Original subtitles

www.titlovi.com

Eto vidiš? Nikad nije kasno za izmirenje.

Što ne nađeš Sandra i ne pružiš mu ruku? Zna da nisi odveo Simonetu u smrt.

Ali da si poštovao svetost njenog braka -O, gospo Ardingeli, kako ste?

Vrlo dobro, zahvaljujem na pitanju. -Kazivao si o svetosti bračne zajednice?

Oprosti mi.

Šta te muči? -Ništa. Tek je počelo, imamo vremena.

Ostanimo ovde.

Šta traži tamo Frančesko Paci? -Ne bih znao.

Izvedi me pred gonfalonierea. Nosim hitnu poslanicu Njegove Svetosti.

Svita će vam sačekati dok pričamo u mojim odajama.

Sedite, vaša milosti. Šta vam je po volji? -Mogu li prvo zadovoljiti žeđ?

Ne! Ne!

Izlazi! -Čekaj, eno majke!

Bjanka, kreći, molim te!

Đulijano, ne! Ne! Sine moj!

Pomozi mu! Đulijano! -Lorenco, u sakristiju! Uvedi je!

Sine! Ne! Ne!

Lorenco, ulazi u sakristiju!

Frančesko, Frančesko!

Potuci ga!

Đulijano, Đulijano! Ne!

Izdrži, Nori!

Stupaj unutra! Ulazi!

Ostavi ga? Ostavi Đulijana? Ne ne, izlazi!

Izlazi kad ti kažem, beži! -Hvataj ga!

Žalim!

Policijano! Policijano! -Šta se zbilo?

Medičije posekoše! Lorenco i Đulijano izgiboše!

Sklanjaj mi se s puta!

Čuješ?

Tako zvuči rađanje nove republike.

Otkud ovde?

Pomozi mi da provalim vrata.

Krvoliptiš! -Nema ti pomoći!

Moram po Đulijana. -Nemoj, previše ih je!

Petorica, šestorica. Preplavivše katedralu!

Stotine samo stajahu i gledaše. -Strah ih je ophrovao.

Od puke petorice ljudi? -Rastrčaše se na sve strane.

Mogao sam nešto učiniti! -Samo se smiri!

Papska vojska uskoro stiže! Uz pomoć gonfaloniera Petručija,

izbeći ćemo dalje krvoproliće.

Jakopo, Salvijati i Monteskova vojska sada upravljaju Priorima!

Još 600 glava kreće iz Imole.

Lorenco, slobodno se predaj!

Presekoh mu grkljan, umire! -Postaraj se da skonča.

Pa se nalazimo u veću. -Izlazi!

Nećemo probiti vrata lupanjem. Sigurno je iskrvario do smrti.

Ako nije, uskoro će.

Trebamo ići. Mesto nam je međ Priorima.

Da proglasimo sa ujakom novu republiku. -Tražio je da potvrdimo njegovu smrt.

Lorenco! -Morao sam ga poslušati.

Da sam ga poslušao, preživeo bi. -Prići ću mu.

Ne možeš ništa više da uradiš! -Nije prekasno.

Poslušaj je. Mrtav je. Skončalo je.

Moram poći odavde.

Stani! Žalim.

Moja je krivica. Toliko tugujem.

Seoskog sam roda nepismenog. Naučih da brojim i dovedoste me u banku.

Rado bih vam život dao.

Nema potrebe, nemoj.

Ne, ne, nikako!

Ima li koga? Možete izaći. Odmakli su.

Ko to tvrdi? -Dečak iz hora.

Da nije zamka?

Ne, Lorenco, nemoj! Možda je zamka.

Ne mogu više čekati!

Izašli su pred Priore.

Budi se, dobri moj.

Žalim što te ne poslušah.

Bolje ikad nego nikad.

Zajedno hodićemo rajskim poljima.

A Vespuči odlazi u pakao.

Ne, ne! Izdrži! Ostaj sa nama, ne!

Žalim zbog svega.

Ne, ne!

Sine moj!

Ne možeš napolje sam! Vraćaj se kući. Saberi snage.

Narod mora znati da sam među živima. -Nećeš zadugo. Ostaviše nas ovde.

Izgubio si bitku, ali dobićeš rat. Za njim! Sačuvajte ga!

Donosim pozdrave iz Kurije. I poruku mira Njegove Svetosti Pape.

Jakopo Paci i hrabri rodoljubi što zbaciše danas despotiju Medičija

uživaju punu papinu podršku.

Pre skoro 400 godina, moj predak Pacino de Paci

povede oslobođenje Jerusalima, a mi ćemo osloboditi Firencu!

Priori neće više biti pioni Lorenca de’ Medičija!

Ostavljamo za sobom smo staru podmitljivu političku vrhušku.

Narod preuzima vlast! Stiže nam sloboda! Smrt despotiji Medičija!

Sloboda za narod! -Živeo Jakopo Paci!

Jakopo! Jakopo!

Priđi. Gonfaloniere Ćezare Petruči ustupa mesto Jakopu Paciju!

Jakopo će vam se obratiti objavom.

Misliš da nemamo stražara? Lorenco poslaše po Kavalkantima.

Jakopo!

Otvaraj! Nalažem da otvoriš! -Priori su zaključani?

Jesu. -Idi u zvonik, zvoni za uzbunu

pa raspali po pobunjenicima. -Drži vrata.

Ja sam gonfaloniere novih Priora. Zahtevam da otvorite kapije!

Zaključaše nas. -Kreći!

Zaplenićemo vam kola kao udarnog ovna. Despoti počivaju, moramo ući u vladu.

Gledamo li u duha onda?

Ovi ljudi su krvnici, zlikovci.

Završi se vaša despotija, Medičiji! Narod odbija vlast jedne porodice!

Narod će vladati!

Urotili su se protiv mene! Da ubiju mene i brata u Duomu.

Na dan počinka, u sred mise! Ogrešiše se ne o Medičije, nego o Boga!

Brat, brata mi ubiše.

Tebe poštedesmo. Preživećeš ako se predaš.

Podignite uvis mačeve! Slomite vrata!

Čuste ga! Puštaj konje! -Ja sam samo kamenorezac!

Ne razumem se u politiku. Ali sam dobro radio pod Medičijima.

Dete mi je imalo hleba na stolu!

I ja sam dobro delao.

Ako tako zbori naš živalj, otkud je vojska skupljena sa strane?

Živeo Lorenco de' Mediči, koji nam dade posla!

I umetnosti i filozofije. Pesništva!

Papska vojska stiže pred kapije! Biće krvi ako prkosite Božjoj volji!

Već izgubiste, Medičiji. Priori su naši.

Eno gore!

Gradske kapije ostaće zabravljene. Vojska će vam biti odbijena!

Hajde sad, hajde!

Žuri, zatvaraj kapije!

Pamtiš li pismo? Otvorih ga. Frančesko nas je zvao na hitan sastanak.

Oboje? I mene začudi.

Propustili bi misu, ali što nam to ne pomenu na gozbi?

Pismo je i dalje kod tebe? -Bacih ga u kamin.

Ne možeš dokazati šta je pisalo? -Sopstvena žena mi ne veruje?

Što stajasmo u brodu crkve? -Kasnismo.

Kad uđosmo, videh Salviatija kako uzmiče. Onda videh Frančeska.

Ne beše u letnjikovcu na brdu gde nas je pozvao.

Ni na našim crkvenim klupama. Sedeo je iza Đulijana.

Sa grimasom na licu. Ali tada je već bilo prekasno.

Moglo se još što učiniti! Zašto nisi vikao?

Mogao si mu život spasti. -Nisam očekivao da bi moj brat

Upozorio te a ti ga nisi slušao!

Paciji su dugo nekažnjeno činili najgroznija dela.

Sada ćemo ih sve okupiti i zbrisati sa lice zemlje.

Kase će im biti otvorene i novci izdeljeni sirotinji!

Grb će im biti skinut sa svih zgrada, papira, novčića u gradu!

Ime Pacija će biti izbrisano iz stranica istorije!

Hajde, otvaraj!

Puštaj me unutra!

Otvaraj ta vrata! Diži kapije!

Neću.

Hitan slučaj je, na meni je vlast. -Razumem, sinjore.

Obraćaj se Milanu i Veneciji, traži vojnu podršku, u skladu sa poveljom.

Puštaj ih unutra. Padaj na kolena!

Možete priznati pre nego što presudim. -Nemamo prava na suđenje?

Kako ste presudili mom bratu? -Ne počinih zločin, šta da priznam.

Priznajem da sam vojnik u službi. Sproveo sam svoje naredbe.

Moja žena je sumnjala u vas. Karlo je pokušao da nas upozori.

Brat mi je čuo govorkanja o vojnoj sili. -Pohodiće vas uskoro.

Sigurni ste u to?

Trebao sam više da uradim. Kako sam mogao naslutiti?

Ne možeš nam suditi. Mediči su ogrezli u krv.

Vaš otac me svojim potpisom načinio siročetom.

Bejasmo prijatelji, Frančesko.

Đulijano ti je zavideo na tome.

Ti si Mediči, a ja Paci. Ne mogasmo biti prijatelji.

Obesi ih pred očima celog grada.

Njega pogubi mačem. -Ubi mene i Karlo umire u Rimu.

Sprečiću to pregovorima sa papinim nećakom.

Jakopo pokušava da izađe na severnu kapiju. -Neće stići daleko.

Lorenco, ne greši dušu.

Obesi ih.

Raširite se. Pretražite svaku zgradu.

Uvek tražiš đavola, mali?

Ubi me i postaću mučenik. -Pašćeš u zaborav.

Neću. Predaj se, Jakopo.

Pokaj grehe i skončaćeš u Božjoj milosti.

Kakva oholost. Ti ćeš skončati, dečače.

Lorenco! Evo!

Poseci me. -Ne ovde. Donesite ga u Palaco Vekio.

Čekajte napolju.

Moraš tražiti mir sa Pacijima. Po svaku cenu.

Preziru nas, bako.

Zašto?

Zašto nas toliko mrzite?

Vi ste ti koji mrzite. Uobraženi prodavci vune.

Ni sa najbogatijom bankom ni najvišim katedralama,

nikada nećete biti plemenitog roda kao mi. Suđeno nam je da vladamo.

Njihova mržnja rađa se iz naše. -Ali nije tako.

Razumi, mržnja rađa mržnju. -Zato mi napadoste oca?

Zato mi ubiste brata? -Bog će nam suditi.

Radismo po svojoj savesti. I nikad ne stupasmo sami.

I Giglielma umešaste? -Nismo. A i da jesmo, ne bih priznao.

Tvoj imenjak Lorenco, pogibe na rukama Pacija, ubeđen

da mu ubiše pradedu. -Deda reče da su ga ubili Albiciji.

Mržnja rađa mržnju. -Želeo sam da se izmirimo.

Lorenco, ti preseci. Mržnja rađa mržnju.

Budi veći čovek od oca, dede i pradede.

Čini dobro i budi dobar. Povedi nas sve ka Hristu.

Ovde točak staje.

Gubite. -Rastajem se sa ostatkom života.

A ti koji odstupaš od principa, gubiš sve za šta si se borio.

Rastaješ se od svoje duše.

Ne, ne! Daj mi to! -Sklanjaj sa od mene!

Klarisa!

Đulijano je ovde?

Položiše ga pred majčine noge.

Vaša naredba se ne tiče Guglielma?

Stani! Da li si znao? -Kunem se rodom pred Bogom da nisam.

Roda si Pacijevog. -Nisam više.

Što ne sede na naše stolice u brodu? -Kasnila sam, znate da uvek kasnim.

Podrazumeva se da nije znala. Postaješ paranoičan. Odakle ti to?

Podaj mi bodež. Lorenco, ne!

Morao sam znati i stati im na put. -Ubiješ li ga, presudi i meni i bebi.

Zaključaj ih u njihove odaje.

Moramo zboriti.

Reče da će Đulijano i Simoneta večito opstati na mojoj slici

A evo malopre je spališe na lomači. Skrnave se leševi.

Jakopa skidoše, obezglaviše, raščerečiše i delove mu nosaše po gradu.

Moraš nešto učiniti. -Poručujem ti da oslikaš izdajnike

na zidovima tamnice Bargelo. Da im sačuvamo sramotu od zaborava.

Živalj te podržao pošto je tvoja vrlina nadvladala njihov strah od vojnika.

Zar ti ova freska ništa ne znači? Tvoja porodica nas je

tako dugo držala u ljubavi, miru i slozi.

Budi vođa, Lorenco. Pokaži milost i zaustavi pokolj.

Kapija je spuštena, odzvanjalo je Toskanom.

Delovaše mudrije povući se. -Stiže li glas iz Firence?

Lorenco je obesio nadbiskupa Salviatija i vaše bankare Frančeska i Jakopa Pacija

sa zgrade vlade.

Nismo smeli ovo da dopustimo.

Nisam uspeo da ga zaustavim. A Kardinal Rijario?

Drže ga kao taoca.

Dovedi mi glasnika pred noge.

Poživećeš. Ali bićeš prognan.

I više nikad nećeš videti moju sestru i svoju ćerku.

To je milostiv ustupak, Bjanka. -Pratiću muža u izgnanstvo.

Majka nam je juče ostala bez jednog sina. Nećeš je lišiti ćerke i

Ti bi razbijao porodicu! -Stani ili ću vas oboje podaviti.

Zajedno smo u životu i smrti. -Neka, ja ću otići.

Prihvatam milost. -Pratiću te. Bićemo složni do kraja!

Krenite onda. Da vas nema posle sahrane.

Mora se ići napred.

Nisu Venera i Mars

Ovo su drugi Venera i Mars, na plantaži narandži, međ’ cvećem, voćem i bojama.

Nazvaću je “Proleće”. Iza smrti sledi preporod.

Preuzeto sa www.titlovi.com