All language subtitles for The.Vietnam.War.2017.Part 7.The.Veneer.of.Civilization

PREPORUCUJE SE DISKRECIJA GLEDANJA
Film sadr�i materijale za odrasle,
neprikladan jezik i prizore nasilja

VORTINGTON
Svetska PRESTONICA �URAKA

# Kreni brodom za Englesku, du�o

# mo�da za �paniju

# gde god da odem

# gde god sam bio i oti�ao

# gde god da sam oti�ao

# bluz je imao glavnu re�

Odrastao sam u
maloj farmerskoj zajednici

u ju�noj Minesoti
po imenu Vortington.

Mali ameri�ki gradi�...
barem moj mali gradi�...

TIM O'BRAJEN
Minesota
je imao velike vrline.

Sigurno mesto za odrastanje.
Imali smo malu bejzbol ligu leti,

i imali smo hokej zimi.

# kad ne pijem, du�o
ti si mi na pameti

Svi su znali �ta drugi
rade i njihove mane

i �ta se de�ava u njihovim
brakovima i gde su deca pogre�ila.

Bilo je puno Kivani
momaka i Elk klub je bio

i skupovi kantri klubova
i vrsta brbljivih doma�ica

i presvetih sve�tenika.

Se�am se dana kad
je moj poziv za vojsku do�ao.

Bilo je letnje popodne,
mo�da u junu '68.

Se�am se uzimanja te koverte,
uno�enja unutra i stavljanja na sto

gde su moji mama i tata
ru�ali. Nisu je �ak ni pro�itali.

Samo ju je pogledali
i znali su �ta je to.

I ti�ina tog ru�ka...

nisam govorio, mama nije
govorila, tata nije govorio...

bio je samo komad papira
koji je stajao nasred stola.

To je bilo dovoljno
da i danas zapla�em,

ne zbog sebe, ve� zbog mojih
mame i tate koji su oboje bili

u mornarici tokom 2. svetskog rata,

koji su verovali u slu�bu
zemlji i u sve njene vrednosti.

Hauard Taker:... smatraju
sve civile potencijalnim neprijateljima...

Sa jedne strane sam
smatrao da rat nije bio pravedan.

Sa druge strane
sam voleo moju zemlju.

I cenio sam moj... �ivot u malom
gradu sa prijateljima i porodicom.

I tako sam se u leto
'68 mu�io �ta da radim,

�to je bilo, makar
za mene, bilo mu�nije

i razaraju�e i emocionalno bolnije

nego i�ta �to se
de�avalo u Vijetnamu.

Na kraju sam kapitulirao.

I jednog dana sam oti�ao na
autobus sa ostalim skorim maturantima,

i oti�li smo u Sijuks Fals,
oko 100 km daleko,

i podigli na�e
ruke i pristupili Armiji.

Ali to nije bila odluka,
bilo je to oduzimanje odluke.

Pustio sam da moje telo ode,

okrenuo sam prekida�
u mojoj savesti,

samo sam ga isklju�io,

da ne bi lajala
na mene govore�i,

"Radi� lo�u i blesavu
i nepatriotsku stvar."

VIJETNAMSKI RAT

Gubitci od pro�le nedelje u
Vijetnamskom ratu objavljeni danas

pokazuju da je poginulo 299 vojnika,
najmanja cifra u zadnja dva meseca.

Berlin

London

# Ka�e� da �eli� revoluciju

# pa, zna�

# svi mi �elimo
da promenimo svet
Pariz

# Ka�e� mi da je to revolucija
Stokholm

# pa, zna�

Hag

# svi mi �elimo
da promenimo svet

Prag

# ali kad govori� o destrukciji
Va�ington, D.C.

# zar ne zna� da mo�e�
da ra�una� na mene
Va�ington, D.C.

# zar ne zna� da �e sve
biti u redu, u redu, u redu

Od juna 1968.,
duh revolucije,

zbog rata u Vijetnamu,
zbog nepravde, zbog ljudskih prava,

�inilo se kako se �ira svuda.

Pritisak da se rat
privede kraju je rastao.

Predsednik Lindon D�onson je ve�
odlu�io da se ponovo ne kandiduje,

atentati i nemiri
su poljuljali naciju,

i zemlja se pripremala da
izabere novog predsednika.

U me�uvremenu, ameri�ke i vijetnamske
diplomate u Parizu nisu stigli nigde.

Komunisti su insistirali da
ne mo�e biti su�tinskih pregovora

dok Sjedinjene Dr�ave ne prekinu
sva bombardovanja Severnog Vijetnama.

Novi ministar odbrane, Klark Kliford,

koji se pretvorio iz sokola u goluba
nakon samo nekoliko meseci na funkciji,

preklinjao je predsednika
da proglasi op�ti prekid.

"Uspeh je mogu� samo za
pregovara�kim stolom," rekao je D�onsonu.

"U ratu smo koji
ne mo�emo dobiti."

Predsednik je odbio
da prekine bombardovanje.

Tokom narednih meseci, dolazili su
izve�taji o napretku na bojnom polju

i u unutra�njosti.

Ali je napredak bio tako spor i
uz tako visoku cenu u ljudskim �ivotima

da se rat protiv rata
intenzivirao kod ku�e,

suprotstavljaju�i klase
i generacije jedne protiv drugih,

RATNI KRIMINALCI
NISU AMERIKANCI
�ire�i nepoverenje u politi�ke lidere

koji su izgledali nesposobni ili
nevoljni da privedu borbe kraju.

RAT JE PAKAO
Mladi ljudi �irom zemlje �e nastaviti
da se suo�avaju sa pitanjima i izborima

sa kojim su se njihovi o�evi i
dedovi retko morali suo�avati

kad je od njih tra�eno da
se bore u drugim ratovima:

OKON�AJTE ODMAH RATNO LUDILO!
Kakvu obavezu gra�anin
ima prema svojoj zemlji?

USPROTIVI SE!
�ta da uradi kad se od njega tra�i
da se bori u ratu u koji on ne veruje?

Kako da vojnik razlikuje
skrivenog neprijatelja

od vijetnamskog civila
koga bi trebao braniti?

# �ubi-du-vop
Oh, oh, oh, oh.

Dolaze�e leto 1968.

ZAUSTAVITE RAT
�e biti jedno od najzna�ajnijih

u ameri�koj istoriji.

# u redu, u redu,
u redu, u redu, u redu

7. Epizoda
Fasada civilizacije
(Jun 1968 - May 1969)

Ranije ove godine,
glavni ameri�ki lideri su obe�ali

da �e marinska
predstra�a u Ke Sanu,

koja je bila pod opsadom
77 dana, biti odbranjena po svaku cenu.

PO�ALJITE
POMO�

D�onson je rekao u jesen '67,

i ponovo po�etkom '68,

MAKS KLILEND
Vojska
"Ne �elim prokleti Dijen Bijen Fu."

Pa je �itava ameri�ka
vojska, od general�taba nani�e,

bez obzira jesu li verovali
u spasavanje Ke Sana ili ne,

bila re�ena da po
svaku cenu probije opsadu.

Znakoviti trenutak toga je bio
nedelju nakon �to je opsada probijena,

preorali su bazu
i napustili su je.

To je bio Vijetnam u minijaturi.

U Vijetnamu je sada
bio novi komandant,

general Krejton W. Abrams,
heroj 2. svetskog rata,

vojnikov vojnik, kako
je jedan novinar rekao,

koji "bi mogao izazvati
agresivnost i u begoniji."

Neki novinar ga
je jednom opisao

kao nename�teni
krevet koji pu�i cigaru.

Bio je grub.
Pio je puno.

LUIS SORLI
Vojska
Ujutro je bio razdra�ljiv.

Ponekad bi �tabni oficiri
zakazivali sastanke sa njim ujutro

za generale koji
su mu pravili probleme.

Abrams je bio dobrodo�lo
novo lice za ameri�ki rat.

Novinari su saznali da je iskreniji
i otvoreniji nego njegov prethodnik.

"Sveukupna politika
prema javnosti ove komande,"

rekao je svojim pot�injenima, "�e
biti da rezultati govore sami za sebe."

"Povremeno," jedan oficir
je rekao, "nam je bilo dozvoljeno"

"da iskreno ka�emo da nismo
uradili ni�ta ovog meseca."

Mnogi vojnici �e verovati
do kraja njihovih �ivota

da je Abrams
preuzeo komandu ranije,

ishod je mogao biti druga�iji.

Re�eno nam je vrlo jezgrovito,

"Moramo da nasla�emo
tela �to vi�e mo�emo."

Koliko �uta�a ste ubili danas?"

VINSENT OKAMOTO
Vojska
I taj odnos
ubijenih je odre�ivao

ho�ete li to nazvati
pobedom ili porazom.

Zna�i ako ste ubili...
20 Severnovijetnamaca

20 : 2
i izgubili samo dva �oveka,

10 : 1
Odnos ubistava
tu bitku biste
proglasili velikom pobedom.

Poru�nik Vinsent Okamoto
je ro�en tokom 2. Svetskog rata

u ameri�kom logoru za
Japance u Postonu, Arizona,

7. sin japanskih imigranata.

Sva 6. njegove
bra�e su slu�ila u uniformi,

2. su se borila u �uvenom 442.
borbenom timu u Italiji i Francuskoj,

najodlikovanijoj
jedinici u tom ratu,

i zato, kada je Okamotova
zemlja krenula u rat u Vijetnam,

on je verovao da i on treba po�i.

Sada je bio komandir voda
u �eti Bravo, 2. bataljona,

27. regimente, 25. pe�adijske
divizije, sme�tene u Ku �iju,

nekih 30 km severozapadno
od Sajgona,

podru�ju premre�enom
kilometrima tunela Vijetkonga.

Moji roditelji su japanski imigranti.

Jeo sam pirina� bukvalno
svakog dana mog �ivota

dok nisam krenuo u vojsku.

Rasporedili smo se
u strelce i pretra�ili selo.

Nismo na�li nikakvo oru�je,
komunisti�ku literaturu ili �ta god.

Pa smo napravili
produ�enu pauzu za ru�ak.

Svi su hteli da
se sklone sa sunca.

Pa smo moj radista, bolni�ar i ja

oti�li u ovu ku�u,
i tamo su bile

bile su tri �ene i beba u naru�ju,

i dete staro oko 4 godine.

I ona je kuvala... pirina�.

Pa, tu je Okamoto,
sin g�e Okamoto,

koji nije jeo pirina�,
vru� kuvani pirina�, mesecima.

Pogledao sam i
izgledalo mi je prili�no dobro.

Pa sam doveo mog prevodioca.

Rekao sam, "Reci ovoj �eni, baki,"

"da �u joj dati kutiju cigareta,"

"moju �ure�u veknu iz
suvog obroka... i limenku breskvi"

"za malo tog kuvanog
pirin�a i tu ribu i povr�e."

Bilo je odli�no.
I zatra�io sam jo�.

Moj radista je rekao,
"Zar ovi ljudi nisu dovoljno siroma�ni"

"i bez toga da im jede� hranu?"

Rekao sam, "Imaju dovoljno
pirin�a ovde da se nahrani tuce ljudi."

I onda mi je sinulo, imali su
dovoljno pirin�a da nahrane tuce ljudi.

Pa je moj prevodioc upitao �enu,

"Za koga je sav ovaj
pirina�?" "Ne znam, ne znam."

Pa smo po�eli da tra�imo okolo.

Na�li smo ulaz u tunel.

Dali su mi granatu.

Nakon �to se dim
razi�ao, izvukli smo mislim,

7 ili 8 tela na trg.

Hteli smo da vidimo ko
�e �aliti za ovim ljudima.

I onda bismo odveli
vi�e ljudi na ispitivanje.

�ene koje... su �ivele u toj ku�i,

i �iji pirina� sam jeo,
one su �u�ale i jadikovale.

I niste mogli identifikovati te, te...
bila su to samo nagorela tela.

Mislim da je to bio prvi put
da znam da sam li�no ubio ljude.

Dobio sam "Bravo"
od mog nadre�enog.

Ali... to nije bilo ne�to za �ta
mo�ete re�i da ima slave u sebi,

ili da ste dobili pravi
ose�aj postignu�a.

Tokom tog leta,
Okamoto je bio ranjen 2 puta

i izveo je 22 helikopterska desanta,

4 od njih kao
komandir �ete Bravo.

23. avgusta, ujutru
izveo je svoj 23. desant.

19 helikoptera je
prevezlo 1. i 2. vod

na novu zonu
sletanja blizu Kambod�e.

Zadatak im je bio da se
ukopaju, ostanu gde jesu,

i da nekako blokiraju bataljon
severnovijetnamskih vojnika,

koji su poku�avali
da pobegnu preko granice.

Okamotova jedinica
je poja�ana vodom

mehanizovane pe�adije,
tri transportera i tenkom,

ali su i dalje bili
znatno broj�ano slabiji.

On i manje od 150 ljudi
pod njegovom komandom

su proveli ostatak
dana i �itav idu�i

pripremaju�i se
koliko su mogli za napad,

postavljaju�i mine usmerenog dejstva

i razvla�e�i tri
koluta bodljikave �ice.

24. avgusta, oko 10 uve�e,

napadnuti smo veoma
jakim minobaca�kim bara�om.

Unutar, rekao bih prvih 10",

sva 3 oklopna
tranportera i tenk

su neutralisani
raketnim projektilima.

Svetle�a bomba je
nakratko obasjala predeo.

Desetine neprijateljskih vojnika su
juri�ali na njih kroz d�inovsku travu.

Minobaca�i Vijetkonga su
napravili 2 prolaza u bodljikavoj �ici.

Ako ih Okamoto i njegovi
malobrojniji ljudi ne bi mogli zatvoriti,

sigurno bi bili prega�eni.

On i 4. njegovih najbli�ih
ljudi su dr�ali svoje M-16

iznad svojih glava i pucali naslepo.

Neprijatelj je nastavio da dolazi.

Imao sam mojih 4. ljudi.
I kroz svetlost baklji sam rekao,

"Par vas idite i upotrebite
mitraljeze na tim transporterima."

Odgovor je bio nekako...

"Jebi se, ne idem tamo."

Onda sam otr�ao do
prvog transportera, i...

povukao mitraljesca
iz kupole, mrtvog.

Usko�io sam tamo,
napunio mitraljez,

i pucao dok nisam
ostao bez municije.

Okamoto je pre�ao na 2.
onesposobljeni transporter

i onda na 3., prazne�i
njihove mitraljeze.

A oni su i dalje dolazili na nas.

Pa sam puzao tamo dok
nisam do�ao na 10 m od njih.

I ubijao sam
ih ru�nim bombama.

2 neprijateljske
bombe su pale blizu njega

i uspeo je da ih baci nazad.

Ali je 3. pala van
njegovog doma�aja.

�rapneli su mu
se zabili u noge i le�a.

Znao sam da
�u sigurno umreti.

"Okamoto, ne�e� uspeti da
ode� odatle. Mami �e biti te�ko,"

"ali zna�, ne�e� uspeti
da se izvu�e� odatle."

I to je osloba�aju�e.
Kad zna� da �e� umreti, ti ne...

straha nestaje. Makar
u mom slu�aju, vi�e se nisam bojao.

Samo sam bio besan jer su ovi maleni
tipovi poku�avali da rasture moje dupe.

I u tom slu�aju,

�u im ote�eti koliko
god mogu dok ne padnem.

Ubio sam mnogo
hrabrih ljudi te no�i.

Racionalizovao sam
to govore�i sebi,

"Dobro, mo�da je ono �to
si uradio... samo si mo�da...

spasio �ivote
nekoliko tvojih ljudi."

Tokom no�i, neprijatelj
je utekao u Kambod�u,

odnose�i koliko su
mogli svojih mrtvih.

Tre�ina Okamotove �ete je poginula.

Za ono �to je uradio tog dana,

Vinsent Okamoto je
dobio Krst za izuzetne zasluge,

drugo po redu
najvi�e armijsko odlikovanje.

Pre zavr�etka svog turnusa,

on �e postati najodlikovaniji
ameri�ki Japanac

koji �e pre�iveti Vijetnamski rat.

Znate �ta?

Pravi heroji su
oni koji su umrli.

19, 20 godina stari,
odustali od srednje �kole.

Nisu imali puteve
bega koje su elita

i bogati i privilegovani
imali. I to nije bilo po�teno.

I gledali su na vojnu slu�bu kao...

kao na vremensku nepogodu.
Morate i�i tamo i idete.

Ali videti tu decu,
koja nisu imala �ta dobiti,

nije bilo ne�ega �emu
su se mogli nadati;

oni ne�e biti nagra�eni
za svoju slu�bu u Vijetnamu.

A ipak njihovo beskrajno strpljenje,
njihova lojalnost jedni drugima,

njihova hrabrost pod
vatrom... su bili fenomenalni.

"Kako Amerika stvara
ovakve mlade ljude?"

U to vreme, na Severu
niko nije pri�ao o gubitcima

PROSLAVLJAMO SLAVNU
POBEDU ARMIJE I NARODA HANOJA

ZBOG OBARANJA
2500
NEPRIJATELJSKIH AVIONA

Verovatno to ne bi trebali zvati
"laganjem". Bila je to propaganda.

HUJ DUK
Severni Vijetnam
�ak i danas vijetnamski
narod ne zna koliko je

ta�no njihove dece i
zemljaka poginulo u ratu.

Na po�etku, Radio Hanoj
je prikazao Tet ofanzivu

kao seriju "ogromnih pobeda"

u kojim "su se stotine
hiljada ljudi digle na ustanak

i uni�tile neprijateljske pozicije."

"Ali nakon nekoliko nedelja,"
prise�ao se jedan Vijetnamac,

"nismo �uli vi�e nikakve vesti."

"Re�im u Sajgonu
je i dalje bio tamo"

"a ameri�ki avioni
su i dalje bombardovali."

"Bilo je o�ito da
radio nije govorio istinu."

Broj �rtava nikada nije otkriven,

ali za Severnovijetnamce
koji su tajno slu�ali izve�taje

BBC-a i Radio Sajgona,

bilo je jasno da su bili ogromni.

�tampa i radio nikad nisu
pomenuli ni jedan poraz.

Voleo sam da �itam novine,
ali nikad nisam pro�itao o porazu.

Pisali su samo o pobedama.

To je bilo pomalo �udno.

Ako su bile samo
pobede, ljudi bi se mogli

upitati, gde je moj
sin, gde je poginuo?

FAM LUK
Severnovijetnamska vojska
Komplikovana pitanja.
Pa je bilo najsigurnije zasada �utati.

NI�TA NIJE VREDNIJE
OD NEZAVISNOSTI I SLOBODE

Svaki put kad je do�lo pismo
od mog brata, bilo je to kao praznik.

Ali smo shvatili da ih je
slao 6 ili 8 meseci ranije.

U mom selu je bilo
ljudi koji su poginuli,

koji se nikad
nisu vratili sa Juga.

Ali sve do kraja rata,
veoma malo porodica

je dobilo obave�tenje
o pogibiji od vlasti.

Krajem avgusta 1968., Le Zuan
i severnovijetnamsko vodstvo

su pokrenuli jo� jednu ofanzivu.

Rezultat je bio isti
kao Tet i Mini Tet.

Izgubili su jo� 17.000 ljudi.

Hiljadama sve�ih regruta je
nare�eno da odu na jug da ih zamene.

"Rat je po�eo da
izgleda kao otvorena jama,"

se�ao se jedan Severnovijetnamac.

"�to je vi�e mladi�a
izgubljeno tamo, to su ih vi�e slali."

Sinovi nekih partijskih
zvani�nika i njihovih prijatelja

SOVJETSKI SAVEZ
su poslati u inostranstvo
da izbegnu regrutaciju.

Studenti univerziteta su bili izuzeti.

Ljudi sa novcem su
podmi�ivali regrutere

da presko�e njihove potomke

ili su pla�ali lekarima da ih
proglase nesposobnim za slu�bu.

Neki lideri su poslali svoju decu
na front, ali su oni bili manjina.

Ve�ina liderske dece,
kao �to su bila Le Zuanova deca

su bili poslati u
Sovjetski Savez na studije.

Ve�ina regruta su bili
siroma�ni ljudi iz unutra�njosti,

posebno prem�ivi za
slogane i obe�anja revolucije.

Hiljade zamena su krenule
niz Ho �i Minov put

pored spaljenih
vozila i vojnih groblja,

kamenja uredno
obele�enog sa imenima mrtvih

i datumom njegove smrti

Nai�li su na male grupe ranjenika
koji su se kretali u drugom pravcu.

Oni bez ruka su hodali.

Oni bez noga su se vozili
u zakamufliranim kamionima.

Bilo je slepih vojnika

i drugih koji su bili
stra�no spaljeni napalmom.

"Vide�ete sve
vrste u�itaka na Jugu,"

iscrpljeni ranjenici su rekli
mladi�ima koji su i�li prema ratu.

"Svi su bili prestra�eni,"
se�ao se politi�ki oficir,

"posebno nakon
�to smo sreli te ljude.

Bilo je to kao da
gledamo u na�u budu�nost."

Najmla�i delegat
delegacije Nju D�ersija

daje glas za narednog predsednika
Sjedinjenih Dr�ava, Ri�arda Niksona.

Imamo 18.

Dejvide, udvostru�ili smo, 18.

Ri�ard Nikson je bio istaknuta i
kontroverzna figura u ameri�koj politici

vi�e od 2 decenije.

Bio je kongresmen i senator,

najpoznatiji po svom
�estokom antikomunizmu,

a onda je slu�io 8 godina kao
potpredsednik Dvajta Ajzenhauera.

Tesno je izgubio predsedni�ke
izbore od D�ona Kenedija 1960.

i pora�en je 2 godine kasnije

u poku�aju da postane
guverner Kalifornije.

�inilo se da je
njegova karijera zavr�ena.

Ali onda, u jednom od najneobi�nijih
povrataka u ameri�koj politi�koj istoriji,

nadmudrio je i nadigrao
i izbacio iz kampanje svoje rivale

da bi dobio nominaciju
Republikanaca 1968..

Ri�ard M. Nikson...

Njegov izbor za
potpredsednika je bio tvrdi

ali ve�inom nepoznati
guverner Merilenda, Spiro Egnju.

Nikson je predstavio sebe

kao �oveka koji �e
sastaviti polomljenu Ameriku

i dovesti rat do �asnog kraja.

Kad najja�a nacija na
svetu mo�e biti vezana

4 godine ratom u
Vijetnamu kome se ne vidi kraj;

kad najbogatija nacija na svetu ne
mo�e upravljati svojom ekonomijom;

kad naciju sa najve�om
tradicijom vladavine prava

mu�i bezakonje bez presedana;

kad je nacija koja je
poznata vekovima

po jednakim
mogu�nostima, rastrgana

nevi�enim rasnim nasiljem;

i kad predsednik Sjedinjenih Dr�ava

ne mo�e da otputuje u inostranstvo
ili u bilo koji ve�i grad kod ku�e

bez straha od
neprijateljskih demonstracija,

tada je vreme za novo vo�stvo
Sjedinjenih Ameri�kih Dr�ava.

Dobro ve�e iz �ikaga,

gde se 35. Nacionalna
konvencija demokrata otvara sutra

25 avgust, 1968
sa obe�anjem
previranja unutar sale

i pretnjama nasiljem izvan.

Obe strane su dovele svoje
snage u prijatno nedeljno jutro

za sukob u �ikagu.

Oko 6.000 udarnih vojnih snaga,

obu�enih za nerede
i spremnih za akciju.

Vojnici su oti�li na
tajne lokacije oko grada

nakon jednog od najve�ih
vojnih pokreta u doma�oj istoriji.

Oko 15.000 protestanata
se okupilo u �ikagu,

najvi�e njih da poka�u
svoje gnu�anje prema ratu.

SVINJA ZA PREDSEDNIKA
Neki su bili re�eni
da ometaju konvenciju.

Ri�ard D�. Dejli,
demokratski gradona�elnik �ikaga,

je bio re�en da ne�e biti
problema u njegovom gradu.

12.000 policajaca
�ikaga je bilo pod uzbunom.

Uz dodatnih 6.000 vojnika,

tamo je jo� bilo 6.000
pripadnika nacionalne garde

i hiljade obave�tajnih
agenata iz FBI,

CIA-e i vojske.

Gradona�elnik Dejli je okru�io �ika�ki
amfiteatar gde se od�avala konvencija

i odbio je da dozvoli
protestantima da mar�uju

ili da spavaju
u gradskim parkovima.

Planirate li i�i bez dozvole
ako ne dobijete dozvolu?

Obzirom na �injenicu da smo
ve� mesecima obave�tavali ovaj grad

i ovu naciju da �elimo
odr�ati demonstracije,

okupljanje u �ikagu da
poka�emo na�a uverenja o ratu,

desetine hiljada ljudi koji
dolaze u �ikago �ine tu dozvolu.

Na�a borba je sa militarizmom
koji se razvija u ovoj zemlji

kao reakcija na legitimne
politi�ke i dru�tvene probleme

dovo�enjem ovih trupa

umesto da se bave sa stvarnim
pitanjima i stvarnim problemima.

U ime bezbednosti,
slobode �tampe,

slobode kretanja, mo�da koliko su

sami demonstranti zabrinuti,

�ak i sloboda govora je
ozbiljno ograni�ena ovde.

Demokratska konvencija
�e po�eti u policijskoj dr�avi.

Izgleda da nema drugog
na�ina da se to ka�e.

Molim da delegati sednu.

Potpredsednik Hjubert Hamfri,

naslednik izabran od
predsednika D�onsona, je bio favorit.

Uvek je bio heroj
partijskog liberalnog krila,

ali zbog lojalne
podr�ke predsedniku i ratu,

mnogi delegati, i ve�ina
demonstranata izvan konvencijske sale,

su podr�ali njegovog antiratnog
rivala, senatora Jud�ina MekKartija.

Tokom druge no�i konvencije,

policija je isterala stotine
demonstranata iz Linkoln parka

palicama i suzavcem.

Delegati nose crne
trake na svojim rukama...

Idu�eg popodneva, Demokrate su �u�no
raspravljale o uvo�enju u partijsku platformu

poziva na okon�anje rata.

Kad su Hamfrijeve
pristalice glasale protiv,

antiratni delegati su pobesnili.

...koji su se pridru�ili Njujorku
u ovoj izvanrednoj demonstraciji

antiratnih ose�anja na konvenciji.

Demonstranti su se oduprli
kad je policija poku�ala da uhapsi

mladi�a koji je poku�ao
da pocepa ameri�ku zastavu.

Gledaj... te pedere.
Ne okre�i le�a tim pederima!

Policajci su svi bili...
bili su to momci iz kom�iluka...

Italijani, Poljaci, Irci.

FILIP KAPUTO
Novinar
Verovatno su neki od njih
bili u Vijetnamu. A ako nisu bili,

sigurno su imali
ro�ake ili bra�u koji jesu.

Filip Kaputo, koji se borio
sa marincima u Vijetnamu,

je sada bio reporter,

sa zadatkom da pokriva
sukobe na ameri�kim ulicama.

Slikaj ih kako
bacaju kamenje!

I iznenada su ulice bile pune

klinaca koji nisu
izgledali kao deca sa koled�a

kako su ih
trebali videti policajci.

# Svuda �ujem zvuk
I neki od njih su se
vandalski pona�ali i vikali prostote.

# mar�iranja, mar�evskog koraka, mom�e
Mislim da je dosta
policajaca to videlo

# jer je leto ovde i pravo jevreme
kao zloupotrebu privilegija
koje su imali i prezirali su ih.

# za uli�ne borke, mom�e
Provociraju nas, ali ne �elimo
sukob sa njima, povucite se, molim vas.

# ali �ta jadni momak mo�e da
uadi osim da peva u rok bendu

# jer u uspavanom Londonu

# nema mesta za
uli�nog borca! Ne!

Povuci se! Nazad!

Imamo izve�taj, snimak iz
Grant parka, iz centra �ikaga.

Te ve�eri, hiljade demonstranata,

blokiranih da pri�u
igde blizu konvencije,

su umesto toga mar�irali
prema �tabu Demokratske partije

u Hilton hotelu na Mi�igen aveniji.

Izgleda da demostranti
dolaze od svuda

i sada idu ju�no
na Mi�igen aveniju

nazad od mesta gde ih
je policija ranije blokirala.

Digni ruke u vis!
Ruke u vis! - Idemo!

Idi odmah! Kreni! Kreni!

Iznosim pred vas na
demokratsku konvenciju

za poziciju predsednika
Sjedinjenih Dr�ava

ime senatora Jud�ina
D�. MekKartija iz Minesote.

Centar �ikaga kod
Balba i Mi�igen avenije,

tamo su ve� neko
vreme mirovne demonstracije.

Policija je do�la da ih rastera.

Nacionalna garda je
pozvana u pomo�.

Sieg, hajl! Sieg, hajl!
Sieg, hajl! Sieg, hajl!

Uhvati ga!
Hvataj ga!

...ljudi vri�te...

Upalio sam televizor.

IZVE�TAVA:
GEJD PRESMEN
Ne mislim da sam posebno
pratio kao bruco� na koled�u,

D�EJMS VILBENKS
Teksas A & M
ali sam pomislio da se
zemlja raspada po �avovima.

Izgledalo je da
prelazimo u ludilo.

PRIZORI SA BALBO I
MI�IGEN AVENIJA - �IKAGO
I nisam mogao re�i, jesu li
protestanti ili policija ili svi poludeli?

Na konvenciji je do�lo
do jo� ve�e konfuzije.

Neki antiratni delegati koji su nekad
podr�avali ubijenog Roberta Kenedija

su sada pru�ili njihovu
podr�ku jo� jednom kandidatu,

senatoru iz Ju�ne Dakote,
D�ord�u MekGavernu.

Sa D�ord�om MekGavernom kao
predsednikom Sjedinjenih Dr�ava,

mi ne bi morali imati
gestapovske metode

SENATOR ABRAHAM RIBIKOF
(D - Konektikat)
na ulicama �ikaga.

Uporno skandiranje gomile,

"�itav svet gleda."

Gledaju�i haos na
televiziji, D�onson

je razmatrao da odleti u
�ikago i da se sam vrati u trku.

Gradona�elnik Dejli je
rekao predsedniku

da ima dovoljno delegata
da osvoji nominaciju,

ali ga je Tajna slu�ba upozorila da ne
mo�e garantovati njegovu bezbednost.

Oti�ao sam u Australiju zadnju
nedelju avgusta 1968., na odmor i oporavak.

Zbilja nisam �eleo da idem tamo.

Ose�ao sam,
kako se mogu opustiti?

Pa sam upalio TV i prva scena...

RON FERIZI
�ef posade helikoptera
TV se upalio.

Prva scena na...
bila je to kamera...

krupni kadar,
preko ramena policajca

koji je uhvatio klinca
za kragnu njegove ko�ulje.

I udarao ga je palicom.
I ta krv i sve i sva ta zbrka.

I onda je kamera
odzumirala i snimala iz daljine.

I ti nemiri i borbe koje se
odvijaju. I rekao sam, "Moj Bo�e,

Rusi upadaju u �ehoslova�ku." I onda
dole, "Demokratska konvencija, �ikago,

Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave."

Rekao sam... znate, u tom
trenutku sam... bio politizovan.

ISPRED HOTELA HILTON
# Ne�to se ovde de�ava

# ali nije ba� jasno �ta

U tom trenutku,

# tamo je �ovek sa pu�kom
sam shvatio da su svi kojima
je zbilja bilo stalo do Amerike

# i ka�e mi da se pri�uvam
poslati preko pola
sveta da jure neke duhove

# mislim da je vreme da
stanemo. Deco, kakav je to zvuk?
u d�ungli i da ubijaju ne�iju
babu bez ikakvog razloga.

# svi se pitaju - �ta se de�ava?
A u me�uvremenu,
moja zemlja se raspadala.

Video sam nekoga ko li�i na mog
oca kako udara nekog ko li�i na mene.

Moj Bo�e, na
�ijoj bih strani ja bio?

# formirana je borbena linija

# Niko nije u
pravu, i niko ne gre�i

# mladi ljudi ka�u
�ta misle
ZAUSTAVITE RAT

# ima mnogo otpora pozadi

# vreme je da
stanemo. Hej, kakav je to zvuk?
Na kraju, Hamfri je osvojio
nominaciju na prvom glasanju.

Rekao je �tampi
da je bio zadovoljan,

ali je priznao svojoj �eni
da ga je konvencija ostavila

sa ose�anjem slomljenog
srca, ogor�enog i izubijanog,

kao da je pre�ivio brodolom.

Predsedni�ka komisija �e
proglastiti ono �to se desilo

u �ikagu "nasiljem policije",
ali u Galupovoj anketi,

56% Amerikanaca je odobravalo

na�in na koji je policija
postupala sa demonstrantima.

A kad je Ri�ard Nikson
odlu�io da otpo�ne kampanju

prolaskom kolone
auta kroz centar �ikaga,

skoro pola milona gra�ana
je iza�lo da ga pozdravi.

Zdravo mama, tata.

Ne mogu vam re�i puno o ovoj zemlji
osim da pirin�ana polja zaudaraju.

I tu su samo kilometri
i kilometri pirin�anih polja.

I imaju nasipe u njima.
Stvarno kul izgleda.

Prolazimo kroz njih
transporterima i ru�imo ih sve i sve ostalo.

29. avgusta, dan nakon sukoba
policije i demonstranata u �ikagu,

20-togodi�nji vojnik Majkl
Holms je stigao u Vijetnam.

Ro�en je i odrastao u
malom gradi�u Viljemsvilu,

u srcu Misuri Ozarka.

Njegovi otac i majka su
dr�ali radnju me�ovite robe

u kojoj je Majkl radio
svaki dan nakon �kole.

Plivao je rekama,
lovio jelene i veverice,

i imao je stalnu vezu sa
devojkom po imenu Darlin.

Imao je problema da
zavr�i srednju �kolu,

nije zavr�io javni koled�,
i kao rezultat toga,

pozvan je odmah u vojsku.

U Vijetnamu, dodeljen je u
grupu F, 17. oklopne konji�ke,

196. lake pe�adijske brigade,

TVR�AVA HRABROST
DOM F grupe 17. oklopne konji�ke
stacionirane u izolovanoj
bazi za vatrenu podr�ku

"O�I 196. BRIGADE"
35 km ju�no od
Da Nanga zvanoj Boldi.

Pitali ste koliki je Boldi.

Otprilike je veli�ine Viljemsvila

a mo�da i malo ve�i.

Poslao sam vam slike
mene i ostalih momaka.

Nije tako lo�e.
To je... nekako mi se dopada.

Samo biti daleko ku�e
je ono �to mi se ne dopada.

U Viljemsvilu, porodica i
prijatelji su se okupljali da slu�aju

Majklove izve�taje iz Vijetnama

i snimali su mu ono
�to se doga�alo kod ku�e.

Svi smo ve�eras ovde
kod ku�e tvog oca i majke

i mislili smo da svi
ka�emo ne�to za tebe.

I da mo�e� �uti na� glas i osetiti
kao da si kod ku�e. I radujemo se...

Zdravo Majk. U zadnje vreme
sam lovio puno veverica,

i ubio sam ih nekoliko.

Ozark izgleda prelepo u ovo
doba. Jedva �ekam da te vidim.

Majk, D�eri je. Mislim da su
Riki i Kerol raskinuli, Majk.

Riki zbilja sada krstari.

Majk, Glenda je.

Imam momka,
i on se zove Deni. I...

Majk, Glen je.

Svi drugi momci su
pri�ali o lovu, ja �u o curama.

Curama i brzim kolima.

D�in Bilburi je
nabavio novi Bonvil.

Majkl, mama je.

Slika koju si nam poslao je
stvarno dobra, izgleda ba� kao ti.

�ak mi se i brkovi dopadaju, a mislila
sam da ne�e. I puno nam nedostaje�.

Tvoj tata govori.

Mislimo da �e� biti dobro,
samo nemoj nju�kati uokolo

gde nema� nikakvog posla

i mo�e� upasti u
zamku ili ne�to tako.

Do�li smo do kraja ove
trake, pa zbogom zasad.

Danas smo
spalili puno stra�ara

ovih ljudi koji ne sara�uju
sa nama. Zbilja to ne razumem

jer ako ovi ljudi nisu Vijetkong,

i mi im ovo radimo,
postupamo lo�e sa njima,

oni �e se okrenuti Vijetkongu.

Vojska sve radi naopako.

Jednog jutra te jeseni,
nekoliko transportera iz F grupe

se kretalo oprezno
du� puta prema Da Nangu.

Majkl Holms je bio u 2. vozilu.

Ispod njegovog transportera
je eksplodirala bomba od 100 kg.

3 njegova prijatelja
su odmah poginula.

Holms je bio odba�en

i probudio se 5
sati kasnije u bolnici.

Zdravo, mama, tata.
Ja sam.

Do ovog trenutka nisam znao
da se ovamo doga�a rat.

Mislio sam da
mo�da igraju neku igru.

Ali sam mogao pose�i i
dodirnuti tu dvojicu ljudi.

I znao sam ih stvarno dobro. I molim
vas da se ne brinete jesam li ranjen

jer nisam uop�te
tako te�ko ranjen.

Jo� dva Purpurna srca
i van terena sam,

i mislim da �u
mo�da oti�i i iz zemlje.

6 meseci kasnije, Majkl Holms
je bio u patroli, �elni �ovek,

kad je ubijen od strane
severnovijetnamskog vojnika.

Ovo je Long An provincija.

Od 1962., ovo je va�an poligon
za testiranje programa pacifikacije.

Izme�u polja pirin�a i stabala
kokosa le�i Lok Tijen Mot.

�ef sela ka�e da
jedino vi�e vojnika

mo�e u�initi njegove ljude
sigurnijim od Vijetkonga.

Tokom no�i, dodaje, gerilci idu od
ku�e do ku�e sakupljaju�i poreze.

Vlada je mo�da ostavila
tragove pacifikacije.

Vijetkong nije.

Liz Trota, NBC Njuz,
Ju�ni Vijetnam.

Po�to je Vijetkong
bio �estoko oslabljen

u Tet ofanzivi i dve nakon nje,

general Abrams je verovao
da stotine hiljada vojnika ARVN-a

mogu sada biti slobodni
da obezbede unutra�njost

i osvoje podr�ku
za vlade u Sajgonu.

Ali trajna bezbednost
nije bila mogu�a

ukoliko se
infrastruktura Vijetkonga,

skuplja�i poreza i seoski �efovi,

krijum�ari, �pijuni i simpatizeri

ne budu ubijeni, uhva�eni
ili ube�eni da prebegnu.

Da bi to uradili, CIA je
stvorila FENIKS PROGRAM.

Seljani Tju Huana su sakupljeni
na seoskom �kolskom dvori�tu,

gde timovi vladinih
pregovara�a poku�avaju

da me�u njima na�u
pripadnike Vijetkonga koji �ive ovde.

Ovakva vrsta Feniks
ve�be je nedeljni doga�aj

u distriktima �irom Ju�nog Vijetnama.

Nakon oporavka od ranjavanja,

poru�nik Vinsent Okamoto
je postao obave�tajni oficir

pridru�en programu.

"Feniks" je zasnovan na �injenici da
Severnovijetnamci dolaze niz Ho �i Min,

i onda ulaze u Ju�ni Vijetnam,
da su oni stranci, ba� kao Amerikanci.

Nisu znali teren,
nisu znali ljude.

Dakle, da bi oni bili
funkcionisali operativno,

bila im je potrebna
infrastruktura Vijetkonga.

Projekt je bio namenjen
eliminisanju tih ljudi.

I mislim da je to
imalo puno smisla.

Komunisti su Feniks
smatrali veoma efikasnim.

Videli su ga kao zna�ajnu
pretnju odr�ivosti revolucije

STJUART HERINGTON
Vojni savetnik
jer u meri u kojoj ste
mogli uzeti o�tar �iljat no�

i ise�i Vijetkong,
Vijetkong u senci, vladu u senci,

je zna�ilo da �e njihovi
na�ini kontrole civilnog stanovni�ta

na Jugu do�iveti smrtni udarac.

Pritisak koji je
Feniks u�inio na Vijetkong

je uzrokovao opasne znake onoga
�to je komunisti�ki zvani�nik opisao

kao "kolebanje" me�u
njihovim pristalicama u delti Mekonga,

depresiju, obeshrabrenje
i �iroko ra�ireni alkoholizam

�ak i me�u ljudima
koji su i�li u borbu.

Ali je uspeh Feniksa
bio onoliko dobar

koliko su obave�tajni
podaci na kojima se zasnivao bili,

a oni su jako varirali.

Ovaj film, napravljen od strane
CBS-ovog snimatelja pre nekoliko nedelja

pokazuje ju�novijetnamske snage

kako ispituju starog
�oveka koga su

identifikovali kao
zvani�nika Vijetkonga.

U programu Feniks, Amerikanci
su slu�ili samo kao savetnici;

ve�ina dnevnog posla
je bila ostavljena

ju�novijetnamskim PROVINCIJSKIM
IZVI�A�KIM JEDINICAM,,

PRU

koji su ponekad
bili vi�e zainteresovani

za namirivanje starih ra�una
nego za iskorenjivanje komunista.

Bilo je stra�no jer je bio na�in
zlostavljanja, i bilo je zlostavljanja.

Geniji u Sajgonu su
koristili njihove kompjutere

da do�u do crnih lista.

Dobijete listu, i onda proverite sa
drugim obave�tajnim oficirima u distriktu.

I poku�avate da
objedinite te informacije.

Idu�e no�i ili par no�i kasnije,

grupa kauboja iz
PRU-a bi do�la tamo.

I pokucaju na vrata,

"Aprilili, seronjo!"
I bum.

Nije bilo prave odgovornosti.

Kasnije, direktor Feniks
programa je priznao u Kongresu

da niko ne zna koliko je od
20.000 ljudi koje su ubili, bilo nevino.

Iako je program postigao uspeh

u degradiranju
infrastrukture Vijetkonga,

vlada Vin Van Tija je
ostala neomiljena kao �to je i bila.

Ankete ra�ene u
Delta provinciji Long An

pokazala je da bi 35% ljudi
bilo spremno da glasa za Tija,

20% je favorizovalo
Narodni Oslobodila�ki Front,

i 45% bi podr�alo
nekoga, bilo koga,

ko bi se suprostavio i Vijetkongu i
od Amerike podr�anom re�imu u Sajgonu.

U Vijetnamu postoji rana
koja ne prestaje da krvari.

Govorim o vrisku mrtvih
i ranjenih u tom ratu.

Nismo do�li da pri�amo
sa vama gdine Hamfri.

Do�li smo da vas uhapsimo.

Sada ste imali jednako
vreme. Zave�ite!

Kampanja Hjuberta
Hemfrija je bila u problemu.

Ri�ard Nikson je znatno vodio
u anketama i odbio je debatu.

"Do�ao sam do zaklju�ka da
nema na�ina da pobedim u ovom ratu,"

privatno je rekao trojici
svojih pisaca govora.

"Ali moramo re�i suprotno,"

"samo da zadr�imo
neki pregovara�ki uticaj."

Dodatni Hamfrijev problem
je bio dodatni kandidat, D�ord� Valas,

segregacionisti�ki
biv�i guverner Alabame.

Bio je siguran da �e
odvu�i neke bele glasa�e

koji su ina�e
glasali za Demokrate.

Hamfri je poverio svoje
sumnje oko rata D�onsonu ranije,

ali mu je ostao
tvrdoglavo lojalan u javnosti.

Sada su mu njegovi savetnici
rekli da ako �eli da pobedi

mora raskinuti sa predsednikom,
i napraviti hrabar gest prema okon�anju rata.

30. septembra, pozvao je na potpuno
zaustavljanje bombardovanja Severnog Vijetnama.

Zaustavio sam
bombardovanje Severa

kao prihvatljiv rizik za mir

zato jer verujem da bi to
moglo voditi uspehu pregovora

i na taj na�in skra�enju rata.

Ovo bi bila najbolja
za�tita za na�e vojnike.

D�onson se ose�ao izdanim

i odbijao je da govori sa svojim
potpredsednikom neko vreme.

Ali 31. oktobra,
samo 5 dana pre izbora,

sam predsednik �e iza�i
sa iznena�uju�om objavom.

Zaustavi�e sva
bombardovanja Severnog Vijetnama.

Do�lo je do stvarnog
progresa u Parizu, rekao je.

Hanoj se slo�io po prvi
put da pri�a sa Sajgonom,

a Sjedinjene Dr�ave su se
slo�ile da se uklju�i Vijetkong.

Iznenada je izgledalo
kako je mir bio mogu�.

Hamfri je bio odu�evljen.
U anketama je porastao preko no�i.

Bio je uveren da
�e mo�i da pretekne Niksona.

Ali onda, 2. novembra, samo 3 dana pre
nego �to su Amerikanci iza�li na birali�ta,

predsednik Tiju je iznenada
objavio da vlada Ju�nog Vijetnama

ne�e uop�te do�i na
predlo�ene razgovore.

Predstavnik Niksonove kampanje
direktno po uputstvima kandidata

je tajno kontaktirao sajgonsku vladu
tra�e�i od Tija da se uzdr�i do pregovora,

obe�avajaju�i mu da
kad Nikson bude izabran,

on bi vodio �vr��e pregovore
sa Hanojem nego �to bi Hamfri.

Zahvalju�i bubici CIA u
Tijovom sajgonskom sedi�tu

i prislu�kivanju vijetnamske
ambasade od strane FBI u Va�ingtonu,

D�onson je shvatio �ta se desilo

i pozvao je svog prijatelja Everta Dirksena,
vo�u republikanske manjine u Senatu,

da ga upozori da su
Niksonovi ljudi po�inili izdaju.

LINDON D�ONSON
Predsednik Sjedinjenih dr�ava
�itam njegove karte Everet.

EVERET DIRKEN
Vo�a Republikanske Senatske manjine
Ne �elim ovo unositi u kampanju.

Tako je. - I ne bi trebali
raditi ovo. Ovo je izdaja.

Znam. - Mislim da
bi �okiralo Ameriku

ako se glavni kandidat igra sa
ovakvim izvorom po ovako va�nom pitanju.

Da.
- Znam ovo,

da oni kontaktiraju
stranu silu usred rata.

To je gre�ka.
- Prokleto lo�a gre�ka.

LINDON D�ONSON RI�ARD NIKSON
U.S. predsednik Republikanski kandidat
Gdine predsedni�e?
- Da.

Ovde Dik Nikson. - Da, Dik.
- Upravo sam bio na "Sretnite �tampu"

i rekao sam da sam vam
dao moje li�no obe�anje

da �u u�initi sve
mogu�e da sara�ujem

i pre izbora i ako budem
izabran, nakon izbora.

Samo sam �eleo da znate da se
ose�am veoma jako u vezi ovoga

i bilo kakve glasine oko,

o nekome ko poku�ava
da sabotira stav vlade u Sajgonu,

sigurno nema...apsolutno nema
kredibiliteta �to se mene ti�e.

To je... veoma sam
sre�an �to �ujem to Dik,

jer se to de�ava.

Moj Bo�e, nikad ne bih
uradio ni�ta da ohrabrim Sajgon

da ne do�e na pregovore, jer
je to u su�tini ono �to imate.

To je dobro Dik. - Moramo
zavr�iti sa ovim prokletim ratom,

�to br�e, to bolje, i koga
briga za politi�ke zasluge za to.

Verujte mi.
- Hvala Dik.

Nikson je lagao i
D�onson je to znao.

Ali kad bi iza�ao u
javnost sa tom informacijom,

predsednik bi morao
da otkrije metode

pomo�u kojih je saznao za
dvoli�nost republikanskog kandidata.

Nije bio voljan da to u�ini.

Niksonova tajna je bila sigurna.

Ameri�koj javnosti
nikad ne�e biti re�eno

da je re�im za koji je
poginulo 35.000 Amerikanaca

bio spreman da bojkotuje mirovne pregovore
da bi pomogao da se izabere Ri�ard Nikson,

ili da je on bio voljan da odgodi
kraj krvoproli�a da bi bio izabran.

U�IVO IZ NIKSONOVOG �TABA
U 10:45 jutros, po
Standardnom Isto�nom vremenu...

Na izborima je Ri�ard Milhaus Nikson
osvojio predsedni�tvo sa 43,4 % glasova.

Hjubert Hamfri je osvojio 42,7 %.

Niksonovo tajno manevrisanje u kampanji
mu je mo�da pomoglo da pobedi na izborima,

ali se izabrani predsednik bojao

da bi otkrivanje manevrisanja jednog
dana moglo biti deo njegove propasti.

Tiju je sa�ekao nekoliko
nedelja nakon izbora

pre nego �to se slo�io
da po�alje delegaciju u Pariz.

Tamo je sve zastalo
zbog rasporeda sedenja.

Severnovijetnamci su
insistirali na kvadratnom stolu,

sa posebnim stranama za
sve 4 strane u razgovorima,

Hanoj, Vijetkong,
Sajgon i Sjedinjene Dr�ave.

Sajgon je odbio da uzme
u�e��e ukoliko Hanoj i Vijetkong

ne budu sedeli na
istoj strani stola.

Zastoj je potrajao 10 nedelja.

Sovjeti su na kraju
iza�li sa re�enjem:

okrugli sto.

Vrsta rane je ozbiljna,
rane od �rapnela.

Podru�je je nesigurno.

Dr�i glavu dole.

Dobijamo ne�to vatre.

Imate te 19-togodi�njake
sa velikim srcem.

Uradi�e ono �to tra�ite od njih.

Pitanje je tra�ite li
od njih ne�to vredno?

To je na odraslima.
I tu dolaze do neuspeha.

Neuspeh nisu deca koja
govore, "Ne�u ovo da uradim."

Jer to nije na�in
na koji su napravljeni.

KARL MARLANTES
Marinci
Neko sa 19 godina ne zna da uzme
kabanicu kad pada ki�a, je li tako?

Zato su oni
tako dobri ratnici.

Uradi�e to.
Ne�e postaviti ni pitanje.

"U redu, uradi�emo to."

Odgovornost je na odraslima da se
postaraju da oni ne budu protra�eni

jer �e oni u�initi ono �to im
je re�eno, i uradi�e to dobro.

Karl Marlantes je
ro�en u Astoriji, Oregon,

sin veterana Ardenske bitke.

Priklju�io se marinskoj rezervi leto
pre njegove bruco�ke godine na Jejlu,

�eljan da doka�e
sebe i brani svoju zemlju.

Kad je dobio Rodes stipendiju,

marinci su mu dozvolili
da odgodi aktivnu du�nost,

i umesto da slu�i u Vijetnamu,
oti�ao je na Oksford u jesen 1967.

Par meseci nakon
�to je stigao tamo,

napisao je pismo svojima ku�i.

"Pi�em ovo pismo
uz malo bojazni."

"Odustao sam od moje stipendije,
i bi�u u aktivnoj slu�bi od 3. maja."

"Kao �to znate, ose�am da je apsolutno
pogre�no da SAD bude u ovom ratu."

"Puno ljudi umire
bez ikakvog razloga."

"Mogu osetiti samo
pove�an bes i frustraciju."

"I potpuno ose�anje
bespomo�nosti."

"Zapravo sam se
sakrivao i ne�u to vi�e da radim."

"Pretpostavljam da �u
uraditi jako nemoralnu stvar."

"Uze�u u�e��e u jednom od
najve�ih zlo�ina u ovom veku,"

"i to �u raditi
iz frustracije, gor�ine,"

"i ose�aja apsurda koji sam po�eo da
cenim u svojoj potpunosti u protekloj godini."

"Od sada �e moja
logika biti promenjena."

"Mogu u�initi ne�to."

"A to je, mogu dati sve od sebe da
izvedem 40 dece iz Vijetnama �ive,"

"i ako se moram pretvoriti
u zlu ma�inu da to uradim,"

"onda Boga mi i ho�u."

To su bili moji prijatelji,
momci sa kojima sam bio na obuci.

Ose�ao sam se
kao da �u ih izneveriti.

Da ako im se ne
pridru�im i ne podelim teret

da ne�u biti pristojna osoba.

Bilo je to pome�ano jer
sam i�ao tamo da ubijam ljude

jer, znate...
jesam li zato to uradio?

ZAUSTAVITE RAT
ZAUSTAVITE REGRUTACIJU

Ide� li i ubija� ljude ako nisi
prili�no siguran da si u pravu?

I ako tvoja nacija nije
prili�no sigurna da je u pravu?

PENIJI ZA MILIJARDE ZA BOMBE
Deca se ne spaljuju
Ako nema nekog konsenzusa,

TI NE�E� UBIJATI
da li to radi�?

Bio sam u Fort Luisu, Va�ington,

a Kanada je nekih
90' busom odatle.

Pisao sam mami i
tati da mi po�alju novac.

TIM O'BRAJEN
Vojska
Tra�io sam da
po�alju moj paso�.

I poslali su mi,
opet, bez pitanja.

Kao, "Za�to ti treba
paso�?" Samo su poslali.

I dr�ao sam to sve skriveno,
uklju�uju�i civilnu ode�u u mom ormari�u,

misle�i mo�da �u...
mo�da �u to uraditi.

Ova vrsta "mo�da"
stvari se odvijala

�to se ova obuka za
Vijetnam vi�e primicala kraju.

�ta me je spre�avalo
da to uradim?

Mislim da je bilo
prili�no jednostavno i glupo.

Bio je to strah od sramote,

strah od ismejavanja
i poni�avanja.

�ta �e moja
devojka misliti o meni

i ljudi u Gobler kafeu
u centru Vortingtona.

Kivani momci i oni iz kantri kluba
i taj mali grad u kome sam odrastao,

stvari koje �e re�i za mene.

# Bilo je vreme, i kakvo samo bilo
"Kakva kukavica i kakva
pi�kica jer je oti�ao u Kanadu."

# bilo je to vreme nevinosti
I zami�ljao sam
moje tatu i mamu

# bilo je... vreme nevinosti,
vreme poverenja
kako slu�aju tako ne�to.

# nekada davno, moralo je biti

# imam sliku
Nisam uspeo da skupim
hrabrost da ka�em ne

# sa�uvaj je u se�anju
tim bezimenim, bezli�nim ljudima

# to je jedino
�to ti je preostalo
koji su u su�tini,

to su Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave.

I nisam im mogao re�i ne.

I moram �iveti sa tim... 40 godina.

To je dugo vreme
da se �ivi... sa neuspehom...

savesti i neuspehom hrabrosti.

Ko�mar u Vijetnamu za
mene nisu bombe i meci.

To je... neuspeh hrabrosti
za kojim toliko �alim.

Jesen 1968. je verovatno bio
najte�i period koji samo imali.

Na� svakodnevni �ivot je bio
stalna borba za pre�ivljavanjem.

HAL KU�NER
Ratni zarobljenik
Na�e sledovanje hrane je bilo...

3 �olje pirin�a na dan.

Spavali smo na
velikoj bambusovoj paleti.

Ponekad je bilo
10-12 ljudi na jednoj paleti.

I bili smo bolesni.
Bili smo veoma bolesni.

4. ljudi je umrlo
za... mesec dana.

I onda je jo� 2. umrlo
vrlo kratko nakon toga.

13 Amerikaca �e umreti tokom
boravka kapetana Hala Ku�nera

u zarobljeni�kom logoru u
d�ungli Ju�nog Vijetnama.

On je bio lekar,
ali nije imao lekova,

ni antibiotika ili
slanog rastvora

sa kojim bi
le�io svoje drugove.

Sve �to je mogao je da ih sahrani
u mtva�ke sanduke od bambusa

i postara se da ozna�i
mesto gomilom kamenja

premazanog merbrominom.

Nismo imali ni�ta da jedemo.

Mislio sam da �u poludeti.

Sedeli smo tamo sa
ovom malom vatrom.

Videli smo ma�ku komandanta logora,
koja je slobodno hodala po logoru.

I do�la je do nas.
A mi smo umirali od gladi.

I neko je predlo�io,
"Pojedimo ma�ku."

Pa smo ubili ma�ku.
Odsekli smo glavu i �ape.

I dobili smo mali
trup te�ak oko kilogram.

Jedan od stra�ara je do�ao
i rekli smo mu da je to lasica,

i da smo bacili kamen i ubili je.
Onda je stra�ar pogledao okolo

i neko je propustio da zakopa
jednu od �apa. I video je tu �apu.

I odmah je znao da je to
bila ma�ka komandanta logora.

Stvari su postale jako ozbiljne.

Postrojili su nas i
pitali, "Ko je ovo uradio?"

Niko ni�ta nije rekao.
Mislio sam da �e nas sve ubiti.

Samo �e nas pogubiti.

Jedan od ljudi koji
je bio kolovo�a u ovome

je rekao da je on to u�inio.

I ja sam rekao
da sam to u�inio.

I svi smo rekli
da smo to uradili.

"Ja sam Spartak,"
znate? To je bilo to.

Izveli su tog
�oveka i mene napolje.

Stra�ar ga je udario i oborio na
zemlju, i tukao ga je nemilosrdno.

I oni su me
udarili u lice pesnicama

i nisu me tukli tako
jako kao �to su njega.

A onda su me vezali telefonskom
�icom jako �vrsto za baraku

i ostavili me tako �itav dan.

Sa le�inom ma�ke oko vrata.

Bio sam tako lud da sam pomislio,
"Mo�da �e mi dati da je pojedem."

Ali sam je morao zakopati.

�ovek koga su pretukli tako
jako je umro 2 nedelje kasnije.

Ali za mene je tragedija bila
u tome �to nismo dobili ma�ku.

Za prestonicu
dr�ave koja je u ratu,

Sajgon obiluje fantasti�nim
brojem mladih ljudi u regrutnom dobu,

u pomodnoj civilnoj ode�i.
Zovu ih sajgonski kauboji.

To je ratno-profiterska ekonomija,
podgrijana silom ameri�kog novca.

Ra�unaju da je dobra godina u
Sajgonu kada cene sko�e samo 25%.

Godine ameri�kog prisustva,

i desetine milijardi ameri�kih
dolara koji su do�li sa tim,

su transformisali ve�inu
Ju�nog Vijetnama,

stvaraju�i la�nu ekonomiju
koja je bila potpuno zavisna

od toga da to
prisustvo postane trajno.

Od kad je SAD po�ela sa pove�anjem
svoje prisutnosti sredinom '60-tih,

robe u vrednosti miliona dolara
su ulazile u zemlju svakog meseca.

Neki ekonomisti su rekli
da je 10 % ili vi�e tereta

preusmeravano
u kanale crne berze.

Sa toliko puno novca
koji je tekao u zemlju,

korupcija i kriminal
su neminovno rasli.

Zvani�nici vlasti
su bili podmitljivi.

Kao i mnogi oficiri ARVN-a.

Policajcima se
nije moglo verovati.

Ko je imao koristi od
finansijskog aspekta rata?

FAN KVANG TU
Sajgon
Generali.
Ne pori�em to.

Kad su dobijali novac,
postajali su bogatiji.

Imali smo izraz, i zvali
smo ih ratnim profiterima,

od Tija i Kija pa
dole do svake jedinice.

Vijetnamci su imali izreku:

ku�a curi od krova na dole.

STJUART HERINGTON
Vojni savetnik
To je naravno bio njihov
na�in da sa�eto iska�u

sveprisutni, stalni
problem korupcije.

Krali su od nas
i prodavali svima.

Helikopter dvosed,
ho�ete jedan?

D�O GALOVEJ
Novinar
Imaju ga u kutiji pozadi.

Dobi�ete verovatno za
12.000 $ ako znate da pregovarate.

Korupcija je bila... endemska.

A mi smo je tolerisali.

Tone ameri�ke robe su se
gomilale na dokovima Sajgona.

Neki vojnici su
tako�e iskoristili priliku.

Ameri�ki proizvodi su tekli na
zadnja vrata prodavnica za vojnike.

U toku samo jedne godine,

crna berza je ko�tala
vojsku SAD 2 milijarde $.

Uticaj rata je naru�io drevne
obrasce �ivota u Vijetnamu.

Gradovi su krcati do
ta�ke pucanja sa ljudima

i��upanim iz zemlje
i tradicionalnih vrednosti

ruralno orijentisanog dru�tva

ali koji nisu na�li
ni�ta �to bi ih zamenilo.

Pre dolaska ameri�kih trupa,

8 od 10 Ju�novijetnamaca
je �ivelo u selima.

Ali do kraja 1960.,

skoro polovina je bila
nagu�vana u urbanim podru�jima.

Populacija Sajgona se
utrostru�ila na 3 miliona.

Pola izbeglica nije
imala stalno skloni�te.

Kolera i tifusna
groznica su ubili hiljade.

Gladna deca su lutala ulicama,
kopala po �ubretu, prosja�ila,

tra�e�i ne�to da rade
ili d�ep da ga od�epare.

Desetine hiljada mladih �ena je
napustilo svoje seoske domove

i do�lo u Sajgon da postanu
barske devojke ili prostitutke.

Komunisti�ka vlada u Sajgonu
je poku�ala sve to da iskoristi,

optu�uju�i Sjedinjene Dr�ave i
njihovu marionetsku vladu u Sajgonu

za uni�tavanje
vijetnamske kulture na Jugu.

Ali gra�ani Sajgona su bili puno
slobodniji od Severnovijetnamaca.

Ju�novijetnamci su mogli izraziti
svoje stavove, za i protiv njihove vlade,

na stranicama
stotina novina i magazina.

I dr�ali su demonstracije
osu�uju�i ra�irenu korupciju

i zahtevaju�i verske slobode
i bolji tretman za veterane.

Za sve njegove probleme,
jedan �ovek se se�ao,

Sajgon je bio
"prljav i slobodan".

Kad vojnik ode na front,

i ubije prvog neprijatelja,

stvarno je upla�en.

VIN NGOK
Severnovijetnamska vojska
Stvarno je upla�en,

jer je ubiti nekoga zastra�uju�e.
Ali se onda naviknete na to.

Rat budi svirepost u ljudima.

Bio sam u
d�ungli dugo vremena.

�ivotinje nisu tako svirepe.

Tigrovi nisu tako svirepi.

Tigrovi ubijaju
kad treba da jedu.

Ali ljudi ne ubijaju
jedni druge jer su gladni.

Kada ljudi ubijaju i sakate,

to je svirepost rata.

U gusto naseljenoj delti Mekonga,

rat u unutra�njosti
se iznenada intenzivirao.

General Abrams je dodelio
komandantu 9. Pe�adijske divizije,

generalu D�ulijanu D�. Evelu, posao
uni�tavanja preostalog Vijetkonga

ju�no od Sajgona.

Operacija je
nazvana "BRZI EKSPRES".

"Pristup srcima i umovima
mo�e biti preteran," Evel je rekao.

"U Delti, jedini na�in da se
prevlada kontrola i teror Vijet Konga"

"je brutalnom silom."

Patrole �e neprestano
goniti neprijatelja.

No�no nebo �e biti
puno helikoptera,

od kojih su neki
opremljeni intrumentima

koji mogu detektovati
tragove ugljenika i amonijaka

�to je zna�ilo da su
ljudska bi�a bila ispod,

iako ne i kojoj strani pripadaju.

U podru�jima progla�enim
"zonama slobodne vatre",

moglo se pucati na svakoga ko
je bio napolju nakon policijskog sata.

Tokom dana, svako ko
je vi�en da tr�i je bio meta.

Pukovnik Robert Gard je bio jedan
od Evelovih komandanata artiljerije.

Ako vam neko ka�e da one
koji tr�e treba smatrati neprijateljima,

sigurno se ne
bih slo�io sa tim.

To je potpuno pogre�no.

Ljudi tr�e jer su upla�eni.

Video sam farmere, kad...

ROBERT GARD
Vojska
iznenada spustite helikopter,

oni se smrznu i
upla�e se i onda tr�e.

Ne mo�e�
doneti blanko procenu.

General Evel se
hvalisao rekordom,

10.899 ubijenih Vijetkongovaca
10.899 ubijenih
Vijetkongovaca za 6 meseci

zapanjuju�im odnosom
ubijenih od 45 : 1.

Rekli da smo ubili
samo neprijateljske borce,

i pri�ati o odnosu 40 : 1
jednostavno prkosi mojoj imaginaciji.

Na Abramsovu preporuku,
Evel je unapre�en,

ali �e kasnije glavni
armijski inspektorat proceniti

da su vi�e od pola
od oko 11.000 ubijenih

koje je prijavila 9. Pe�adijska,

bili nenaoru�ani, nevini civili.

Niko nikada nije
pozvan na odgovornost.

Kerol i Mogi Kroker
1951

# Pa, nema nikakve koristi
od sedenja i pitanja za�to, du�o

# �ak i ti do sada zna�
1953

# nema nikakve koristi
od sedenja i pitanja za�to, du�o

# nekako i nikada
ne�e biti
1957

# kad petao zakukuri�e
i po�ne da svi�e
Jezero
1961

# pogledaj kroz prozor,
ja �u odlaziti

# ti si razlog za�to lutam

# ali ne grizi se, sve je u redu

1965

Mislim da je udaljavanje
od ideologije jedne porodice

# dake nema koristi da
doziva� moje ime, curo

KEROL KROKER
Saratoga Springs, Njujork
zastra�uju�i balans nad
veoma nezgodnom provalijom

# kao �to nikada
ranije nisi

jer su oni �ari�na ta�ka
kako prosu�ujemo ono �to radimo.
# dake nema koristi da
doziva� moje ime, curo

# vi�e ne mogu
da te �ujem
A ja sam sada poku�avala
da ocenim moje odluke i akcije

# razmi�ljam i pitam
se hodaju�i po putu
na bazi sopstvenih
ideja i namera.

# jednom sam voleo �enu,
dete rekao bih
Rat je ve� bio
neprijatno blizak Kerol Kroker.

# dao sam joj srce,
ali �elela je moju du�u
Njen brat Mogi je dobrovoljno oti�ao
u borbu i poginuo u Vijetnamu 1966.

# ali ne grizi se, sve je u redu
I dalje je tugovala.

Te jeseni, Kerol je krenula
u Gou�er koled� u Baltimoru,

�ensku �kolu sa dugom
konzervativnom tradicijom.

Doterivale smo se za ve�eru.

Imali smo policijski sat u 11:00.

O�ito da momcima i mu�karcima
nije dozvoljeno da ulaze u dom.

To je bilo pravilo.

Nije pro�lo mnogo
i ve� po�etkom 2. semestra

ve�ina pravila koja su bila na snazi

i koja su bila na snazi
mnogo, mnogo godina,

Nemojte propustiti priliku
PRIDRU�ITE SE!!

PRIDRU�ITE SE
otporu US
ona nisu vi�e postojala.

# �elim da do�e�, do�e�
do�e�, do�e� i uzme�

# uzme� jo� jedan
mali deo mog srca, du�o
Izazov za kampuse
�irom zemlje je bio

kako upravljati
na�im studentskim telom

da se pona�amo na
predusretljiv na�in i da ih nau�imo,

a da oni ne
poku�aju da nas spale?

Ako to zna�i ne sre�ivate
se za ve�eru, onda neka bude to.

Na�i mu�ki prijatelji, provodili
smo vreme pri�aju�i i bili su upla�eni.

I bli su zabrinuti.

ODBIJTE REGRUTACIJU!
Nisu bili sigurni �ta �e uraditi.

I jo� se raspravljalo o tome
da li je ovo bio opravdan rat.

I to je stvarno bilo prvi
put da sam otvorila moje u�i

# ali svaki put kad ka�em
sebi, pa, ne mogu da podnesem bol
za rat na na�in osim �to je
to bilo oko smrti mog brata.

# ali kad me dr�i� u
naru�ju, opet �u zapevati
Po�tovala sam ga. Po�tovala sam
ga jer je u�inio ono u �ta je verovao.

# re�i �u do�i, do�i,
Ali se nisam slagala sa njim.

# do�i, do�i, i uzmi

# uzmi jo� jedan
mali deo mog srca, du�o
Eva D�eferson je bila na 2.
godini na Severozapadnom.

K�erka vojnika,
do�la je na koled� uverena

#Oh, oh, otkini jo� jedan mali
deo mog srca, du�o, da
da ameri�ka vlada nikad
ne bi obmanula svoje gra�ane.

I za nju su stvari
po�ele da se menjaju.

Ranije te godine, kad
je �a�ica studenata

odlu�ila da okupira kancelariju
blagajnika tra�e�i afro-ameri�ke studije,

ona im se pridru�ila.

I onda je nazvala roditelje
da im ka�e �ta je uradila.

Rekla sam, "Mama i
tata, pogodite gde sam?"

"Zauzeli smo kancelariju
blagajnika." Bili su prestravljeni.

EVA D�EFERSON PATERSON
Nordvestern univerzitet
Nakon �to razmislim o tome,
naravno da su bili u�asnuti.

A oni su rekli, "Ako ne iza�e�
odatle uskrati�emo ti novac."

To je bio trenutak u vlastitoj
svesti kad sam postala nezavisna.

Pomislila sam, "Dobro, ne�e
mi slati vi�e novac. Takav je �ivot."

"Univerzitet �e pristati na sve
na�e zahteve za 3 dana," se�ala se.

"Ako ste tra�ili crne studije
u petak, dobili ste ih u ponedeljak."

Izgledalo je kao
da se ne�to doga�a,

�to je bilo duboko,
�to je bilo nepovratno.

Ali tako�e imate 18,
19 godina. Uzbudljivo je.

Ose�ala sam kao
da dolazi revolucija.

I mislila sam da �e u
revoluciji pobediti na�a strana.

VODITE LJUBAV
NE RAT

Odnosi izme�u roditelja
i dece, bra�e i sestara,

su se svugde menjali.

Kad sam stajala u dnevnoj
sobi i grlila moja 2 brata,

nije me bilo briga
za njihove izbore

EN HERISON BOUMEN
Kaifornija
ili da su oni na
razli�itim stranama ograde.

Sve �to sam znala... je da
su oni obojica bili moja bra�a

i obojica su se vratili
u istu sobu i bili smo tamo.

Kapetan Met Herison,
mla�i... �ips...

diplomirao na Vest Pointu,
slu�io turu u Vijetnamu

i u�estvovao u 2
najkrvavije bitke rata,

Brdu 1338 i Brdu 875.

Vratio se ku�i u jesen 1968.,

kad je porodica po�ela da brine
za njegovog mla�eg brata, Boba,

koga je njegova
rodbina zvala Robin.

On i ja smo bili
veliki prijatelji od malena

MET HERISON
Vojska
jer smo se selili
svakih nekoliko godina.

I znate, nova ekipa prijatelja
ali sam uvek imao mog brata.

Bob je pripadao
rezervnim oficirima

i polirao je i �istio svoje
cipele i imao kratku kosu

i govorio
"Da, gdine" i "Da, gospoja".

I onda smo se preselili u Kaliforniju
kad je bio u 2. razredu srednje �kole.

Bio je besprekoran plavooki
surfer i zapostavio je �kolu.

Bio je odmah jako
popularan i sjajno se provodio.

Robin nije oti�ao na Vest Point,

i umesto toga je oti�ao
na Marin Junior koled�,

REGRUTNI CENTAR
a onda je �okirao
porodicu pristupaju�i

marinskoj... ne
armijskoj... rezervi.

U nekom trenutku
Robin je postao uveren da

je rat bio pogre�an, ne
samo pogre�an ve� i nemoralan.

Zato je prestao da ide na
ve�be rezerve vikendom,

i zbog toga je bio aktiviran,

i bilo je vrlo verovatno da �e i�i
u Vijetnam kao marinski pe�adinac.

Nisam mislio da je
biti marinski pe�adinac

bilo veoma sigurno zanimanje.

I nisam mislio da bi Robin bio
posebno dobar marinski pe�adinac.

I mislio sam da bi to bio jako
lo� ishod za njega i za porodicu.

Met Herison je znao
da po vojnim pravilima,

ako je jedan brat
ve� u borbenoj zoni,

drugi brat nije morao
prihvatiti raspored tamo.

I da bi Robina
zadr�ao izvan rata,

on se dobrovoljno javio
za drugu turu u Vijetnamu.

Bio sam nazad u Vijetnamu
mislim za manje od 30 dana.

Bio sam iskusan veteran.
I�ao sam na mesto komandira �ete.

Moje �anse da budem povre�en
su bile puno manje nego Robinove.

A ako bih odlu�io da pravim
karijeru, �injenica da sam imao drugu turu

kao komandir �ete
bi bila jako dobra za mene.

I tako, nije bilo
potpuno nesebi�no.

Iskreno se ne se�am nekih
velikih razgovora izme�u mame i tate.

Mislim da su ose�ali da
ako Bob ode, bio bi ubijen.

S obzirom da su mislili da
�e �ipsov odlazak biti u redu.

Ne mogu zamisliti, po�to
sada imam sina u Iraku,

kako je moja majka mogla
uop�te da prolazi kroz svaki dan,

bez verovanja
da �e on biti dobro.

Odluka Meta Herisona
da ode na drugu turu

nije potpuno za�titila
njegovog brata Robina.

Udaljio se bez dozvole,
bio na vojnom sudu

i osu�en na 3 meseca te�kog rada.

Kazna je suspendovana.

Vratio se u marince,
slu�io kao pomo�nik kapelana,

podneo zahtev za prigovor savesti,

i onda se opet
udaljio bez dozvole.

Se�am se dolaska FBI i
kucanja na vrata i tra�enja njega.

Pitali su da li je
Robert Herison bio tamo

i znala sam
da to nije dobro,

VIKTORIJA HERISON
Kalifornija
rekla sam "Ne" i zalupila vratima.

A Bob je... iza�ao pozadi

i istr�ao na glavnu ulicu.

Koliko sam razumela,
u�ao je u auto i oti�ao

i to je bilo zadnji put
kad sam ga videla.

Ne mislim da bi vojnikova
majka u to vreme �elela da objavi,

"Moj sin je dezertirao.
Moj sin je pobegao u Kanadu.

"Moj sin je sve
ono kako ga nazivaju,"

"dezerter, kukavica."

Sve kako su ove momke zvali.

Vankuver
Mislim da to nije ono �to
su ti momci mislili da rade.

Ne mislim da su
smatrali kako dezertiraju.

Ne mislim da su
smatrali da su bili kukavice.

Zapravo, mislim da su smatrali da
je ono �to rade bilo veoma hrabro.

Kad je Mer Herison preuzeo
komandu nad �etom Alfa,

2. bataljona, 14. regimente,
25. pe�adijske divizije,

njegova armija se promenila.

Komandovao sam �etom regruta,

od kojih skoro ni jedan
nije �eleo da bude tamo.

Nisu �eleli da budu u vojsci

i sigurno nisu �eleli da
budu pe�adinci u Vijetnamu.

Bilo je trenutaka
kada je bilo jako te�ko

odr�ati ljude pod kontrolom,

posebno ako smo imali
�rtava na putu za selo.

Jedna od stvari koje sam
nau�io je da je fasada civilizacije

veoma tanka... veoma tanka...

na meni, verovatno na
vama i mislim na svima.

Video sam iznova i iznova

nekog finog momka iz
Haruna, Ju�na Dakota,

koji tamo u Harunu poma�e
staricama da pre�u ulicu

i ide u crkvu svake nedelje.

I ne treba puno vremena da
se ta fasada civilizacije naru�i.

I sad je on
sposoban da radi stvari

koje su jednostavne... nehumane.

Nisam dozvoljavao se to
doga�a gde sam bio odgovoran

i nisam mislio da je za
vojnike dobro da rade takve stvari.

Ne ka�em da nismo radili
neke u�asne stvari. Jesmo.

Ali... postoji razlika izme�u
ne�ega spontanog i smi�ljenog.

Mnogo godina kasnije,
Robin Herison, i dalje tumaraju�i,

je uhva�en u svet droga

i umro je 16.000 km od doma
u hotelskoj sobi u Hong Kongu.

Jo� jedna �rtva, njegov brat
Met je verovao, rata u Vijetnamu.

# Volim da sanjam da, da,
ba� izme�u mojih zvu�nih ma�ina

# Na oblaku zvuka uletim u
no�, bilo koje mesto je dobro

# Idem daleko, letim blizu,
do zvezda daleko odavde

# pa, ne zna� �ta mo�emo na�i
Bacio sam bombu jedno popodne

MERIL MekPIK
Avijacija
koja mora da je imala slomljen
stabilizator ili ne�to na bombi.

Samo je poludela,
pre�i�ala i pogodila

1,5 km od mesta gde sam ciljao.

I zapo�ela je serija
sekundarnih eksplozija,

�to je zna�ilo da sam
pogodio skladi�te municije,

ili tajno skladi�te ne�ega.
Pa je pucalo 15 minuta.

Dok smo odlazili,
stvar je jo� eksplodirala.

Najbolji rezultat koji sam
postigao u godinu dana,

je bio rezultat
grube gre�ke u ciljanju.

To je ta�no obrnuto od onoga
kako �elite da koristite vazduhoplovstvo.

Major Meril Mekpik
je bio udarni borbeni pilot

kada je stigao u
Vijetnam krajem 1968.

Najpre je obezbe�ivao
vazdu�nu podr�ku za Armiju,

sa garantovanim brojem
naleta na dan, se�ao se,

"bez obzira jesu li imali ispred
njih i�ta vredno bombardovanja."

Na kraju svakog naleta smo bacili bombe
na ono �to smo zvali "drve�e u kontaktu"

jer tamo dole nije
bilo ni�ega va�nog,

i uvek bismo dobili listu procene u�inka
bombardovanja od izvi�a�ke kontrole.

I bilo bi ne�to kao,
"12 uni�tenih izvora snabdevanja,"

"2 strukture sru�ene."

Svi ti pokazatelji.
Bilo je la�no.

Samo gubljenje vremena.

Onda je MekPik dodeljen
vrlo tajnoj eskadrili

koja je nastojala
da na�e ljude i robu

koji su se kretali kroz
Ho �i Minov put u Laosu.

On i njegove kolege piloti su
zvali svoju jedinicu Misti (magloviti),

po njihovom radio pozivnom znaku.

Proveo sam 4 meseca u Mistiju.

I to su bila 4
najbolja meseca rata,

�to se mene ti�e, jer
je ono �to smo radili

bilo jednostavno,
jasno i imalo je smisla.

�eleli smo da zaustavimo saobra�aj od
ta�ke A do ta�ke B na tom prljavom putu.

To sam mogao da razumem.

Niko u Sajgonu nije govorio,
"Bombardujte drve�e na toj i toj lokaciji."

Oti�li smo tamo
i nalazili smo metu.

Bio je to opasan posao.

Jedan od 5 pilota je bio oboren.

Misti je imao 7 letova na
dan od zore do sumraka,

u potrazi za
znacima ljudskih aktivnosti,

ba�tama, taborima, drve�em
pored puta prekrivenim pra�inom...

ili mokrim putevima
sa obe strane gazova

koji su signalizirali da je
konvoj kamiona pro�ao tuda.

Imam ogromno po�tovanje
za te voza�e kamiona.

Napustili su dom na Severu,

i nisu bili regrutovani
na godinu ili dve.

Samo su oti�li i nisu znali
ho�e li se ikad vratiti nazad.

Iako Mekpik i njegove
kolege piloti to nisu znali,

me�u voza�ima koji su se
probijali niz Ho �i Minov put no�u

je bilo na stotine �ena.

Lideri su �eleli
da ohrabre mlade ljude

koji su se suo�avali sa
�estokim bombardovanjem

i granatiranjem
na klju�nim ta�kama.

VIN VIJET AN
Severnovijetnamska vojska
Ako nas vide pored njih,

oni bi imali vi�e entuzijazma.

Tokom tri godine, Vin Vijet
An je vozila svoju sekciju Puta,

prevoze�i oru�je
i materijal ju�no,

a zatim se vra�aju�i
nazad sa tovarom ranjenika.

Koristili smo opasne
sporedne puteve.

Bili su krivudavi, klizavi i strmi.

Vozili su u etapama.

Poznavali su 15, 20 km puta.

Vozili bi od ta�ke
A do B i onda nazad do A.

Onda bi se odmarali, tokom dana, i onda
idu�a no�, od ta�ke A do B i nazad do A.

Morali su nekako memorisati
put, �to je bilo vrlo va�no, jer

su se kretali
no�u bez svetla.

Svetlo je bilo
veli�ine jabuke, jako malo.

Osvetlilo bi put
oko metar ispred kamiona,

pa niste mogli voziti brzo.

Ako ne bi stigli na
odredi�te pre svitanja,

postali bi meta
za neprijateljske avione.

Jednom sam naleteo
na gomilu kamiona,

i to je bilo
odli�no jutro za mene.

Povremeno bi se
jedan od njih pokvario,

na mestu gde
bi kamioni iza njega

bili zarobljeni i nisu
se mogli povu�i odatle.

Onda poku�ate mitraljirati zadnji
kamion da se on ne mo�e poma�i.

A to su putevi
sa jednom trakom.

Kad imate
zadnji kamion uni�ten,

onda samo pozovete lovce.

Pucate u ribe u buretu.

Dok je vozila po Ho �i
Minovom putu, An je stalno mislila

na njenog verenika
Tran Kon Tanga,

vojnog in�enjera u koga
se zaljubila 4 godine ranije.

On je tako�e bio
stacioniran negde na Putu.

Brinula sam za
njega svakog dana.

Kad god sam videla da je kamion
prevozio ranjene vojnike na Sever

pitala bih vojnike za njega.
Gledala sam da li se nalazio tamo.

Kad mi je drug rekao
da je An voza� kamiona

TRAN KONG TANG
Sevrnovijetnamska vojska
bio sam �okiran i u panici.

Bilo je to tako �estoko
boji�te, �ak i za mlade ljude.

Kako devojka to
mo�e da izdr�i?

3 POKVARENA KAMIONA
SA D�AKOVIMA NAMIRNICA

2 ZAPALJENA KAMIONA

Preko 20.000 in�injera,
vojnika i voza�a kamiona

je poginulo uzdu�
Ho �i Minovog puta.

�ak 72 vojna groblja
�e biti potrebna

za njihove posmrtne ostatke.

Ponekad kad bi tek
sahranili na�e drugove,

avioni bi ponovo napali
i oni bi umrli po drugi put.

Od njih ni�ta nije ostalo.

Bacili smo vi�e
tona bombi i municije

nego Sjedinjene Dr�ave
u 2. Svetskom ratu,

ve�inom na Ho �i Minov put.

Nismo zaustavili saobra�aj na
putu. I to je moje veliko razo�aranje.

Do danas me to iritira.

Stvarne gre�ke su
napravljene na nivou politike.

Borili smo se
na pogre�noj strani.

Jug, vlada na Jugu
je bila korumpirana.

I to su njihovi ljudi
znali. I mi smo to znali.

Re�i �u vam ne�to, ti voza�i
kamiona su se borili jako dobro.

Bio bih ponosan
da se borim sa njima.

Jedna od stvari koju
morate uraditi kad kre�ete u rat

je da odabrete pravu stranu.
Dobijete prave saveznike.

Meril Mekpik �e slu�iti
37 godina i penzionisati se

kao �ef osoblja Vazduhoplovstva.

Vin Vijet An i Tran Kong Tang �e se
ponovo sresti nakon rata... i ven�ati.

Mir koji nastojimo da dobijemo

nije pobeda nad drugim ljudima,

20 januar, 1969
ve� mir koji dolazi sa
ozdravljenjem u na�im krilima;

sa saose�anjem prema
onima koji su patili;

sa razumevanjem za one
koji su nam se protivili;

sa mogu�no��u za
sve ljude ove planete

da izaberu sopstvenu sudbinu.

Kao i Lindon D�onson, Ri�ard Nikson je
imao ambicioznu agendu za svoj mandat,

olak�avanje �etvrt veka
tenzija sa Sovjetskim Savezom

i otvaranje vrata prema Kini,

�ije postojanje su Sjedinjene
Dr�ave odbijale da priznaju

od kada su komunisti
preuzeli vlast 1949.

NIKSON JE RATNI
ZLO�INAC BROJ 1
Ali kao i kod D�onsona,

teku�i rat u Vijetnamu je
pretio svim ovim planovima.

37.563 Amerikanaca
je poginulo tamo

do trenutka kad
je on dao zakletvu.

"Ne�u zavr�iti kao L. B. D�.,
sakriven u Beloj ku�i,"

"boje�i se da se pojavim na ulici,"
rekao je Ri�ard Nikson svom pomo�niku.

"Zaustavi�u ovaj rat.
Brzo."

Niksonov savetnik za nacionalnu
bezbednost je bio Henri Kisind�er.

Izbeglica iz nacisti�ke Nema�ke,
predavao je dr�avnu upravu na Harvardu

i ve� je bio dobro poznat po
svom zalaganju za inostranu politiku

baziranu na pragmatizmu,
ne ideologiji.

SKUP KVEKERA SA ZAHTEVOM
ZA MIR U VIJETNAU
"Dajte nam 6 meseci,"
Kisind�er je rekao grupi Kvekera

koji su protestovali
na Pensilvanija aveniji,

"i ako ne okon�amo
rat do tada,"

"mo�ete se vratiti i
sru�iti ogradu Bele ku�e."

U februaru 1969., Severni Vijetnam
je pokrenuo jo� jednu ofanzivu.

Ovaj put su ubili 1.100
Amerikanaca u samo 3 nedelje.

Nikson nije ose�ao da se mo�e osvetiti
nastavljanjem bombardovanja Severa

iz straha da ne isprovocira
antiratni pokret kod ku�e.

Pa je u martu tajno naredio
bombarderima B-52 da otpo�nu napade

na severnovijetnamske
baze unutar Kambod�e,

koja je godinama
nudila uto�i�te neprijatelju.

Ameri�koj javnosti nije
re�eno ni�ta o bombardovanju.

Kongres je tako�e
dr�an u neznanju.

�ak ni �lanovi Niksonovog sopstvenog
kabineta nisu bili inicijalno informisani.

U.S. vazdu�ni udari u
Kambod�i pro�li bez protesta

Kad je Njujork Tajms
kona�no otkrio �ta se de�ava,

Bela ku�a je porekla da se
de�ava ikakvo bombardovanje

i naredila je ilegalno prislu�kivanje

telefona 17 novinara
i vladinih zvani�nika

u poku�aju da na�u
onoga ko je pustio pri�u.

"Ne�emo praviti
iste stare gre�ke,"

Henri Kisind�er se �alio
sa svojom pomo�nikom

kratko nakon
dolaska u Va�ington.

"Mi �emo napraviti sopstvene."

Rat se nastavio.

Postoje u osnovi
2 vrste heroizma.

Jedna je da �elim biti poseban.

�elim da me ljudi gledaju. Va�na
sam osoba. Uradio sam herojska dela.

KARL MARLANTES
Marinci
Druga vrsta je da
neko prosto uradi ne�to

da spasi te ljude,
moj vod ili �etu od uni�tenja.

Potpuno ista stvar se mo�e
u�initi sa jednim ili drugim stavom.

Nakon napu�tanja Oksforda,
poru�nik Karl Marlantes

se na�ao na mestu
izvr�nog oficira �ete �arli,

1. bataljona, 4. marinske
brigade, 3. marinske divizije,

malo ju�nije od DMZ-a.

Njegova jedinica
je vodila istu vrstu rata

na istom terenu na kome su
se marinci borili ve� 4 godine.

�uli bi, "Ovo �e biti" Operacija Purpurni Martin I

ili Operacija �kotska II."
i bilo bi, "Da, kako god."

Ono �to je zna�ilo za nas
je da �e uskoro jednog dana

neki helikopteri do�i i
ostaviti nas negde u d�ungli

ili u dolini severno
od nas ili gde god to bude.

I onda bi oti�li sa brda
i odvukli bi nas, kako smo to zvali.

5. marta, 1967,
Marlanteovoj �eti je nare�eno

da napadne regimentu
vojske Severnog Vijetnama

ukopanu na padinama brda
koga su Amerikanci zvali 484.

Par dana ranije, njegova
jedinica je zauzela to brdo

i onda ga je pod
�estokom vatrom napustila.

Ovog puta su vazdu�ni udari
usmereni da omek�aju neprijatelja

pogodili pogre�no brdo.

�eti �arli je nare�eno
da svejedno krene u napad.

Marlantes je bio na �elu.

Bilo je to vrlo strmo brdo.

Ne juri�ate jer
imate dosta tereta.

Po�eli smo hodati i do�li smo verovatno
do tre�ine puta uzbrdo kad su nas napali.

Bili smo usred ovog
u�asnog usranog sendvi�a.

Marinci su uzeli
zaklon koji su mogli.

Marlantes je shvatio da ako nastave uz
padinu suo�i�e se sa mitraljeskom vatrom,

ali ako ostanu gde su bili,
minobaca�i �e ih sigurno na�i.

I onda sam se
uspravio i krenuo uz brdo.

I mislio sam da sam...
To je bilo potpuno samostalno.

Tr�ao sam u tom trenutku

jer sam �elio da pokrijem
teren �to sam br�e mogao.

Uhvatio sam neko
kretanje kraji�kom mog oka,

i otkotrljao sam se na
zemlju da uperim pu�ku

i da pucam u tu osobu.

To je bio de�ko iz mog voda.

I kad sam pogledao iza
njega, bilo je jo� klinaca.

Svi su do�li iza mene.

�inilo mi da sam tamo bio
nedeljama, ali mislim da je to bilo 4" ili 5".

�itav vod je
samo ustao i krenuo.

Ostalo mi je u se�anju
kao trenutak koji je neizreciv...

koliko su srce ti klinci imali.

I onda smo napali te bunkere.

Marinci su o�istili
jedan po jedan bunker.

Za svoje juna�tvo, Marlantes
je odlikovan Mornari�kim krstom.

Borba je kao kokain krek.

Podi�e vas neverovatno
visoko uz ogromnu cenu.

Nijedna razumna osoba
nikad ne bi uzela krek.

Borba je sli�na tome.

Upla�en si,
prestravljen si, nesretan si,

ali kada borba po�ne...

i odjednom je sve na kocki...
tvoj �ivot, �ivoti tvojih prijatelja.

To je skoro transcendentnost
jer vi�e niste osoba.

Izgubite taj ose�aj, vi ste
samo... samo ste taj vod.

I vod se ne mo�e pobediti.

Da ne pominjem divlju radost u
savla�ivanju neprijatelja, samo divlju radost.

Mislim da je velika
gre�ka ako ka�emo,

"Rat je pakao." Svi znamo
"rat je pakao" pri�u. Jeste.

Ali... sadr�i i
neverovatno uzbudljiv deo.

prevod i obrada
dragans

("Ka�i istinu"
Otis Reding)

# Ka�i istinu

# ka�i istinu, curo, sada

# zna� da mo�e� da me natera�
da uradim svaku ludost koju pomisli�

# da, mo�e� curo

# zar ne zna�, zar ne zna�, zar ne zna�
da mora� da mi ka�e� istinu, da, huh

# du�o, du�o, du�o, du�o za�to
mi ne ka�e� istinu, odmah, uh

# zna� da mo�e� da me natera�
da uradim svaku ludost koju pomisli�

# da mo�e�,da gledaj

# lako je po�eti da te volim
ali je te�ko da prestanem

# ose�am da bih mogao

# du�o, du�o, zna� da bih

# ose�am snagu svuda
oko sebe

# kad pomislim da bih
mogao uraditi ne�to, mama

# ka�i mi istinu, da

# cu-cu-cu-cu-cu- curice samo

# ka�i mi istinu sad, da, huh

# zna� da mo�e� da me natera�
da uradim svaku budala�tinu koju pomisli�

# Oh, sviraj

# hajde Stiv, da

# ka�i mi, ka�i mi,
ka�i mi istinu sad

# voleti te je lako,
te�ko je prestati

# ali re�i �u ti ovo, uh

# du�o, zna� da bih mogao

# ose�ao bih snagu
svuda oko sebe

# kad pomislim da bih
mogao uraditi ne�to, aahhhh

# istinu, odmah

# ka�i mi, ka�i mi, ka�i mi, ka�i mi,
ka�i mi, ka�i, samo mi ka�i istinu sad

# samo mi ka�i istinu sad

# mora� mi re�i
da ne la�e�

# re�i �u ti istinu sad

# samo mi ka�i istinu sad...

Adaptirao na srpski:
suadnovic