Original subtitles

Kroz slavnu i u�asnu istoriju osvajanja, jedno ime izdi�e se

iznad svih ostalih...

Ratnik...

Kralj... Legenda...

Aleksandar Veliki.

Nikada na svetu nije bilo takvog kao �to je on.

Rodila ga je bezobzirna majka...

Verovao je da je bila ljubavnica nekog vi�eg bi�a.

Obrazovao ga je mudri filozof...

Jedan od najzna�ajnijih mislilaca na svetu, Aristotel.

Dominantni otac ga je usmeravao u �ivotu.

Brzo su izvukli ma�eve, a onda je krv zaista potekla.

Ratnik makedonske kraljevine u �etrnaestoj, general u osamnaestoj,

kralj u dvadesetoj, kao komandant armije od 40.000 vojnika,

ostavio je zave�tanje kao niko drugi.

Aleksandar Veliki

Pre vi�e od dve hiljade godina, ovo je bio dom �oveka koga mnogi

smatraju najve�im ratnikom u istoriji. Nalazimo se u severnoj

Gr�koj na ostacima drevnog grada Pele, gde je nekada stajala palata

Filipa drugog makedonskog, oca Aleksandra Velikog. U �etvrtom

veku pre Hrista, Aleksandar je ovde odgajan za osvajanje sveta.

Nameravamo da istra�imo put osvajanja koja su trajala dvanaest

godina, protezala se du� 35200 kilometara i pokrivala teritoriju

dana�njih dr�ava: Gr�ke, Turske, Libana, Egipta, Irana, Iraka,

Avganistana i Pakistana. Istra�i�emo kompleksnu li�nost �oveka

koji je sebe smatrao bogom, a koji je kao obi�an smrtnik

umro u 32. godini. Poput Aleksandra i mi imamo misiju da

odgovorimo na pitanje o kome istori�ari vekovima

raspravljaju - ko je bio Aleksandar? �ta ga je podsticalo?

I kako je uspeo tako mlad da osvoji ogromno carstvo?

Najve�i deo onoga �to znamo o Aleksandru Velikom dolazi iz

zapisa �etiri anti�ka istori�ara, koji su nastali nekoliko

stotina godina posle njegove smrti 323. p. n. e. Oni su bazirali

svoje manuskripte na dnevnicima ljudi koji su �iveli i

borili se pored legendarnog ratnika.

Arijan - gr�ki pisac i dr�avnik.

Diodor sa Sicilije.

Kurcije Rufus iz Rima.

I gr�ki filozof Plutarh, jedini koji nam je ostavio dokument o

Aleksandrovom de�a�tvu i koji je proveo puno vremena prou�avaju�i

njegovu li�nost.

Kada slikar portreta poku�ava da ostvari sli�nost, oslanja se pre

svega na lice i izraz o�iju, a daleko manje pa�nje poklanja

drugim delovima tela. Njemu nalik, postavljam sebi u zadatak

da razmi�ljam o njegovim delima koja najbolje oslikavaju

de�avanja unutar du�e.

Ovo je zapanjuju�a pri�a o �oveku koji je za 32 godine �ivota

stvorio sebi besmrtnost u istoriji.

Godina je Aleksandrovog ro�enja, 356. p. n. e.

U oblasti severne Gr�ke, poznatoj kao Makedonija, kralj Filip

drugi vladao je narodom koji su ostali Grci smatrali inferiornim.

Sti�emo utisak o gotovo nepismenim i neotesanim Makedoncima,

koji su bili znatno ispod visokog nivoa kulture mnogih Atinjana,

ali su i pored toga u doba Filipa II bili jako opasni.

Makedonci su bili veoma imu�ni, kontroli�u�i zemlju bogatu

rudnicima zlata i srebra. Filip je ovo do kraja iskoristio:

sakupio je, istrenirao i opremio armiju koja je bila me�u

najboljim na svetu.

Filipova vladavina bila je veliki �ok za Grke. Neorganizovano

makedonsko kraljevstvo je zahvaljuju�i rudnicima

postalo organizovano. Ono je posedovalo veliku ekonomsku mo�.

Kada je imao 26 godina, 357. p. n. e. Filip se strastveno

zaljubio u mladu Olimpiju, devojku iz gr�ke oblasti Epir.

Zaprosio ju je, Olimpija je pristala, i postala jedna

od brojnih njegovih �ena.

Svakako ga je pratila reputacija da se ponovo �eni svaki

put kada vodi novu vojnu kampanju, ali pravi razlog bila

je �elja da se obezbedi vi�estrukim diplomatskim savezima.

Filip je bio toliko o�aran Olimpijom, da nije bio svestan

njenih veza sa misti�kim kultovima i religijama i njene

nemilosrdne ambicioznosti.

Ona je istovremeno bila vatrena osoba i politi�ar, vernica,

a ipak iznad svega okrenuta dinasti�koj mo�i. Nemojte da

imate zabluda u vezi sa njom, tokom celog njenog �ivota

Olimpijin glavni cilj bio je da postavi svog sina Aleksandra

na tron. Mislim da je bila apsolutno bezobzirna po pitanju

naslednog prava svog sina Aleksandra.

Brak sa Olimpijom je Filipu doneo vi�e briga i izazova,

nego �to ih je ikada imao na bojnom polju.

U no�i pre nego �to je Filip prvi put osetio dra�i njenog tela,

nevesta je imala san kako joj grom poga�a stomak. Filip je

tako�e sanjao kako stavlja pe�at na njenu utrobu na kome se

nalazio lik lava. Drugi put, video je kraj njenog usnulog tela

opru�enu zmiju, i ova slika je potpuno ohladila Filipovu strast

i naklonost. Od toga doba nadalje, retko bi dolazio do

njene postelje. Pla�io se da bi mogla baciti na njega kakvu

stra�nu �aroliju ili je verovao da je mo�da ljubavnica

nekog vi�eg bi�a.

Bilo je su�eno da odnos Filipa i Olimpije bude buran.

Po Plutarhu, Filip je kri�om video zmiju kako le�i u krevetu sa

Olimpijom.

Kralj gr�kih bogova, Zevs, �esto je predstavljen u obliku zmije.

Da li je Filip bio otac Olimpijinog deteta... ili mo�da,

iako nezamislivo - sam Zevs?

Postojalo je samo jedno mesto gde je Filip mogao da prona�e

odgovor na ovo pitanje.

Proro�i�te boga Apolona u Delfima.

Ovako su Delfi izgledali u �etvrtom veku p. n. e. Mete�ni

centar idolopoklonstva, trgovine i atletskih takmi�enja.

A ovako Delfi izgledaju danas. Stubovi Apolonovog hrama i dalje

kraljevski stoje na prelepim brdima koja nadgledaju

korintski zaliv.

Danas je za nas, kada �ujemo ime proro�i�ta u Delfima, to samo

ime jednog mesta. Ali ovo ime pre svega se odnosi na osobu

koja je proricala. Hram proro�i�ta je posve�en solarnom bogu

Apolonu koji je isto tako bio i bog muzike i poezije.

Tako�e, Apolon je u svom hramu izgovarao proro�anstva,

tako da je ovo mesto imalo posebnu privla�nost. Zato to mesto

nazivamo proro�i�tem. To je proro�i�te u Delfima.

U njegovoj unutra�njosti vidimo riznicu, statue, posve�ene

predmete, i sam hram koji je najzna�ajnija zgrada. Ispod

njega nalazio se podrum, koji je bio sveti prostor sa

sve�tenicom koja je ljudima izgovarala proro�anstva.

U mesecima koji su prethodili Aleksandrovom ro�enju 356. p. n. e.

Filip je hteo da postavi samo jedno pitanje proro�i�tu u Delfima.

Da li �e njegovo dete biti sin smrtnika ili boga?

Filip je poslao emisara, ovde u Delfi, da postavi pitanje u vezi sa

zna�enjem onog �emu je prisustvovao. Proro�ica, iako nije izri�ito

potvrdila bo�ansko poreklo Aleksandra,

poru�ila je Filipu da prinese

�rtve Zevsu i da mu uka�e ve�e po�tovanje nego ostalim bogovima.

Tako�e je dodala da �e izgubiti vid u onom oku, kojim je virio

u spava�u sobu i video zmiju koja je le�ala sa Olimpijom,

proro�anstvo koje se ispunilo dve godine kasnije kada je Filip

ozbiljno ranjen u bici.

Pri�e, poput ove, koje su nam preneli drevni istori�ari danas se

posmatraju sa skepticizmom.

Govorili su da ako, dok viri� kroz klju�aonicu, vidi� svoju �enu

kako se u postelji miluje sa velikom anakondom, mora� biti

zauvek obele�en.

Bez obzira na njegov bo�anski status, dete koje je u leto 356. p. n. e.

rodila Olimpija, done�e svojoj otad�bini, porodici i sebi pobedu

i tragediju, pod imenom Aleksandar Veliki.

U vreme ro�enja Aleksandra Velikog, 356 p.n.e. trupe Filipa II

bile su anga�ovane na �irenju njegovog kraljevstva.

Dva grada makedonske oblasti severne Gr�ke bila su najistaknutija.

Ejgeja, danas Vergina, prva makedonska prestonica i centar

obo�avanja kulta predaka, politike i umetnosti. Ostaci velike

palate stoje i danas, kao i jedan teatar u kome su se odr�avale

proslave, predstave i atletska takmi�enja.

U �etvrtom veku p. n. e. Pela je postala prestonica i mesto dvora

Filipa drugog. Ovde je Aleksandar odrastao. Iako je �iveo �ivotom

plemi�a, svakako da nije bio ono �to bismo nazvali razma�enim,

bogatim detetom. Njegova ambicija i radoznalost prema svetu bili

su bezgrani�ni.

Aleksandar je de�ak vanredne inteligencije. Omiljeni pesnik mu

je bio Homer i uvek je spavao sa

prepisom njegovog dela kraj uzglavlja.

U�io je u �koli, koja je bila

rezervisana za decu iz plemi�kih porodica

u Peli. U njoj je dobio najbolje obrazovanje: akademsko,

atletsko i vojno. Kada je imao trinaest godina zbio se doga�aj koji

je ubedio Filipa da de�akova hrabrost prevazilazi �ak i

njegovu inteligenciju.

Jednog dana Filoneh iz Tesalije, doveo je Filipu konja koji se

zvao Bukefal, za koga je tra�io trinaest talenata. Kralj je

sa prijateljima si�ao do poljane da gleda isprobavanje konja,

i do�li su do zaklju�ka da je divalj i neukrotiv. Filip je

naredio da se konj odvede. Ali Aleksandar, koji je stajao blizu

re�e: "Kakvog konja gube, samo zato �to ne znaju kako i ne

smeju da ga ukrote". Aleksandar je brzo pri�ao Bukefalu,

uhvatio ga za uzdu, i okrenuo ga nasuprot Sunca, zato �to

je primetio da se boji sopstvene senke. Aleksandar je bezbedno

sko�io na njegova le�a. Poterao ga je napred, koriste�i se

zapovedni�kim glasom i pritiskom svojih stopala. Isprva,

Filip i njegovi prijatelji su zadr�avali dah, i napeto i

iznena�eno sve posmatrali, dok nisu videli Aleksandra kako

se pobedonosno vra�a. Njegov otac je zaplakao od sre�e.

Kada je Aleksandar sjahao, otac ga je poljubio i rekao mu

je: "Sine, mora� da prona�e� kraljevstvo dostojno tvoje snage.

Za tebe je Makedonija premala. "

Bez obzira da li se ovo stvarno dogodilo, legenda ka�e da je

Bukefal postao omiljeni Aleksandov konj, onaj kojeg �e

godinama jahati u bitkama.

Kralja Filipa je sin impresionirao i shvatio je da mu doma�i

u�itelji ne mogu pru�iti intelektualni izazov koji zaslu�uje.

Filip mu je doveo novog vaspita�a. �oveka koji je u istoriji

zabele�en kao jedan od najve�ih mislilaca svih vremena, Aristotela.

Filip je sinu tako�e obezbedio magi�no okru�enje za u�enje.

Ovo je oblast Mieza, zemlja nimfa, deo legendarnih vrtova kralja Mide.

Verovalo se da su ovi potoci, pe�ine i senovita �etali�ta

posve�eni nimfama, mitolo�kim boginjama koje su bile otelovljenje

duhova prirode. Po Plutarhu, Aleksandar je imao obi�aj da

ka�e da mu je otac Filip dao �ivot, ali da ga je Aristotel

nau�io kako da �ivi ispravno. Kao mladi�, Aleksandar je svakog

dana hodao ovim putem ka pe�ini, u kojoj ga je Aristotel podu�avao.

Aristotel je bio jedan od najraznovrsnijih mislilaca koji su

ikada �iveli. Filozof, koji je u svojim prou�avanjima zadirao

u etiku, politiku, muziku, medicinu, embriologiju, astronomiju,

botaniku, magnetska istra�ivanja, optiku, istoriju, zoologiju,

retoriku, poeziju i najva�nije, u radoznalost. Nau�io je

Aleksandra da ne naga�a. Da je svaka situacija druga�ija.

Da organizuje i analizira �injenice, pre nego �to donese zaklju�ke.

Dodajte ovo Aleksandrovoj prirodnoj spontanosti i imate

recept za stvaranje genija.

Otprilike u ovo vreme, sreo je

Hefajstiona, sina makedonskog plemi�a.

Hefajstion �e postati najbli�i Aleksandrov prijatelj,

a mnogi veruju i ljubavnik.

Kada je postao tinejd�er, Filip i Olimpija su se bojali da �e

Aleksandar postati ono �to su ostali Grci zvali guines,

feminizirani homoseksualac. Da bi ovo ispravili dovodili su

mu prostitutke visoke klase, da mu poka�u �ta je ono �to

mora da bude.

Ovde se postavlja pitanje: �ta mo�ete da uradite ako ste,

pomalo feminizirani, mladi� pored izrazito mu�evnog, bradatog,

vojni�ki uspe�nog, �estokog u pi�u, dominantnog,

alfa mu�ja�kog oca? I �ini da se pitamo, da li je odnos do�ivotne

posve�enosti i prijateljstva sa Hefajstionom u stvari bio odnos sa

jedinom osobom, sa kojom je ovakav mladi� mogao da se opusti

i da bude ono �to jeste?

Mislim da svako ko se bavi Aleksandrom mora da shvati da ga je

motivisalo u�ivanje u problemima, naro�ito kada bi jednu veliku

armiju postavio nasuprot drugoj, i kada bi tu veliku armiju

iskoristio da bi postigao strate�ki uspeh. To je ono �to ga

je u stvari uzbu�ivalo. Na neki brutalan na�in, mogli biste

re�i, pokolj protivni�ke armije ga je uzbu�ivao. Ovo mu je

donosilo vi�e poleta nego �to mu ga je donosio seks.

Aristotelova filozofija, Filipov ratni�ki instinkt i strast

prema mistici Olimpije, oblikovali su Aleksandrovu li�nost.

Uskoro je dobio prvu �ansu da se doka�e na bojnom polju,

i da od svoga oca napravi neprijatelja.

Godine 340. p. n. e. kralj Filip II Makedonski,

otac �esnaestogodi�njeg Aleksandra, bio je u ratu.

Cilj mu je bio da pot�ini celu Gr�ku.

Najja�e Filipovo oru�je bila je makedonska falanga.

Nju su �inili odli�no trenirani vojnici, koji su nosili duga�ka

koplja, sarise, i mar�irali u zbijenoj formaciji. To je bila

prakti�no nezaustavljiva, masivna i pokretna ratna ma�ina.

Filip je prilagodio tradicionalnu gr�ku falangu, u novu vrstu

vojne formacije.

Glavna razlika Filipove, u odnosu na tradicionalnu falangu,

je da vojnik nosi lak�i oklop, ali to nadokna�uje duga�kim kopljem.

Koplje je bilo dugo izme�u 4,5 i 5,5 metara, imalo je protivteg

na strani bli�oj vojniku, koji je davao oslonac da se povu�e

unatrag i omogu�avao podizanje �iljka. Naravno, kada imate

koplje koje je dugo pet metara, morate da obu�ite ljude koji

ga koriste izuzetno dobro, kako bi se uop�te mogli kretati.

Kada se suo�ite sa makedonskom falangom, suo�ili ste se sa

borbenom linijom, �irokom nekoliko hiljada kopalja. Ogroman

zid smrtonosnog �elika juri�a na vas, a vi se ne mo�ete

odupreti koriste�i mali �tit u nemogu�nosti da dosegnete

protivnika. Dokle god je falanga odr�avala formaciju, mogla

je doslovno da pro�e kroz bilo kakvu prepreku, �to je

ona i radila.

Do Aleksandrovog 16. ro�endana, Filip je uspostavio kontrolu

nad ve�im delom Helade. Aleksandar se nije ose�ao ponosno

kada bi do njega doprla vest o novoj pobedi.

Kada bi �uo za kakvo Filipovo osvajanje poznatog grada ili nadmo�nu

pobedu, vest ne bi obradovala

Aleksandra, a on bi govorio prijateljima,

"Momci, moj otac �e ve� sve sam posti�i. Ne�e ostati i�eg velikog

ili slavnog �to biste vi ili ja mogli u�initi na ovom svetu."

Aleksandar nije �eleo da nasledi kraljevstvo koje bi nudilo

bogatstvo, luksuz i zadovoljenje svih prohteva �ula, on je birao

�ivot ispunjen borbom i ratovima radi zadovoljavanja

neuta�ive ambicije.

U Ejgeji, drevnoj prestonici

Makedonije, Aleksandar je 339. p. n. e.

proveo ve�i deo svog vremena, prou�avaju�i o�eve uspehe.

Mnogima je postalo o�igledno da je veoma nestrpljiv da i sam

u�estvuje u bici i da jednog dana predvodi svoje trupe.

Kada je Filip jednom prilikom bio izvan Ejgeje, do�li su

poslanici Persije. U ime svog oca Aleksandar ih je primio i

impresionirao inteligencijom, zrelo��u, i poznavanjem politike.

Odatle su oti�li uvereni da Filipova reputacija lukavog �oveka

nije ni�ta u pore�enju sa avanturisti�kim duhom i opasnim

ambicijama njegovog sina.

Filip je tako�e imao veliku ambiciju da kontroli�e celu Gr�ku.

Njemu na putu, stajala su dva opasna protivnika: armije Tebe i Atine.

Jedna grupa ratnika imala je posebno zastra�uju�u reputaciju.

To je bila Sveta legija grada Tebe koja se sastojala od 150

parova ljubavnika koji su zajedno jeli, spavali i borili se.

Nikada se nisu povla�ili i uvek su se borili do smrti.

Filipa je �inilo posebno ogor�enim to �to su Tebance i Atinjane

podr�avali oru�jem, vojskom i novcem Persijanci, smatrani tada

najmo�nijom svetskom silom. Persijski kralj je znao da �e posle

pokoravanja Helade, na red do�i njegova zemlja.

Filip je �eleo osvetu zbog toga �to se generacijama Persija

me�ala u poslove Gr�ke i Makedonije. Vladari Persije bi sa druge

strane rado videli Filipov poraz od strane Tebe i Atine.

Glavni doga�aj �e se odigrati kod Heroneje u centralnoj Gr�koj,

danas - moru prostranih pamu�nih polja. Filipov poraz zna�io bi

kraj njegovih osvajanja, pobeda pokret njegove armije u pravcu Azije.

Na dan bitke avgusta 338. p. n. e. Aleksandar je imao osamnaest godina.

Filip je odlu�io da je do�lo vreme da njegov sin postane komandant

u makedonskoj armiji.

Postavljen je za komandanta konjice koja je brojala dve hiljade ljudi,

koji su imali klju�nu strate�ku ulogu u Filipovim bitkama,

da sa boka napadaju neprijatelja. Bitkom kod Heroneje istori�ar

Diodor po�inje �ivotopis Aleksandra.

Armije behu raspore�ene u zoru, tako da je kralj postavio sina

Aleksandra, mladog ali poznatog po vrednosti i brzini delovanja,

na jednom krilu, postaviv�i iza njega najiskusnije generale,

dok je on sam preuzeo zapovedni�tvo nad odabranim ljudima iskusnim

u komandovanju drugim, a pojedine jedinice bile su preme�tane tamo

gde bi situacija nalagala. Na drugoj strani, neprijateljska vojska

je bila podeljena po narodnostima, tako da su Atinjani prepustili

na jednom krilu komandu Tebancima, a sami zadr�ali sopstvenu na drugom.

Stojim na mestu gde se dogodila bitka kod Heroneje.

Filip je zapo�eo bitku poslav�i falange u napad.

One su se zabile u atinsko levo krilo.

Iznenada, dat je signal za povla�enje.

Samo je najbolja pe�adija na

svetu mogla da postigne gotovo

neverovatan manevar povla�enja falange

unazad uz odr�avanje borbenog poretka. Atinjani i njihovi saveznici

su krenuli da gone Makedonce, koji su se o�evidno povla�ili, dok su

disciplinovaniji Tebanci ostali na po�etnim pozicijama,

�to se pokazalo kao gre�ka. Izme�u Tebanaca i njihovih saveznika

otvorio se procep koji je uo�io Aleksandar. �ekao je sa konjicom,

a kada je video procep, juri�a ka njemu, probija se kroz njega,

opkoljava Tebance i odatle je mogao da napadne

njihove saveznike sa boka. U istom trenutku se zaustavlja

makedonska falanga i po�inje da napreduje. Pregazila je Atinjane

i sasekla ih. Dve hiljade njih se predaje. Tebanci nisu bili te sre�e.

Opkoljeni od Aleksandra i njegove konjice, bili su gotovo svi pobijeni.

Polja Heroneje bila su prekrivena izmasakriranim ratnicima.

Filip je uz pomo� osamnaestogodi�njeg sina ostvario cilj.

Ispod ove statue lava je sahranjena Sveta tebanska legija.

Mrtvi Atinjani su kremirani. Heronejska bitka je pokazala dve

stvari: da je Aleksandar efikasan i hrabar komandant, verovatno

najbolje, ikada vi�ene konjice. Politi�ki je postigla Filipovu

kontrolu Atine i gotovo svih gr�kih gradova dr�ava. Mogao je sebi

da dopusti velikodu�nost. Ponudio je mir i slobodu svim zarobljenicima.

Njegovi uslovi su prihva�eni. Aleksandar je na �elu po�asne stra�e

odneo u Atinu pepeo njenih palih

ratnika. Ali odnos oca i sina se menjao.

Filip nikada vi�e ne�e ponuditi Aleksandru zna�ajan zadatak.

Bitka kod Heroneje je mogla da ozna�i po�etak zajedni�ke

vladavine oca i sina. Sudbina je imala u planu druga�iju budu�nost,

umesto po�tovanja, donela je uzajamnu mr�nju i nepoverenje

Filipa i Aleksandra.

Do jeseni 338. p. n. e. Filip II od Makedonije kontrolisao je ve�i

deo Gr�ke posle odlu�uju�e bitke kod Heroneje, u kojoj je

Aleksandar imao zna�ajnu ulogu poraziv�i Atinjane, �to je

makedonskim trupama ulivalo

po�tovanje u vladarski par oca i sina.

Aleksandar je pre svog osamnaestog ro�endana dokazao sebe kao

dostojnog naslednika prestola svog oca. Sasvim prirodno je

pretpostavljao da �e palata u Ejgeji biti jednog dana njegov dom

i mesto odakle �e vladati. Niz doga�aja izneveri�e ovakva

o�ekivanja, ne ratnih ve� ljubavnih.

Svega par meseci posle pobede kod Heroneje, Filip je odlu�io da se

ponovo o�eni dvadesetogodi�njom Kleopatrom, rodom iz plemi�ke

makedonske porodice.

Mislim da je osnovna ideja ovog sredove�nog mu�karca bila kada je

sebi prona�ao odgovaraju�u mladu �enu, da sklapanjem braka

stvori savez sa mo�nom makedonskom porodicom, i, to je i uradio.

Imamo situaciju da pedesetogodi�njak �eni trideset godina

mla�u �enu. Sami izvucite zaklju�ke.

Bez obzira na njegove planove, Filipova odluka da o�eni Kleopatru,

stvorila je razdor sa Aleksandrom i njegovom majkom Olimpijom.

Ako bi Makedonka Kleopatra rodila mu�ko dete, de�ak bi zauzeo

Aleksandrovo mesto, kao legitimni naslednik Filipovog trona,

zato �to je Aleksandrova majka bila iz Epira koji nije deo Makedonije.

Aleksandar je odgojen u duhu Ilijade, a vaspita�i su mu laskali

da je drugi Ahil, i njemu se to pore�enje dopadalo. Na drugoj

strani bio je otac koji je, jasno, imao pre�a prava na polo�aj

vladara i koji se, sada, ponovo o�enjen, bacio na posao �to br�eg

pravljenja dece sa Kleopatrom.

Narasla tenzija izme�u �lanova porodice, izbila je na povr�inu

prilikom Filipovog ven�anja ujesen 338 p. n. e.

Makedonci su bili poznati po svojim pijankama. Mnoge su se odigravale

upravo ovde u palati. Posle svadbene sve�anosti Filipa i Kleopatre

usledila je tradicionalna makedonska gozba, na kojoj su se svi

mu�karci ozbiljno napili. Mladin ujak Atal, nazdravio je mladencima

po�elev�i im da bogovi blagoslove brak dobijanjem zakonitog

naslednika prestola.

Razjareni Aleksandar je povikao: "A za koga mene smatra�, za kopile?"

Bacio je pehar vina na Atala. Filip ustaje, isukav�i ma� i tako krenuo

na sina, ali je bio toliko pijan da se sapleo i pao.

Aleksandar je likovao nad ocem govore�i: "Evo �oveka koji planira da

pre�e iz Evrope u Aziju, a ne mo�e da pre�e put od jednog stola

do drugog."

Ovaj incident je naru�io odnos oca i sina koji se gradio 18 godina

i onemogu�io vojnu saradnju,

na kojoj su �esto zasnivane porodi�ne dinastije.

Posle skandaloznog svadbenog slavlja, Aleksandar se sa majkom

Olimpijom sklonio iz zemlje. Filip je shvatio da je zemlji neophodan

zakoniti naslednik prestola i vredan vojni komandant. Ubedio je

Aleksandra da se vrati, ali Olimpija se ne vra�a.

Iako je do�lo do pomirenja, nije bilo nikakve garancije da �e

Aleksandar jednoga dana biti kralj. Godinu dana posle ven�anja,

Kleopatra je rodila sina. Ako bi Filip �iveo dovoljno dugo,

prestol ne bi nasledio Aleksandar, ve� njegov polubrat,

�istokrvni Makedonac.

Dok je sna�ni sukob Filipa,

Aleksandra i Olimpije bio je daleko od

razre�enog, Filip se okrenuo ostvarenju svog kona�nog cilja.

Kontroli�u�i Gr�ku, hteo je da pro�iri svoju zemlju ka Aziji.

Filip je poslao male izvi�a�ke snage pod komandom generala

Parmeniona da ispitaju zapadne obale Azije, analiziraju pote�ko�e

i uspostave mostobran.

Parmenion je bio njegov iskusni general, izuzetno zna�ajan,

bio je desna ruka kralja Filipa, u koga je kralj imao veliko poverenje.

Istovremeno je bio i osoba sklona spletkama. Parmenionova najve�a

prednost bila je potpuna lojalnost Filipu i nesumnjiva velika

sposobnost kao generala.

Pre nego �to se sam Filip upustio u rizik azijskog pohoda,

odlu�io je da bogove ponovo upita za savet.

Filip je ponovo poslao emisara u Delfe da upita da li �e uspeti

da pobedi Darija, persijskog kralja kraljeva. Dobija dvosmislen

odgovor: "Na bika je stavljen venac; �rtva je spremna."

Filip je shvatio odgovor kao potvrdu da �e Darije biti ubijen

poput �rtve pred oltarom.

Pravo zna�enje proro�anstva bilo je potpuno druga�ije.

Filip je odmah pripremio veli�anstvene sve�anosti �rtvovanja.

�eleo je da �to vi�e Grka u�estvuje u proslavama, pripremio

je prelepa muzi�ka takmi�enja i rasko�ne bankete za sve goste

i prijatelje. �eleo je da se svim Grcima poka�e kao

prijateljski naklonjen.

Proslave su se dogodile u dvori�tima palate,

u starijoj prestonici Ejgeji, oktobra 336. p. n. e.

Ovo je teatar u prizemnim odeljenjima palate u Ejgeji. Ovde su se

hiljade Makedonaca sakupile da bi zajedno sa kraljem Filipom i

Aleksandrom u�estvovale u slavlju posve�enom bogovima.

Za sve ljude to je bio sre�an doga�aj osim za kraljevog

telohranitelja Pausaniju. Anti�ki istori�ar Diodor bele�i da

je Filip voleo Pausaniju zbog njegove lepote. Kada se kralj

zaljubio u drugog mladi�a, Pausanija je ovog optu�io da je

promiskuitetni hermafrodit. Pausanija je ka�njen tako �to

je silom nalivan vinom, sve dok se nije opio. Nesvesnog su

ga odneli pijanim kraljevim goni�ima mazgi koji su ga razvratno

zloupotrebili. �alio se kralju Filipu zbog ovog nasilja,

ali je kralj odbio da kazni odgovorne. Pobesneli Pausanija je

pri�ao Filipu, proboo ga i zatim otr�ao.

Ali su ga sustigli, sasekli i ubili pre nego �to je pobegao.

Aleksandar je po�urio da stigne do oca, ali je ve� bilo kasno.

Filip je bio mrtav.

Odmah se razmatraju teorije zavere.

Da li je Filipova �ena, Olimpija, mogla biti ume�ana,

da osigura da Aleksandar nasledi tron.

Je li i sam Aleksandar mogao imati ulogu u ubistvu?

Dok su se te tvrdnje istra�ivale,

jo� i va�nija stvar je morala da bude odlu�ena.

Ho�e li Gr�ka prihvatiti Aleksandra kao svoga kralja?

Kad je kralj Filip II ubijen 336. p. n. e.,

nema sumnje da mu je njegov telohranitelj zadao fatalni ubod.

Kao �to se i dana�nji atentati pripisuju usamljenim ubicama,

postavlja se pitanje o ume�anosti drugih u zaveru.

Teorija o zaveri nastala je gotovo istovremeno. Posebno zbog

tako umesnog ubistva Pausanije prilikom trke za njim,

od strane Aleksandrovih �kolskih prijatelja. Ovo je �inilo

nemogu�im to da progovori.

Prva sumnja je pala na Olimpiju,

a preko nje i na Aleksandra. Istinu nikada ne�emo saznati.

Posle pogrebne sve�anosti u kojoj je kremirano telo, Filipove

kosti i li�ne dragocenosti sahranjene su u grobnicu koja je

prekrivena tonama zemlje. Po drevnom obi�aju, visina humke

iznad groba ukazivala je na zna�aj pokojnika.

Vekovima kasnije u Vergini, nedaleko od anti�ke kraljevske

palate u Ejgeji ovo su uzeli u obzir arheolozi kada su

odlu�ivali gde da kopaju.

Na ovom mestu je sahranjen kralj Filip II. Blizu njegove palate,

ispod humke koju je podigla ljudska ruka, koja je postala

poznata kao Veliki Tumulus. Grob je bio sakriven vi�e od dve

hiljade godina, sve dok ga gr�ki arheolog Andronikos Manolis

nije otkrio 1977. Petnaest godina kasnije je podignut

veli�anstven muzej u samoj pogrebnoj humci.

Muzej u Vergini je �udo moderne arhitekture i dizajna u kome

su pohranjeni istaknuti predmeti iz nekoliko okolnih grobnica.

Ovo je pogrebna komora Filipa II. Kada sam prvi put �uo za otkri�e

nisam mogao da poverujem. Ni mnogi drugi arheolozi. Nikada nije

bio otkriven nijedan makedonski grob ove veli�ine. Ali ovde jeste.

Fasada je dizajnirana poput hrama: mermerni ulaz natkriven

�etvrtastim stubovima ili pilasterima.

Iznad ulaza nalazi se friz,

reljef na kome je prikazan kraljevski lov.

Filip je prikazan kako lovi lava, vepra ili druge divlje �ivotinje

u makedonskim �umama. Na ovom mestu mladi �ovek na konju se sprema

da baci svoje oru�je. To je Aleksandar.

Otkri�e grobnice oca Aleksandra

Velikog bilo je izuzetno samo po sebi.

Ono za �ta arheolozi nisu bili

spremni, �to nisu mogli ni da zamisle,

bilo je zaprepa��uju�e bogatstvo nalaza unutra.

Filipove kosti, �to je iznena�uju�e, nadjene su u ovom kov�egu

napravljenom od �istog zlata.

Unutar pogrebne komore nalazila se njegova kruna od zlatnog li��a...

...i oklop na kome je bilo �titnika za grudi...

�lemovi... i �titovi.

Posle o�eve sahrane Aleksandar se odmah suo�io sa najve�im izazovom

svog �ivota, dokazivanjem �iteljima Makedonije da je dostojan toga

da bude kralj.

Aleksandar je imao svega dvadeset godina kada je nasledio kraljevstvo,

koje su tada razdirala zabrinjavaju�a rivalstva i neprijateljstva.

Aleksandrovi makedonski savetnici mislili su da situacija izmi�e

kontroli i govorili su mu da napusti helenske dr�ave i da se suzdr�i

od delovanja protiv njih. Aleksandar je odlu�io suprotno i

shvatio da je jedini na�in da za�titi svoje kraljevstvo hrabra i

brza akcija. Bio je siguran da bi svi neprijatelji udarili na

njega, ako bi se odrekao makar i dela svoje vlasti.

Za �est meseci uspeo je da povrati kontrolu nad Gr�kom, komanduju�i

makedonskom armijom, pri �emu je zaslu�io po�tovanje svojih vojnika

svojom odlu�no��u i hrabro��u.

Na u�as Kleopatre koja je potom po�inila samoubistvo, Aleksandrova

majka Olimpija, naredila je da se novoro�eni Filipov sin ubije,

ostavljaju�i Aleksandra kao jedinog naslednika makedonskog trona.

Kralj Aleksandar se zatim okrenuo postizanju svog glavnog �ivotnog

ostvarenja - osvajanju Persije.

Kao i njegov otac, prvo je potra�io savet proro�i�ta u Delfima,

kako bi otkrio da li je zaista njemu su�eno da pobedi Darija i

zavlada Azijom. Za razliku od Filipa koji je savet tra�io uvek

preko posrednika, Aleksandar je sam novembra 335. p. n. e. oti�ao tamo.

Po njegovom dolasku u Delfe, Aleksandru

je re�eno da dolazi u pogre�no doba godine.

Proro�ica nije mogla davati savete tokom zimskih meseci.

Re�eno mu je da se vrati na prole�e. Aleksandar nije uzimao ne kao

odgovor i oti�ao je do sve�tenice da je silom dovu�e u hram.

Nadvladana, ona je povikala "Sine moj, ti si nepobediv!". �uv�i ovo,

Aleksandar je shvatio da mu druga�ije proro�tvo nije potrebno.

Dobio je odgovor koji je tra�io.

Zbog mno�tva pri�a koje opisuju Aleksandra, te�ko je razdvojiti mit

od stvarnosti u vezi sa njegovom posetom Delfima.

Aleksandrova strastvena �elja da zadovolji bogove i potra�i njihov

savet osta�e trajno obele�je njegovog �ivota.

Spremaju�i se da se upusti u ono �to �e postati

dvanaestogodi�nje putovanje, Aleksandar je mo�da imao predstavu

o tome da je polubo�anskog porekla.

Kada je odlazio u Aziju, njegova majka Olimpija mu je rekla da

�e mu po povratku otkriti neverovatnu tajnu njegovog porekla.

Da li je Olimpija pokretala va�no pitanje na koje je jedino ona

mogla dati odgovor? Da li je Aleksandar bio sin bo�anstva

ili obi�an smrtnik?

Preuzeto sa www.titlovi.com