Original subtitles

CILI

Ko ste vi?

Ja?

Ko ste vi?

Ja?

Odakle ste?

Iz sela.

�ta radite ovde?

Za�to se ne vratite u selo?

Ja?

Imate li hleba?

Nemam.

Kobasice?

Nemam ni�ta.

�teta. Platio bih vam.

Imate li roditelje?

Jesu li roditelji sa vama?

Jesu li roditelji sa vama?

Nisu.

Nisu.

�ta?

�ta?

Jesi li na�a?

Jesi li na�a? Odgovori mi.

Jesi li na�a?

Ne boj se.

Ja sam Marek.

Kako se zove�?

Jesi li odavno ovde?

Izgubio sam se u �umi.

Sino� sam mislio da �u umreti.

Nemam vi�e nikoga.

Odakle si?

Luta� li ovako ve� odavno?

Zovem se Cili.

Drago mi je.

Stvarno mi je drago.

Drago mi je. Molim te, ne odlazi.

Imam malo hleba.

Ve� mesec dana sam u �umi.

Do sada nisam nikoga sreo.

Ni jedan drugi Jevrej ovde nije pre�iveo.

A, ti? Zna� li za nekoga ovde?

A, tvoji roditelji?

A, ti? �ta se desilo sa tvojim roditeljima?

Jesu li �ivi?

Ne znam.

Ne znam. Za�to me ispituje�?

Uzmi!

Kada sam te primetio

nisam mogao ni da pretpostavim da si Jevrejka.

�ta si uradila da bi promenila svoj izgled?

Ni�ta.

Ni�ta?

Ne la�i.

Ja ne mogu da se promenim.

Ve� sam odrastao �ovek.

Istinu govore�i...

Ni sam ne znam �ta ho�u.

Ovo je dobro mesto.

Ovde smo dobro sakriveni.

Za�to ne �eli� da razgovara� sa mnom?

Za�to ne ka�e� ne�to?

Reci mi...

�ta te mu�i?

�ta �eli�?

�ta �eli�?

�ta �eli� od mene?

Nije mi vi�e ni�ta ostalo.

Ta�no tako.

Ni�ta vi�e.

Kada bi bar imao cigaretu.

Bez cigareta �ivot nema smisla.

Moramo nekako pre�iveti zimu.

Samo da pre�ivimo zimu.

Kada pro�e zima, ima�emo vi�e �anse.

Nikada nas ne�e uhvatiti ako ostanemo zajedno.

Sto posto.

Niko se ne�e pojaviti ovde.

Samo da pre�ivimo zimu.

Kada pro�e zima, ima�emo vi�e �anse.

Da, to je to.

Ti i ja.

Ako pre�ivimo zimu, imamo �emu da se nadamo.

Da smo ptice,

leteli bi iznad mora, u nekim toplijim krajevima.

Ptice mogu da odlete gde god po�ele.

Jako sam sre�an.

Neko od nas mora da ode i nabavi hranu.

Nemamo izbora.

Ja ne �elim da idem.

Ni�ta nismo jeli ve� dva dana.

Ja nisam gladna.

Ja bih oti�ao...

Ja bih oti�ao, ali...

bojim se da �e me seljaci uhvatiti.

Ja ne �elim da idem, Marek.

Oti�i �u ja.

Ne.

Ja �u oti�i.

Ja �u oti�i ujutru kada prestane ki�a.

�elim te.

�elim te.

Ne voli� me?

Ne �eli� me?

Ne!

Ne!

Ne!

Ne!

Odakle dolazi�?

Kako se zove�?

Odakle si?

Odavde.

Nisi bila u logoru?

Nisam.

Ja sam izgubila celu porodicu.

Vrati�e se oni.

Na prole�e.

Kako zna�?

Ube�ena sam.

Veruj mi.

Ne mogu da zaspim otkako sam se vratila iz logora.

Pla�im se da zaspim. Pla�im se.

Marek, vrati se.

Vrati se, molim te, vrati se. Sutra, sutra...

Gde si?

Gde si?

Vrati se sutra, Marek. Gde si?

Ja ne idem u Palestinu.

Za�to?

Suvi�e sam umoran.

Meni izgleda� u redu.

Svejedno...

Ipak ne idem.

�ta �e� ovde da radi�? -Ne znam.

Ovde ili tamo, �ivote ionako nema smisla.

Smrt �e da nas proganja

gde god se nalazili.

Ovamo! Po�urite!

Tamo je neko.

Ovamo!

Po�urite! Ruke u vis!

Kada je nastalo svo ovo ludilo,

svi su pobegli,

ostaviv�i Cili samu kod ku�e.

Mislili su da maloj devoj�ici niko ni�ta ru�no ne�e uraditi.

Ona �e se brinuti o doma�instvu,

dok se sve ovo ne smiri.

Cili ih je saslu�ala i nije rekla ni jednu jedinu re�.

Pobegli su glavom bez obzira.

Nisu imali vremena za razmi�ljanje.

"Vrati�emo se kasnije po tebe", re�e njen brat,

dok je stavljao bolesnog oca u kola.

Za vas nema mesta.

Ranjenici i izbeglice su na sve strane. Grad se non-stop bombarduje.

Lekari rade dan i no�. Nadam se da �e na�i vremena i vas da pregledaju.

Smrt nije tako stra�na kao �to neki pri�aju.

Ja to dobro znam.

Ako savladamo strah...

Ako savladamo strah, sve �e biti u redu.

Ja sam sre�an. Da, ja sam sre�an.

Ja sam savladao strah.

Moj prijatelj je tolerantan �ovek.

U Jevrejskom domu je uvek �ivo.

Otvori usta, ovo je tonik!

Stalno se ne�to de�ava.

Uvek morate ne�to raditi da bi ste opravdali svoje postojanje.

Svakog dana donose nove ranjenike.

Hodajte uzdignute glave.

Odlazite da �ivite u drugu zemlju. To je oduvek bio va� san.

Ne pokazujte ose�anja. Ne govorite nikome ni�ta.

To �to se vama desilo, desilo se i svim drugim �enama.

Uskoro �ete sve zaboraviti.

Vi ste lepe devojke.

Razmi�ljajte o budu�nosti, a ne o pro�losti.

Nema mesta, nema lekara...

Malobrojni preostali lekari su raspore�eni po gradskim bolnicama.

Kako to razumeti?

Kako si uspela?

Kakav talenat!

I ja sam uspeo.

Sve me je odavalo.

Moj vid...

Moj nos...

Moje o�i, moji maniri...

Sve.

Izgleda da sam ve�i deo �ivota proveo me�u tu�im ljudima.

Otac mi je uvek govorio:

"Ja sam slobodan �ovek."

Uvek je ponavljao:

"Ja sam slobodan �ovek!"

Slobodan �ovek...

Nisam ba� siguran u to.

Ja se bojim.

Ja sam pla�ljiva du�a.

Ja se bojim.

Oni su kukavice.

Ja tako�e.

�ta ja u stvari �elim?

Ho�u duvan.

To je sve �to mi treba.

Bez cigareta, ja sam samo obi�an insekt.

Obi�an insekt.

Niko i ni�ta.

Ni�ta.

Kada je nastalo svo ovo ludilo,

oni su pobegli i ostavili Cili da se sama brine o doma�instvu.

Rekli su:

"�ta mogu da urade usamljenoj devoj�ici?"

Ona �e se brinuti o doma�instvu

dok se sve ovo ne smiri.

Cili ih je saslu�ala i nije rekla ni jednu jedinu re�.

Pobegli su glavom bez obzira.

Nisu imali vremena za razmi�ljanje.

"Vrati�emo se kasnije po tebe", re�e njen brat,

dok je stavljao bolesnog oca u kola.

Ubrzo su stigli vojnici

i uni�tili im ku�u.

Na sve strane su se �uli krici i pla�.

Cili je nekako uspela da se sakrije.

Verovatno je nisu primetili.

Le�ala je u �tali

koja se nalazila u dvori�tu,

me�u ba�vama, prekrivena vre�ama.

Znala je da mora da �uva dom,

ali o d straha nije smela ni�ta da preduzme.

Svo vreme se nadala

kako �e �uti dobro poznati glas kako je doziva.

Vazduh je parao u�asan pla�,

lajanje pasa i pucnji.

Od straha je u sebi stalno ponavljala molitvu koju ju je nau�io njen deda.

Ubrzo se sve sti�alo, i Cili je zaspala.

Spavala je jako dugo.

Kada se probudila, ve� je pao mrak

i bila je grobna ti�ina.

Proturila je glavu napolje

i gledala no�no nebo

kroz rupu na krovu �tale.

Nekako je uspela da se izvu�e ispod vre�a.

Stopala su joj bila hladna i nije ih ose�ala.

Brzo ih je protrljala rukama.

Bol je ubrzo nesto.

Dugo vremena je samo le�ala

i gledala u nebo.

Dok je tako le�ala i gledala u nebo, otvorila je usta

i po�ela da mrmlja:

"Znam pred kim �e odgovarati za svoja nedela."

Stopala joj vi�e nisu bila hladna.

Gurnula je vre�u i rekla: "Sada moram ustati."

I, ustala je.

�tala joj se �inila jako velikom.

Bila je napravljena od te�kih dasaka

i bila je puna ogreva za zimu,

starih ba�vi, lonaca i raznih drugih stvari.

Niko nije obra�ao pa�nju

na ovu staru i zapu�tenu �talu.

Za nju je ona predstavljala uto�i�te.

Ose�ala je veliku ljubav prema tim nabacanim starim stvarima.

Prvi put u �ivotu se na�la sama pod vedrim no�nim nebom.

Kada je bila jako mala,

zavese na prozorima su zatvarali jako rano.

Kada je malo porasla,

nisu joj dozvoljavali no�u da izlazi napolje.

Ovo je bilo prvi put u njenom �ivotu

da se susrela sa mrakom.

Cili se okrenula udesno.

Prema livadi.

Odjednom joj je nebo izgledalo jo� ve�e.

Ose�ala se tako malom na onoj ogromnoj livadi.

I�la je sporo, i nije se okretala iza sebe.

Zatim se zaustavila

i slu�ala kako li��e �ubori.

Dunuo je lagani povetarac

koji je uskome�ao hladan no�ni vazduh i malo joj razbistrio um.

SLAVORKC-KERESTUR 29. 01. 2016.