti ništa uradio. Li, nisam ti ništa uradio, jasno?

Jasno ti je da ti nisam ništa uradio?!

Dragi drugovi, svako je ovde s razlogom.

"Lili se uvek sviđala Paskvaleova politička strast.

Jedno veče ih je odvukao na sastanak studenata i radnika."

Stranka je napustila mog oca, iako je bio sjajan drug.

Borio se na Ponte dela Sanita,

a posle rata se u četvrti izložio više od bilo koga.

Mojoj majci niko nije pomogao. Ostala je sama.

Za stranku više nije postojala. Stranka!

Tradicionalno leve stranke više nisu u stanju

da odgovore na zahtev mase za revolucijom...

"Odmah je prepoznala devojku. Bila je to Nađa,

ćerka profesorke Galjani,

Ninova devojka koja mu je slala ljubavna pisma na Iskiju."

Želim da zahvalim Nađi i svima vama,

ali ja sam večeras doveo dragu prijateljicu iz četvrti.

Lila Čerulo.

Drugarica iz radničke klase koja radi u prehrambenoj industriji, mama...

Moja mama.

Mnogo se žrtvuje. Iako pada s nogu, nagovorio sam je da dođe

jer mislim da možemo da naučimo mnogo od osoba kao što je ona.

Lila, ako želiš nešto da kažeš...

"Bilo bi bolje da je Lila ćutala, ali rekla mi je:

'Ona me je sjebala. Šta ta uredna i blistava kučka zna o napornom radu?

Govorila sam ne misleći da jedna reč previše danas

sutra može da postane problem, a prekosutra još veći.'"

Ja nisam kao vi.

Svi spominjete radničku klasu,

ali ja ne znam ništa o radničkoj klasi.

Ali poznajem radnike i radnice u fabrici u kojoj radim.

Uveravam vas da od njih ne možete da naučite ništa osim o bedi.

Možete li da zamislite kako je provoditi osam sati dnevno

do pojasa u vodi u kojoj se kuvala mortadela?

Možete li da zamislite kako je imati prste prekrivene ranama

od skidanja mesa s kostiju?

Možete li da zamislite kako je ulaziti i izlaziti iz hladnjače na minus 20

kako biste zaradili 10 lira više? Deset lira kao naknadu za hladnoću.

Ako to možete da zamislite,

šta želite da naučite od ljudi koji su prisiljeni tako da žive?

Radnice moraju da dozvole da ih nadređeni i kolege hvataju za dupe.

Ako je gazda raspoložen, neke moraju da idu s njim u kancelariju,

kao što se događalo kad je njegov otac bio gazda. Možda i deda.

Muškarce i žene na izlazu pretražuju

jer postoji nešto što se zove "parcijalno". O tome odlučuje čuvar,

koji je gazdin špijun. Ako hoće, može da te zaustavi i pretraži

jer sumnja da si uzeo salame ili mortadele.

Ali "parcijalno" nije namenje o samo mogućim lopovima,

nego najviše lepim devojkama koje gazda ili čuvar žele da ispipaju.

To je situacija u fabrici u kojoj ja radim.

Sindikat nije nikada bio u fabrici, a radnici su jadnici koje ucenjuju,

prepušteni zakonu gazde. Ja te plaćam i zato sam tvoj vlasnik.

Ja sam vlasnik tvog života, tvoje porodice, svega što te okružuje.

Ili ćeš raditi šta ja kažem, ili ćeš biti u nevolji. Jednostavno je.

Šta želite da naučite od nas?

Bila si sjajna. Sjajno govoriš.

Moramo da naučimo još mnogo, znam. Govori poput tvojih nam to pokazuju.

Doći ćeš opet? - Gde da nađem vremena za to?

Imam dete, radim osam sati dnevno bez prekovremenih.

Uveče ljudi kao što sam ja samo žele da spavaju.

Stvarno radiš u tim uslovima? - U kakvim uslovima ti radiš?

A ostali radnici?

Jebite se, i vi i radnička klasa.

Zašto nikada nisi ništa rekla?

Ko te je dirao u fabrici? -Niko.

Ne usuđuju se da mene pipnu.

"Nekoliko dana kasnije Lila je pronašla svoje reči, identične,

u letku koji su studenti delili na ulazu u fabriku."

Zdravo, Lila. Prepoznaješ li me? Ja sam Dario, iz sindikata.

Zdravo. -Lep rad.

Kako se usuđuješ da prođeš bez pozdrava? Stani. -Šta hoćeš?

Dobro me slušaj. Ako si ti rekla ovo što ovde piše,

u velikoj si nevolji, znaš?

Ne znam o čemu govoriš. - Ne znaš? Onda pročitaj.

Mi se ovde svi slažemo. Samo ti si mogla da to kažeš.

Upaliću "parcijalno" kada ja to poželim.

Ja pipam žene? Ja, otac porodice?

Bruno će ti skupo naplatiti kada pročita ovo đubre.

Trebalo bi da je razvalim svojim rukama, tako mi Bog pomogao.

Gde je Čerulova? Eno je.

Čerulova, jesi li to bila ti?! - Nisam. -Reci mi istinu!

Previše ljudi ovde pravi probleme. Sada si i ti jedna od njih?!

Rekla sam ti da nisam. - Nego ko je onda?

Ko se drznuo da napiše ove gluposti?! -Očigledno neki službenik.

Službenici to ne rade.

Šta ćeš da radiš? Ptice pevaju, iskali se na njima.

Pauza! Pauza, rekao sam! Prijatno!

Ne, ti ostaješ.

Hajde, pauza za ručak! Brzo!

Lila, dao sam ti posao.

Ćutao sam kada si se učlanila u sindikat.

Moj otac bi te odavno najurio! Istina je, pogrešio sam u sušionici,

ali izvinio sam se. Ne možeš da kažeš da sam te proganjao.

A šta si ti uradila? Bacila si ljagu na moju fabriku.

I napisala, crno na belo, da uznemiravam radnice! Kao da to radim!

Žalim zbog svega dobrog što sam uradio za tebe! -Dobrog?!

Ubijam se od posla za siću!

Ja tebi činim uslugu. - Vidiš? Govoriš isto kao ti kreteni!

Priznaj da si ti ovo napisala!

Bruno, veruj mi. Imam malo dete. Nisam to ja napisala.

Znaš na šta me sada prisiljavaš? - Ne i ne želim da znam.

Svejedno ću ti reći. Ako su to tvoji prijatelji, upozori ih.

Sledeći put kad dođu, prebiću ih tako

da će izgubiti volju da to rade.

Sklanjajte ovu jebenu jelku! Ovde je još Božić...

Božić je prošao!

"Bila je besna, posebno na Nađu.

Paskvalea je volela. On je pripadao našem svetu,

plaćao je lično. Nađa nije..."

Nađe nema. Ne znam kad će se vratiti, ali izvolite...

"Uvalila ju je u nevolju, a ona nije ništa rizikovala."

Izvolite. I moj unuk je ovde, mogu zajedno da se igraju. -Kako je lepo.

Mi je nismo imali.

Idi da se igraš s dečkom. -Izvolite.

"Čim je ušla u tu kuću, osetila je istu nelagodu

kao kada me je pratila na zabavu i osetila je umor.

Umor, kao da je vazduh u toj kući otrovan."

To je moje. -Đenaro, idemo kući! -Ne, ostavite ih. Deca su.

"Profesorka je glumila ljubaznost i zainteresovanost razumevanje.

Ali Lila je odmah bila uverena da je to razumevanje lažno."

Hoćeš da ljutiš mamu, ili si dobro dete?

Nije dobar, ali je pametan. Zna da čita i piše sva slova, štampana i pisana.

Trudim se da ne govorim dijalektom i podstičem ga.

"Učiti Đenarina da govori italijanski, čita i piše, uči,

nije imalo smisla. Gđa Galjani i Nađa i svi kao što su oni

ostaće iznad..." -Možeš da se igraš. -"A ona ispod njih.

Unuk profesorke Galjani će naređivati, a Đenaro slušati.

Dok je mislila o tim ružnim stvarima, srce joj je skoro iskočilo."

Dobar dan. Imamo goste. - Zdravo, mama.

Dođi da poljubiš mamu. - Dobar dan. -Lila!

Drago mi je što si došla. Moramo da razgovaramo.

Zato sam došla, ali nemam mnogo vremena.

Dobro. Dođi. Dođite sa mnom u sobu. -Dobro.

Zdravo, Li.

Nastao je haos zbog onoga što ste napisali!

Gazda preti dovođenjem opasnih ljudi! -Mnogo se bojim.

Da se više nikad nisi pojavio tamo, mogao bi da nastradaš!

Doći ću, naravno. -Stani.

Slušaj. Ono što si ispričala je previše važno.

Složili smo se da nam je dužnost da to podelimo.

Bez brige, zaštitićemo tebe i kolege. -Čime se baviš?

Šta hoćeš da kažeš? - Koji posao radiš? -Ja sam lekar.

Kao tvoj otac? -Da. - Rizikuješ li sada svoj posao?

Mogao bi preko noći da završiš na ulici s detetom?!

Ne takmičimo se ko više rizikuje. Ne znam kako to da ti kažem.

On je uhapšen dva puta, ja imam osam optužbi.

Nije pitanje ko više rizikuje. -Nego? -Nije!

Svi smo spremni da preuzmemo svoje odgovornosti.

Šta ću ako izgubim posao? Živeću ovde? Vi ćete me hraniti? -Da!

Ne gledaj nas tako. Tako je! -Ako želiš, da.

Ne može da se radi u takvim uslovima. Treba se boriti za promenu.

Nemoj da to otežavaš. -Tako je.

Lila! Ispruži noge, diši!

Skinite joj kaput. - Dajte joj vazduha.

Dobro sam.

Idi po moju torbu.

Dobro spavaš? -Zavisi.

Od čega? -Od misli.

Sad moram da idem. -Ne, stani. Isa, možeš li... -Da. -Hvala.

Osećaš li nekada bolove u grudima? -Težinu, ali laganu.

Već si padala u nesvest? -Nisam.

Redovne su? -Šta to? -Menstruacije.

Ne. -Kada si imala poslednju? -Šta ja znam. -Ne zapisuješ?

Zašto? Trebalo bi? -Da, bolje je tako.

Koristiš li zaštitu?

Spiralu, prezervative, pilule? -Koje pilule?

Reč je o novom leku i služi za sprečavanje trudnoće. -Da.

Zašto mi to govorite?

Previše si izmučila svoje telo. Moraš da usporiš.

Šta to znači? - Da si neuhranjena, zapuštena.

Jetra ti je malo natekla, trebalo bi da uradiš analize.

Odakle mi vremena za to? Daj mi lek. - S tobom nema smisla okolišati.

Čini mi se da sam čuo šum. -Šum?

Da. Reč je o problemu sa srcem. Moramo da utvrdimo koliko je ozbiljan.

Šta to znači, umreću? -Nećeš. Moraš da posetiš kardiologa.

Dođi sutra u bolnicu i poslaću te jednom... Stani.

U ponedeljak idem na posao.

Paskvale, vozi me kući.

Đenarino, ostavi autić Marku i idemo. -Ne, to je poklon.

Vozi me kući! -Evo me!

Svi ste vrlo velikodušni, hvala!

Šta kaže Armando, kako si? - Trebalo bi više da jedem.

Vidiš? Zanemarila si sebe.

Ti mi nisi otac, brat, nisi mi ništa.

Nisam shvatila šta hoćeš. - Ne mogu da brinem za tebe? -Ne.

I pripazi na ono što govoriš, posebno pred Encom.

Ako mu kažeš da mi je pozlilo, nismo više prijatelji.

Osim toga, nije mi pozlilo, samo mi se zavrtelo u glavi.

Li, slušaj me.

Uzmi nekoliko dana odmora. Ne idi kod Sokava.

Pokušavamo da uključimo sindikat. Bolje je tako.

Reč je političkoj prilici. - Jebe mi se za političku priliku.

Vi ste me uvalili u probleme. Sada ću raditi šta ja hoću.

Ostani kod kuće nekoliko dana.

Opet ti... -Poslušaj me.

Dođi, Đenarino.

Ćao, Đenarino. -Ćao.

Čuvaj se. -I ti.

"Paskvale je pokušao da je upozori. Znao je da će krenuti lančana reakcija

koja će rezultirati ružnim stvarima, kao i da će Bruno pozvati fašiste."

Idi da opereš ruke.

Zdravo.

Došla si s Paskvaleom. Zašto? Kakve tajne krijete?

Nikakve, smeta mi. On i sindikat...

Šta je?

Paskvale je prijatelj. Ali šta si ti?

Zašto sam ja jedini koji nikada ništa ne zna?

Mogu li da spavam s tobom?

Kako da spavaš? -Kako ti želiš.

Ti to želiš?

Dovoljno mi je da budem blizu tebe.

Ti me ne želiš. -Želim te,

ali ništa ne osećam.

Zašto onda želiš da spavaš sa mnom?

Bojim se da ćeš me oterati.

Idemo da spavamo. - Svako u svoju sobu?

Ne, u moju.

Treseš se. -Noge su mi ledene.

Mogu li da ih stavim blizu tvojih?

Hoću li te maziti?

Pusti me.

Mogu li da spavam?

Spavaj.

Ćao, Čerulova. -Đino.

Ovde si završila? Glumila si gospođu, a vidi se sada.

Izvoli. -Šta je to? -Još znaš da čitaš?

Ja da. Kada ste vi fašisti naučili da pišete?

Čuvaj se. Tražio sam od tvog muža dozvolu da te prebijem

i dao mi je.

Ti si tražio dozvolu od mog muža da prebiješ mene?

Ovime ne bih ni dupe obrisala.

Podigni ga. -Šta će inače biti?

Rekao sam da ga podigneš. -Šta ćeš inače da uradiš?

Podigni ga.

Ko je to, Čerulova? -Budala iz četvrti.

Ta budala te gnjavi? - Govno! -Šta radiš, jebote?

Govno.

Moramo da idemo.

Ubiću ga. -Ne. Stradaćeš.

Moramo da idemo!

Prokleti komunisto!

Gade! Sledeći put ću te ubiti!

Prvo si htela da mu otkineš uvo, a onda si mu pomogla?

On je pomogao meni, ja njemu. -Pomogao si joj?

Ja treba da je prebijem, a ne fašista. - Ti si zvala komuniste?

Ne, ali znam ko je pozvao fašiste. -Ko? -Sokavo. -Govno!

Moramo da razmislimo i uradimo nešto. - Ko će nam pomoći? Sindikat?

Prvo moramo da shvatimo da su svi problemi povezani.

Moramo da vidimo za šta ćemo se boriti.

Sve naše bolesti su povezane s uslovima rada,

problemi s rukama, kostima, bronhijama...

Fabrika je u očajnom stanju, higijenski uslovi su užasni.

Nema potrebe da čekamo sindikat.

Moramo da razgovaramo sa Sokavom.

Ti to uradi. -Ja se lako naljutim. -Još bolje.

Ne. Ti idi. Umeš da pričaš i odmah ćeš mu pokazati koje mu je mesto.

Zaboravi.

Lila, drago mi je. Kako si?

Ti si među salamama skrivao gospođu Karači?

Doći ću kasnije.

Sedi. -Sedi da se ne bi umorila.

Kako si? -Dobro.

Znaš da smo preuredili radnju na trgu De Martiri?

Postavili smo nove police i moderna svetla. -Tvoja radnja me ne zanima.

Naša radnja. Zajedno smo je smislili. - Ja nisam ništa smislila s tobom.

Da si radila za mene, sada bi bila kraljica.

Znaš li da se ženim Điljolom?

Pozvao bih te na venčanje, ali ne mogu da ti sramotim muža.

Ni njemu nije lako. Njegovim radnjama ne ide najbolje.

Konkurencija raste. Marčelo je otvorio jednu u kojoj prodaje hleb...

Ti i brat ste se drznuli da potlačite i Stefana?

Šta ti je? Mi prijatelji se pomažemo.

Zar nije tako, g. Sokavo?

Znaš li koga je Marčelo zaposlio tamo? -Ne znam.

Tvog brata. -Rino mora da radi kao trgovac?

Šta je mogao? Ti si nestala.

Mora da se brine za celu porodicu. Pinuča je opet trudna.

Molio je Marčela za pomoć i on mu je pomogao.

Zar ti nije drago? -Ne!

Nije mi drago ništa što ti radiš.

Ženska je odlučna. Hrabra kao lav.

Sposobna je da pretvori govno u zlato,

mogla bi da ti reorganizuje poslovanje. Nijedna žena nema takav mozak,

čak ni mi muškarci.

Ali je i luda u glavu. Zar ne?

Jednog dana nije došla na posao. Nestala je samo tako.

Zato što još nije našla pravog muškarca.

Pravi muškarac pokaže ženi gde joj je mesto.

Ne zna da kuva? Nauči. Kuća je prljava? Počistiće je.

S pravim muškarcem žena radi baš sve.

Imam primer.

Nedavno sam upoznao ženu koja nije znala da zviždi.

Proveli smo zajedno dva vatrena sata i onda sam joj rekao: "Hajde, zviždi".

Nećeš mi verovati, ali zviždala je.

Ako znaš da naučiš ženu, to je dobro.

Inače je zaboravi, samo će te povrediti.

S ovom je teško. Pogledaj je samo.

Sitne oči, nevidljive cice...

Dupe devojčice, kao metla je.

S takvom ne može ni da ti se digne.

Ali dovoljan je trenutak i odmah poželiš da je tucaš.

Govno! -Lila, šta to radiš? -Glupačo.

Stvarno misliš da sam niko i ništa? Stvarno misliš da zavisiš od g. Sokava?

Grešiš. G. Sokavo je dugo u maminoj crvenoj knjižici. -Dosta, Mikele!

Preteruješ! -Zapamti, zavisiš samo od mene.

Ako mi zatrebaš, dotrčaćeš, jasno?

Ne znam u kakvu si se nevolju uvalio da si završio u rukama Solara.

Lila, bolje je da se vratiš na posao.

Na posao?

Ja umem da zviždim otkad sam imala pet godina.

Ne! Ne! Odlazi!

Odlazi!

Ne! Mama, upomoć!

Mama!

Molim te! Nemoj da me povrediš.

"Posle pojave Mikela Solare, mali svet Enca i Đenara se raspao.

Granice svega su se rastapale,

sve se prelivalo bez ograničenja...

Lila se slomila.

Pustila sam je da govori i evo nas ovde.

U ovoj sobi u San Đovaniju a Tedučo.

Osećala sam snažnu krivicu.

Razmišljala sam o tome da sam i ja mogla da imam takav život.

I ona je delom zaslužna što se to nije dogodilo."

Zapamti šta sam ti rekla za Đenara.

Ostaću još malo.

Čuvaj me dok ne zaspim.

Uvek me čuvaj, čak i kada odeš iz Napulja.

Tako ću znati da me čuvaš i biću bez brige.

MEDIATRANSLATIONS