Original subtitles

Istinski duh pojedinca èija je nadarenost uticala na istoriju

èesto ostaje neobjašnjiv.

Izuzetnost njihove ostavštine poklapa se sa

naèinom po kojem se oni razlikuju od obiènih smrtnika.

Èesto ih u direktnom kontaktu ne razumemo uprkos èinjenici

da oni zabavljaju milione ljudi.

Ovaj film je moj lièni pogled

na duh revolucionarnog fotografa i izuzetne liènosti.

Iako je to možda samo jedan pogled od hiljadu moguæih,

èini se razumnim pokušati.

prikazuje

Istini nalik film Adolfa Zike

Kad se rat završio vratili smo se kroz razrušenu zemlju

iz jednog èudnog deèijeg logora u Poljskoj gde smo bili bez naših roditelja.

Na putu, koji je izgledao beskonaèno dug, videli smo užasne stvari.

Mislio sam da æe nas ubiti, mog brata i mene.

Pitao sam se da li bi me to bolelo.

Pamtim kako su naši vojnici spalili nemaèkog vojnika.

Obesili su ga za noge za jedan stub i sipali benzin na njega.

On je vrištao: "Mutti, Mutti!"

Ali uskoro posle toga sunce je izašlo

i ja sam video nešto što možda nije trebalo da vidim tako rano.

Uhvaæen u klopku njegove strasti, bez nade za spas

"Genije ili car?"

"Saudek još uvek šokira"

"Saudekova poslednja predstava"

"Zbogom Jane"

"Saudek provokator. .."

Neki drkadžija je dohvatio ministra za kulturu na trgu u starom gradu

da ga namami u Narodnu galeriju. On je rekao: "Ne, hoæu da vidim Saudeka."

A on je odgovorio: "Ali to je pornografija!"

To je prostaèki. Zašto se to prodaje za hiljade dolara

ako možeš da kupiš porno magazin ili film za deset dolara?

Jednom sam pitao devojku radnicu sa kojom sam bio više od saradnika

šta je umetnost a ona je rekla: "Umetnost je besmislica."

To je divna definicija. Hajde da se držimo nje.

Ja podržavam pobedu zdravog razuma.

Ovo je pišaæka moje bolesne kamile.

Podižem èašu mog gruzijskog vina u tvoje zdravlje, Staljine.

Studio Jan Saudeka ispod Zizkovog TV tornja

Ovo je pravi koktel.

-Jan, celo moje telo. . . -Da, ja vas sve volim.

-Èekajte. -U redu?

Ja volim a kad ja volim puštam da dinja padne u vino.

Uvek sam bio ovakav. Konaèno.

Mlade dame, ja imam ovaj plan i hoæu da napravim ovu fotografiju...

Vi æete stajati iznad mene i prolivati na mene ovo sveto vino

koje sam ukrao iz crkve, iz sakristije.

Voleo bih da budem blažen na trenutak. Oh, to je to.

Jan, kakvo je bilo vaše detinjstvo? Mazili su vas svi?

Nije tu bilo maženja uopšte. To je bio najgori period mog života.

Ni moja mladost nije bila mnogo bolja ali ja bih radije zaboravio moje detinjstvo

zato što ljudi obmanjuju sebe da je to period nemoæi,

da su zavisnost i poniženje nešto lepo. Nije bilo tako.

Ali najtužnija stvar je da sam veæ kao dete,

seæam se toga taèno, veæ sa osam godina

oèajnièki žudeo za ženskim meðunožjem i još uvek žudim.

Ali onda nije bilo moguæe ispuniti tu želju

koja je bila jaèa od ratnog haosa ili takozvanih deèaèkih nepodobština.

Izgledao sam veoma detinjasto i ni jedna žena niti devojka ne bi,

zbog moje uroðene stidljivosti, htela da mi udovolji.

Seæam se da smo, kad se rat završio, videli napredovanje ruske vojske.

Danas o tome lažu. Niko nije nosio šlem na glavi.

Svi su bili pijani, èak i nemaèki klinci koji su branili Rajh.

Jedina razlika je bila što su Rusi pili vodku a Nemci šnaps.

Ali inaèe to je bio rat profesionalaca protiv dece, bar na kraju

i bilo je mnogo poginulih. Nisam video toliko mrtvih od onda.

Gde si proveo rat?

U Pragu ali kraj rata proveo sam u malom deèjem logoru...

u Poljskoj. Tamo su bila deca iz Bohemijskog i Moravskog protektorata

koje je perverzni doktor Mengele odabrao za eksperimente.

Najèudnija stvar i ono što bi bilo savršeno za film je

da su sva deca tamo bili blizanci.

Sad sam shvatio da tamo nije bilo trojaka ili jedinaca.

To je bizarno i to bi mogao biti veoma lep detalj.

Gde su bili vaši roditelji?

Naš otac je bio sa njegovim poslednjim bratom koji je posle rata umro od tifusa,

u Terezijnštatu, u zatvoru u malom utvrðenju,

a moja majka se sklonila negde na selu kod njenih roðaka.

Moj odos sa bratom? Bez sumnje najveæa ljubav mog života.

Ne može se porediti s ljubavlju prema ženama ili deci,

nekom od moje dece. Ne može se porediti. To je bila apsulutna ljubav,

kristalno èista, izuzetno jaka.

Moj brat je bio slavniji, talentovaniji s atletskom snagom volje.

-On je bio bolji na svaki naèin. -Da li ste inspirisali jedan drugog?

Jako mnogo. Još kad smo bili deca sporazumevali smo se našim tajnim jezikom,

nerazumljivim za ostale.

To je trajalo drugo, a završilo se kad smo se obojica oženili, naravno.

Žene su izmeðu svega, žene nas razdvajaju.

To je stalno pitanje da li na raskrsnici

treba da sledimo jedan put a da ne probamo dva ili više puta.

Jurnjava u svim pravcima dovodi do kolebanja.

On je morao da napravi izbor zato što je bio talentovan umetnik.

Trebalo je da izabare svoje delo i da žrtvuje porodicu

baš kao što sam ja uradio i ne žalim zbog toga.

Da, to traži neke žrtve ali ja nisam napravio ni jednu

i ne volim da kažem to, to nije ništa lepo,

Ja sam odbacio neki teret usput

što mi je pomoglo da postignem nešto malo u životu.

Za mene je on živi dokaz

da ljubav nije veèna i da ta energija odlazi negde drugde,

izmièe nam iz ruku i onda nam ništa ne preostane.

Ostaje samo spaljeno mesto.

-Ko je to? -To je moj brat.

Ja sam ga tajno saèuvao. Tebi nije dozvoljeno da to radiš.

Ostavio sam ostatak kostiju tako da izgleda kao da je bio obezglavljen,

pa, on je èesto gubio glavu.

Izgubio je zauvek.

Ovo je Jorik, Hamletov tutor.

Oh, brate, ne mogu sad da budem s tobom.

Želim da te pamtim zauvek kao lepog deèaka sa crnom kosom.

Ti si mnogo bolji od mene.

Sad ti odlaziš

promenio si se tako strašno.

Ne mogu da poðem s tobom. Videæemo se opet jednog dana.

Stan Jan Saudeka u betonskoj zgradi u Zizkovu

-Zdravo. -Gde su svi?

Uskoro æe biti ovde. Ovde su samo momci. Ja sam došao ranije.

-Ovde... -Betonska zgrada

iz osamdesetih, ali vi makar imate novi lift.

-Nova marka. -To je divno. -Nova i nezamislivo spora.

Siguran sam da ti možeš da trèiš mnogo brže od lifta.

-Uz stepenice. -Ja to èesto radim i niko me ne hvali.

-Vi ovde imate botanièku baštu. -Ja sam botanièar. -To je lepo.

Da zakljuèam vrata iza nas pre no što bi neko mogao...

-Ovde je kao na divljem zapadu. -. . .da upadne unutra.

-A papagaji, gde su oni? -Papagaji su samo tonski zapis.

Eno tamo je jedan. Vidim jednog.

To je mesto gde vi slikate, u hodniku?

Da, ja slikam napolju a živim ovde.

Ovo je moja kobila. Ona se udavila u kadi, ova gospoða.

Zaspala je, osnesvestila se i otišla ispod površine.

-Kad ste poèeli da radite u boji? - 1948.

-1948 vi ste poèeli da radite u boji? -Da.

Ali nisam znao da slike teba da budu u sepia tonu, braon.

Prvo razviješ sliku onda je obojiš sa natrijum sulfatom,

kao što se to radi veæ 150 godina.

ali onda moraš da vetriš celu kuæu satima

zato što se oslobodila velika doza hidrogen sulfata

koja je tobože nezdrava.

Ali ako bi morao da se brineš šta je nezdravo...

mislim da bi mnogo duže trajalo pravljenje originalne slike.

Dobro, dušo, hajde da se odmorimo.

Doviðenja devojke.

Johana Saudkova - Žena Kaja Saudeka

Janova prva žena išla je u školu sa Kajom i zabavljala se sa njim.

Kaja je imao obièaj da sve dame koje je upoznao predaje Janu.

A Jan se odmah uselio kod Marie i oženio se njom.

Jan je želeo da ima dom, porodicu, iako je želeo da se zabavlja.

S druge strane Kaja nije želeo da ima porodicu, on je želeo slobodu.

Samuel Saudek - Najstariji sin Jan Saudeka

Moj otac je staromodan èovek i zbog toga -

možda zbog nedostatka drugih vrsta zabave - imao je galantna dužnost

da zadovolji svaku ženu koja bi pokazala neko zanimanje.

U kontekstu sadašnjosti sve je malo drugaèije.

Da li verujete da postoji postojan i savršen brak?

Verovao sam to nekoliko nedelja dok nisam poèeo da varam ženu.

Naravno kad je ona konaèno to otkrila posle nekoliko godina,

ona me je kaznila na pravi naèin, oterala me, osiromašila me

ali ona je uradila pravu stvar zato što bi svaka žena to uradila

a ja sam trebao da nauèim nešto iz tog i da ne ulazim u drugu vezu.

Ali ja sam to uradio ponovo i nastaviæu to da radim sve dok mi vreme ne istekne.

Jan Saudek se vratio na njegov 72. roðendan

na mesto njegove prve izložbe

u legendarnom Teateru na Balustrade u 1964.

Molimo vas iskljuèite vaše mobilne telefone.

Dame i gospodo, Jan Saudek.

Zdravo. Uvek sam sanjala da me vi slikate.

-Zašto nisi došla? -Nisam znala kako da to uradim.

-Da li ste vi iz Praga? -Jesam. Možemo li nešto dogovoriti?

To je dogovoreno. Da li ste slobodna danas?

-Za vas æu uvek imati vremena. -To sve govori. Saèekajte trenutak.

Šta pijete?

Ja ustvari ne pijem ali sa vama hoæu.

Pa, ja pijem previše. Znaèi vi æete biti trezna a ja æu biti pijan.

To sve govori. Još neko pitanje.

Hajde da uradimo jedno ili više pitranja pre odmora.

Zdravo, ja sam takoðe slobodna ovog popodneva.

-I ja sam! -I vi ste?

Hajdemo onda uèetvoro.

Da li znate koliko imate braène i vanbraène dece?

Èetvoro iz braka a ostalo, vi ih izbrojte.

Èetvoro iz braka. Meni se sviða poslednje. Ne znam da li je ono ovde.

Ono je pozadi, sedi, leži, spava, pije.

Leži i spava, i ja æu to isto uskoro. Nakapaæu u moje uvo.

Kad bi samo jedna žena trebala da ostane na svetu koja bi to bila?

To je veoma ozbiljno pitanje.

Želeo bih da to bude moja najmlaða æerka koja je odležala robiju u zatvoru.

Ona je sad dobra devojka, ima dvoje dece, zdrava je, oèekuje treæe.

Možda æe biti devojèica. Ja bih njoj dao da preživi

zato što bi ona donela još jedno dete na svet, verovatno devojèicu.

Ja mogu da pravim sinove, ali devojèice je mnogo teže napraviti.

Gdine Saudek, da li još uvek kradete devojke vašim unucima?

Kako to mislite kradem? Niko ne može posedovati ženu.

Ona je toliko slobodna i neopipljiva da je "imati ženu" besmislica.

Meni je bilo dozvoljeno da je stavim na pijedestal, to je bolje nego da je obožavam,

ali ja nisam uradio ništa. Ljudi me pitaju:

"Slušaj, Jan, ti si takav ženskaroš" -

Ja živim u Zizkovu - "Koliko si ljubavnica imao?" Ja brojim:

"Jedan, dva, tri, èetiri, oko pet stotina."

Da li ste postali lutka u rukama strasne gðice Sare?

Ja sam igraèka u rukama udovice. Udovica posle mene.

Ja sam pukao opet, nemam kola, nemam telefon, nemam ništa,

ali spasao sam goli život i dlakavo dupe.

Vaše fotografije su morbidne i nikakve, one su užasne,

ali jednom ste napravili lepe slike koje su bile objavljene.

Da li igrate na kartu libida iz komercijalnih razloga ili izopaèenosti?

Ja sam bio izopaèen od poèetka ali ja ne prodajem slike.

Trebalo bi da krivite Saudek.com. Ja èak nemam ni negative.

Sad pravim nove stvari koje neæe nikada dostiæi moju mladalaèku odluènost,

kao što ni ja nikada neæu trèati brzo kao što sam to radio kad sam bio mlad.

Ovo je egzaktna klasifikacija. One su loše i izopaèene,

ali iz nekog razloga ljudi žele loše stvari.

U nekim diskusijama èuo sam da vi promovišete ružnoæu i skepticizam.

-Oh, to me rastužuje. -Vi ste dobro odgovorili na to

ali mene još uvek zanima da znam šta vi mislite o tom stanovištu.

Èovek ne može nikada zaista biti ružan osim kada se preda.

Ja iskreno verujem da ja potretišem ljude s poštovanjem, divljenjem i skromnošæu.

Ja nikad nisam shvatio fotografe koji nas potretišu u našoj bedi,

u poniznosti ili kao istinski nastrane.

Nasilje je... meni nepoznato.

Posle nastupa u teatru Jan je otišao æutljiv

i nije komunicirao duže od mesec dana.

Na kraju je kontaktirao direktora kratkim pisamom

i odluèio da nastavi sa snimanjem.

Jane? Jane?

-Da, da, da. -Jan, da li ste tu? -Tu sam.

Jan Saudekova letnja rezidencija u Mokrovraty

-Tu sam. -Video sam vas.

-Posle mesec dana. -Èoveèe! -Zdravo.

Kako ste? Da li je sve u redu?

Oh da, ja brzo zaboravljam. U mojim godinama je to lako.

Svakako sam vam zadao teškoæe.

-Sve je zaboravljeno. Uði. -Hvala vam.

Razmišljao sam puno o tom da li moje slike

hvale ili slave odvratnost i ružnoæu

ali ja ne vidim ljude na taj naèin. Ja ih gledam sa poštovanjem

i pokušavam da ih tako i portretišem. A ako neko to vidi drugaèije

onda je ružnoæa u njegovom oku

isto kao što je i lepota u oku onih koji je vide.

Ako fotografije koje o meni govore sve nisu dovoljne

onda sam ja sam po sebi nezanimljiv i nevažan.

Koji je bio najteži period u vašem životu?

Oseæao sam se najgore, na moje iznenaðenje,

u toku onih sedam godina posle 1970 kad sam živeo u podrumu. To je bilo gadno.

Ja sam se èak izgladnjivao ponekad, ne smrtonosno

ali èesto nisam imao ništa osim hleba i jeftine marmalade.

Ali iz toga sam puno nauèio. To je bilo vreme siromaštva,

koje uvek stimuliše èoveka da izaðe iz takve situacije,

što sam i ja uradio.

-Vi niste zaradile pare od fotografija? -Nisam. Možda drugi jesu.

U inostranstvu prodaju krijumèarene kopije mojih karata i postera, ali ne ja.

Ne još.

Rekli ste da ste u životu morali da se odreknete mnogih stvari,

mnogih veza s ciljem da postignete to što ste postigli

i da stignete gde ste sada.

Šta je bilo najteže?

Najviše su mi nedostajala deca koju su mi oduzeli

za kaznu zbog mog lošeg ponašanja. To nije ništa neobièno.

To se dogodilo meni baš kao što se dogodilo drugim preljubnicima.

Jako su mi nedostajala moja deca. To me je jako uplašilo

i da sam imao još dece, bio bih sa njima sve dok bih mogao

tako da ne bih plakao za njima.

Matej Saudek - Jan Saudekov najmlaði sin

-U melodijskom kontrapunktu. -Oh.

-U melodijskom kontrapunktu. -Ti si stvarno dobar.

-Nemoj da mi se podmevaš. -Ne, zaista.

Moje odvratnost prema pojavljivanju u javnosti postajala je sve veæa i jaèa.

Sve sam više i više stidljiv,

Plašim se društva ljudi,

Zabrinut sam da æu biti ismejan i možda pretuèen.

Jednom sam gledao film

gde je usamljeni galeb jeo na ðubrištu.

Bio sam duboko dirnut tim.

Ja sebe posmatram kao usamljenog putnika

koji ne treba da uznemirava ljude svojim postojanjem.

Pitam se da li sam ikad pokušao da se ikom potpuno otvorim.

Svima.

Da, osetio sam da kako starim sve sam više i više iskren.

Pokušao sam da svima kažem istinu.

Ženama da ih volim, što je veoma èestito.

Veæ sam to uradio nekoliko puta ove nedelje...

Ali izgovorivši reè mnogo puta, vi joj umanjujete znaèenje.

. . . u tom tenutku ja ih stvarno volim,

u tom trenutku željan, pod utiscima i oèaran.

Da li shvatate da ste ponekad sasvim surovi?

Da.

-Vama je svejedno? -Nije.

Ja se pitam gde je granica, ili gde poèinje tabu. . .

Da li je granica zacrtana u porodici?

-Nije u porodici ali... -Èlanovi porodice?

Seæam se kad sam bio sasvim mali grlio sam mog brata.

To nije bilo tako loše.

Pokušavam da vas navedem na vašu decu, da li je tu granica.

Kad bih se zaljubio u neko od moje dece

a dete bi bez prisile

htelo da vodi ljubav sa mnom, ja bih to uradio.

Da li je to dovoljno dobar odgovor?

-Naravno. -Smatraj da je to uraðeno.

A sad oni neæe biti u stanju da uhvate smisao, huh?

-Da li vas privlaèi muška lepota? -Naravno.

Da li mislite da je to prirodno za jednog umetnika?

To je prirodno za sve ali mi to ne želimo da priznamo.

Da li ste ikad osetili kad ste videli lepo muško telo

da ste želeli da ga dodirnete baš kao žensko telo?

Stani malo, nije lepo muško telo ono što mene privlaèi.

Telo ne treba da bude lepo,

mislim mišiæavo i vitko.

Nas vodi miris i u tom smislu

ja dozvoljavam sebi da me privuèe i da budem privuèen muškom lepotom.

-Da li ste ikad bili s nekim muškarcem? -Naravno.

To je bilo ponekad u 70tim ili 80tim, "Pornografer" fotografije...

Slikao sam neku meku pornografiju samookidanjem

zato što je bilo krajnje vreme da to probam.

A onda, kad mi je bilo sedamdeset, slikao sam tvrdu pornografiju

sa samookidanjem naravno. To je eksplicitno, ako mogu da upotrebim tu reè,

možeš da vidiš sve.

Ruku u rukavu, petla u gnezdu.

Da li se seæate dana kad se Sara prvi put pojavila u vašem životu?

Seæam se toga jako dobro.

Od prvog trenutka izgledala mi je nezamislivo lepa.

Èak iako je služba državne bezbednosti bila raspuštena, pomislio sam

da su samo oni mogli da pošalju tako lepu ženu da me špijunira.

Sara Saudkova - Jan Saudekova bivša prijateljica i menadžer

Došla sam do nekih njegovih fotografija

a kasnije èak i do njegovih slika i zaljubila se u njega.

Pomislila sam

da èovek koji pravi tako neverovatne i eteriène slike

mora da je i sam takav zato što se umetnik ogleda u njegovom delu.

I tako, èeznula sam da upoznam tog momka,

da vidim kako on izgleda, šta on radi. Htela sam da ga znam.

On se naravno skrivao. Mislio je da je iza ovog imena,

mog pravog imena, bila druga devojka kojoj je obeæao nebo i zemlju

i naravno da je imao razloga da se krije od nje.

On je bio uplašen da sam ja bila devojka od koje se on krio

i pošto se ja nisam predavala on se na kraju predao.

On se okružio sa nekoliko prijateljica tako da se ne uplaši

u sluèaju da doðe do nekog suprostavljanja. Ja sam ušla,

On me je pozvao preko. Pitao me je kako sam ga našla.

On je oèekivao da neko drugi uðe.

Znao sam odmah da mi je sudbina da se popnem do vrha

a èak i kad bih pao dole to bi bio strm pad.

Što bi bio višlje to bi dublje padao, tako da mi nije bilo važno.

Tih nekoliko godina, ustvari više od deset godina, bile su frapantne.

Imao sam partnera koji je savršeno saraðivao sa mnom.

Nisam imala ambicija da živim sa Janom ili da povežem naše živote.

Ja èak nisam ni mislila na to i možda je zato bilo onako kako se završilo.

Nisam otišla tamo s namerom da ga zavedem.

Samo sam pustila prirodu da ide svojim tokom.

Ona je došla kod mene a tamo su dve dame sedele na mom krevetu.

Mislim da jedna nije bila potpuno obuèena.

Od poèetka je morala da zna šta je loše. Ona je takoðe mnogo žrtvovala

zato što ja nisam znao ništa o njenom pravom emocionalnom životu.

Ali ona je znala da æe iæi krivudavim putem nekoliko godina.

Ona je meni izgledala tako divno da sam ja pomislio da ona treba da nosi to prezime,

tako da je ona promenila i ime i prezime.

Ona nosi to prezime sa ponosom.

Johana Saudkova - Žena Kaje Saudeka

Drago mi je što niko nije osramotio prezime Saudek.

Njeno prezime je bilo Šarka Smešna što je èesto prezime u Moravskoj.

To je tamo veoma ugledno prezime.

Sara Saudkova - Jan Saudekova bivša prijateljica i menadžer

Ubrzo, pošto smo se upoznali, on me je odveo u Amsterdam

gde je onda imao svog agenta.

Ja sam lukavo došla sa jednim starim malim koferom.

Možda ga Jan još uvek negde krije. Nikad ga nije otvorio

a kofer je stajao u njegovom studiju.

To je bilo kao. . . To je bilo kao da je bio osuðen.

Ona je bila prava devojka, za mene je ona bila veoma lepa, mlada. Bilo joj je 24

a ja sam se razmetao njom tamo

zato što Holanðanke nisu tako lepe kao što je ona izgledala

bolje od svih njih.

Na ðubrištu, ispod cevi žutoperka svira rub-a-dub-dub.

Oni su se popišali i uneredili u naprstak i postrojili se u polju, sve vešto.

Posle više od 30 godina Jan Saudek se vraæa na mesto

gde je u podrumu proveo sedam najtežih godina njegovog života.

Ono što nije mogao da vidi kroz svoj prozor on je na kraju uhvatio na njegovim slikama

koje su ga uèinile svetski poznatim.

-To je to, da. -142.

Moram to da slikam.

-Idemo. -Znaèi to je to mesto?

Da.

-To nije porodièno. Ljubièasto je. -Šta je bilo ovde? Da li je bilo drugaèije?

Izgleda užasno. Ovde je ali bilo je drugaèije nego na slici.

Ali prozor je pravi Mogu da vidim ostatak boje.

Gore je živela susetka kod koje sam posle otišao.

-Gde? -Onaj prozor. Možda je ona tamo.

-Draga, tu si! -Zdravo. -Nisi se ni malo promenila.

Ali jesam, Puno sam se promenila.

Nisam te video toliko dugo. Da li gða Kubcova još živi ovde?

Živi, samo su joj amputirali nogu, zato je u bolnici.

Sirotica. Baš se radujem što te vidim.

Pretpostavljam da neko živi ovde, neki majstor

ali sad izgleda mnogo bolje. To je bilo užasno, seæaš se?

-Koje je godine to bilo? -1970 - 1977.

-Nemoj da staneš tu. -Dalje, dalje. Ovde.

-Vidim, evo kako se zakljuèavalo... -To je rani poèetak.

Ovde.

-Da vidimo to. -Šta je ostalo?

Makar je destilacioni dimnjak još ovde.

Sav taj alkohol mora da je pravljen ovde.

Ne mogu da pogrešim. Da to je to. Još se koristi. Ljudi dolaze ovamo.

To je ono što ste prepoznali?

Ja sam ga prepoznao. Ja ne grešim. Ovo je put.

Ovako izgleda posle 50 godina. Ovo je put.

Ovde izlazi napolje u nebo.

Možda je bilo malo niže.

To nije jako zanimljivo, zar ne? Oèekivao si neku senzaciju.

-Da li ste sigurni da nije bilo negde drugde? -Da! To je bilo ovde! -Oh.

Ne znam da li je bilo desno, mislim... Na levo. Kao ovo.

-Pusti me da stanem ovde. -Izvoli.

Zato što je to to. Ovo je horizont.

Ovo je horizont.

-Niko to ne bi našao. -Ja jesam. Lepo je.

-Ko je na motorciklu? -Moj brat Kaja.

A jedan izlazi napolje iz reke?

Da li ste to vi? -Da. To je samo-eksponiranje.

Kakav je oseæaj vratiti se na ovo mesto?

Ovo je lepo mesto. Ništa se ovde nije promenilo uopšte.

-Ko je ova mala devojèica? -Neko ko èeka treæeg sina.

-Vaša æerka. -Kriminalac, da.

Stari kriminalac.

Slikala sam ono što nisam mogla da vidim godinama.

Marie Saudkova - Jan Saudekova najmlaða æerka

Nisam mogla da vidim drvo sve te godine

zato sad imam potrebu da slikam puno drveæa.

Slikati nebo, reku ili bilo šta što mi je nedostajalo, što èoveku treba

zato što ako nastaviš da gledaš jedino u sivi zid u zatvorkom dvorištu

onda kloneš i želiš da vidiš nebo, želiš da hodaš po travi,

zato ih ja slikam ponovo i ponovo a kad se umorim od tog,

ja æu nastaviti ali za sad to deluje.

Marie je provela 3 i po godine u zatvoru zbog njene zavisnosti od heroina.

Jan je to primio jako teško i nikad je nije posetio u zatvoru.

Trebalo je nekoliko godina dok se nisu vratili jedno drugom ponovo.

-Da li mislite da je ona volela Jana? -Veoma.

Najpre je ona oèarala njega. Ona je bila njegovo otkriæe.

Ona je bila seoska devojka koja je živela u domu,

Johana Saudkova - žena Kaje Saudeka

Iznenada je došla u potpuno novu sredinu.

On joj se udvarao. Oduvek je voleo riðokose

tako da je bio njen veliki obožavalac.

Imao je neke mane u njegovom karakteru i napravio je par razmetljivih dela

koje mu možete oprostiti, èak i zbog sveg onog lošeg u njemu.

On je imao sjajne osobine zbog kojih ste mogli da ga obožavate i da ga volite.

U isto vreme on otkriva

veliki mnoštvo loših osobina zbog kojih bi mogli da ga mrzite

a ako sve to pomešate zajedno dobijete jedno impresivno biæe.

Moj muž mi je rekao dok su Sara i Jan još bili par

Kaja mi je rekao: "Jan ne spava s njom."

Ja sam rekla: "Daj, kako onda mogu da budu toliko bliski."

Imali smo obièaj da idemo u šetnju a Kaja bi rekao: "Oni ne spavaju zajedno!"

Ja sam mislila: "Kaja opet špekulira."

Mislim da je to bio razlog zašto Jan nije vodio ljubav s njom,

on je imao nju, on je to radio s drugim ženama...

On je imao puno ženskih osobina, i Bogu hvala za to.

Da nije bilo tako on ne bi mogao da uðe

u žensku dušu i ispod ženske suknje kao što je radio.

Sara je to tolerisala, ona se smejala na to ali istina je...

Ona je bila mlada žena koja je želela da ima buduænost.

Ona je htela da ostane Saudkova...

Da li ste ikada mislili da imate decu zajedno?

Ne.

Da li mislite da je on ikad pomislio na to? Da je on to želeo?

Mi nikad nismo prièali o tom, nije da smo to izbegavali,

mi samo nikad nismo razmišljali o tom a godinama kasnije Jan mi je objasnio

da smo se mi voleli, da smo bili tako sretni zbog nas

i da nam nije bilo potrebno dete. A to je ustina.

Ona je znala da kad bi imala drugog muškarca, a ja sam sasvim sigurna u to,

a on ne bi bio njegove krvi, Jan bi je bez sažaljenja izbacio napolje.

Bio bi nemilosrdan.

Kad ste prvi put upoznali Samuela?

-Da li se seæate? -To je bilo iste godine kad sam upoznala Jana

ali tada je Samuel bio nešto kao moj pastorak.

Poznavala sam ga isto toliko dugo koliko i Jana ali na drugi naèin.

Da li ste ga voleli od poèetka ili je to bilo nešto drugo?

Da li ste mislili da bi vi i on mogli biti. . .

Onda je on još bio oženjen s Ildom, Samuel...

Nisam mislila ništa ali sam ga volela.

Samuel Saudek - Jan Saudekov stariji sin

Kad je Sara pokazala neko zanimanje,

bio sam iznenaðen, mislim osnovni instinkt nije izostao.

Iznenada sam otkrio da je ona lepa devojka.

Ono što inaèe ne bi bi bilo èak ni moguæe

iznenada sam video kristalno jasno.

Da li se seæate dana kad ste mu rekli da nosite dete njegovog sina?

Da. Imam loše pamæenje ali nekih se detalja seæam jako dobro.

Kako je on reagovao?

Te veèeri on je sedeo u njegovom studiju,

neka devojka ili žena ostala je posle žurke.

Došla sam kod njega i rekla mu da imam novosti za njega.

Rekla sam mu da oèekujem dete.

On se oduševio, i napola zaspao.

Imao je ovakav divan osmeh i rekao: "Dete æe nas pojesti."

Seæam se tog.

Sad kad si u oèevom krevetu

primirja meðu nama ne može biti

Još jedna od istorijskih grešaka

U sve to æe se verovati s èudom...

Dobro, a?

Fotografisanje Dominike - Nekakav istinoljubiv pogled - kamera A

Ona kasni jedan minut. Pa, ja još nisam upoznao devojku

ali kašnjenje je terorizam koji ja ne mogu da tolerišem.

Zato æu joj za 4 minuta napisati da sam je èekao 15 minuta

i imaæu priliku da odem u park i vidim

da li dama kasni manje od 13 minuta

ali onda mislim da je neæu zvati ponovo da mi pozira.

Dva minuta, videæemo. Verujem da æe doæi

zato što ovo nije besplatno.

-Zdravo. -Oh moj Bože, vi ste još dete.

Da li imate 15?

Starija sam od 21. Zdravo. Ja sam Dominika, drago mi je što smo se upoznali.

-Ja sam Soudek, uði. -Soudek?

Lubomir Soudek, sedite. Sipaæu vam izvrsno crno.

-Da li imate roze? -Imam.

-Ona bih želela malo... -Siguran sam da izgledate ružièasto.

-Sedite, doneæu vino. -Hvala.

-Ssedite. -Èekaæu, hvala.

Uskoro æete spavati. Maloletnim osobama ne služimo alkohol.

-Rekla sam da sam napunila 21. -Ivinite ako ste, ako ste...

-Stara, znam... -Vi niste tako mladi.

-Sedite i reæu æu vam nešto... -Hoæete li popiti nešto sa mnom?

Biæe mi drago ali ja obièno pijem jedino ako to možda vodi do neèega.

Da li ste ikada stajali goli ispred kamere?

-Nažalost ne ili na sreæu? -Ja uvek to radim.

-Biæemo èedni s tim. -Ja sam se malo pripremila za to.

Kako se snalaziš s fotoaparatom kad smo sami?

Dobro pitanje. Kamera ima nešto što se zove meraè vremena

a ja znam zašto su to stavili tu pre sto godina.

Znaèi koristiæemo to i niko neæe èuti ni videti ništa.

Važi.

To je to.

Divno.

Fotografisanje Dominike - Nekakav istinoljubiv pogled - kamera B

-Zdravo, ja sam Dominika, drago mi je. -Lepo ime, lepo lice.

-Dozvolite da vam nešto otkrijem. . . -Hoæete li nešto popiti sa mnom?

Rado æu ali ja obièno pijem jedino ako to vodi do neèega.

Popušiæu, tri dima je dovoljno.

Stanite, ne mogu to da stavim u usta.

-Odmorite se. -Ovo je lepo. -Treba da to spremimo.

-Ja sam verovatno najmlaða ovde. -Oh da. -Ja sam svuda najmlaða.

-Pažljivo, oni se ne sapliæu. -Ona je divna, Bob!

Roðena sam 1986, Ja sam tigar u kineskom horoskopu.

-A ja sam vepar. Hipo... -Tigar i vepar. Ja æu to.

-Da, uradi mi. -Ovo je lep zid. . .

-Bob, slikaj to sa strane. -Lepo.

Mlada i lepa. Devojka!

Da? Izvini, kamera! 1 , 2, 3, kreni!

-Zar ne bi bilo bolje od . . . -To æe biti lepa slika.

Ja sam tako. .. veoma...

Ja vas volim!

-To radite vas dve. -Ja sam zaista stidljiv. -To se ne vidi.

-To se ne vidi. -Èekajte!

Samo æe se zadnjica videti. To radite vas dvoje.

-A ja mislim da. . . -Stani.

Koji je vaš znak u horoskopu? Reæi u vam, Strelac.

-Rak, ne, Strelac sa lukom. -Kakav luk.

-Pokušaæu, a mlada dama? -Vi ste Strelac.

-Taèno? -Da. -Èekajte...

-Ja sam loš strelac. -Vi ste stvarno Strelac?

-Ne. Šta onda? -Ja sam Ovan.

-Ne, ja sam Bik. -Bik? -Roðena u maju.

-Pa, dajte da se spremimo. -Treba li da se skinem?

-Mi æemo to. Svi æe otiæi. -Ne ja. Èekajte.

-Ja æu refokusirati. . . -Svi odlaze.

-Samo æe ekipa ostati. -Ako je bliže, onda fokusiraju.

Strava, imam ih.

-Mogu li da dovedem dete? -Možeš.

-Da li æemo prvo probati ili... -Daj da odmah snimamo.

Ja æu otiæi i nazvaæu vas.

-Èekajte malo. -Da li je to telo deèaka.

Okrenite se, vi ste devojka? Da.

-Da li smo u centru? -Divno.

Klik, Klik, Klik. . .

-Divno. Dobro. -Ti si super.

Savršeno, hvala.

Tvoj deèko je najsreæniji èovek na svetu.

-On je sretan èovek. -Ali ja se nadam da æete ..

Nadam se da æete me pozvati na otvaranje.

-Zašto ne? -To je divna scena. Snimaj.

-Prièaj sa ostalima. -Nadam se da æete i mene pozvati.

-Ti si veæ pozvana. -Hoæu to napismeno.

Ali ja ne mogu da pišem, samo direktor može da piše.

Gde je direktor?

Stani, ne mogu to da stavim u usta.

Ja sam verovatno najmlaða ovde.

Sad imam grè u drugoj nozi. Prošlo je.

One dve godine dok je njegova žena bila živa, Sara se krila.

Ali onog trenutka kad je Marie umrla i Sara je poèela da otvoreno bude

Janov partner, tog trenutka je poèeo razdor izmeðu Jana i Kaje.

A po mom mišljenju

zato što su se ponašali kao blizanci

i svi su razmišljali o njima na taj naèin.

Iznenada njima je 50 godina a Sara je htela da bude broj jedan,

možda je i Jan to želeo

a jedini naèin da to bude bio je da eliminiše Kaju.

Pritisnuo je pravu strunu u meni

da bih mogla da sledim ono u šta sam bila ubeðena.

Živela sam onako kako sam htela i nisam želela da budem prisiljena ni na šta.

Ona i Janov trening i videla je sve kroz njegove oèi.

Njoj se to zaista sviðalo. S druge strane

kad su živeli zajedno te dve godine dok je on još bio oženjen,

muškarac poverava mnoge stvari svojoj novoj partnerki, govori joj šta ne voli.

A žena, ako je pametna, a Sara je pametna,

neæe praviti takve greške

i neæe mu zamerati zbog stvari zbog kojih su mu prethodne zamerale.

Ona je uspostavila nešto novo za Jana i njemu se to dopalo.

Ja nisam došla ovde da postavim stvari u red

ali kad vidim nered, moj zdrav razum mi govori da poèistim

zato što inaèe ne možete ništa da naðete.

-Da li je sve bilo u haosu? -Jan je oèigledno živeo u haosu.

Ljudi oko njega nastavili su da mu traže stvari a on se nije bunio.

Iznenada, posle nekoliko godina ona se potpuno promenila.

Ponudili su joj erotski šou

a ona se više nije plašila ljudi.

Ali više od svega ona je neverovatno èvrste volje i veoma je ambiciozna.

On je osoba koja dobro rukuje kamerom

ali on nije biznismen koji pregovara i raèuna.

On je vodio ritual kao da je to jednostavno, ali to nije bio posao.

Nikako, to mu ne bi odgovalo i on bi se osetio izgubljenim.

1989 Jan Saudek je bio veæ slavan u celom svetu,

ali u njegovoj zemlji bio je skoro nepoznat.

Plišana revolucija donela mu je apsulutnu slavu

ali takoðe i apsulutni gubitak umetnièke privatnosti!

Takozvane revolucije ustvari nije bilo, jedino su se kravate promenile

a novi ljudi bili su malo mlaði i zgodniji

ali ono što mi je stvarno dala

bio je postepeni gubitak sveprisutnog straha

zato što sam se plašio da æe ponovo doæi državna bezbednost

i odneti sve moje negative zato što sam uvek mislio

da agente zanima pornografija koju ja pravim.

To su ustvari bili pojedinci koje je to privlaèilo i koje su želeli da to poseduju.

Zato su oni tragali za ljudima koji su se vratili iz inostranstva.

A 1989 definitivno mi je omoguæeno

da fotografišem skoro sve što sam se do tada plašio da radim.

Imao sam potpunu slobodu da fotografišem posebno ljubavne scene.

Posle 1989 napravili ste mnogo sasvim tužnih

ili èak ružnih slika. Neki vide da su one manje životne

od onih iz ranijeg perioda. Šta se dogodilo?

Mladalaèka energija ne može biti u njima, to bi bilo laganje.

Ja moram da gledam svet oèima starog èoveka.

Ne mogu da se pretvaram da mi je 25, iako je moja fizièka aktivnost slièna.

U fotografiji - ja bih mogao da portretišem decu i radosnu mladež,

materinstvo ili oèinstvo ali ja ne verujem mnogo u to.

U stvari ja ostajem u podzemlju, živim lepo skroman život,

ti znaš kako i samozadovoljno uživam u životu.

Poslednje godine i mesece smatram za najbolje u mom životu.

Za domovinu.

Ova slika mi je uvek ulivala strahopoštovanje i bilo mi je teško da naðem svoj pristup ka njoj.

Na poèetku sam se plašio nje.

Èak i za mene je to bilo teško, trebala mi je godina

pre no što sam izgubio strah i pre no što je devojka izgubila prirodan stid.

Da li ima neka prièa o tom?

Kad je imala osam godina, pola njenog tela izgorelo je u požaru.

Morala je da proðe kroz ogroman bol.

Ali ja sam hteo da pokažem kao odgovor Joel-Peter Witkinu

da ja gledam lepotu kod ljudi i verujem da je ona privlaèna.

Ona je èak otkrila da je privlaèna.

Onda je otišla i više nikad nisam èuo ništa o njoj.

Bez snage.

Nisam ono što sam bio pre šest godina.

Sara æe nas sve uništiti.

Veruj mi, Sara æe nas sve uništiti.

Svako je sin svoje majke.

Danas prave èak i plastiène zapušaèe.

Ali i Sara Saudkova je fotograf.

Da li ona muèi porodicu oko nje s tim?

-Baš kao što i Jan "muèi" njih. -Naravno da ih muèim.

Ja sam gadna kuèka koja ucenjuje ljude i pokušava da im izvadi dušu.

Zato što mi je potrebno da to dobijem od njih na fotografijama

u trenutnom obliku. Ja ih isisavam, ja sam vampir,

ali ja to radim na elegantan naèin sa smeškom.

-Šta je sa Samuelom? -Bez smeška za idiota.

S osmehom za goropadnicu. Ja sam goropadnik koji se smeje

i hladno grli i ubija.

-Viteški red. -Oduvek sam želeo to da vidim.

Staviæu to na moje gole grudi.

-Nemoj. -RED HOT fotografiši me sa ovim.

To æe te jako boleti.

Mogu li da dodirnem ovo?

To mi je poklonio major Širak, on je sad predsednik ali neæe dugo biti.

Vidiš kako ja držim red.

Hvala ti.

To je sve što mogu da ti pokažem. Šta ti možeš da pokažeš meni?

Ništa, stvarno.

Ja èak ne mogu da zamislim da bi moglo biti drugaèije

zato jer da sam imala dete sa Janom

to bi ga lišilo mene.

Vezala bi ga za nešto što on nije želeo.

On ne voli privrženost, on sve uzima ozbiljno.

Ja bih se inaèe posvetila detetu a on mrzi da bude zapostavljen.

On je još uvek mali deèak. Još uvek je malo dete u Janu.

On je idealan muškarac. Muškarac koji ostaje dete je divan.

Onda vam treba drugi muškarac za domaæinstvo.

Ili bih ja morala da ga nateram da vodi brigu o deci.

Sigurna sam da on veoma voli decu

ali bio bi greh staviti takvo breme na njega, tako da je Samuel...

Nije da sam ja njega pokupila kao neko dugme

za oca mog deteta. To je bilo potpuno spontano.

Žene su hladnokvne. Njima je raèunica bliska

i one su sigurno jaèe od muškaraca, sagledavaju bolje buduænost

i njihova glavna uloga je da se brinu o potomstvu što Sara radi.

I ako se na putu otkrotlja par glava i otpadnu neki starci

i vrate se u njihovu baraku, to nije važno.

Ja sam uvek pokušavala da izgradim Janovo samopouzdanje

tako da ne sumnja u sebe zato što mu to nije potrebno

ali on sumnja u sebe i nije siguran u sebe.

Zato se on ponaša tako žustro i hladno

ali unutra u sebi on ima veoma ranjivu i osetljivu dušu.

Bog zna da li je sav taj lov na žene bio zaista on ili samo poza.

On nije otvarao svoja pisma zato što se plašio poplave oseæanja

koja bi mogla da izaðe napolje na njega, sve te suze, ljubav i mržnja,

to je deo ljubavi a on se tog plaši, plaši se stvarne ljubavi

i odgovornosti i bola.

Ja mislim da je ona roðena da zavodi a ništa ne osvaja kao uspeh.

Ali ona je prošla dug put u pedesetim ili šezdesetim godinama.

Stidljiva devojka kojoj je nedostajalo samopouzdanje -

imala je 24 godine - postala je previše samopouzdana majka više

i po mom mišljenju takoðe veoma dobrih profesionalnih fotografa.

Želim joj sreæu od sveg srca ali naše putevi su se razdvojili.

Dugo su išli uporedo a onda su poèeli da se razdvajaju

i konaèno æemo otiæi u potpuno razlièitim smerovima.

Mogu da ga zamislim kako iskreno voli psa,

domovinu.

On voli svog oca zato što prièa o njemu svakog dana,

možda neko od njegove dece ali pre na distanci nego stvarno.

On je veoma èudna osoba.

Sara i Jan se zvanièno nisu videli godinama,

njihovi kontakti ogranièeni su na pisma, faksove i SMS poruke.

Ipak, ona je još uvek moj jedini menadžer

i vlasnik prava da prodaje Janove fotografije.

Otvaranje izložbe Sare Saudkove

To nije moje...

To nije, uh, èije je onda?

-Ko je to rekao? -Prièa se okolo.

Tebi lièno?

-On je ružan i ima glavu kao šišarku. -Šališ se.

Ti prièaš sa svakakvim strancima.

Sa Sarom, Sara je baba.

-On je moj dever, e? -Da, ja sam njen dever.

Ne, on je ujak.

-Otvori oèi. -Neæe.

Madam, da poènemo.

Poštovano, srdaèno i veoma ljubazno

pozdravljam vas na otvaranju izložbe Oblik ljubavi.

"Dozvoli da ti dam još jedan savet : Ne udaj se.

Naði sebi zgodnog muškarca i volite se,

ali veruj mi, brak nije za tebe. . ."

Zdravo, donela sam lutku nazad. Ne treba nam više.

-Mislim oèekivao sam nekog drugog. -Èuvaj se. -I ti, æao.

Reci mi, kad se Jan najviše smejao?

Najviše se smejao kad je otkrio da mu je raèun u banci skoro prazan.

Pavlina Hodkova - Jan Saudekova prijateljica

-Kad se to dogodilo? -Pre oko godinu i po dana.

Šta se dogodilo?

Nestao je novac. Jan veli ko je uzeo novac. . .

-Gde je nestao? -To niko ne zna.

Ne mogu da ti kažem gde je otišao zato što to nije moj novac

a ne mogu nikoga da okrivim.

Gledam ove skromne i nevešte slike.

Zaboravio sam kako sam ih pravio

ali jedne stvari seæam se jasno. Nisam ih uradio zbog novca.

Èak ni onaj nesreæni prozor, Ja ga inaèe nisam uradio za novac

zato što nisam uopšte predviðao da se od ovog može napraviti novac.

Ali on je došao i sad je otišao. Kako došao, tako otišao.

Ali jednom je bio ovde,

tako da mogu sa zadovoljstvom da kažem da sam nekad,

ne zadugo, bio bogat èovek.

Meni se èini trivijalnim da prièam o delu.

Kad radiš, možda æeš videti trag koji si napravio posle godinu dana,

u upravljanju poslom Saudek.com od tebe se sada traži,

pre svega da veruješ u njega.

Ja neæu koristiti reèi kao što su ljubav i sreæa tako èesto

zato što su one obezvreðene ali mi smo bili veoma usaglašeni

zato što sam ja imala puno muških osobina a Jan je imao ženske osobine

tako da smo odgovarali kao Jing i Jang.

Ti ne prièaš o sreæi. Ako nastaviš da proglašavaš to

to je kao da si podigao belu zastavicu i pozvao 'pomoæ',

nešto nije u redu sa mnom.'

Ja sam morao da izaðem iz tog siromaštva i oseæam se kao dvadestogodišnjak

koji hoæe da kupi pelene za njegovo novoroðenèe.

Šta vi slikate? To je krst, sat...

Da budem pošten, to je sranje

ali to se uvek prodaje tako da æe se i ovog puta prodati.

Kad si poèeo da slikaš?

Malo ozbiljnije kad mi je bilo dvadeset sedam.

Da ste mogli da birate, da li bi ste bili fotograf ili slikar?

Slikar, naravno, ali mislim da nemam pravi talenat.

Kako bi ocenili vaše slike?

Neumetnièke kreacije,

kao što je jedan kritièar rekao, "bezvredne izmišljotine jednog starca."

Prve dve stvari odgovaraju ali ja starca ne prihvatam.

-Da li ih je vaš brat komentarisao? -Njemu se nisu sviðale.

-Ustvari nikom se ne sviðaju. -Vi ipak nastavljate da slikate?

Slikam zato što mogu da živim od toga.

Prodajem ove slike.

Zašto su ljudi voljni da potroše toliko puno novca na vaše slike?

Oni troše milione na slike pa zašto ne bi potrošili 50, 60 hiljada?

Draga, ja sam te upozorio, a ti položila moju poslednju ženu u kovèeg

i pamtiš njen ljutit izraz.

Sad si ti u njenim cipelama i želiš istu stvar, mene mrtvog,

a to nije dobro. Ni ti ni ja ne možemo živeti s tim.

Ali ja ti neæu pružiti tu radost.

Ja ti neæu pružiti to zadovoljstvo. To æe doæi, naravno,

ali od tada æe nas deliti hiljadu svetlosnih godina.

-Jan? Mi treba da idemo. -Oh da.

Ja mislim da on njega voli. Mislim da on to još ne zna.

Beba ili Jan?

Mislim da beba to oseæa, on to oseæa.

Jan sumnja. On nije siguran da neko može imati tako jaka oseæanja

za tako kratko vreme.

Ali skoro svakog dana on priprema njegovo kupanje, kad može.

Pavlina Hodkova - Jan Saudekova prijateljica

A kad može, on prièa s njim i miluje ga , drži ga.

Da li uživa u tom?

Da li si znao da su ljiljani, èak i listovi, otrov?

Jevrejsko groblje, Prague - Olsany

To je kao ples vampira

gde je siroti Jevrej u grofovom kovèegu.

Moji roditelji su sahranjeni na tetku Švarckopf, vidiš, ovde su,

unutra a moj brat misli da nema smisla da dolazi ovamo.

Moj otac nije umeo da peva ili da pleše ali bio je genijalan èovek.

Ja mogu da pevam, ja igram i mislim ja sam varalalica i nepošten.

On je bio najbolja liènost. Zato ja o njemu razmišljam više nego o drugima.

Moj brat je bio isti takav. On me je nauèio da dosegnem horizont,

tako da nismo mogli da stanemo. Zato služe putevi.

Vaš poslednji brak završio se tragièno, vaša žena je izvršila samoubistvo.

Ne!

-Ona je umrla od neobjašnjivog... -Ona pre nje se ubila.

Da.

A razlog za to samoubistvo bio je što ste je vi muèili?

Rado bih rekao, da se veæina njenih roðaka obesila,

shvatam da je u familiji njenog oca to bila neka vrsta navike.

Ali ja sam bio optužen za to i uzimam krivicu na sebe

i kad je sretnem opet ja æu joj se ponizno izviniti.

Mislim da su u toj porodici ljudi poštovali i obilazili posle smrti.

Èim bi neko umro, on bi èesto išao na groblje.

On je hvaljen i zapamæen ali dok je on ovde, nikoga nije briga.

Èovek dobija pažnju u trenutku kad ode.

O ženi iza koje ste ostali udovac

vi kažete da je muèila samu sebe do smrti.

Tako je, ja sam èak èuo da sam je ja otrovao

ali to je preterivanje, ja nisam išao toliko daleko.

Da, ona je muèila samu sebe do smrti, ona je zaista muèila sebe do smrti.

Mi smo bili gotovo neprijatelji

i ja sam je položila u njen grob a toku ceremonije govorili su:

"Reci poslednje zbogom tvojoj majci."

Voleo sam tu devojku mnogo.

Ona je ta koju je Sara položila u kovèeg. . .

Tvoja poslednja žena?

Poslednja žena, kao što možeš da vidiš, ona je živela veoma kratko.

Janova druga žena Jana s kojom je imao dvoje dece, izvršila je samoubistvo.

Njegova treæa žena Marie umrla je od potpunog otkazivanja organa

kad je njihova æerka Marie imala 15.

-Koliko èesto dolazite ovamo? -Èesto.

-Svake nedelje. -Zaista?

Na putu do ovamo idem da vidim moju bivšu taštu koja me je mrzela

i moje roditelje i možda

ako imam vremena i nekog cveæa, stavim ga na grob Jan Palaha

koji je na groblju na kome se upravo nalazimo.

-Da li vas te dve smrti opsedaju? -Da.

Èesto dolaze dame, raspadnute i u iscepanoj odeæi,

i govore mi da treba da ih pratim. Skroz do kraja.

-Da li se oseæate krivim? -Stalno. Ali zapamti

šta god da uradiš u životu uvek æeš žaliti zbog tog.

Da sam ostao u mom prvom braku i ponašao se dobro

ja bih sada proklinjao sebe zbog svih onih stvari koje bih izgubio.

Da li je sluèajnost da vaša poslednja žena ima simbolièno nadgrobni spomenik ovde?

Ne, ja sam to želeo tako i drago mi je zato što puno mislim na nju

a danas æemo fotografisati njenu æerku za neku fondaciju

beslpatno, opet. To je prošlost i ja sam stvarno oduševljen što

neæeš samo videti grob njene majke veæ takoðe i nju u cvetu mladosti.

Mislim da æe ti se dopasti.

Kad jednog dana svi ovi nitkovi budu spavali u grobu, ti æeš na svom vrhuncu.

Sto godina kasnije niko od nas neæe biti živ.

Zašto idemo na Olomouc?

Iz sentimentalnih razloga.

Nedelja 10. 6.2007

Danas, ali ranije ujutru,

je 50 gdina kako sam rekao zbogom

mojoj ljubavi od jedne noæi ali bila je veoma jaka.

Ja sam se vratio u Prag a ona je ostala u Moravskoj.

Onda smo se jedno drugom obeæali

u sred poljubaca i jutarnje rose

da æemo se sresti ovde za 50 godina, ako budemo još živi.

Ako se ona seæa to æe biti najlepši trenutak u mom životu.

Nadam se da æe me prepoznati. Ja se ne seæam njenog lica.

Seæam se samo tog ranojutarnjeg trenutka.

Ako budemo imali sreæe, zbog toga ja tebe vuèem ovamo, ti æeš snimiti

ovaj san kako postaje stvarnost, što se retko dešava, a naroèito meni.

To je bila prièa za jednu noæ a one su èesto najsnažnije.

Nažalost žene to ne vole. One vole prièe za ceo život,

ali muškarci ne. Za mene je to bila prièa jedne besane noæi i jutra.

"Moja najdraža, zaboravio sam tvoje ime,

ali grad gde sam želeo da te ponovo sretnem. . .

. . .posle toliko godina neæu zaboraviti sve dok živim."

Ja sam uvek budalasto verovao da je noæ moje kraljevstvo,

da me ona okružuje, da æe me ona razmaziti,

da u tmini, moje mane i ružnoæa neæe biti tako vidljivi,

da æe me noæ zagrliti i da æe me nositi.

Danas sam uplašen. Èak i ptice krešte od straha u jutarnjem svetlu.

Možda.

Ja nikad nisam bio ptica. Ali želeo sam da letim

i da u noæi polubudan uspem.

Ja sam leteo, ne tako visoko iznad zemlje ali sam ipak leteo.

Ali onda naravno dolazi zora, svanuæe

a to je vreme kada svi naši snovi moraju na spavanje.

Dolfie, reci mi. . .

Ja sam zalutao ovde, reci mi, da li si odavde?

-Da, ja sam odavde. -Ne, pitaj: Da li si odavde?

Prijatelju moj, da li ste odavde?

Ne, ja sam jahao pušaèa do kraja.

-Kako si znao za opušak? -Trèao sam s njim nekoliko puta.

Ja ne znam kad postignem nešto,

Ja ozbiljno sumnjam u to.

Posle svega u najboljem scenariju fotografove fotografije su poznate

ali nikad onaj koji je iza njih, stvaralac,

koji želi da bude pozdravljen i možda pohvaljen.

Ceo svoj život pokušavao sam oèajnièki da uspem u mojoj domovini.

A sad na kraju

bojim se da je sav taj napor

bio uzaludan.

Za to kratko vreme dok sam posmatrao

ženske guzice s divljenjem, život mi je iscurio kroz prste.

1990 u Parizu, Jan Saudek

bio je prvi Èeh posle plišane revolucije koji je dobio

francuski Orden umetnosti i literature.

U njegovoj pratnji bili su pisci Bohumil Hrabal i bivši predsednik Vaclav Havel.

1992 Jan Saudekov prozor inspirisao je grupu R.E.M.

koja ga je prikazala u svom spotu Losing My Religion.

1998 Jan Saudek je bio uèlanjen u Absolut Vodka porodicu,

njegova fotografija Absolut Saudek zajedno sa njegovim intervjuom

bila je objavljena u amerièkom magazinu TlME.

1998 u Èeškoj republici održana je poslednja zvanièna izložba Jana Saudeka.

On je poklonio profit od aukcije, skoro 8 miliona kruna,

za transplataciju koštane srži.

Jan Saudek je objavio 20 knjiga koje su prodavane u celom svetu.

Broj prodatih knjiga Jan Saudekova, kalendara i postera

odavno je nadmašio milion primeraka.

Iako je on predstavljen u više prestižnih galerija i muzeja

širom sveta,njegovih radova nema u Narodnoj Galeriji u Pragu.

Producent je formalno zatražio interviju za film o Saudeku

ali je direktor Narodne galerije,

profesor Milan Knizak, odbio.

Profesor Milan Knizak je drugi muž Janove prve žene Marie.

On je podigao Janove sinove Samuela i Davida.

Jan Saudekov brat blizanac, Kaja Saudek, posle nesreænog sluèaja,

pre dve godine pao je u komu koja je trajala dva meseca.

Trenutno se on nalazi na intezivnoj nezi

u Motol Univerzitetskoj bolnici u Pragu.

Njegova porodica još uvek veruje da æe se dogoditi èudo.

Kaja Saudek se još uvek smatra kraljem Èeških crtanih filmova.

Sara je još uvek jedini menadžer Jana Saudeka.

Ona ima tri sina sa Janovim sinom Samuelom

i živi u rezidenciji kompanije Saudek.com

u blizini nacionalnog parka.

Samuel još uvek živi u njegovom stanu u centru Praga.

On svakodnevno dolazi da vidi decu i Saru.

Sara želi da zadrži decu i ostane samohrana majka.

Posle završetka dokumentarca, Jan se preselio iz stana u kom je živeo 17 godina

u staru vilu gde živi sa porodicom njegove æerke Marie

koja je pobedila zavisnost od heroina.

Preveo Mita