Original subtitles

КОРСИКАНА, ТЕКСАС

23. ДЕЦЕМБАР 1991.

9:04 УЈУТРУ

Тата!

Моје девојчице! -Мама! -Моје девојчице! Упомоћ!

Мама, дођи! Пожар! Тамо гори!

Зови ватрогасце!

Хало! Добар дан, хоћу да пријавим пожар.

Да, Западна 11. улица 1213.

Да, код мојих комшија.

Да, тамо су. Деца су у кући.

Не знам.

Нешто је експлодирало.

О, боже!

Молим те, Боже!

Молим те нека буду добро!

Молим те, молим те, Боже!

Жао ми је!

СУЂЕЊЕ ВАТРОМ -СЛУЧАЈ ВИЛИНХЕМ-

Није одавде почело.

Какво болесно штене.

Еј, види ово.

Ништа није ризиковао.

Погледај ово.

Напрсла стакла.

Дечија соба.

Кретен је сачекао да деца заспе.

Дакле, овде је сипао гориво.

И онда је букнуло. -Кренуло право кроз врата.

Преко пода. -Да.

На трем.

Џукела! -Средићемо га.

Хвала што сте дошли.

Знам колико вам је тешко.

Ово су г. Фог и г. Васкез. Они истражују пожар.

Наше саучешће.

Јесте ли пронашли нешто? -Још покушавамо да нађемо траг.

Надамо се да ћете нам помоћи да разјаснимо неке ствари. -Наравно.

Ти си Стејси, зар не?

Ниси била код куће кад је избио пожар.

Тако је.

Понекад ради ноћу. У повратку је негде свратила.

Где си свратила, душо?

Свратила сам до Армије спаса да узмем неке поклончиће за децу.

У девет ујутру? -Иде Божић, а ми смо шворц, па...

Наравно.

А дан пре тога?

Да ли се догодило нешто необично?

Није.

Хеј, ћао! Како су моје дивне даме?

Хеј, зашто плачеш?

Плачу цело проклето јутро. -Имате среће, девојке.

Да мама није овако лепа, вас не би ни било.

Баздиш, јеботе!

Мислиш да можеш да банчиш ноћу, а онда дођеш и умиљаваш ми се?

Душо, попио сам само пар пића.

Већ су ме хватили да возим пијан, па сам свратио код Мајкија.

Шта је? -Ништа.

Само терај тако.

Значи, те ноћи си отишла на посао?

Да, радим ноћу. Треба нам новац.

А ти си остао код куће с децом? То често радиш? -Да.

Ја сам ваљда један од оних тата који остају код куће.

Ако си гладна има још клопе у рерни.

Ко је овог пута, Тоде? -Шта ко?

Већ сам ти рекао где сам био синоћ. -Ништа ми ниси рекао.

Мислиш да сам глупа? Шта је ово, јеботе?

Душо, па ти си рекла да нећеш више деце.

Шта ће онда ово у твом новчанику, ђубре једно?

Не знам. Понадао сам се ненаданом сексу. -Лажовчино!

Мирисао си на курву кад си јутрос ушао.

Не лажем, душо. -Како да не! Јадан си као муж! -Кучко!

Ту сам сваког боговетног дана с овом децом.

Ма немој! А зашто?

Зашто си овде сваког боговетног дана с децом?

Зато што немаш проклети посао! Ето зашто!

Јер си проклети губитник! -Боље да одмах умукнеш...

Или шта? -Кунем ти се. -Опет ћеш ме ударити? Хајде!

Ах, да. Не смеш да ме удариш, јер онда нећу моћи на посао!

Нећу моћи да зарадим за твоје пијанчење и курвање!

Дакле, Стејси је те ноћи отишла на посао, а ти си остао у кревету?

Да. -Попио си неколико пива можда?

Не. -Ваша деца имају чврст сан?

Обично да.

И шта је даље било те ноћи?

То је било ујутру.

Спавао сам, па сам прво помислио да сањам.

Али онда сам чуо Амбер како ме дозива.

Тата!

Све је било пуно дима. Ништа се није видело.

Смрдело је као кад је прошлог месеца експлодирала микроталасна.

Буктало је, летеле су варнице. -Тата! -Девојке!

Пробио сам се до њихове собе и...

Морао сам да провалим дечју оградицу.

Никад у животу нисам осетио нешто тако врело.

Мислио сам да ћу наћи Амбер, али није је било.

Амбер.

Девојке.

Амбер! Девојко!

Нисам могао да издржим врелину.

Морао сам да изађем, да ухватим дах.

Тада сам почео да дозивам комшије да зову хитну помоћ!

Знате ли некога ко би желео да науди вашој породици? -Не.

Имали смо три луткице које би свако пожелео.

Ту и тамо бисмо се посвађали и накратко разишли,

али наша дечица би нас увек измирила.

Ни она ни ја не бисмо могли да живимо без наше деце.

Понекад пожелим да ме Амбер није ни пробудила.

Тоде, и раније си имао проблема.

Јесам. -Неколико пута кад смо те питали шта се десило,

ниси нам рекао истину, је л’ тако било?

Нисам, господине.

Али сад говориш истину? -Да, господине.

И као што Исус, јагње Божије, прерано оде,

тако се и ова три невинашца, вратише у наручје Божије.

Како другачије да разумемо губитак Амбер, Кармен и Камерон.

Хоћеш да станемо негде?

Нешто да поједемо? -Камероне Тод Вилинхем, не желим да ти чујем глас.

Можда никад више.

И ја патим, душо. -Јеси ли чуо шта сам рекла?

Ако ћеш ме сад сатанизовати и разговарати са мном као...

Разговараћу с тобом како ме је воља. -Нећеш, вала.

Душо, ако икада ово превазиђемо, заједно ћемо се потрудити да...

Заустави ауто. Пусти ме да изађем. -Зашто? Шта је? -Заустави ауто!

Нећу. -Заустави проклети ауто, Тоде!

Кажи зашто. -Пусти ме да изађем!

Заустави проклети ауто, Тоде!

Пусти ме да изађем! Заустави проклети ауто!

То су биле моје девојчице!

Моје девојчице, а ти их ниси спасао!

Оне су биле моја деца!

Моја деца, Тоде!

Нека возач изађе из возила.

Подигни руке да их видимо! Одмах!

Окрени се леђима према мени! Руке иза главе!

Не окрећи се!

Камероне Тод Вилинхем,

ухапшен си због убиства. -Убиства? -Пођи са мном.

Кога сам убио? -Хајде. -Разговараћемо у станици.

Хајде, Тоде. Знаш пут.

Тек сам их сахранио, Марти.

Ово је најобичније срање.

Стани ту.

Хајде.

Право си говно, знаш? -Своју рођену децу?

Господе, човече. -Нисам то урадио, Марти. Јеби се!

Хеј, јеби се!

Човече, сиђи одатле! Није ти ово зоолошки врт!

Господе боже!

Хоћеш банану? Можда ће те то смирити?

Неће ти убацити кикирики, ваљда ти је јасно?

С ким причаш, дечко?

Причао сам с том твојом фризуром. Баш је слатка. Намигнула ми је.

Ово је твоје? -Хеј!

Твоје?

Дижи се.

Чуј, нема проблема, човече. Само сам се зезао.

Не треба то да примаш тако лично.

Изгледа да би хтео да те оставим на миру.

Ако признаш кривицу, можда ћеш извући главу.

Нећу да признам нешто што нисам учинио.

Рећи ћу шта год хоћеш, али не и да сам убио своју рођену децу.

С доказима које имају, они ће те... -Идем на суд.

Испричаћу судији.

Идиоте, растргнуће те на суду. -Боље би им било.

Глупљи си него што изгледаш. -Шта је с тобом?

Хеј, хеј, Тоде! Смири се! -Слушај га само!

Убиће ме? Па добро.

Нека почну одмах да ми копају гроб

јер пре ћу умрети него рећи да сам убио своју рођену децу.

Човече, ја сам сад једини између тебе и игле.

Нећу те ни за живу главу пустити пред тај суд.

Добро јутро, Тексасе! Слушате КЗИЗ.

Телефонске везе су се усијале. Хајде да вас чујемо.

Никад ми се није допадао. Увек сам мислила да му нешто фали,

па ово није нимало изненадило. -Треба да га спрже!

Нека гори у паклу! -Какав то отац убије своју децу?

То се овде не догађа. -Лично бих му пресудио.

Одузети три невина живота.

Жалим само што га не можемо убити бар три пута.

Поротници, волео бих да погледате ова три преслатка детета.

Кармен и Камерон имају једва годину дана,

а већ су препуне живота.

Мала Амбер, нестрпљиво је чекала Деда Мраза за само два дана.

Желим сад да замислите ова три анђела

како горе у својим креветима.

Ово није био пожар.

Ово је било убиство.

Једва да сам промолила главу кроз врата.

Он је стајао је тамо с чудним погледом у очима.

Којешта! -Ћути.

По вашем мишљењу, да ли је Тод Вилинхем

уопште покушао да се врати у кућу?

Превише је био заокупљен својим колима.

Није ни покушао да спасе децу све док се нису појавили полицајци.

Све је деловало као представа.

Ватра све говори, она не лаже.

Шта вама та ватра говори?

Да је намерно подметнута од људске руке.

Можете ли бити мало прецизнији?

Неко је пролио бензин по дечијој соби,

чак и испод њихових кревета, у облику пентаграма,

симбола ђавола.

Наставио је да сипа кроз ходник до улазних врата,

стварајући ватрену баријеру која спречава бекство.

Било је врело као у паклу.

Пронашли смо доказ такозваног напрслог стакла,

још једне индикације да је ватра изазвана течним адитивом.

Што је најгоре, фрижидер је померен да блокира врата.

Неко је ту кућу претворио у смртну клопку.

Инспекторе Васкез, на колико случајева пожара сте радили?

На више од 1.200.

И по вашем мишљењу,

јесте ли икада погрешили?

Господине, ватра не уништава доказе, она их ствара.

Ако сам некад и погрешио, ја за то не знам.

Г. Хортон? -Немам више питања.

Г. Веб, делили сте ћелију с Тодом Вилинхемом

у затвору округа Наваро, зар не?

Да, господине. -И шта вам је тада рекао?

Па, рекао је...

да је дошао кући и да је једно од његове деце

било повређено или мртво, тако нешто.

Шта? -Затим је почео...

Одлучио је да то прикрије тако што ће изазвати пожар.

Дођавола, не!

Да ли вам је рекао ко је повредио то дете?

Да. Рекао је да је то учинила његова жена.

Шта? -Рекао је да је плакала. Да, и да је била под стресом.

Решио је да узме папир и згужва га.

Затим га је запалио тако да изгледа

као да су се деца играла.

А да ли вам је Вилинхем икада претио да никоме

не кажете то што вам је рекао? -Да.

Уперио је прст ка мени и овако урадио. -Убићу те.

Хвала, г. Веб. -Овде треба да причаш проклету истину!

Смири се. Седи доле. -И јесам.

Не, не, ово је покварено. Не верујте у та срања.

То се никада није догодило, судијо. -Смирите клијента.

Браниоче! -То се није догодило. -Браниоче!

Заклео си се! Причај мало истину, човече.

Ово је моја судница, господине.

Г. Џексон, позовите свог следећег сведока.

Г. Еванс, ви из прве руке знате

историју насилног понашања Тода Вилинхема, зар не?

Да, господине. -Можете ли нам објаснити

шта се то догодило између вас двојице?

Можда смо Стејси и ја мало флертовали,

али то ништа није значило.

Стејси је таква, а Тоду се то на неки начин допадало.

Није било разлога да ме тако скења.

Извините, господине.

Пребио ме је као мачку.

Али склоност ка насиљу г. Вилинхем је показао и код куће.

Разбијена усна, шљиве преко очију...

Модрице по ногама.

Да, и црвени траг на њеном стомаку где ју је шутнуо.

Гђо Кинг,

да ли вам је рекла шта је био разлог тог пребијања?

Јесте.

Стејси је била трудна, а Тод је хтео да је натера да абортира.

Да ли је тачно сведочење Кети Кинг?

Није. -Значи, Тод вас није претукао кад је сазнао да сте трудни.

Није вас приморавао да абортирате? -Није.

Чак је ишао са мном код доктора кад сам била трудна с близанцима.

Био је узбуђен што би то мога бити и дечак.

Дакле, сведочење које смо чули о пребијању, гадостима...

Не кажем да се нисмо тукли, али сам му узвраћала истом мером.

Да ли је истина да је полиција позвана код вас да смири ситуацију

јер је Тод Вилинхем био пијан

и називао вас курвом, кучком и дрољом?

Да, стално смо се свађали.

То ништа није значило. Људи се свађају.

Упркос томе што се у много прилика понашао тако насилно,

како можете бити сигурни да није починио овај злочин?

Зато што је волео те девојчице. А воли и мене.

Гђо Вилинхем, хоћете да кажете да сви ови сведоци

који су сведочили о насиљу које сте трпели од мужа

просто лажу?

Не знам. -Имате ли идеју зашто би лагали?

Не.

Вас је одгајила баба.

Ваша мајка је била жртва породичног насиља, зар не?

Можете ли нам рећи шта јој се догодило? -Приговор!

Небитно, часни Суде. -Одбија се. Нека сведок одговори.

Гђо Вилинхем?

Он је...

Опростите, можете ли гласније?

Убијена је. -Убио ју је ваш отац?

Да.

Немам више питања.

Не разумете, Тод није такав.

Тод никада не би повредио те девојчице.

Волео их је свим срцем.

Понашао се према девојчицама боље од свих других.

Хранио их је, мењао им пелене,

научио их да седе на ноши, а ви не слушате!

Нека сведок одступи. -Сви овде лажу.

Никога не занимају чињенице. Нико не говори јебену истину!

Сведок је слободан. -Не прихватате истину и не слушате шта говоримо.

Млада дамо! -Кад ћемо добити прилику да кажемо истину?

Одступите. -Извини, Тоде. Жао ми је.

Г. Хортон, позовите свог следећег сведока.

Одбрана је завршила, часни Суде.

Јесте ли сви разумели шта је речено? -Тоде.

Пре него што су почели да копају по њеној прошлости,

свима вам је било јасно.

Ово је најгора врста злочина.

За ову говорницу су позивани људи да лажу о мени,

људи којима се ионако не свиђам.

Само хоћу поштено суђење, господине.

Ја с овим немам везе, часни Суде. -Зар то овако функционише?

Седео сам овде и био миран док сте стварали најгору могућу слику о мени.

Зар нећу добити право да одговорим, судијо?

Добро је, синко. Добро је. -Седи. -Где су моји пријатељи?

Г. Џексон... -Где је моја породица?

Људи који могу да јамче за мене.

Смирите се, господине.

Нека порота занемари ово што сте управо видели и чули.

Г. Џексон, наставите.

"А ко год нашкоди некоме од деце моје

боље би му било да обеси камен воденични о врат свој

и да се баци у море."

Чланови пороте,

молим вас да вас ове речи из Јеванђеља по Марку

подсете на вашу одговорност

као што су мене подсетиле на моју.

Два дана пре Божића,

Вилинхем је починио најтежи злочин.

Постоји ли праведнији случај за изрицање најтеже казне?

Да ли ће смртна казна у овом случају зауставити друге, не знам,

али сам сигуран да ће зауставити Камерона Тода Вилинхема.

А то данас држава Тексас тражи од вас.

Вилинхем је сам себи потписао смртну пресуду кад је убио ту децу.

Ваша је дужност да то спроведете.

Седи, дечко.

Тек је прошло 40 минута.

Могло би да потраје данима.

Порота улази.

Да ли је порота донела пресуду?

Да, господине.

Предајте је судском извршитељу.

Нека окривљени устане.

Одлуком пороте окривљени Камерон Тод Вилинхем

проглашава се кривим за тешко убиство

као што је наведено у оптужници.

Камероне Тод Вилинхем,

по налогу државе Тексас

осуђујем вас на смрт.

Овде је Торањ 4. Посматрам нашег момка на псећој стази.

Хеј, шта има, друшкане?

Хајде, дођи овамо! -Убица деце!

Ово су обични затвореници.

Добро их погледај јер никад више нећеш видети овакву гужву.

Здраво, чедоморче.

Убио је децу? Џукело мала. Ти...

Одбиј! -Баш си сладак.

Добићеш ти своје, чедомораче.

Ту смо. Дуга шетња до коморе смрти.

Осуђеном, а то си ти, убицо деце, тамо може доћи породица.

Бар оно што је од ње остало у твом случају. Ха-ха.

Видећеш их опет, обећавам.

Добро дошао у чекаоницу смрти. Знам да слушаш, чедоморче.

Желиш да знаш шта те чека. Сви то желите.

Могу то бити дани, могу бити и године, али некако сте увек тако изненађени.

Дешава се одмах након последњег оброка.

Можеш наручити шта год те воља. Један јадник је тражио слаткише.

Шта ћеш ти, чедоморче? Шта је твој отров?

Ах, отров! Ињекција.

Капираш? Вуци дупе унутра!

Одвежи га. -Хајдемо.

Најпре ти вежемо гузицу за тај сто.

Онда ти неко убризга интравенозно. Наравно, не иде увек како треба.

Понекад лик лежи тамо и сатима урла у агонији.

Преклиње да му прекратимо муке. -А шта ако сам невин?

Нико никад није крив, чедоморче.

Не, то је урадио њихов најбољи друг или...

Није знао да је пиштољ напуњен или...

Само је хтео да их поплаши.

Али, проклет био, стајао си тамо и гледао како ти деца горе.

То је хладно.

Тако ћу и ја тебе, чедоморче.

Стајаћу тамо и гледати.

И кад ти убризгају то срање

горећеш изнутра.

А-107.

Хеј! Јеси ли ти тај Вилинхем?

Ти си момак који је спалио ту децу?

Хеј, имамо нешто специјално за тебе.

Хајде тамо.

Хеј, па то је чедоморац.

Шта има, џукело?

Стани, лицем према зиду.

Туширање је сваки други дан, и то је то.

Туча у блоку за туширање.

Дођи овамо, дечко. -Држи га.

Не мрдај! -Имаш ли га? Јесмо ли добро?

Да видимо како ти се допада самица, момче.

Кучкин син крвари. -Није више тако леп.

Нека буде твоја кучка.

Подигни му гузицу.

Говно једно. -Хајде, дижи се.

"Извини, шефе." Реци то.

Реци.

"Извини, шефе."

Реци.

Зашто, јеботе?

Поступате са мном горе него са животињом.

Не бих се тако понашао ни према свом псу.

Губи се, Тоде! Врати се у бар и нађи неку девојчуру да ти попуши.

Губи се одавде! Губи се, Тоде!

С ким ме вараш, кучко? -Са сваким у јебеном граду.

Како се зове? -Јеби се. -Проклета курво.

Дај, Тоде, доста је било.

Дај, душо. Толико те волим, знаш то.

Видиш, ниси ти тако лош.

Хајде, душо, у реду је. -Да ниси мрднула.

Дођи, душо. Хајде.

Обоје смо сјебали ствар и...

И ти си сјебала ствар.

Тата!

Тата! Тата!

Упомоћ! Помозите ми!

Пустите ме одавде!

Обећавам, никад више нећу учинити ништа лоше.

Обећавам да ћу бити добар.

12 НЕДЕЉА КАСНИЈЕ

Г. Данијелс, могу ли добити оловку и папир?

Замоли ме.

Могу ли добити оловку и папир, молим вас?

Могу ли добити оловку и папир, молим вас, господине?

Драга Стејси, не разумем зашто нећеш да ме посетиш.

Имао сам много времена да размишљам о нашем заједничком животу.

Већ ми се чини као да је било тако давно.

Опет он. Шта сад хоће? -Бако, олади.

Нисам био добар.

Претпостављам да сад плаћам за то.

Али зашто...

Зашто бих био кажњен за нешто што нисам учинио?

Знаш да никад не бих повредио ту дечицу.

Реци му да те остави на миру.

Био је зло дете које је постало зао човек.

И да си то схватила мало раније, можда бих још била баба.

Да је икога убио, то бих била ја.

Знаш шта? Написаћу писмо гувернерки Ен Ричардс

и рећи јој колико је он волео своје девојчице.

Баш дивно, Стејси.

Ја ћу написати писмо Деда Мразу.

То највише волим, Стејси.

Стварно? Какво изненађење.

Ко је то био?

Стварно си лепа у ово доба дана.

Хвала, Тоде.

Написао сам ти песму. -Стварно? Како иде?

Хоћеш да је чујеш? -Наравно, што да не?

Не иди на посао

Немој облачити блузу

Пусти ту сукњицу

Врати се у кревет

Мућни мало главом

Проведимо цео живот Ваљајући се у прашини

Допада ти се? -Неки делови.

Који део ти се допада? -Чик погоди.

Ваљање у прашини?

Пре тога. Део где си леп и сладак...

Шта радиш, Тоде?

Дај, само се правиш важан. -Само још једном, хајде.

Морам да идем. -Хајде.

Као да имаш 12 година.

Предајем се.

Драга Стејси,

Не разумем зашто ми не одговараш на писма.

Знам да никада нећеш преболети оно што се догодило,

али и ја сам све изгубио. Не само децу, тебе и наш дом,

већ ускоро и свој живот.

Откад сам овде бар један од нас месечно добије иглу.

Бог те благословио, брате. -Држи се!

Молићемо се за тебе.

Желим да верујем да чак и на овако ужасном месту постоји нешто добро.

Али видим само окрутност и патњу.

И сви га подједнако мрзимо.

И уздићи ћемо се у паровима

И победа ће прождрети смрт.

Где је твоја победа?

Смрти, где је твоја... Хоћете ли ме пустити да ходам?

Пустите ме да ходам! -О'лади, човече.

Пусти ме да ходам као човек.

Усправи се, брате. -О, Боже! О, Боже!

Пусти ме да ходам, скоте!

Хеј, чедоморче! Чедоморче!

Белче!

Хеј, дркаџијо! У чему је твој проблем? Теби се обраћам.

Мислиш да сам глуп, момче? -Момче? Понови то.

Ако ти нешто кажем почећеш да причаш како сам нешто признао

како би ти смањили казну. -Хеј, слушај добро, шећеру.

Довели су те овамо и добро ће те средити.

Боље ћеш се осећати ако признаш?

А, шећеру?

Добро.

Ја сам опљачкао златару. Хтео сам лаку лову.

Човече, кренуо је руком испод пулта по оружје

па сам му пуцао у главу.

Био сам надуван.

И јесам крив, али за убиство првог степена?

Дођавола, у најгорем случају то је убиство без предумишљаја.

Али ово је Тексас.

Знаш ли зашто то зову капитална казна?

Зато што ако немаш никакав капитал, будеш кажњен.

У праву си. -Дођавола!

Немој ми само рећи да твоја прича није иста,

јер знам оног безвезњака од адвоката ког ти је држава доделила.

Адвокати су као водоинсталатери. Постоје добри и лоши.

Али сиротињи увек западну лоши. Као што је мој деда увек говорио,

свако добије исту количину леда, само што је богати добију лети.

Наравно, можеш покушати да постанеш познат случај

или тако нешто. Можда би ти мало публицитета добро дошло.

Можда привучеш неког доброг адвоката који би те џабе бранио.

Али на крају, ко зна да ли за тако нешто имаш још времена.

Чекај. -Шта је? -Кажеш да могу добити новог адвоката бесплатно?

Да, човече. Напиши писмо о својој ситуацији

и пошаљи га „Једнакој правди Тексаса“. То је иницијатива.

И-Н-И-Ц-И-Ј-А-Т-И-В-А са А на крају.

Са А на крају.

Хоћеш да кажеш да је твој претходни адвокат

пропустио безброј прилика да обори сведочења сведока тужилаштва

или да представи могућу алтернативу

њиховим теоријама о твојој кривици?

Жалосно је отаљао посао. Пустио те је низ реку.

Ово је транскрипт са твог суђења.

И неколико књига, можда помогну.

Домаћи задатак.

Позваћемо се на хабеас цорпус. Припремам такозвану "велику жалбу".

Имамо право да представимо нове доказе, наравно ако их нађемо.

Имаш ли неки извор средстава који би нам помогао?

Некога ко ће платити приватног детектива?

Твоја жена или породица?

Немам, господине. -У реду.

Смислићемо нешто.

Морамо пронаћи нешто у твом суђењу што показује немарност.

То је теже учинити када си већ осуђен.

Желим да прочиташ транскрипт и пронађеш све што се може оспорити.

Можеш ли то?

Мислим да ћу се снаћи и поред густог распореда.

Ова жалба може бити твоја последња шанса.

Мршава, додуше.

Хеј, Металика, чујем како читаш.

Батали то, дођи да те победим у картама. -Од овога ме боли глава.

Намерно то тако пишу да тупани као ми не би ништа схватили.

Овде има пуно чудних речи, брате.

Презриво, колоквијално. -Чик то напиши без гледања.

Аналогно. Да ли то уопште изговарам правилно?

Минуциозно. -Да. -Испреплетано.

Сада ћу ти мало отворити очи.

Та прва жалба можда никуда не одведе.

Неће променити пресуду свог друга из лова.

Можда имаш шансе на Апелационом суду.

А шта је с Врховним? -Шалиш се?

Нагне ли се још мало удесно, претуриће се.

Ове књиге пишу о правди као да она заиста постоји.

Човече, нема правде у овом систему.

А нема је ни у овом животу.

Знаш ли зашто сам ја рођен црн?

Да, црн као ђаво. И зашто си ти рођен сиромашан и глуп?

Зар не могу бити сиромашан и паметан? -Не, брате, то је лаж.

Шта ако је неко стварно невин? -То нема никакве везе с овим.

Смртна казна је добра политика.

У ствари, у изборној години увек нас убију двапут више.

То је политика према таквима као ти. -Стварно? -Да.

Твоји политичари мекушци осећају се као прави мушкарци убијајући људе.

Узми карте.

Држи се, брате.

Други покушај за пет јарди. Лопту на 38 јарди хвата Смит...

Идемо! -Хајде, мали. -Идемо! -Тако је!

Трчи! Трчи, дечко! -Идемо!

Трчи, дечко! -Тако је, одлично.

То!

Тачдаун за Каубоје из Даласа!

Каубоји по први пут прелазе у вођство.

Немају они појма како је на Југу, мали!

Хајде, идемо! -Баци коску!

Шта кажеш на момке?

Хеј, хвала што си покрио моју смену. -Да, дугујеш ми, гаде.

Меги би ме живог одрала да сам пропустио Бекину забаву.

Имали смо кловна, торту, све по пропису.

Лично сам служио сладолед малим принцезама.

Било је баш добро. -Излази одатле, Вилинхеме.

Да, шефе. -Пожури. -Журим шефе.

Стварно журим.

Стварно журим да одем и ништа не радим.

Прислушкујеш ме, чедоморче?

Шта? Нисам...

Да, шефе, прислушкивао сам. -Проклети перверзњаче!

Полако, ја сам задужен за њега. -Е, заболе ме.

Нећу да овај болесник слуша о мојој деци.

Погледај ме, зашто те толико интересује мој живот?

Хајде, човече, идемо.

У недељу је и мојој ћерки био рођендан.

Ја бих убио дркаџију.

Шта би ти урадили? Осудили на смрт?

Он је обична будала, Понче.

Вероватно су га злостављали у школи.

Каже да има ћерку.

Понче!

Пончаје!

Шта је било, Понче?

Ја...

Данас сам добио датум.

Селе ме у ћелију с надзором.

Плаше се да ћу се убити.

Дођавола, Понче!

Тако је како је.

Дођавола, размишљам...

Тражићу две порције похованог лука уз пилећи стек.

Са тексашким грашком.

И један милкшејк од јагоде.

Све ћу то исповраћати по оном проклетом месту.

Боже, дај ми снаге да прихватим своје...

Не, не, пустите ме! Пустите ме, пустите!

Још није моје време, човече. Није моје време!

Не! Не! Не још!

Идемо, брате. Идемо.

Не могу ја то. Не, човече. -Можеш, Понче. Можеш.

Не, не могу. -Можеш, брате. Усправи се!

Хајде, Понче. Не брини, све ће бити у реду, мали!

Пончај Џејмс! Пончај Џеј...

Идемо, Понче! Идемо, брате!

У реду! Пончај Џејмс!

Запамтиће те, Понче!

1999. СЕДАМ ГОДИНА КАСНИЈЕ

Здраво.

Треба ли вам помоћ?

Из овог сте краја?

Зашто сте тамо стали?

Нисте ми деловали опасно.

Мислила сам да могу да се изборим са вама.

Нисте се уплашили? -Молим? -Нисте се уплашили?

Вас? Зашто? -А зашто да не?

Нисам ни размишљала о томе.

Много вам хвала. -Хвала.

Можете ли остати још тренутак?

Можда сте баш ви особа какву тражимо.

Сад сте се уплашили?

Па, мало ми је чудно, искрено да вам кажем.

Шта хоћете од мене? -Вашу адресу.

Зашто? -Желим нешто да вам пошаљем.

Не морате ништа да ми шаљете. -Желим да вам узвратим услугу.

Мислим да је вама и мени било суђено да се сретнемо.

Па, је л' то била нека лудача или...

Зашто је хтела твоју адресу?

Рекла је да можда неко жели да ми напише писмо.

Ко? -Неки затвореник.

Шта је? -Ништа. -Шта је? -Класика, Лиз.

Опет почињемо. -Напуштени мачићи, породица бескућника на паркингу.

О, боже! -Гладна афричка деца на ТВ-у.

Добро, лаковерно, меко срце. -Нисам то рекао.

Десет година си ме звао Света Лиз. -Нисам на то мислио.

Давно смо престали да се лажемо, зар не, Џорџе?

И тако, јуче сам добила писмо.

Здраво, мама. -Здраво, како је било у школи?

Земља зове Џули.

Молим? -Није важно. Волим те. -И ја тебе.

Каже: „Драга гђо Гилберт, вашу адресу сам добио од ТЦАДП-а.

Речено ми је да бисте можда били вољни да се дописујете

с неким попут мене.“ -Шта ти је тај ТАД?

ТЦАДП, Тексашко удружење за укидање смртне казне.

Како си се у то упетљала? -Преко даме која је тражила моју адресу.

Не слушаш ме. -Не, слушао сам те. Шта је урадио? -Нема везе.

Дај, Лиз, реци ми. Зашто је осуђен на смрт?

Он...

Спалио је кућу са децом у ној. -Баш дивно

Добро. Ево.

А зашто тачно то радиш?

Нисам рекла да сам пристала. -Али размишљаш о томе.

Могу ли просто да не знам? Не знам.

Зар ти није довољна брига о једној особи осуђеној на смрт?

Извини.

Јесте ли ти и деца добро? Имате ли новца?

Да. -Ако вам нешто затреба, само... -Твој чек стиже на време.

И о томе само већ све рекли.

Изневерио сам те, Лиз. А ти си ми се ипак нашла.

Да је било обрнуто, да ли бих се ја теби нашао?

Хоћемо ли веровати да бих или ћемо признати истину?

Како си?

Стварно?

Мама, заборавила си млеко.

Касније ћу отићи до радње. -Добро. -Мама, шта то читаш?

Писмо од типа који је у затвору, јер је убио децу. -Џули!

Зашто, написаћеш неки комад о њему?

Не, душо, тај затвореник...

Жели да га мама посети. -Озбиљно?

Многи људи обилазе затворенике, не кажем да ћу...

Знаш да ће га убити, зар не? Заслужио је.

Имаш ли неке обавезе, рецимо, школу или да очистиш овај неред?

Мама, знам шта је смртна казна...

Не могу да верујем да размишљаш о посети убици.

Нисам рекла... -То је грозно. -Нисам рекла да је невин.

Добро, а шта хоћеш да кажеш? -Да је људско биће.

У реду, касним. Дејв ће ме одвести. -Касније идеш да видиш оца?

Не, и гремлини ће бити тамо. -То су ти брат и сестра.

Шта је?

Добро, отићи ћу. -Важи. Да дођем по тебе?

Не, довешће ме Дејв. -Јави ми се, молим те.

Мама, имам тренинг до 6. Вратићу се аутобусом. -Важи.

Мислила сам да дођем по тебе. Шта је са кашом?

Осуђеницима на смрт није дозвољено да се друже с осталим затвореницима.

Немамо апсолутно никакав контакт са спољним светом.

Нико на целом свету не зна да ја постојим.

Осећам се као да ме полако бришу.

Молим вас, извините на писању, тек учим како боље да се изразим.

Додао сам вас на листу посетилаца, за случај да одлучите да дођете.

У међувремену, надам се да је вама заувек кренуло набоље.

Ваш, Камерон Тод Вилинхем.

Добар дан, господине, дошла сам да видим Камерона Тода Вилинхема.

Изволите, госпођо.

Хвала што сте дошли, гђо Гилберт. Драго ми је што вас видим.

И мени је драго, Камероне.

Сви ме зову Тод.

Стварно? Тоде.

Стварно сам вам захвалан што сте превалили оволики пут.

Из Хјустона сте, зар не? -Да.

Како сте путовали? -Добро.

Била је мало гужве, знаш какав је постао хјустонски аутопут...

Лудница.

Ви сте ми први посетилац након дуго времена.

Стварно?

Па, лепо. Ваљда. А зашто је то тако?

Мислим, долази ли ти жена?

Не, Стејси и ја више нисмо заједно.

Мислим, то је разумљиво, али...

Недостаје ми.

Жао ми је.

А шта је са твојим родитељима?

Они су у Оклахоми, госпођо.

То је 320 км у оба правца.

А моји су стари. Мама је слабог здравља, па...

Дођу кад могу.

Причај ми мало о...

О свом животу овде, какав је или...

Нема ту много шта да се прича. -Да.

Имаш ли неке погодности или... Не знам.

У затвору? Не, госпођо.

Жао ми је, Тоде. Не знам... Не знам...

Шта да те питам, ни како...

Само отежавам овај разговор.

Не, госпођо. А како сте ви? Причајте ми о спољњем свету.

Можда ћу за неко време изаћи одавде.

Да, наравно.

Боље ме зови Елизабет, јер кад ми кажеш „госпођо“

имам осећај као да причаш са мојом мамом.

Елизабет. -У реду.

Па... Да видимо.

Удата си? -Ја? Разведена сам.

Деце? -Двоје

Ендрју и Џули. -Дечко и девојчица. -Да.

Баш лепо. -Да, да.

Моја старија девојчица, Амбер, сада би имала 11.

Кармен и Камерон би имале 9. Биле су близнакиње.

Близнакиње?

То је сјајно. -Да, госпођо...

Елизабет.

Јеси ли икад пробала да промениш пелене двома истовремено? -Не.

Стејси је говорила да је то исто као да покушаваш

да ухватиш два науљена прасета на сеоском вашару.

Били су најлепше бебе на свету.

Све су биле различите, али од истог штофа.

Камерон је била паметна. Имала је рутину које се држала.

И ако би то ико пореметио, а њој се не би свидело,

цео Тексас би обавестила о томе.

Кармен је на мене.

А Амбер, она је била сјајна старија сестра.

Кад смо завршили с преуређењем собе за бебе,

окренула се према мени и рекла: „Тата,

волим нове бебе, али када ће отићи кући?“

Боже, рекао сам ти да желим да чујем шта има у свету,

а све време само ја причам. -Нема везе.

Жао ми је. Дуго сам био сам.

Колико? -Осам година.

Сад се ближимо крају реда.

Плашиш ли се, Тоде?

Нисам убио своју децу, Елизабет.

Кунем се.

Волео сам их више од живота.

Време је истекло.

Било је чудно. Био је миран и тихо је говорио.

Зато што жели да ти се увуче у гаће.

Знаш да је то истина. -То је било грубо.

Уз то, обожава ђавола. -Не! -Да.

Не, чула сам то на ТВ-у.

Спалио је оне бебе и жртвовао их ђаволу лично.

Озбиљно? Девојке, ви сте се отргле контроли.

Ако ико приђе мојим девојчицама,

чека га колт који држим поред кревета.

Сама помисао на тебе с колтом у руци

тера ме да размислим о селидби из овог краја.

Хајде да почнемо.

Хоћеш ли нешто искористити у свом новом комаду?

Не знам. -Фасцинантно.

Лиз, шта кад би неко покушао да повреди твоју децу?

Учинила бих било шта. -Видиш? -Није у томе ствар.

Наравно да јесте. -То је свеједно узимање живота.

Чудовишту које не заслужује да живи. -То је обична освета.

Мислим, зар смо још на том нивоу? Зар то није примитивно?

Не, то се зове узвраћање. Нека казна одговара злочину.

Онда, онда убиј свог бившег мужа.

Зар то не би било сјајно?

Лиз, немој постати као оне тужне жене о којима слушамо

које се заљубљују у... -Ја? -Само кажем.

Много ти хвала што бринеш за мој љубавни живот.

Али не брини, чак и очајница као што сам ја

зна да љубав с осуђеником на смрт нема никакву будућност.

Здраво.

Тата је умро.

Драга Елизабет,

нисам стигао да ти изразим своју дубоку захвалност што си ме посетила.

То ми је данима подизало расположење.

Господине?

Некада сам био пун мржње.

Мрзео сам судију, мрзео сам поротнике.

Мрзео сам све који су се огрешили о мене и желели ми смрт.

Ваљда је после толико времена мржња сагорела у мени.

Напорно сам радио на свом случају и...

Чудно је то, али више нисам она иста 24-годишња будала

која је изгубила своје место у свету.

Више сам научио међу ова четири зида него икада у школи.

Сећам се сваке речи нашег разговора.

Ти си особа какву никад нисам имао прилике да упознам.

Уметница испуњена интелектуалним идејама и овоземаљском мудрошћу.

"За мене је то било више од обичне везе са светом.

То је разгалио моје срце и створило свемоћни сјај око мог бића."

Звучи као да се спрема за матуру.

Па, пре свега је свемоћно. А друго, можда само покушава да се поправи.

Мислим, постоје и неки други које познајемо и који би можда требало

да уче за матуру. -Учим!

Хоћеш ли га опет посетити?

Да ли је то... нешто?

Могла бих. -Зашто?

Не знам, душо.

Знаш, кад просто пожелиш да урадиш нешто...

да помогнеш...

некоме ко осећа...

тако много, знаш?

Не знам шта причам. Има ли смисла ово што говорим?

Искрено?

Не баш.

Не могу да верујем да си се вратила. -Као што видиш јесам.

Види ту њу. Баш си лепа.

Не мораш то да говориш, Тоде. -Шалиш се?

Твоја коса, очи, хаљина, све је...

Очараваш ме. -Добро.

Устани, учини ми. Окрени се. -Молим?

Хајде. Само једном.

Хајде. -Не.

Како си? Лиз, последњи пут кад си била овде само сам ја причао.

Како су ти деца? Џули и Ендрју, је л’ тако? -Да.

Добро су.

Јесам ли ти рекла колико су стари? -Ниси. -Џули има 17.

Супер је паметна. Дивно је дете, али...

Уме понекад да буде права досада.

Господе! -Боље да не знаш какав сам ја био са 17. Веруј ми.

Стварно?

А Ендрју? -Има најлепше пегице на свету.

Срцеломац? -Полако постаје.

Често виђају тату?

Шта је било?

Тата им је умро пре пар недеља. -Баш ми је жао.

Прими моје саучешће.

Обоје знамо како је кад изгубиш некога.

Написао сам песму о мојим девојчицама. Ужасна је.

Хоћеш да је чујеш? -Наравно.

Лоша је.

Знам да њихова лепота потиче дубоко изнутра.

И све што не ваља поправиће њихова љубав.

Та лепота њихова јединствена је.

Вреднија је много од скупих антиквитета.

Лепо.

Ужасна је, зар не?

Ужасна је.

Свим одељењима, прозивка за 5 минута.

Навијаш за Каубоје, зар не? -Да.

Мислиш да су Ејкман и Ирвинг и даље најбољи?

Хоћеш ли завршити? Смрзао сам се.

Схватио сам што си стално нервозан. -Стварно? Зашто?

Зато што си и ти овде затвореник као и ја.

Ниси на дну, али ниси ни на врху.

Ти си негде усред гомиле.

Да би се осећао као неко и нешто,

мораш да се истресаш на оваквима као што сам ја.

Али то те нигде неће одвести јер ћеш увек остати у средини.

Стварно? Шта си ти сад, мој психијатар?

Само имам много времена.

Јеси ли читао „Човекову потрагу за смислом“?

Нисам био на том часу. -Написао је Виктор Франкл.

Добро. -Човек у основи каже:

„Живети значи патити,

а да би преживео мораш пронаћи смисао у патњи.“

Дао сам обећање својој ћерки.

Понекад ме посећује.

И ти имаш ћерку, зар не?

Како се оно зваше?

Беки. Хајдемо унутра.

Нема потребе да ти стављам лисице. -Мислиш? Осећам се опасно, брате.

Баш, немаш ти петљу.

Како си?

Стварно?

Много радиш?

Ово си ти.

Мада, не личи баш на тебе.

Могао сам мало да јој дотерам фризуру.

Виђаш ли сестре?

Јесу ли добро?

Јеси ли љута на мене?

Јеси ли љута на мене?

И даље их виђаш?

Да, и бринеш њима?

Да?

Хоћеш ли им рећи да си видела тату?

Рећи ћеш им да ми је жао?

Знаш да то нисам ја урадио, зар не?

Дакле, Тоде, хтео си да сазнаш нешто о мом животу, па ево.

Вероватно ниси желео баш овако детаљно,

али рекао си да желиш да знаш све.

Јутра су тешка. -Добро јутро!

Тинејџери мисле да могу остати будни целу ноћ,

а онда изгледају изненађени кад морају да устану због школе.

Вероватно сам их превише размазила, али то је моје мајчинско право.

Таква сам. Ваљда желим да знају да сам увек ту за њих.

Али да ти кажем, понекад ми тај сат између шест и седам ујутру

изгледа као 5 минута.

Доручак. То ти је доста? -Јесте.

Загрли ме. -Ћао, мама. Волим те. -И ја тебе.

Већину дана покушавам да пишем. У последње време не толико.

Пошто ми је живот такав какав је,

не могу а да не размишљам о свим плановима који ми се нису испунили.

Знам да то звучи размажено некоме у твојој ситуацији,

али рекао си да желиш истину.

Драга Елизабет, не могу ти се довољно захвалити

што си са мном поделила своја размишљања и осећања.

Никад се заправо пре нашег дописивања нисам загледао у себе.

Драги Тоде, добила сам твој цртеж. Предиван је.

Рекла си да те занима какав је мој живот.

Покушај да по цео дан проводиш у својој кухињи.

А онда помисли како би било да остатак живота останеш у њој.

Обични затвореници причају о одслужењу казне,

али за нас који чекамо смртну време не постоји.

Сат је стао оног тренутка кад смо осуђени на смрт.

Људи кажу да треба живети као да сваког тренутка можеш умрети.

Смрт већину људи стигне ненадано.

Заспиш, или ти се тело угаси или доживиш несрећу,

али живети чекајући

и знати да у сваком тренутку могу одлучити да те погубе,

не можеш да не размишљаш о удубљењима на вратима

која су направили осуђеници борећи се док су тамо улазили.

Јесте ли сигурни да желите овај?

Мало је досадан, а порота је већала само један сат.

Имам бољих случајева. -Само овај, молим. -У реду.

Хвала, господине. -Нема на чему. Следећи!

Толико је желео да уђе да је прозоре разбио монтирачем за гуме,

али је ватра одувала стакло на њега.

Никад нисам видела мушкарца да толико плаче.

Децу није ни покушао да спасе док се није појавила полиција.

Мени је све деловало као представа.

Не би ме изненадило да је он подметнуо пожар.

Ова назови слика висила је изнад кревета Тода Вилинхема.

Др Григсон, шта нам можете рећи о њој?

Из мог искуства, такве слике смрти и насиља

често се повезују с активностима секти.

По мени, Тод Вилинхем је тежак социопата који нагиње насиљу.

Да ли је истина да је полиција позвана код вас да смири ситуацију

јер је Тод Вилинхем био пијан

и називао вас курвом, кучком и дрољом?

Тод никада не би повредио те девојчице.

Волео их је свим срцем.

Понашао се према девојчицама боље од свих других.

Господине Хортон? -Немам више питања.

Хвала што сте ме примили, господине Хортон.

Можете захвалити мојој девојци, Ронди. -Да?

Рекла је да вас морам примити да јој не бисте више досађивали.

Само сам хтела да чујем ваше мишљење о Тоду Вилинхему.

Значи, познавали сте га и раније?

О, да.

Претпостављам онда да су га у граду сви знали?

Прелазили улицу и клонили се невоље, рекао бих.

Тај момак је значио невољу. Испричаћу вам једну причицу.

Ноћ након што су Тодова деца умрла,

цео град се окупио да сакупи новац за њихову сахрану.

Понашао се као да је управо добио на лутрији.

Пио је, играо пикадо. Играо је и подврискивао.

То што се неко неприлично понаша не значи да је убица, зар не?

У праву сте.

Неприлично је и стати на његову страну.

Делујете као образована жена.

Имао је мотив, имао је начин, наука је то подржала.

Зашто сте толико сигурни да је невин?

Искрено, не знам да ли је невин или не.

Питање је да ли је имао поштено суђење? -Дозволите да погађам.

Видели сте Тома и шармирао вас је.

У Корсикани је био познат као женскарош.

Не знам ништа о томе,

али знам да нисте испитивали сведоке који су променили своје приче.

Нисте контактирали Тодове пријатеља.

Нисте пронашли ниједног стручног вештака.

Жао ми је, господине, али...

Изгледа да нисте ни покушали да пробудите сумњу код поротника.

Где сте стекли правничку диплому?

Држава ме није довољно плаћала и да нахраним коње

и да њега браним, али дао сам све од себе. -Јесте? -Јесам.

И упркос вашој процени мојих професионалних способности,

чињеница остаје.

Тај момак је чудовиште и зато ће умрети.

Брините о живима, гђо Гилберт. -Да, можда бисте и ви могли.

Имамо довољно да поднесемо жабу Апелационом суду.

Извините, господине, али овај Хортон делује као потпуни губитник.

Мислим, у старту је одлучио да је Тод крив.

Тодово суђење јесте било хорор представа, али не значи да је невин.

А шта је онда с његовом жалбом? -Гђо Гилберт, ценим вашу ревност.

Шест година сам радио на том случају и никуда нисам стигао.

Има много других којима могу помоћи.

Али шта ако... -Одбили су му хабеас цорпус.

Тражите да држава поново отвори случај

на основу сведочења о Тодовом карактеру,

иако је примарни фактор у овој пресуди била истрага паљевине.

Морам се сложити с вештацима, гђо Гилберт. Ватра не лаже.

Видите, били сте добри према њему и ја се томе дивим.

Лична умешаност може вам замаглити истину.

Ја сам био тамо.

Немојте дозволии да вас емоције понесу.

Емоције? Зашто? Зато што сам жена?

Нисам тако мислио. -Па, просветлите ме онда.

Гајите симпатије према човеку какав је постао.

Не заборавите какав је био.

Сјајно, завршићу ваш посао уместо вас. -Чекајте мало.

Извините, нисам хтео да будем непристојан,

али дуго сам радио на томе.

У једном тренутку сам морао да одустанем. -Знате шта?

Читала сам овај досије. Тај тип Џони Веб...

Његово сведочење делује као потпуна лаж.

Постоји ли начин да дођемо до њега?

Здраво.

Здраво.

Како сте? -Јесте ли ви из неке од оних црквених група?

Нисам. Судија Пауел вас је звао, зар не?

Јесте. -Да, ја сам...

Разговарала сам с неким људима о Тоду Вилинхему.

Звучи ми познато. -Да, на суду сте рекли

како вам је признао

да је подметнуо пожар у ком су страдале његове ћерке.

Тако је. Да, сад се сећам.

Тужно, али стварно је рекао.

Да, пажљиво сам прочитала ваше сведочење.

Само ме занима како се све то заиста десило.

Давно је то било, знате.

Да, ја се не сећам ни прошле недеље.

Али свакако би ми помогло ако бисте ми било шта могли рећи.

Па...

Био сам у својој ћелији.

Знате? Онда су ми довели тог типа.

Мало смо причали...

И онда ми је признао.

То је отприлике то. -Тек тако?

Сматрали сте да добро познајете Тода, или...

Као што рекох, делили смо ћелију, па, знате...

Шта мислите, зашто је вама признао?

Ваљда је морао некоме да каже.

Знате? Понекад је и незнанац добар за то.

Како то иде?

Кад сведочите у нечијем случају?

Да ли вам смање казну или...

Да ли се нешто променило?

Ви сте варилац?

Ваљда. -И мој тата је то био.

Да ли сте желели да будете варилац?

Подводни варилац, у ствари. -Најготивнији посао.

Па јесте ли успели? -Камо среће.

Мада, ишао сам на курс, учио сам и све то. Био сам доле...

Немојте рећи, у Хјустону?

У Хјустону, да. -У Океан корпорацији?

Да, баш тамо. Тамо све имају.

То је скупо. -Да, не питајте!

И далеко је одавде. -Још како.

Ишао сам својим камиончићем. -Овим?

Да, да, то је моја бебица. -Сладак је.

Скоро сам га добио новог. Зашто ме питате све то?

Како сте све то платили?

Сетила сам се шта сам хтела да вас питам!

Да ли вам је Џексон, окружни тужилац...

Да ли вам је обећао смањење казне за ту причицу коју сте испричали?

Ја не знам... -Да ли вам је то рекао?

Не знам... -Обећао је да ће се побринути за вас?

Раде ли они то? -Није ми више до приче, па...

Извини, Џони, али... То је била нагодба?

Да, али то не бих смео да причам, па...

Ко ти је рекао да то не причаш, окружни тужилац?

Тражио је да не причаш. Искористио те је.

Време је да кренете, госпођо. -Слушај, убиће невиног човека!

Мораћеш да живиш с тим. -Готово! -Убиће невиног човека.

Мораћеш да живиш с тим! -Имам пиштољ.

Само причамо. -Ја сам завршио. -Добро. У реду, нисам полицајац.

Носи се онда одавде! -У реду.

Могао би да помогнеш.

Молим те.

Претио ти је? Тај глупи дркаџија ти је претио?

Слушај, његова прича заудара, а знаш зашто?

Тај тип је цинкарош.

Мислим да је тужилац платио некоме да га потплати.

Узео је мито?

Какав бескичмењак! -Али схваташ ли шта то значи?

Имамо цинкароша, канту за бензин која никада није пронађена

и Стејсино сведочење. -Да. -Погледај све те доказе.

Рив каже да нема проблема. Имамо довољно за почетак.

Поднеси жалбу Апелационом суду.

Апелационом суду? Већ сам му се пет пута жалио, Лиз.

Имам право само још једном. -Али имаш право још једном.

Проћи ће као и све остале. -Тоде, имаш право још једном.

Да ли мислиш да је живот фер, Лиз?

Наравно да није.

Мислиш да се Бог слаже с тим? -Мислим да не знамо његове плане.

Не усуђујем се ни да их замислим.

Желим да живим. -Зато нећемо ни на тренутак одустати.

Важи?

Живот није фер.

Шта ћемо да радимо?

Мислим, можда је ово, управо сад,

најбоље што имамо.

Имамо једно друго.

Знамо колико је све то погрешно.

Можда је ово део божјег плана.

Свима нама овде доле остаје да покушамо да га схватимо.

Прелепо, душо.

Ово је наша кућа?

А то је мама? Плаче?

Плаче јер сам био зао према њој?

Је л' ово тата?

Тата је био лош?

Жао ми је, душо.

Доктор који је сведочио да је Тод социопата,

никада се није ни видео с њим.

То није поштено. -Тачно.

Да. -Њега доводе кад год желе гарантовану смртну казну.

Зову га Доктор Смрт. -Доктор Смрт?

Избачен је из Америчког удружења психијатара

„због постављања дијагноза без сусрета с оптуженицима“.

Ево зашто мораш све да прочиташ.

Обећавам, сутра увече ћу ти нешто скувати.

То је стварно грозно. -Волим хладну пицу.

И ја, али је бар стави на тањир.

Хеј, Џулс, да ли је звао др Харст док нисам била ту?

Није, ћао. -Куда ћеш? -Идем да учим.

Са Дејвом?

Па ти знаш и његово име!

Молим?

Слушај...

Шта је?

Претпостављам да је сјајно дописивати се с убицом,

али си изгледа уобразила да си ти некакав херој.

Да ли уопште знаш да Ендрју сваке ноћи заспи у сузама

јер му недостаје тата?

Немаш ти појма шта се овде дешава.

Знам. -Не знаш.

То није истина.

Жао ми је.

Жао ми је, душо.

Далас се налази на 37 јарди од гола Аризоне.

Други покушај за осам јарди. Каубоји крећу у напад.

Ево напада. Кардинали се бране.

Хантигнтон бежи на лево. Поново је ухваћен! -Дај бре!

Овог пута је то био Вилсон.

Какав је то квотербек коме пресеку три бацања у првој четвртини?

Вилинхеме, Каубоји везе немају. -Завежи море!

Ко би рекао да Каубоји трипут заредом неће ући у плејоф?

Да, страшно. -Невероватно.

Као прво, причамо о људском животу.

Дакле, сад покушавате да докажете да је Тод невин?

Па не бих баш то тако назвала, само помажем његовом адвокату.

Тодово суђење било је обична лакрдија.

Вилинхеме, на радију причају о теби.

Тоде, промени станицу.

На коју фреквенцију? -На 1060.

Мислила сам да ћу се сусрести с убицом,

али упознала сам рањивог, осећајног човека.

Веома је лако причати с њим.

Како мислите да промените мишљење људи који знају Тодову прошлост,

да је тукао своју жену пред више сведока и...

Да ли сте ви икада у животу били окрутни према некоме?

Да ли вас то чини убицом? -Не.

Очигледно је да су се искази сведока променили

од изјава које су дали полицији до тренутка када су ушли у судницу.

Постоје нови ДНК докази. Можда постоје и нови докази о пожару.

Постоји много питања на која треба одговорити.

Дакле, хоћете да кажете да верујете да је Тод невин?

Да.

Верујем да ће држава Тексас убити невиног човека.

Желите ли да убијете невиног човека?

Постоји више него довољно доказа да се Тоду усвоји жалба.

Ако има неких питања...

Одређен ти је датум.

17. фебруар.

Веома сам узбуђена.

Читала сам нешто о неком, наводно,

водећем светском стручњаку за пожаре. Зове се Харст.

Имам поруку за њега. Сазнала сам да живи у Остину.

Мислим да је управо то оно што нам треба.

Треба нам стручњак који може да докаже апсурдност оптужбе.

Лиз, нисам овде да будем спасен.

Ја не... -Нисам лик из твојих комада,

ни твој назови дечко, нити неко ко треба да унесе узбуђење

у твој иначе досадни живот домаћице распуштенице.

Овде сам да умрем.

Ово су моји последњи дани, Лиз. Не твоји.

И не желим да их испуним твојом лажном надом.

Стварно сам ти захвалан за сву твоју веру у мене.

За све што радиш, али истина коју ћеш открити више није важна.

Она ништа неће променити.

Лагао сам, Лиз.

Лагао сам те.

Све сам вас лагао.

Рекао сам да сам отишао праву у дечију собу, што сам и јесам.

Отпузао сам до њих, запаљено срање је падало по мени.

Свуда је био дим, све је горело.

Покушао сам да уђем, али нисам могао јер је било претопло.

Амбер!

Већ тада сам знао да су...

Плашио сам се да...

Био сам престрављен да ћу видети своју децу како горе.

Желео сам да се вратим унутра, али нисам смео, био сам престрављен.

Дакле, јесам крив.

Човек који не може да спасе своју децу, не заслужује да живи.

Жели да се све заврши.

Можда је у праву. Можда га само мучимо.

Будимо искрени, колике су нам шансе?

Није важно. Шта мислите?

Зар мислите да се овде ради само о Тоду?

Систем не функционише. Пукао је.

Шта мислите, колико је других надрљало?

Да.

Неко време смо били лудо заљубљени.

Онда смо се након рођења близнакиња венчали.

Мислила сам да то значи да ме стварно воли, али...

Сад мислим да је то урадио само због деце.

Стејси, ако можеш да се сетиш било чега што би га спасло...

Стигли смо до краја. Убиће га.

Знам, да. -Молим те, помози нам.

Мој брат је полицајац.

Каже, ако се Тод извуче онда ће морати мене да оптуже,

а Тод ће им помоћи у томе. Нећу у затвор уместо њега.

То је сулудо.

Тод те воли.

Стално прича о теби. Мораш отићи да га видиш.

Не могу. -Стејси, био је отац твоје деце.

И променио се. Молим те, иди да га видиш.

Здраво, душо. -Здраво, мама. Неки доктор ти је оставио поруку.

Доктор Ха... -Харст? -Јесте. -О, боже.

Чекај. -Мама, је л' све у реду? -Јесте, сине, то није лекар.

Добро. -Пријатан дан. -Важи.

6. ФЕБРУАР ЈОШ 11 ДАНА

Веома смо вам захвални што сте пристали то да погледате, мислим...

Који сте знак? -Молим?

Који сте знак у хороскопу?

Ован. -Читате ли свој хороскоп?

Понекад. -Понекад је тачан, а понекад није.

Па, све то је само...

Људи су одувек били опчињени звездама.

Исцртавали су њихова кретања.

Могли су вам рећи кад је Меркур ретроградан

или кад је Марс у линији са Венером.

На основу тих посматрања радили су предвиђања.

Звали су се астролози.

Били су стручњаци за Сунчев систем.

Онда су се појавили астрономи

који су доказали да су њихове идеје најобичнија глупост.

Проучио сам извештај који су написали њихови вештаци.

Дођите.

Померите ноге.

Шта видите?

Ништа? -Тачно. Нема трага ватре.

И не постоји никакво напрсло стакло.

Напрслине настају...

кад се попрска водом из ватрогасних црева.

Два дана сам провео детаљно проучавајући овај случај.

Проблем са истражитељима је то што се труде да нађу оно што траже,

чак иако тога тамо нема.

Решили су да је Тод крив и пре него што су и крочили у ту кућу.

Били су толико сигурни да је у питању паљевина

да се нису ни потрудили да погледају грејалицу.

Ко год је тамо увео струју никад није чуо за безбедносни код.

Девојчице? -Пламен је досезао до плафона,

ширио се на зидове, а онда се спуштао надоле.

Тата!

Ватра је букнула тренутно.

У истом тренутку се запалило све што је могло да гори.

Шаре коју су вештаци открили

такође указују на тренутну ватру.

Убрзивач на трему?

Роштиљ на угаљ и бензин за упаљач

вештаци су некако заборавили да помену.

Моје девојчице горе!

А фрижидер који је блокирао врата?

Линолеум испод је недирнут.

Одувек је био ту, никад није померан.

Мој извештај се заснива на стотинама сати експеримената

које су вршили највећи стручњаци на том пољу.

Њихови назови експерти можда су видели много пожара,

али на крају крајева, они су само астролози.

Хвала, г. Харст. -Много вам хвала.

Постоји још једна ствар коју морамо...

Колико вам дугујемо?

Не верујем у астрологију, гђо Гилберт,

али верујем у карму.

Моја је да помогнем кад год могу. Било ми је задовољство.

Тоде, нашли смо Харста. Слушај.

Нашли смо Харста! Нашли смо га!

Каже да оно никако није могла бити паљевина. Знаш ли шта то значи?

Ако нема паљевине, нема ни злочина.

Можеш ли да верујеш? -Не, не могу.

О, боже! -Баш као што ја све време и говорим.

Ривс је тренутно на путу до Одбора за помиловање.

Каже да ово морају узети у обзир као ослобађајући доказ.

Тоде, имамо реалне шансе!

Не знам, Лиз.

Не смем опет почети да се надам.

Нада је лоша. Остало ми је још десет дана.

Ако почнем опет да се надам тих десет дана ће ми овако проћи.

Разумем, али ја се надам.

Знаш ли о чему сам размишљао док сам те чекао?

О чему?

Након свих грозних ствари које сам ти рекао,

мислио сам да си ме напустила.

Никад.

Никад.

НОВИ НАУЧНИ ДОКАЗИ.

Ајрин. -Да?

Морам ову копију Харстовог извештаја

да пошаљем Одбору за помиловање. У реду?

Предомислио сам се, ја ћу. Хвала. Извини.

Здраво, Синди. -Здраво, Скипе. -Можеш ли ово одмах да пошаљеш?

Наравно. -Много ти хвала. Пријатан дан. -Такође.

Овај факс је управо стигао из Одбора за помиловање.

ОДБИЈЕНО

Како су могли одбити нешто што нису прочитали?

10. ФЕБРУАР - ЈОШ 7 ДАНА -Нема потребе.

То је нова интерпретација постојећег доказа

употребом научних метода које тада нису биле доступне.

То га чини новим доказом.

Како је могуће да се нису ни састали?

То је... Хало? Хало?

Ајрин, желим да напишем жалбу за 30-дневно одлагање погубљења.

Не морате да вичете, имамо интерфон.

И сазнај до колико ради гувернерова канцеларија.

Здраво. -Здраво.

Хвала што си дошла.

Како си?

Добро. -Лепо.

Лепо изгледаш.

Не, не изгледам. -Да, изгледаш. Те очи...

Све ове године си желео да дођем, шта си хтео?

Гђа Гилберт каже да ми је сада једина шанса

да гувернер одложи погубљење.

Треба ми твоја изјава.

Не могу то, Тоде. -Зашто?

Гувернерки Ричардс сам већ писала. Није ми одговорила.

Треба да пишеш гувернеру Перију, иначе ништа од помиловања.

Све ово време само сам те ја бранила. -Шта те сад спречава?

Много тога. Бака. Имаш ли представу колико људи

не жели да ти помогнем? -Овде си само ти.

Стварно не могу. -Зашто си онда дошла?

Били смо у браку, мислила сам да треба. -То није разлог.

Мислим да те мучи савест што ми ниси помогла.

Чекај мало. -Где је отишао сав онај новац?

Молим? -Новац од осигурања би ми користио за адвоката.

Покушала сам да преживим и вратим се у живот. -На себе?

На своју фризуру?

Ти нокти делују скупо. -Да, тамо је отишао.

На твоје улепшавање. А мене си откачила.

Туцала си се са свакаквим идиотима. -Ти ћеш да ми кажеш.

Знаш ли само колико сам девојака чула како се хвале

да су се туцале с осуђеником на смрт?

И све су истините. Све су истините. -Да, знам.

Све су се туцале са чедоморцем. -Хеј, уопште се ниси променио.

Како ти то знаш?

Како ти то знаш? -Јер те знам, Тоде Вилинхеме! -Дванаест година, кучко!

Дванаест година ти је требало да стиснеш петљу и дођеш!

Зашто ниједном ниси дошла? -Јер су ми рекли да си убио моју дечицу!

Хеј, доста!

Али ти знаш да нисам.

Знаш да не бих повредио ту децу, Стејси. Знаш!

Провео сам 12 година размишљајући о томе. Сећам се свега.

Сећам се свега, Стејси.

И жао ми је, извини ако сам те икад повредио. Али волео сам те, Стејси.

Тоде, престани. -Волео сам те. Направили смо три предивна детета.

Сад их више нема и због тога ја испаштам.

Од тебе тражим само још једну ствар, молим те.

Преклињем те. -О, боже! Само још ову ствар. Молим те.

Морам да идем.

12. ФЕБРУАР ЈОШ 7 ДАНА

Здраво. Ту су...

Премештају те ближе комори.

Готов си, дркаџијо. -Држи се, брате.

Иди с миром, друже мој.

Главу горе, Тоде.

Буди јак, брате.

Хеј, сећаш се "Здраво Маријо"?

И Роџера Штобаха у плејофу против Викинга ’75? -Да, господине.

Хајде.

Резултат је 14:10.

Још 24 секунде до краја.

Само се повукао уназад и лопта је полетела.

Некако се одбила од дефанзивног бека...

И улетела право у руке Друа Пирсона.

Тачдаун за Каубоје.

Невероватно.

То је оно што ти треба, брате.

Здраво Маријо.

Волео бих да могу да ти помогнем.

Плод утробе твоје, Исус.

Света Маријо, Мајко Божја,

моли за нас грешнике,

сада и на часу смрти наше. Амин.

Погубљење Тода Вилинхема заказано је за само 5 дана.

Тиме ће се окончати 12-годишње мучење.

Хеј, да немаш можда папир и оловку?

Изволи.

Надлежном органу...

Зовем се Џони Веб.

Да сведочим против г. Вилинхема

приморали су ме кабинет окружног тужиоца и други званичници.

Немам другог избора

него да повучем своје тадашње сведочење.

Г. Вилинхем је невин по свим тачкама оптужбе.

Тату ће сада одвести, душо.

Не знам, само кажу да ми је куцнуо час.

И ти ћеш мени недостајати.

Стварно ћеш ми недостајати.

Тог дана кад је био пожар

да сам бар тебе могао да спасем.

Амбер!

15. ФЕБРУАР - ЈОШ 2 ДАНА -Хајде, душо. Све ће бити у реду.

Само пусти брата да прича.

Гђо Кукендал, шта нам можете рећи?

Можете ли нам рећи шта се догодило?

Шта можете да нам кажете?

Без обзира шта је речено у прошлости, ја сам спремио изјаву.

ПОСЛЕДЊА ВЕСТ ИЗЈАВА СТЕЈСИНОГ БРАТА

Тод јој је све признао кад га је посетила у затвору.

Тексас чини праву ствар и монструм ће платити за оно што је учинио.

Хајде. То је све што имамо да кажемо.

Њен деда је узео полису осигурања за децу.

16. ФЕБРУАР - ЈОШ ЈЕДАН ДАН -Наплатио ју је одмах после пожара.

Престрављена је.

Сви су у страху након Харстовог извештаја.

Замолио сам маму и тату да не долазе.

То би за њих било превише.

Да.

Извештај се тренутно налази на гувернеровом столу.

Гувернера Перија?

Да.

Почињем да се бојим, Лиз.

Не смрти.

Кажу да боли, кажу да ужасно боли.

Ти ћеш бити тамо, зар не?

Обећавам.

Добро.

Не желим да умрем сам.

Мама? Јеси ли добро?

Сутра ће га убити.

Нисам успела. -Не!

Изневерила сам га. Да сам раније пронашла Харста...

Не, мама. Ниси га изневерила.

Много си урадила за њега.

Ваљда сам мислила да ће правда победити.

Мислила сам да ће правда победити!

Жао ми је.

Страшно ми је жао. -Не, мени је жао.

Зато што си морала да схватиш усрану истину о овом свету.

Поле, кад ти кажем, гувернер то није прочитао.

Зато што је то доказ!

Нађи некога, молим те, ко ће га натерати да то прочита.

Хеј! -Да? -Колико још?

Око сат и по.

Нико није звао?

Жао ми је, брате. -Очекујем телефонски позив, шефе.

Знам. -Ако позове Елизабет Гилберт, одмах ми јави, важи?

Обећавам.

Јеси ли добро?

Да, знам.

Јебига.

Стање је критично, али стабилно. Уверени смо да ће се извући.

Нажалост, врат јој је сломљен.

Нисмо сигурни да ли ће икада више моћи да хода.

Тренутно је воде на операцију.

Дођавола.

Време је.

Хајде, устани.

У реду, идемо.

Спремни? Један, два, три.

Не!

Она не мора бити ту, зар не? -Нема везе, брате. -Моја бивша жена.

Ја ту ништа не могу.

Надам се да ћеш горети у паклу, кучко!

Имаш ли последње речи, сине? -Имам, господине.

Ја сам невин човек.

Осуђен сам за неописиво гнусан злочин који нисам починио.

Дванаест година сам погрешно прогоњен

упркос својој невиности.

Моја последња жеља је да будем кремиран.

И да се мој пепео проспе преко гробова мојих ћерки.

Од Божјег праха сам настао.

У Божји прах сада се враћам.

Нека земља буде мој престо.

То је све.

Хвала.

Здраво, дивна дамо. Питам се где си.

Претпостављам да ти је искрсло нешто јако важно.

Кад будеш ово читала мене више неће бити,

али сам желео да ти испричам свој сан.

Моје девојчице и ја шетамо парком.

Да узмем овај? -Не, немој тај.

Нећу тај. Дај ми овај. Одлично.

То је био један од оних лепих, јесењих дана.

Фудбалско време, тако је то мој тата звао.

Чудно је што си и ти била ту.

Изашла си у шетњу, претпостављам.

Добро...

Претпостављам да има много разлога да жалим себе.

Највише жалим што ме нису сахранили поред мојих девојчица.

Али захваљујући теби, покушао сам да пронађем свој мир.

Показала си ми да је љубав увек ту, ако си отворен за њу.

Помогла си ми да схватим и уживам у једноставним благодетима живота.

Волео бих само да сам имао нешто да ти дам заузврат.

Осим своје љубави. Заувек.

Искрено твој, Тод.

Добро, идемо.

Иако парализована, Елизабет Гилберт никада није престала

да се бори за Тода Вилинхема.

„Пројект невиност“ заједно с Тодовом породицом

наставља притисак на државу Тексас да призна убиство невиног човека.

Године 2011. као одговор на доказе пет водећих научника

Тексашка комисија форензичких наука

подржала је закључак др Харста да докази о паљевини нису валидни.

Од 1980. године 158 мушкараца и жена осуђених на смрт погубљено је

само пар дана пре него што су нови докази потврдили њихову невиност.

Гувернеру Пери, питање о Тексасу.

Ваша држава је погубила 234 осуђеника на смрт,

више од било које друге државе у савремено доба.

Да ли...

Да ли се ноћу борите с несаницом

кад помислите да је неко од њих можда био невин?

Не, господине, никад нисам имао таквих проблема.

Држава Тексас има врло промишљен,

врло јасан

поступак у ком сви починиоци

најгнуснијих злочина против наших грађана

имају поштено суђење, пролазе кроз процесе жалби,

и иду чак до Врховног суда САД, ако је то неопходно.

Али у држави Тексас, ако дођете у нашу државу

и убијете неко наше дете, убијете полицајца,

почините други злочин или убијете неког нашег грађанина,

суочићете се с коначном правдом државе Тексас.

То значи да ћете бити погубљени.

Превод и обрада: КВРЛЕ, април 2020.