Original subtitles

Uploaded by Tommy0412@filmoljupci.com

Upravo ovde... sada ništa ne diraj... ostavi tako kako je...

Ovo je stanica FM 107.3 Radio Haos, ostalo je prazna buka.

TRI METRA IZNAD NEBA

Ne.

BPM, bitova po minuti, otkucaja u minuti, ne trpi, već je u ritmu,

Tajmer duva duž staza.

Džangl 170bpm, tehno 140 bpm, haus 120 bpm.

Nije bitno da li preferiraš 60 ili 90, pusti da te gas pokrene.

Jer ti daje ritam, i pomera ti glavu kada juriš 120.

Otkucaj na osnovu svih otkucaja na svetu. Otkucaj srca.

Poslušaj brata, to je tvoja lična staza. Nikada nemoj prestati da igraš s njim.

Nekad je iza, a nekad ispred tebe. Ali nikad ne prestaj da sanjaš sa novim zvukovima.

Postigni novi rekord, novu buku motora, neka se meša sa tvojim unutrašnjim haosom.

Smej se brate, FM 107.3 Radio Haos, tvoj bpm.

Hajde.

Ne!

Molim te. - Ne.

Preklinjem te!

Rekoh ne! - Koja glupača.

Uzmi moju, uradila sam pola, ali bolje išta nego ništa.

Dobro jutro.

Đaneti.

Servanti.

I Lombardi.

Lombardi, pročitaj i prevedi.

Kćeri, prošetaj se izvan palate.

Ko ti je poslao prevod preko telefona?

Babi. Mislim da je Babi gospođica Đervasi, zar ne?

Profesorka, ja sam kriva.

Tišina. Đervasi, pošto si tako raspoložena za prevođenje, priđi.

Profesorka, nisam spremna.

Đervasi, predaj mi telefon i svesku.

Moramo biti svesni svoje okoline, jer ponekad, iznenada

nešto ti može popraviti dan.

Ovo što slušaš nije pesma, već je glas otapanja snega u čistoj vodi.

Izvan mog prozora vidim samo brza kola, lude motore, ostavljajući za sobom saobraćaj.

Naučio sam jednu malu istinu, svet te želi brzo kako bi stigao na vreme.

Želi samo da brzo zapamti zvuk tvojih koraka, i zato kada se setiš

da nikuda ne ideš, to je kada odrasteš. FM 107.3 Radio Haos.

Koliko godina mi daješ? - Zašto si se tako našminkala?

Moram izgledati starije, večeras će me ljubiti.

Ah, ko? -Andrea Palombi. Onda, koliko mi daješ?

Makar, 14-est.

Ali ja imam 14 godina!

Hajde, malo stavi ovde. Tako, izgleda kao da si napunila 15.

Koja nada! A ovako?

Jesi li poludela? Ubiće te mama ako te vidi.

Koja si ti svetica! Sve iz škole ih imaju.

Tražiće te Kiko? - Ne, posvađali smo se.

Dobro...

Trideset jedan. Trideset dva.

Trideset i tri. Ispada jedan. Preostala su ti tri. Trideset četiri.

Trideset pet. Trideset šest. Ispada drugi, ostala dva. Trideset osam.

Klaro, ne bi bio s tobom da nema seksa.

Za mene je ovako dobro.

Pažnja! Četrdeset tri.

Četrdeset sedam, četrdeset osam. Četrdeset devet. Pedeset.

Pobedio je Step!

Sledeći put. - Videćemo.

Dolaziš posle kod mene? - Možda.

Step, imam problem.

Šta je? -Sinoć smo u Four Grinu igrali protiv Feronija. Izgubili smo.

Šta da radim, Step? Nemam love. Šta do đavola da uradim?

Razumem, šta hoćeš?

Poslužilo bi mi... 300 evra. Ukoliko imaš.

Ne, nemam 300 eura, Polo. Uvek zapadaš u nevolje.

Momci, idemo na jednu žurku.

Žurka? Pa da vidimo kakva je.

Šta radiš, ideš li? - Ne, hvala.

Oprosti, ali ovo je omiljeno mog oca. Ako se isprlja, ubiće me.

Stigao je? -Da. - Odoh.

Fantastično! I ti si došao!

Svi su tako ružni. - Možda ipak bude nekog ko ti se dopadne.

Ne znam da li me sviđa, zaista, još uvek mi duguje izvinjenje od prekjuče.

Babi.

Babi. Šta treba da uradim kako bi mi oprostila?

Tako je lepa noć. Glupo je da je uništimo svađanjem.

Meni se dopada svađanje.

Ne, još uvek ti nisam oprostila.

Tipično kao i druge ženske. - Nisam kao druge ženske.

Upravo je stigao tvoj brat.

Ali moj brat ima samo godinu ipo dana.

Ko bi bio moj burazer? - Ja! -I ja, takođe! -Ne, ja sam.

Stvarno si glupak. - Smiri se, dušice. Mi smo dobri dečaci.

Dobro veče! -Morate otići, roditelji će me ubiti.

Dobro veče!

Koj' ti je đavo? - Daj mi moju torbu.

Uzmi je. -Ne mogu, jer je jedan idiot drži u ruci.

Evo ti, samo si trebala da je lepo zatražiš.

Nije lepo gospođicama preturati po torbicama. Nije ti to mama rekla?

Ne pričam sa mojom kevom. Ti bi trebala sa svojom.

Ne može te pustiti da izađeš samo sa 50 evra.

To mi je džeparac. - Bio.

Idiote. Kada završiš vrati novčanik unutra.

Čekaj. Sada kada nemaš novca, možda bi želela sutra da ručaš sa mnom. Ja častim.

Ne, hvala.

Ćao. - Poznajemo se?

Sada da.

Babi, hoćeš nešto da popiješ?

Da, želim šampanjac, hvala.

Rekoh, želim šampanjac.

Pusti, ja ću ga uslužiti.

Hvala.

Ups, oprosti mi.

Šta se keziš?

Spusti me dole! Pusti me! Pusti me!

Gde je kupatilo? - Gore.

Roberta!

Slušaj, nazvaću policiju.

Pusti me! Pusti me! Upomoć!

Preklinjem te! Ne čini to!

Ne, prekasno je. Šteta je već načinjena.

Ovako ti je dobro? Mnogo hladno?

Čekaj, sad će biti toplija. Vrela.

Peče!

Momci, zvali su policiju!

Step, požuri! Zvali su policiju, idemo!

Polako se suši, okej? - Jebi se!

Znam ko je zvao policiju.

Zašto nisi intervenisao kada me je idiot odneo pod tuš?

Zato što sam otišao da pozovem policiju.

Ali na kraju, zabavio sam se. Da nije bilo njih, ličilo bi na sahranu.

Ne mislim da Roberta misli na isti način.

Dobro, moraće svaku štetu da popravlja.

To su oni ludaci! Ubrzaj!

Uništavaju kola mog ćaleta!

Još brže!

Momci, preklinjem vas. - Prekinite. Molim vas!

Žele rat? Dobiće ga, kurvin sinovi.

Jesi li dobro? - Da, dobro sam.

Odvešćeš me kući? - Da, sačekaj momenat.

Šta radiš, kretenu!? Zvao si policiju?

Pusti ga, kriminalcu! - Šta radiš?

Pomoć!

Šta ćeš da uradiš? Dolazi 'vamo.

Pomozite! Preklinjem vas, pomozite, ubiće ga.

Bože mili! Bedniče!

Kriminalcu! - Vraćaj se ovamo, kujin sine!

Prijaviću te vlastima.

Ostale su mu naočare. Nisi znao da je loše udariti čoveka sa naočarima?

I kako ću ja da se vratim kući? -Tvoj problem.

Dozvoli mi da sednem.

Molim? Zar ti se ne gadi? Sada želiš da te pustim na motor? Lako.

Postoji nit koja veže naizgled, suprotnosti. Neki to nazivaju slučajnošću, ali to je nevidljiva nit.

Pesma koja vam nadolazi, je nevidljiva nit.

Ćao, lepotice, želiš da te povezem? - Hej, odlazi dok izbrojim do tri. Gubi se.

Penji se.

Stigli smo, možeš me pustiti. - Oprosti, uplašila sam se, voziš ludački.

O ne, moji roditelji.

Babi, šta je bilo? -Babi, milion puta sam ti rekla da mi se ne dopada

da se voziš motorima. I tvoja haljina? Gde ti je sestra?

Ne znam mama, zaista ja...

Ćao mama.

Danijela, obe ulazite u kola.

Bilo je fenomenalno! - Ulazi brzo u kola!

Ulazi!

Dobro jutro. Ne razumem kako se vraćaš kući u šest ujutru.

Uglavnom smucaš ovuda. Sutra putujem u Pariz zbog poslovnog sastanka.

Paolo, potrebno mi je 300 evra.

Za šta? - Samo mi daj.

Za izlazak sa onim kriminalcima, za to je.

Znaš li da Đovani Ambrosini nikada nije uspeo da ga sredi?

Znaš da moji prijatelji nemaju nikakve veze s tim.

Onda mi reci zašto si ga udario.

U redu je Paolo, ne moraš mi ništa dati.

Čekaj. Ovo je poslednji put. Danas idem na ručak sa tatom.

Biće i mama? - Ne. Ona je na putu.

Hvala ti.

Stefano, ne uvaljuj se u nevolje.

U redu je momci, vidimo se kasnije. Zdravo.

Uzmi. -Hvala ti, najbolji si. Gde si ga nabavio?

Tražio sam od porodice. - Dobro je biti prijatelj tatinom sinu!

Polo, ne nerviraj me. - Šta sam rekao?

Vidi!

Kada izlazi? - Izaći će, sačekaj.

Eno je. - Koja?

Ona, lepojka. - Da, razumem, ali koja?

Ona desno, crne kose. Kakva je?

O ne! Onaj mi je maznuo lovu prošle nedelje. Onaj tamo, obrijani.

O ne! - I tebi je maznuo lovu?

Ne, njegov drug. Pričaću ti kasnije.

I sestra? - Stiže.

Ćao, Dani. - Ćao.

Ćao! - Šta radiš ovde?

Želeo sam da te pozovem na ručak.

Šta hoćeš? -Nisam došao po tebe, s drugom sam u pratnji, izaći će sa njom.

Ispostavlja se da je ona moja najbolja prijateljica i da je tvoj drug džeparoš.

Je li? - Aha.

Step, idemo mi. - Ići ćeš s njim na ručak?

Makar ću nešto povratiti, on plaća. - Kako plaćaš? Zar ne plaća ona?

Da, sinoć sam joj ukrao lovu, znači, s tim ću platiti.

Čujemo se kasnije. Ćao. - Čao. -Ćao.

Idemo. - Ostavi me na miru.

Uradio sam celu transakciju, veoma sam zadovoljan. Sve ćemo postići.

Odlično. A ti? Šta si odlučio?

Ništa. -Zašto ne studiraš ekonomiju i trgovinu kao tvoj brat?

Hvala.

Stefano, slušaj. Tvoja situacija je delikatna. -Tata, ne smaraj.

Slušaj šta ti govorim! Sećaš li se šta je rekao advokat nakon procesa?

Bilo koja prijava će uticati na promenu sudijske presude.

Molim te, Paolo, kaži mu ti.

Da, tata. Mislio sam da već to zna.

Mogao si ga ubiti! Zar ne shvataš?!

Stefano, poslednji put, zašto si ga udario?

Znate li možda vi, koji bi bio razlog?

Uzeo sam izveštaj iz bolnice. Čak i da g. Ambrosini ne podnese prijavu,

pokrenuće se postupak.

Neodgovorni.

Odgovorićeš mi?

Majka želi da te vidi. Doći će kada se vrati s putovanja.

Moram da idem. Ćao.

Dobro si učinio.

Ne razumem. Mesecima izbegava majku.

Pusti ga, tata. Ona je čak imala krivični postupak.

Kakve veze to ima? Kako je ona umešana u sve ovo?

Mnogo je tvrdoglav.

Nemam autoritet nad njim, vidiš kakav je? Ignoriše me!

Pruži mu malo vremena. Neka se izduva. Otkako živi sa mnom, poboljšao se.

U redu. I ti, kako ti ide sa Kristinom? -Savršeno, hvala.

Onda, ne želiš da znaš kako mi je bilo? -Kako je bilo?

Ako me tako pitaš neću ti ispričati. -Onda mi ne govori.

Ćao. - Ćao.

Koji je ovaj? Sladak je. - Jedan iz zgrade.

Dobro, kako da provalim šta želiš, svejedno ću ti reći. Polo i ja smo se smuvali.

Šališ se? - Uopšte, ne. Mnogo mi se dopada.

Kako može da ti se dopada, ružan je. - Nije ružan! Mišićav je i tako nežan.

Ne dopada ti se novost? - Ne dopada mi se.

Ali ti ga ne poznaješ, ima mnogo problema. Nema novca, otac se loše ophodi prema njemu.

Potrebno mu je puno nežnosti.

Kaži mi njegovo ime. - Rekoh da ne znam. Nadimak mu je Step.

Verovatno ne shvataš ozbiljnost situacije. Kikov otac ga želi tužiti.

Čovek kojeg je napao, završio je u bolnici sa polomljenim nosem. Koji je ušao unutar lica.

Lekar je rekao da je ušao unutra centimetar više, dostigao bi do mozga!

Da, ali ja nemam nikakve veze! - Istina, ona nema nikakve veze!

Ćuti tu, niko te ništa nije pitao.

Slušaj, Babi, ili ćeš mi reći njegovo ime ili više nećeš zaći iz kuće.

Ona zna. Govori! - Ja ništa ne znam.

Lažljivice! - Danijela, reci odmah ako znaš ime.

Neću im ja reći, ako želiš ti ćeš biti cinkaroš. -Stefano Manćini.

Dobro. Stefano Manćini. - Videćeš šta će te snaći.

Palina te zove. - Šta?

Palina te zove. - Reci joj da ću je nazvati!

Okej. Nazvaće te.

Đuli, još uvek me nije poljubio. -Šta je rekla Palina?

Da ide sa Polom na trke na Seri. - Na Seri?

Ne znaš šta je Sera?

Tako se zove zbog cveća koje stavljaju poginulim u trkama.

Ti stvarno nemaš pojma ni o čemu.

I šta će tamo? - Ide u grupi.

Grupi? -Da, partner koji je vezan uz pojas vozača.

Znaš li ti šta da radim? -A, Palina je rekla da ako je majka zove da spava ovde.

Halo? Momenat. Palina majka.

Đuli, nemaš pojma šta se dešava! Zovem te za nekoliko minuta.

Palinin mobilni je ugašen. Moram je obavestiti da će joj mama doći sutra u 7,

da idu na analizu krvi.

Onda, ideš na Seru? Molim te, povedi me sa sobom!

Reci mi gde je.

Gde su bile opšte pijace. - Molim te, ne govori nikome gde sam bila.

Sedi! Pogodi gde mi ide sestra.

Bio je brz i jak, ali onaj koji se trkao s njime nije bio pravedan.

Nije mu dao revanš. Prijatelji.

Ćao! -Zvala te je majka. -Bože mili! - Rekla sam joj da spavaš i poverovala je.

Doći će po tebe u 7, da te vodi na analize krvi. Nećeš ići na prvi čas.

Ali prvi čas nam je veronauka. - Dođi i nemoj da kasniš.

Ostani da gledaš trke. - Došao je i Step.

Koga briga?

Onda, došla si da me gledaš na trkama? -Nisam ni znala da si ovde.

Pocrvenela si. Žao ti je, ili me se plašiš? -Ti? Ti me zasmejavaš.

Znaš li šta? Večeras ću te prijaviti. Reći ću da si ti udario onog čoveka.

Reći ću tvoje ime, Stefano Manćini, zar ne?

Da, ali si mnogo glupa, oprosti.

Step, još jedna prijava i ideš u zatvor. -Bitno je šta će presuditi.

I ti onog dana nisi rekla moje ime. -Siguran si?

Toliko si luda za mnom, da ćeš učiniti bilo šta da me spaseš.

Reći ću tvoje ime, kunem ti se.

Želiš da budeš moj grupi? - Ne.

Idemo Step, kladićemo se na tebe.

Vrati mi!

Trkaš se. Ukoliko ne požuriš, propustićeš je. - Trkam se samo sa dečkom,

ako se on ne trka, ne trkam se ni ja.

A ti? Ukoliko ga nemaš, ne treba da budeš ovde. -Dobro, daj mi tvoj pojas.

Ako te izaberu, moraćeš da se stvarno trkaš.

Povešćeš me? - Naravno.

Drolja.

Takmičenje počinje. Idemo!

Koja glupača!

Penji se. -Smiri se, biću dobro.

Koja sreća. Fenomenalno. Bravo.

Uskači! Uskači!

Silazi, silazi! Sakrij se. Brzo se vraćam.

O, ne!

Babi.

Babi. - Ovde sam.

Idemo. - Plašim se. Ima tamo nekog psa.

Tako nema nikakvog psa. Hajde, idemo. -Iako nema psa, sramim se.

Ne znam, onda odoh ja. - Ne, čekaj! Obećaj mi da se nećeš smejati.

Dobro, obećavam.

Blatnjava si.

I govnjiva. - Govnjiva?

Čekaj! Takva ne možeš sesti na motor. Skidaj sve. -Ne.

Da. Ogrni se ovime. - Ne.

Pnda idem. - Dobro. Ali se ne okreći.

Ala zdiba!

Znaš li da imaš lepo dupe? - Idiote!

Ćao. - Ćao.

Hvala ti na svemu. -Mogu li sutra uveče da te posetim? -Ne, hvala.

Zašto? Nisi se zabavila? -Mnogo! Recimo da više preferiram drugi tip večeri.

Čekaj. Ne želiš mi ništa više reći? Bila si dobar grupi, znaš li?

Hrabra si. Prijavićeš me? - Da.

Da? - Aha.

Babi, Babi. Prvo mi kažeš da sam nasilan, da ti se gadim, i onda me pustiš da te poljubim?

Koji si ti kreten! - Hej, želim svoju jaknu.

Nećeš mi dati poljubac za laku noć? -Nosi se!

Revolucija Roka, bila je grupa "Sukob". Revolucija diska koji se nonstop vrteo

i prosto se grebao disk od tolikog premotavanja. Otkucaj srca u ritmu.

Snaga braće, ubrzali su život punom parom, nikada nisu prestali biti deo revolucije.

Mesec postaje Sunce. Noć postaje dan. Jer se iza svake osobe krila neka druga.

Možda još lepša, novija, možda tvoja.

Stvarno ne želiš da izađeš sa mnom?

FM 107.3 Radio Haos, Namerno drugačiji.

Riči, Salveti i Bernardi.

Oprostite profesorka, fali mi treća ocena, mislim da je zaključna.

Festa, nemojmo gubiti vreme sa ovakvim igricama. Kada nešto kažem, tako je i gotovo.

Evo ovde. Silvia Festa, odgovarala 18 marta. Naravno loša ocena.

Daj mi tvoju svesku.

Profesorka, u pitanju je greška. Ova ocena je Bernandina, jer Festa nije bila

prisutna 18 marta.

Bernardi sedi. Priđi, Festa.

Babi, uzela sam neku pilulu. Sve mi je šareno. Majka će me ubiti.

Samo požuri. - Koji si ti folirant!

Znam, ali dopadaju se jedno drugom. Neko mora nešto preduzeti.

Idemo, nastavljamo da igramo.

Da, sve je izgovor. Mislim da je on tamo. -Danijela, ne pričaj moje stvari.

Ko priča o tebi? - Ćao.

Ćao. Večeras će se sigurno poljubiti.

Dobro, praktično sam Stepova zaova.

Bilo je najlepše more koje sam ikada video. Sastavljeno od hiljadu srca koje zajedno kucaju.

Koje je igralo prateći ritam muzike. Ponekad bog diska, bog svetlosti,

i bog noći odlučili su da se drže za ruke. I tako čine da zemlja bude lepša odavde do neba.

FM 107.3 Radio Haos. Spuštajući se s Marsa.

Kako ti ide? - Dobro.

Toliko dugo nismo bili sami. Svratićeš posle do mene?

Znaš da više nije tako. - Zašto?

Druge stvari su mi na pameti. - Kao ona glupača?

Žao mi je, idem. - Kretenu, ovoga puta ćeš mi platiti.

Mama! - Šta znači ovo?!

Shvataš li? U novinama! Sada će svi brujati o nama.

Babi, šta se dešava? Ne prepoznajem te više. -Nisam kriva, tata, priključili su me.

Ona nije znala ni gde je. - Danijela, ćuti. U krevet, obe.

Sutra ćemo raspraviti.

Šta se desilo? - Ćuti! -Hajde.

Vreme je da osete tvoj autoritet. Ovde imaš tablice motora. Pronađi ga.

Dolaziš ili odlaziš? - Odlazim.

Gde ideš tako rano?

Danas idem u Pariz. Nastavlja se spajanje preduzeća.

Taj sastanak je veoma važan za mene. -Srećno.

Dobro, odoh. - Ćao.

Imaš nešto neodloženo čim izlaziš u ovo doba. -Ko će znati.

Gde bežiš? - Bežim po prvi put u mom životu.

Nemaš pojma kako sam uzbuđena. - Takođe sam bila uzbuđena kada sam

prvi put izgubila nevinost. A to beše davno beše. Rekla si mu?

Nisam, sramim se. - Mogao bi biti prvi.

Ne znam, moram razmisliti. To je važno. Dobro, zovem te kasnije.

Stani! Plašim se!

Stani!

Siđi. Siđi! - Ko je ona žena?

Kaži mi ko je? - Moja majka, zadovoljna?

Žao mi je.

Penji se, idemo.

Šta je rekla na sudu? - Nije se ni pojavila.

Rekao si tvom tati ili bratu? -Nisam.

Rekao si samo meni? - Da.

Ne.

Zašto? - Na otvorenom smo.

Ali nema nikoga.

Dani i ja kada smo bile male igrale smo se da smo princeze i da živimo u onom zamku, tamo.

Jesi li nekada ušla? - Ne.

Koliko je sati? - Ne znam.

Već je podne! Ako me mama ne vidi, ubiće me. -Sačekaćemo malo.

Hajde, ustaj!

I šta više reći? FM 107.3 Radio Haos. Sve što ti treba je ljubav.

Ne znam, samo znam da je pobegla iz škole.

Znaš, juče sam upoznala Marka, sina Marte Mirati. -Koga?

On živi gore. Divan je mladić. Pošto se skoro vratio iz Amerike, mislila sam

da ako želiš možeš izaći s njim.

Zlato moje, šta je bilo? - Ne puštate me da izađem.

Verujem ja tebi, ne verujem onim probisvetima. Ukoliko bi izlazila sa nekima

poput Marka, izlazila bi kada god bi želela. -Ovako ćemo, pustićeš me da

izađem sa Palinom, a ja ću kasnije nazvati Marka.

Dogovoreno, ali se vrati kući do večere.

I molim te, nazovi večeras Marka.

Hvala. - Nema na čemu.

Pogledaj. Ista je kao tvoja.

Upravo sam uradila nešto što da si mi rekla pre neki dan, ne bih verovala.

Šta to? - Tetovaža.

Ne! Hoću i ja!

Oprosti. Ovo je tvoje? - Odakle ti?

Ostavio je Step, pre neko veče kod mene. Šta si mislila, da ćete biti zajedno?

Vidi, mala će da počne da plače. - Step i ja smo zajedno!

Sklanjaj ruke s mene. - Možda još bolje, odlazim.

Dolazi 'vamo.

Nije tvoj problem.

Dosta! -Pusti me! Pusti me!

Zašto ju je ona imala? - Ne znam, ukrala mi je.

Zakuni se da nema ničega među vama.

Rekao sam ti, za mene samo postojiš ti, i nijedna druga.

Daćeš mi je ponovo? - Samo ukoliko je ponovo ne izgubiš.

Stvarno jako udaraš.

Oprosti, Stefano Manćini? - Da, i?

Ja sam Babin otac. Želeo bih da popričam sa tobom.

Vidi, Babi je dobra devojka, ali moja žena je veoma zabrinuta pogotovo

sada kada treba da maturira. - Gde se do đavola zaturio tvoj prijatelj?

Koji je problem? - Duguje mi 300 evra.

Onda? -Onda sam veoma naporan. Ili mi ga ti daj, ili ćemo se igrati.

Nije momenat. - Odmah!

Igraćemo.

Sve je okej? - Hvala.

Bilo je fenomenalno. - I ti si bio dobar.

Ćao. - Ćao.

Znajte da Babi zaista volim.

Šta je ovo? - Ne znam.

Ne znaš? To je prijava. Koga si udario?

Nikoga. - Znaj da možeš ići u zatvor.

Paolo, budi miran, imam svedoka u svoju korist. - Šta ako promene mišljenje? Šta ćeš?

Paolo, šta dovraga, hoćeš!? Moj je život, ne plašim se, a ne bi trebao ni ti.

Samo pokušavam da ti pomognem. - Da mi pomogneš?

Ko si ti da mi govoriš šta treba da radim?

Šta si najopasnije što si učinio, Paolo? Ništa, jer nas tata ne bi smarao.

Nosi se, Paolo.

Zašto juče nisi došla? - Nije mi bilo dobro.

Ovo je potpis tvoje majke? - Da.

Čudno, pričala sam sa njom pre neki dan i nije znala o tvom izostanku. Dolazi ovde.

Đervasi, znate da falsifikat potpisa donosi konačnu suspenziju. Ponavljaćete godinu.

Izbaciće me? - Sutra se vraćaš u školu.

Postoji rešenje samo moram da vidim da li se tvoj otac slaže.

Od danas ne izlaziš Babi, dok ne prođeš sve finalne testove.

Sada si stvarno prešla sve granice.

Sve je bila propast! Điaci je otkirla lažni potpis. -Smiri se, Babi.

Hteli su me suspendovati. - I onda?

Mama je morala da donira. - Onda, sve se rešilo.

Ne, Điaci me mrzi. Oboriće me, znam.

Ovde se ne sme pušiti. - Vi ste Điaci?

Profesorka Điaci. A vi?

Morate se lepo ophoditi prema Babi Đervasi.

Vidite, ovo je škola, i ovde niko neće pretiti.

Devojka će biti tretirana kako zaslužuje. A sada, molim vas, idite.

Reći ću ti samo jedno, Pepito.

Šta znači reč Pepito!?

Pepito! Pepito! Spreman? Na, na.

Ovaj pas ne funkcioniše. - Možda ga nikada nisu naučili.

Koje zlobno ime. Zašto zaboga, Pepito?

Ćao. - Ćao.

Kristina, mogu te nazvati kasnije?

Šta je ovo? - Pas.

Ozbiljno? I čiji je? - Njegov! -Njegov!

Želim ga napolje odavde za manje od pola sata.

Babi...

Šta radiš ovde? Kako si se popeo? - Pođi sa mnom, imam iznenađenje za tebe.

Šta je bilo? -Ne mogu. Ako me majka uhvati, stvarno će me ubiti.

Hajde, molim te, idemo.

Ne! Mislila sam da nećeš doći. Sada sam izgubila opkladu.

Onda moraš platiti opkladu!

Nisam ponela kupaći. - Onda ćeš se kupati u odeći!

Ne!

Uradili smo ovde. - Ovde?

Kada odlaze tvoji roditelji? - U petak, ali se ne nadaj.

Neću moći ni nos da promamim iz kuće.

Zašto ne uradimo ovde? - Ovde? Poludeo si?

Znate li čemu se najviše pesama posvećuje? Tačno, braćo, ljubavi.

Lepa, ružna, tužna, srećna, jaka, slaba, čedna, porno, nasilna, uspavanka,

zaboravljena, stara, moderna...

FM 107.3 Radio Haos. Ljubav je sve što ti treba.

Hvala. Klaudio, zlato, požuri, inače ćemo zakasniti na avion.

Tražim karte. - Kod mene su!

Onda devojke, ništa od noćnih izlazaka. Belen, ostavljam ti ih, kontroliši ih.

Ćao. -Ćao, mama. - Ćao.

Ćao, tata. -Ćao. -Ne zaboravi da mi kupiš ono što sam te zamolila.

Ćao.

Ako izađete, možete zaboraviti na žurku do kraja godine.

On je vrlo dobro znao da izlaze u šest. -Ali sedam je, sigurno će doći.

Poznajem ga, ne bi izgubio nijednu sekundu, možda je sa onom idiotkinjom.

Praktično, koliko ti se puta pokvario u toku meseca? -Četiri.

Stvarno, ne umeš da vodiš računa o motoru. - Nije to, vozim uvek na maksimum.

Nisam kao ti, otkad si se zaljubio, ne misliš više na trkanje.

Jer si zaljubljen, zar ne? Ne misliš uvek na nju?

Ne čekaš da te ona nazove? Ne lupa ti srce kada je vidiš?

Da, Polo. Zaljubljen sam.

Ne znaš da kada si zaljubljen postaješ paranoičan i dosadan?

Ovo je prvi put da sam zaista zaljubljena.

Idem. - Gde ćeš?

Kod Babi. - U pravi čas.

Jutros sam video jedan grafit, jedna lepa žena je rekla:

"Postoje dva dana kojima nikada ne mislim. Juče i sutra."

FM 107.3 Radio Haos, video sam stvari koje vi, ljudi ne možete ni da zamislite.

Čekaj. -Mogu li da skinem? - Ne, ne! Čekaj.

Dođi. - Gde smo?

Čekaj ovde. - Osećam more.

Šta je to? Step! - Dođi.

Prati me, princezo. - Ali, gde idemo?

Videćeš.

Prelepo je! - Dopada ti se?

Jesi li poludeo? - Ne, nisam poludeo.

Plašim se. - Ovde nema nikoga.

Ne, nije to. -Ukoliko ne želiš ovog puta, nema problema.

Moram ti nešto reći.

Nevina sam.

Da si to znao, možda...

Uradila bi to sa mnom? - Da.

To je najlepše što mi možeš reći. -Stvarno?

Polako.

Plašim se da ne kažem nešto pogrešno. Volim te.

Ponovi. - Volim te.

Nikada ne prestani to da izgovaraš. - Volim te, volim te, volim te.

Nikada nisam bila tako srećna. - Ni ja.

Tako srećni kao jednim prstom dotaći nebo? -Ne, mnogo više,

tri metra iznad neba.

Čuvajte dobro komadiće svojih uspomena, i shvatićete da želite noć bez meseca,

kada vam sve delovalo beznadežno, imaćete osećaj da ste jedini na planeti,

ali srećom, imate privilegovan položaj kako biste posmatrali zvezde.

FM 107.3 Radio Haos. S druge strane meseca.

TI I JA... TRI METRA IZNAD NEBA

Gospođice, molim vas činjenice govore. - Gospodin je udario Stefana Manćinija.

On se branio. To je bilo samo iz sopstvene odbrane. Nije ga želeo povrediti.

Kako je moguće? Šta priča? Nije istina!

Tišina!

Babi! Čekaj, nisam završila. - Rafaela, pusti je.

Kako da je pustim, Klaudio? Poludeo si? Ne znaš šta govoriš.

Zapala si u probleme zbog mene? - Ona ne razume. Znaš li šta mi je rekla?

Da će me isterati iz kuće. Pustila sam je da priča u prazno.

Zašto se staraš o deci? Prezireš ih.

Zdravo.

Zašto si ga doveo? -Insistirao je, a Polo je inače dobar sa klincima.

Mogu da zamislim. - Ne, stvarno, ostavite ga meni.

Zar nismo trebali da budemo sami? -Zato sam ga doveo.

Kako si? - Dobro sam.

Ja sam Polo. - Kakvo je to ime Polo?

Polo je nadimak, ti nemaš nadimak?

Šta ako mali bane? - Ne brini se, zato je tu Polo.

Mogu? Dobro, vrti ovo. - Šta je to?

To je magična cigareta, veoma magična.

Šta to bi?

Napolje! Odlazite odavde! Šta radite svi ovde?

Nisam ja kriv, sami su zvali. - Napolje!

Ćao, Step.

Zajapuren si. - Nosi se, a sad napolje.

Oprosti mi.

Nosi se!

Laku noć, ljubavi moja.

Realan život bi trebao više biti stimulan. Sluša se muzika, ko bi pomislio da neko

da će se jednog dana pesme snimiti na mp3.

Tu se ništa ne briše, samo nam je potrebno dugme

da bi smo shvatili da je makar nešto večno, što traje duže od naših ukusa.

FM 107.3 Radio Haos. Direktno iz budućnosti.

Koliko mučenja sa ovim glupim psom!

Ovde imaš avokado i voće. Sve njene omiljene stvari, poludeće.

Videćemo. - Palina, idemo.

Halo, Kristina, ljubavi?

Vidim da ćeš večeras večerati ovde,

makar si mi mogao reći. - Ne vraćaj se tako brzo.

Doneo sam posao kući iz kancelarije. Ali sumnjam da ću moći da radim.

Imam sastanak večeras, Paolo. - U redu, ja ću izaći, ali kada se vratim

ne želim da ovog psa vidim ovde. U redu?

Idemo mi. - U redu.

Ćao. - Ćao, Pepito.

Dole, psu. Dole!

Čekam te. - Ne želim više da te vidim.

Šta je bilo?

Vrlo dobro znaš, nestala je ogrlica gđe. Marijane, i mene su okrivili.

Ne zovi me nikad više!

Imaš li majonez? Da, majonez. Ono, za brzu hranu. Koga samo pritisneš i izlazi smesa.

Mislim da ne postoji ništa teže što može da se napravi.

Sajstojci su so, jaje, limun, ulje, i dobro, verujte mi

u poređenju je gore zaljubiti se u nekoga za koga nikad nisi mislio da će ti se dopasti.

Majonez je takav, može te dovesti do ludila iz jednog momenta u drugi,

trenutak koji deluje savršeno i drugi, ne tako savršen. Svi sastojci su priloženi.

Ali ako to uspeš da napraviš, više te ništa ne može zaustaviti.

FM 107.3 Radio Haos, lekcije iz kulinarstva.

Otkud ti ovde? Nikad se ne družis s nama.

Šta hoćeš?

Odlazi! Odlazi! - Otvori mi inače ću razvaliti vrata!

Idiote odlazi! Sve si uništio, nasilan si i nikada se nećeš promeniti.

Babi, otvori! - Odlazi!

Otvori! - Štaje bilo?

Ništa. Uzmi.

Ćao. Lift je pokvaren.

Ćao. - Ćao.

Pošto stalno mislim na posao, ostavila me. -Ko, Kristina?

Ali bićete prijatelji? - Ne verujem, ovde smo raskinuli.

Bili smo u restoranu, sve je bilo savršeno i onda kada smo se vratili...

Šta ti se desilo?

Oprošteno!

Šta si uradio? - Ništa.

Dobro su prošle. - Da.

Položila sam odlična. - Vidiš? Rekao sam ti.

Bila sam sigurna da neću uspeti. Večeras će biti žurke, poći ćeš sa mnom?

Važi.

Ne razumem, zašto moram da vratim Pepita, kada mi je mio?

Igrali smo se, dobro sam ga hranio, šta će više voleti?

Da, ali ga još uvek nisi naučio da traži stvari.

Da je ostao još jednu nedelju, naučio bih ga, znam to.

Ko je? -Da, gospođo? Dadilje psa. Pas je dole, brzo siđite.

Da, brzo siđite. Dok se nisam predomislio! Zahvalite Bogu što pas ne govori

inače bi želeo da bude sa mnom. - Pusti, Polo!

Ćao, Pepito! - Ćao, Pepito!

Dolaziš? - Ne, prezirem te trke.

Babi, zar ne razumeš da su te žurke sve iste, isti su ljudi.

Po prvi put, smo pronašle nešto drugačije, ponekad mi deluje tako jednostavno.

Devojke, oprostite, večeras će me poljubiti!

Zavidnice.

Halo? -Halo, dobro jutro, molila bih gđu. Đervasi.

Nije tu, oprostite, s kim pričam? - Profesorka Điaci.

Profesorka, dobro jutro, želela bih vam zahvaliti. - Nisam ga prijavila, jer je želeo samo mog psa.

Ali želim da informišem tvoje roditelje. -Prijaviti?

Ti i tvoj prijatelj kriminalac ste mi ukrali psa, ali ćete platiti.

Profesorka? Halo?

Šta je bilo?

Ne mogu, Polo. - Ali što te briga? Svejedno je.

Još uvek uspevaš da se ušunjaš na žurkama. -Ne mogu.

Ovo? - Odvratno.

Ove večeri ja pobeđujem, znam. Da, ja ću pobediti.

I ovo? Hej!

Da, bolje. - Idemo.

Možeš li mi objasniti? Kako si mogao da ucenjuješ profesorku?

Babi, to sam učinio zbog tebe.

Da, ali nisi morao na takav način.

Ideš sa nama?

Idem.

Ostavi me na miru.

Idemo.

Polo.

Pusti me! - Kuda si krenula!?

Ostavi me na miru! - Šta ti je?

Ne mogu više.

Sa tobom se nikada ne može biti srećan.

Nisi srećna sa mnom? Šta hoćeš reći? Da ti ništa nisam pružio?

To želiš reći?

Ne, kažem da sam jednog minuta sa tobom u raju a onda u paklu.

Ja sam kriv što je Polo mrtav? Kriv sam!? -Jesi!

Tvoja je krivica i krivica je tvojih drugova jer vodite ovakav život!

Dosta, sada je stvarno kraj.

Raskinuli su otprilike pre 6 meseci, a koga briga, sada ti je slobodan put.

Da, ali mi je teško što ga vidim ovakvog. -Da, istina.

Dobro, ali možda mi više nije toliko stalo.

Ej. Uđi.

Ćao. Oprosti što dolazim ovako.

Želela je ovo da ti da.

Step, preklinjem te, zagrli me.

Mnogo mi nedostaje. - Naravno da nedostaje.

Oprosti.

Zvala te je? - Ne.

Znaš li nešto o njoj?

Neko vreme se ništa ne zna. U poslednje vreme ne izlazim.

Čuj, moram ti reći, s drugim.

Step, preklinjem te ništa ne čini.

TI I JA... TRI METRA IZNAD NEBA

Požuri, čeka te dole. - Idem.

Jednom se živi, zato iskoristi život, jer posle će biti kasno.

Vidi, samo učini. Po meni, prvi put je bolje učiniti sa nekim ko ti se dopada.

Jasno, da sam čekala Palombi, dosad bismo uradili.

Šta to radiš? - Odlazim.

Zašto? Šta se desilo?

Nije tvoj problem, Paolo.

Ja nisam ti. - Kao ja?

Vezan za tvoje stvari, za tvoj život, za posao koji te guši.

Nemam posao. - Otpustili su te?

Da. - Zašto?

Stopili su se sa našom firmom.

Šta ćeš sada? - Ne znam.

I ja bih izvršio krvoproliće.

Kao ko? - Ambrosini.

Znao si? - Da.

Zašto nisi rekao? - Zbog tate.

Želiš da se malo provozamo? - Da.

Sve što treba da učiniš je da staviš slušalice, izvališ se na podu i

slušaš omiljeni ce-de, pesmu po pesmu, nijedna se ne može preskočiti.

Sve je prošlo na jedan ili na drugi način, kako bi krenuli napred.

Ne pokaj se, ne osuđuj sebe, znaš ko si, i to ti niko ne može promeniti.

Pauza, premotavanje, plej, još, još i još.

Nikad ne zaustavljaj tvoj plejer, dozvoli da zvuk objasni tvoj unutrašnji haos.

I ako ti pođe suza kada ih slušaš, ne plaši se, to je suza fana koji sluša omiljenu pesmu.

FM 107.3 Radio Haos tvoj bpm, ostalo je samo prazna buka.

Prevela: Sanja94

Uploaded by Tommy0412@filmoljupci.com