Original subtitles

Downloaded from YTS.MX

Official YIFY movies site: YTS.MX

PRELEPO LETO

TORINO, 1938.

Dobro jutro.

Devojke!

Dobro jutro.

Dobro jutro.

Dobro jutro.

Budan si?

Mrtav sam. Popravljao sam ulične lampe na korzou.

Nemoj da isprljaš kauč.

Pisala sam mami.

Potpisala sam i tebe.

Hvala.

Hoćeš li ti da joj ga pošalješ? -Hoću.

Izgleda kao onaj kojeg smo imali na selu.

Nežno...

Dođi. Pomoći ću ti, Ðinijeta.

Prestani da me tretiraš kao devojčicu.

Dobro jutro.

Kako si? -Feručo...

Zdravo, Tina. -Zdravo.

Klizavo je.

Zdravo, Pino.

Zdravo. -Zdravo.

Kako si?

Roza... -Zdravo.

Onda?

Je li ti Pino vratio novac? -Nije.

Ali obećao je da će me odvesti na polje.

Dobro jutro! -Zdravo, Roza.

Napravićeš mi mesta? -Naravno.

Zdravo, Masimo. -Zdravo, Ðinija.

Ma daj!

Zašto se ta jadnica Roza uvek smeje?

Pino je za to kriv.

Amelija!

Feručo!

Čekaj! Skočiću!

Sigurno znaš da plivaš?

Sjajan način da se vidimo.

Je li ti hladno? -Nije, dobro sam. -Dođi.

Ljudi, ovo je Amelija.

Zdravo. -Zdravo.

Nemate neko piće? Ovo je zabava za ministrante?

Izvoli.

Hvala.

Oprosti...

Imaš li cigaretu?

Ne pušim.

Šteta.

Imam ja ako želiš. -Hvala.

Hoćeš li nam nešto odsvirati?

Zašto si došla tako rano?

Ti si ovo sašila?

Da, ali van radnog vremena i samo s ostacima tkanine.

I po šablonu na papiru?

Da.

Lepo.

Završi je.

Ali nemoj kasniti s isporukom za naše klijente.

Mogu li da platim? -Naravno.

Želiš li još nešto? -Ne, hvala.

Imamo sjajan kolač...

Koliko košta? -Ja častim.

Ako mi se osmehneš, ja častim.

Ne, hvala.

Ja ću platiti za gospođicu.

Zdravo.

Ne bi trebalo sama da zalaziš u barove.

Hoćeš li da nam se pridružiš?

Idem kući. -Čekaj me.

Žao mi je, ali moram da idem. Srela sam prijateljicu.

Je li daleko? -Ne, živim u blizini.

Zaboravila sam kako se zoveš...

Ðinija.

Gde si bila, Ðinija?

Na poslu. Radim u modnom ateljeu u centru grada.

Sviđa li ti se moja haljina?

Da. -Naučila sam kroj kad sam radila u krojačkoj radnji, baš kao i ti.

Ponekad sama sebi šijem haljine.

Lepše je kad ti ih neko drugi sašije.

Onda ti možeš da mi sašiješ novu haljinu.

I ti radiš kao krojačica?

Ja poziram slikarima.

Kako? -Portreti, profili, sedeći, ležeći...

Gola?

Mnogo se toga nauči.

Slušaš razgovore umetnika...

Dolaze li i drugi slikari dok si ti gola?

Da bi bila dobar model, moraš da naučiš kako da budeš mirna.

Poput kipa.

Ovako.

S kim si bila, Ðinija? - Ni sa kim. Otišla je.

Ko?

Amelija.

Ona koja je skočila s barke napola gola?

Zašto se družiš s takvom osobom?

Slučajno smo se srele.

Otpratila me kući. Draga devojka.

Da?

Čime se bavi?

Pozira za slikare.

To je posao?

Želiš li s palentom i pasulj?

Moram da pronađem još jedan posao.

Nema potrebe.

Tako umoran nikad se nećeš vratiti na fakultet. -Fakultet je za bogate.

Ne znam šta mi je bilo kad sam se upisao.

Sa svih italijanskih radio-stanica,

emitujemo uživo prenos Musolinijevog govora.

S italijanskim stanicama su povezane

i radio-stanice u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Poljskoj i Engleskoj.

U ovim vremenima, pod ovim suncem,

koje posebno raduje nas zemljoradnike

tokom letnjeg razdoblja,

ruši se...

Doviđenja.

Amelija!

Kako si znala da radim ovde?

Torino nije veliki grad.

Žene su najduhovitije.

Jesi li znala da postoje i slikarke? -Nisam.

Mogle bi jednostavno da slikaju same sebe.

Požuri.

Amelija! -Hajde, idemo.

Povedi i mene.

Gde?

U atelje. Dok budeš pozirala.

Šta bi htela da vidiš?

Zanima me kako slikar radi i kako ti poziraš.

Slikari su ološ. Moraš da budeš oprezna.

A modeli zanimaju muškarce, a ne devojku.

Možeš li da mi pomogneš? -Naravno.

Kako si? -Dobro.

A ko nam je ova malena?

To je Ðinija. Ovo je Rodrigez.

Ovde je baš divno, Rodrigez.

Majka Francuskinja, otac Portugalac...

Želiš li da pojedeš nešto?

Ne, hvala.

Čekaj...

Hvala ti. -Živeli.

Gde si se ti dosad skrivala, Ðinija?

Studentkinja si?

Ne. Radim u modnom ateljeu.

Krojačica?

Da, ali izrađujem i šablone na papiru.

Znači, ne radiš kao model, kao Amelija? -Ne.

Ja sam slikar.

Jesi li naslikao i Ameliju?

Rodrigez!

Dođi, Ðinija.

Ðinija, ovo je ekipa. Ekipo, ovo je Ðinija.

Kako lepo...

Jesi li ovo kad probala?

Zovu je "zelena vila"...

Jesi li umorna?

Šta to gledaš?

Ðinija?

Gđa Ðema kaže da doneseš haljinu. Da ćeš znati koju. Požuri.

To nam je nova boja, haljina je predivna...

Evo je.

Uđi, Ðinija. Pomozi gospođi s haljinom.

Tako, evo...

Lepa je.

Sad mi se još više sviđa.

Možeš da ideš, Ðinija.

Doviđenja.

Slušaj...

Što se tiče venčanice gđe Legnani...

Zašto je ti ne bi izradila?

Hvala vam.

Zar nije predivna?

Daj mi još malo. -Zar nisi na dijeti?

Ko mnogo radi, ogladni.

Izvoli. -Hvala.

Video sam ti prijateljicu danas. - Da? -Da. Onu koja "pozira" za slikare.

Ona nije poput nas, Ðinija.

Sva sreća.

Dodaćeš mi supu, molim te?

Zaboravi na nju.

Dobra je osoba. Zabavljam se s njom. -Radi tako što pozira gola...

Ima lepo telo. Može sebi to da priušti.

I ja imam lepo telo.

Hoćeš li i ti? -Da, hvala. -Onda bi i ti trebalo da radiš kao model.

Možda bi zaradio više nego da pališ i gasiš ulične lampe. -Ðinija...

Oprosti...

Pomoći ćeš mi?

Roza...

Kakav je osećaj voditi ljubav?

Postaneš važan nekome...

Na nekoliko sati.

Na nekoliko sati?

Možda i duže.

Nemoj previše da razmišljaš o tome.

Dogodiće se pre ili kasnije. - Sve ste bile s nekim.

Imaš vremena, mlada si. -Nisam mlada.

Nemoj žuriti.

Zdravo. -Oprosti što kasnim.

Pronašla sam jedan posao.

Kad počinješ? -Upravo idemo tamo.

Htela si da me vidiš kako poziram...

Šeširić ti dobro stoji. Izgledaš starije.

Požuri, Ðinija. Kasnimo.

Evo, ovde radim.

Dođi, Ðinija.

Hoćemo li da uđemo?

Radije ne bih...

Stidljiva si?

Ne, ne želim da smetam...

Rekla si da želiš da vidiš kako poziram.

Slikar me plaća za dva sata. Ni minut duže.

Sigurno ne želiš nakratko da uđeš?

Možda sledeći put.

Vidimo se kasnije.

U redu, vidimo se kasnije.

Šta to radiš?

Gđa Ðema je meni poverila izradu haljine.

Venčanica za jednu važnu klijentkinju.

Pogledaj.

Ovo je tkanina.

Lepa je.

Svaka čast.

Ruka ti je sasvim izgrebana.

Previše radiš.

Skloni čašu, zamrljaće mi šablone.

Pusti me da radim. Tako možda odemo odavde.

Vratićemo se kući?

Ići ćemo u veći grad.

Mi nismo za grad, Ðinija.

Na selu se naporno radi...

Ali pripadamo tamo.

Zato ne želiš da se vratiš na fakultet?

Sećaš li se kad si pisao priče?

Više ne znam šta bih pisao.

Amelija! -Siđi!

Pada kiša! -Koga briga! Hajde, požuri!

Jesi li dobro?

To mi je od cigareta...

Dođi, hladno je. -Smrzavam se.

Konobaru? Molim vas dve kafe.

Možemo li to da platimo?

Daj mi trenutak.

Ko je to? -Jedan slikar.

Pozirala si za njega?

Vidiš li onog tamo?

I onog drugog?

I onog na dnu? Svi su me oni slikali.

I ja bih htela da probam.

Zašto?

Želim da me neko drugi gleda i pokaže mi ko sam ja zapravo.

Zdravo, Gvido. Rodrigez...

Pa ti si svuda!

Zdravo. -Kako si?

Ovo je Ðinija.

Gvido. -Zdravo.

Želite li nešto da popijete? - Naravno. -Da.

Ðinija...

Natoči i meni.

Žao mi je, Gvido, ali treba nam tvoj krevet.

Noge su mi se smrzle.

Uostalom, kreveti su za žene.

Ionako znaš gde je...

Dođi da se ugreješ, Ðinija.

Vino me je već ugrejalo.

Ugasite svetlo. Smeta mi.

I dajte mi cigaretu.

Nemam ih.

Imam ja.

Hvala.

Zauzećeš ceo krevet? -Možda.

Kako si, ljubavi moja? -Bila sam bolje pre nego što si ti došao, ali...

Eto...

Dođe Amelija i nema više slikanja. Nema svetla.

Neke žene znaju da žive samo u mraku.

Neki muškarci ne znaju ni to.

Nemogući su, zar ne?

Otključano je!

Mogu li da uđem?

Zatvori vrata.

Sedi.

To su stare slike.

Predivne su. Volim portrete.

Ko su te žene?

Je li neka od njih i Amelija?

Amelija radi posao koji joj najbolje odgovara.

Oduvek je volela da pokazuje noge.

I ti radiš kao model?

Ne.

Radim u modnom ateljeu u centru grada.

Nekad je s Amelijom bilo mnogo zabavnije.

Da znaš šta smo radili u ovom ateljeu...

I dalje to radite.

Sviđaš mi se, Ðinijeta.

Jer ne pušiš.

Devojke koje ne puše uvek su nekako komplikovane...

Ovde se ne oseća onaj jak miris kao u drugim slikarskim ateljeima.

Terpentin.

Lepo miriše.

Ali meni se više sviđa miris devojaka.

Kasno je. Moram da idem.

Vidimo se uskoro, Ðinijeta.

Dižite se!

Kad ćemo ići kući?

Uskoro.

Čim uštedimo nešto novca.

Želiš li sladoled?

Podelimo jedan.

U poslednje vreme ne kuvaš često.

Imala sam posla. -U modnom ateljeu?

Da.

Jedan sladoled.

A ja?

Kad ćeš meni sašiti odelo?

Ti ne bi znao da ga nosiš. -Zašto?

Hvala. Želiš da kažeš da sam grubi seoski momak?

Ako želim, mogu da budem i gospodin.

Dobar dan!

Dobar dan, gospođice.

Onda? Možeš li da me zamisliš u lepom odelu?

Zdravo.

Roza.

Tvoja sestra se ne javlja, pa sam ja došla kod vas.

Zdravo, Roza.

Ðiniji više nije zabavno s nama. -Ðinija stalno radi.

Naravno.

Severino? -Reci.

Jesi li video Pina? -Ne, već ga neko vreme nema.

Vratiće se, zar ne? -Ne znam, Roza.

Devojke ne bi tako brzo trebalo da daju svoje poverenje.

Vratiće se, ne brini.

Zdravo. -Amelija! Uđi.

Mislila sam da si sama.

Doći ću drugi put. -Ne brini.

Ovo je Severino, moj brat. - Upoznali smo se na jezeru.

Zdravo.

Idem.

Vratiću se drugi put.

Doviđenja. -Doviđenja.

Rasparala ti se jakna.

Zakrpiću ti je. -Ne brini, nema veze.

Skini je, uzmi moju.

Sve se rasparalo.

Moraću sve da rašijem da bih je popravila.

Trebaće mi neko vreme. - Hvala ti, Ðinijeta.

Jesi li dobro?

Sigurno ne želiš da ostaneš?

Došla sam samo da te pozdravim.

Vidimo se uskoro.

Slobodno? -Ðinija!

Tražim Ameliju. -Ona ne živi ovde.

Pre nije dolazilo toliko devojaka, Rodrigez. Možda si ti za to kriv.

Uđi, Ðinija. Ne budi stidljiva.

Ne razumem zašto ne želiš da koristiš boje, Rodrigez.

Priroda je uvek zasićena, svuda prisutna, ponavljajuća.

Da bi je naslikao, treba ti odmak,

nešto što samo odsustvo boje može da da. -Zapravo ne znaš da je koristiš.

Boja zahteva svakodnevnu praksu, ne filozofska objašnjenja.

Isprljao si uniformu, vojničiću.

Eto šta tvoja boja radi.

Želim da me neko od vas naslika, kao što slikate Ameliju.

Hladno je. Imamo li još čaja?

Čaj je na šporetu.

Ðinija će nam ga danas poslužiti.

Šoljice su tamo, Ðinija.

Hvala, Ðinijeta.

Ðinija, telefonski poziv za tebe.

Moj brat? -Neka žena. Nije rekla kako se zove.

Stigla je malena! -Zdravo, Ðinija. - Zdravo.

Zdravo, Ðinijeta. -Gvido, zdravo.

Jesi li dobro? -Rumena si u licu...

Dobro sam. Trčala sam ovamo. Imala sam mnogo posla...

Mogu li da vam pomognem? - Ne. -Ne treba.

Moj doprinos.

Samo Rodrigez nudi ovaj luksuz. -Zadovoljstvo mi je.

Živeli! -Živeli. -Živeli!

Hoćemo li da jedemo?

Sviđa li ti se, Ðinija?

Ukusno je.

Amelija je kuvala.

Ja znam sve.

Mislila si da sam zaboravila?

Srećan rođendan, Ðinija!

Srećan rođendan, Ðinijeta!

Srećan rođendan! -Srećan rođendan!

Hvala vam.

Nemoj da udišeš.

Kasniš.

Znam, oprostite. Biću brza. -Ne toliko...

Gvido...

Nemoj da me povrediš, Gvido.

Nežno!

Ðinija, požuri! Kasno je.

Danas si nekako smirenija...

Ja nisam nikad nervozna.

Hoćemo li da prošetamo?

Može.

Žao mi je što tako reaguješ.

Ponekad ne znam šta ti je na umu. Ne razumem te. Odsutna si.

Sada si pronašla ljubav i nije ti stalo ni do čega drugog.

Tako treba.

Ali ja bih na tvom mestu bila oprezna.

Zašto? -Jer ne znaš šta radiš...

Nije li bolje kad smo same

nego kad smo s njima koji pokušavaju da zavedu svaku?

Izgleda kao stablo u vrtu mojih roditelja!

Dođi gore!

Obriši se. Imaš ruža svuda.

Ðinija...

Zdravo.

Gde ideš? -Kući.

Nećeš da me pozdraviš?

Nisam te videla.

Dođi gore u atelje.

Sada? -Da.

Imam posla. Drugi put.

Naslikaću tvoj potret.

Ne znam, Gvido...

Hajde.

Idemo.

U redu.

Volela bih da vidim tvoje crteže. - Toliko te toga zanima o slikarima!

Previše je svetla.

Šta ti je?

Kako mogu da poziram gola kad je ovako hladno?

Devojkama nikad nije hladno. Vi ste stvorene da budete gole.

Ja to ne bih mogla.

Noćas si bila gola.

Dobro jutro.

Hladno ti je?

Malo...

Amelija, jesi li dobro?

Trebalo bi da prestaneš da pušiš.

Idemo.

Mogu li da vam ponudim piće?

Zašto ne?

Ðinija, šta ćeš da piješ? -Vino.

Dve čaše slatkog vina za mene i prijateljicu.

I meni, hvala.

Dr Andrea Vud. -Drago mi je. Amelija.

Andrea Vud. -Ðinija.

Šta jedan doktor radi ovde?

I doktori vole da se zabavljaju.

Izvoli.

Hvala. -Živeli. -Živeli.

Pij, Ðinija.

Onda, koja od vas dve želi da pleše?

Pridržite mi ovo.

Dođi.

Preuzmi ti.

Pazi!

Često dolazite da plešete ovamo?

Da, ali u okolini ima drugih zanimljivih mesta.

Moraćete jednom da me povedete. -Biće nam drago.

Zdravo. -Zdravo.

Severino nije kod kuće? -Nije.

Kako je bilo s doktorom? Odvezao te kući?

Da.

Svidela si mu se...

Zašto si pobegla?

Pusti me.

Bolesna sam.

Znaš li šta je sifilis?

Ja nisam znala.

Čula si kako kašljem. - To ti je od cigareta.

I ja sam tako mislila.

Ali dr Andrea mi je objasnio neke stvari.

Vidi.

Ne mogu da verujem.

Otkrili su to putem nalaza krvi...

Dr Andrea želi da odem u bolnicu.

Kako si se zarazila?

Oboliš kad vodiš ljubav...

Kad sam rekla Rodrigezu, mislila sam da će pasti u nesvest.

Ali i on se testirao i nije mu ništa.

Ljudi poput njega uvek se izvuku!

Nije te strah da me diraš?

Ako Rodrigez nije zaražen, možda su pogrešili u vezi s tobom.

Nije me zarazio Rodrigez.

Zarazila me jedna žena...

Pusti me...

Ðinija...

Šta radiš?

Amelija...

Znači, i ti znaš?

Kako se ti osećaš? -Dobro sam, Ðinija. Išao sam kod doktora.

Uzeli su ti uzorak krvi? -Da.

Hoće li oslepeti?

Neće.

Daće joj hiljadu injekcija i kad se oporavi,

dr Andrea će spavati s njom.

Zabrinuta sam zbog Amelije.

Ruke su ti ledene.

Ljudi mogu da ozdrave, zar ne?

Neki ozdrave.

Neki ne.

Amelija je jaka. Biće joj bolje.

Važno je imati doktora za prijatelja.

Šta te više brine, Ðinija?

Amelijino zdravlje ili tvoja osećanja prema njoj?

Upozorio sam te. Ovo nije svet za tebe.

Pusti me!

Oprostite što kasnim.

Ona venčanica...

Trebalo je da je predaš juče, a nisi.

Zbog tebe smo izgubili klijentkinju.

Stalno kasniš, ne poštuješ rokove, umorna si, posao ti nije na nivou.

Pogrešila sam, nije trebalo da ti verujem.

Mislim da mi više nisi potrebna.

Gđo Ðema, molim vas! Treba mi posao.

Marta, zauzmi njeno mesto. Završi Ðinijin rad.

Nastavi njen rad.

Kreni, Marta.

Već si se vratio? -Da.

Izgleda da će otpuštati ljude na poslu.

Zasad su nam smanjili smene.

Skuvala sam supu.

Hvala.

Ti nećeš da jedeš?

Nisam gladna. -Kako to?

Ako te brine novac, mogu da nađem još jedan posao.

Mogu da radim kao model.

Prijateljica ti je te ideje utuvila u glavu?

Ne petljaj Ameliju u ovo.

Nešto se dogodilo?

Ðinija?

Idi kući, Ðinija.

Ako uđeš, i tebi će pronaći neku bolest.

Praviću ti društvo.

Ne brini. Ozbiljno.

Gospođice? Uđite, molim vas.

Vidiš? Imam prednost.

Izgledaš bolje. Imaš i jasniji glas.

Misliš?

Uskoro ćeš biti mnogo bolje.

I doktor će hteti da vodi ljubav s tobom. -Nije mi on na umu...

Večeras ideš kod Gvida?

Ne verujem.

Ići ću s tobom.

Nema veze. Ionako mi se ne ide.

Ne želiš da idemo zajedno?

I ti bi trebalo da prestaneš da ideš tamo.

Želim da dam otkaz u ateljeu.

Mislio sam da si gđi Ðemi draga?

Ne znam šta je tebi.

Moramo da razgovaramo.

Ne.

Ne moraš ništa da kriješ od mene.

Želiš li da razgovaraš s mamom?

Da je zovemo?

Nije ništa.

U redu.

Idem da se nađem s prijateljima na trgu.

Ideš li sa mnom?

Ostaću kod kuće. -Jesi li sigurna?

Odmori.

Uđite.

Amelija! Tražila sam te.

Pronašla si me.

Našao sam ga. Bio je u drugoj sobi. Došla nam je Ðinija...

Podigni koleno. Tako...

Došla si da nas kontrolišeš?

Na koga si ljubomorna?

Dosta je. Gotovi smo za danas.

Nacrtaj i mene.

Želiš da poziraš?

Skinućeš se?

Hoću.

Ðinija...

Ako možeš ti, mogu i ja.

Skini se onda. Mi se ionako već poznajemo, zar ne?

Pretpostavljam da te i Amelija videla.

Dođi ovamo. Nacrtaću te dok stojiš.

Požuri, Ðinija. Ne želim da potrošim previše drva za ogrev.

Ne. Nemoj se pokrivati rukama.

Podigni ruke. Još više, Ðinija. Kao da podižeš nešto.

Tako je dobro. Budi mirna.

Na kraju si i ti postala model...

Talentovana je.

Ðinija.

Ðinija, ja sam kriva za sve.

Drži se podalje od mene.

Nemoj me više tražiti. Samo sam te povredila...

Nije mi dobro. Imam grip.

Grip...

Lako je pasti pod uticaj fascinantnih ljudi.

Ali nemoj nikad zaboraviti ko smo.

Šta god se dogodilo, možemo to da rešimo.

Hajde, ustani.

Ne znam šta mi se događa!

Dobro jutro.

Sedi.

Pročitala sam tvoje pismo.

Ali odluku sam donela pred svima.

Ne mogu sad samo tako da te primim nazad...

Razumem.

Znam da je u tvojim godinama lako izgubiti se.

Veoma si talentovana, Ðinija.

Ali najveći talenat koji ti treba jeste donošenje ispravnih odluka.

Žena mora da deluje inteligentno.

U pravu ste.

Svejedno vam hvala.

Čekaj.

Dopustiću ti da se vratiš. Ali moraš da počneš u perionici.

Nema više kontakta s klijentkinjama, nema više lične kreativnosti. Ničega.

Hvala vam.

Hvala, gđo Ðema. Doviđenja.

Vrati se bez tih podočnjaka.

Šta to radiš?

Pišem mami i tati.

Potpiši i mene.

Lepo ti stoji.

Napola je mrtvo...

Ne znam zašto.

Mamino cveće nikad ne umire.

Mama ga ne donosi u grad.

Teško je naviknuti se na promene. - Na sve se čovek navikne, Ðinija.

Ali ne treba se nikad naviknuti na bol.

Moraš da budeš srećna.

Beskorisno je biti nesrećan.

Nećeš reći mami, zar ne?

Neću.

Ja ne pušim.

Video sam te.

Hajde.

Idem. -Zdravo. -Zdravo.

Ðinija!

Ovo si zaboravila.

Možeš da pročitaš ovo.

Ti si to napisao?

Hvala ti.

Zdravo. -Sigurno ne želiš sa mnom?

Divan je dan. Svi će biti tamo...

Da, ali...

Idem na sastanak s jednom devojkom.

Ðinija!

Ðinija, dođi da se kupaš s nama! -Da, dođi!

Dolazim!

MEDIATRANSLATIONS