All language subtitles for Ladoni (1994)Ladoni (1994)

www.titlovi.com

Dlanovi

Rim. 28 godina
posle raspe�a Isusa.

Car Neron stavlja
hri��ane van zakona.

Ki�injev. 1990. godina
od Hristovog ro�enja.

Rekao je da se ne�e
poma�i sa tog mesta

dok ne do�e carstvo nebesko.

"Da bi se to dogodilo,
moram da ispunim slede�e:

da u�inim da unutra
bude kao i spolja,

i da leva ruka bude
kao desna ruka,

i levi obraz da bude
kao desni obraz.

I kada napravim
ruku da zameni ruku,

i o�i da zamene oko,

i lice da zameni ovo lice,

i kad napravim noge
da zamene ove noge,

i le�a da zamene le�a,

i glavu umesto ove glave,

i kad u�inim da mu�ko
i �ensko budu jedno,

tako da mu�karac
ne bude mu�karac,

a �ena da ne bude �ena,

tada �e do�i carstvo nebesko."

Mali moj sine, to sam ja,
tvoj otac, �to ti govori.

Jo� se nisi rodio.

Mesec dana �ivi� u tami.

Sin�i�u, vidi�,
tvoja majka nije moja �ena.

Ne mogu da ti garantujem
da �e� ostati u �ivotu.

Ali ipak �elim da zna� sve.

Donedavno je sve
bilo sasvim u redu.

Sve �ega bih se dohvatio,
dobro se zavr�ilo.

Ljudi su me voleli, a ja sam
koristio njihovu dobrotu.

Pare su se lepile za mene.

Mnogih ve�eri majka i otac su
me uzalud �ekali kod ku�e.

Sve mi je izgledalo savr�eno.

A danas se sve promenilo.

Karte mi ka�u
da je oko mene tama.

Sine, zatvaram o�i,

da bih te bolje video.

Prvo poglavlje

Postelja i ode�a

Tvoja majka nije moja �ena

i mo�da �e te vrlo brzo
izgrebati iz njenog stomaka.

Par�e po par�e.

Nema veze.
�uje� li me?

Ni�ta i nikad ne�e promeniti
�injenicu da danas postoji�.

I da ja, tvoj otac,
mogu da razgovaram sa tobom.

Zato �to postoje stvari o kojima
ti niko drugi ne�e pri�ati.

Odve��u te u grad.
Ne budi tu�an.

Priroda je sva bo�anska

i �alim �to mi je trebalo toliko
dugo vremena da to shvatim.

Uskoro �e ovo biti
sravnjeno sa zemljom.

Ova oblast �e biti uni�tena.

A ovi ljudi �e biti
na silu odvedeni

u skloni�ta, zatvore,
prihvatne centre i ludnice.

Ova �ena le�i na zemlji
kad ne pada ki�a.

Le�i tu 40 godina.

Pre 40 godina, na ovom istom mestu,
�ekala je svog mlado�enju.

Nije do�ao.

Napravila je postelju
za dvoje i legla.

Rekla je: "Punih 40 godina sam se
sama borila protiv celog sistema.

Le�ala sam i razmatrala mogu�nosti.
Namerno ni�ta nisam preduzimala.

Bolje mi je bilo da
skupim svoje mogu�nosti,

dok mogu�nosti ne dostignu
kriti�nu masu,

�to �e dovesti do eksplozije

i drugog dolaska Isusovog. "

Odasvud su ovde dolazili ljudi
za koje nije bilo mesta na zemlji.

Oni kojima je bilo su�eno da umru
su pre�iveli i ra�ali decu.

Sine, �uje� li me?

�uje� li?

Veoma mi je va�no
�to znam da postoji�.

Kad bi samo znao

koliko �elim da te
odvedem me�u ljude.

Pokaza�u ti kako se ljudi obla�e,
i kako funkcioni�u njihova tela.

I�i �emo zajedno,
korak po korak,

po�to je neizvesno da �emo
se ikad ponovo videti.

Tebi i meni treba jedno isto.

Treba nam spasenje.

Ako ti sa�uvaju �ivot,

mora�e� da �ivi� u sistemu.

Pro�i �e godine i sam �e� po�eti da
razmi�lja� kako da iza�e� iz njega.

Prvi na�in da dostigne� spasenje

je da poludi�.

Prosto da poludi�.

Ovu varijantu ti predla�em
iskreno, kao tvoj otac.

Da poludi�.
Ne da ostane� bez nade, ne!

To je �ansa. Me�utim, mo�e� da je
iskoristi� samo u fizi�kom smislu.

A mo�e� da postupi� kao ona �ena,
da napravi� postelju na zemlji,

legne� i zabavlja� se
ljubavlju prema Isusu Hristu.

Bukvalno deset koraka
od �ene �to le�i na zemlji

radi jedan stari �ovek.

Ide po gradu i ljudi mu
daju staru ode�u.

Sa njim je i devojka.

Na�ao ju je na ulici kad je bila
trudna i nije imala gde da �ivi.

Staru ode�u
peglaju pod presom

a onda je �irom dr�ave
prodaju za neku crkavicu.

Imaju i drugu vrstu ode�e.
Onu �to je ostala iza umrlih.

Ljudi su im sami posle sahrane
davali ode�u svojih pokojnika.

Tu ode�u su �uvali,
ali je nisu prodavali.

Ode�u mrtvih su slagali
poput zida oko svoje ku�e.

Me�u ode�om je bilo i
bolni�kih pid�ama sa brojevima.

One su bile od mu�karaca i �ena
koji su u psihijatrijskim ustanovama

umrli od usamljenosti i injekcija.

Te pid�ame su se spaljivale, ali
on ih je uzimao i nosio svojoj ku�i.

Govorio je:
"U�im iz ove ode�e."

Zauzvrat joj je �aputao
ne�to o svojoj ljubavi.

Bio je �ak u stanju da
prorekne kad �e neko da umre,

pa su njihovu ode�u donosili
da postane deo ovog zida.

Jedanput je svojoj u�enici poklonio
haljinu jedne umrle devojke.

Do tada joj nijedan
mu�karac ni�ta nije poklonio.

Zbog tog poklona nije bila
ljubomorna na mrtve.

�tavi�e, devojka je
verovala svom u�itelju

da ta ode�a pripada
onima koji su u raju.

Ne tako davno joj je priznao

da �e mu uskoro
amputirati obe noge.

Prvo levu pa desnu.

Devojka sa frulom je rekla da
dok je bila zdrava nije htela da u�i.

Plakala je.

Plakala je zato �to je devojka i
ne mo�e da postane sve�tenik.

Rekla je: "Da sam sve�tenik,
pustila bih kosu.

Bila bi duga, talasasta i
lepa kao kosa sve�tenika."

Sine, u detinjstvu sam i ja
�eleo da postanem sve�tenik,

da mogu da imam dugu kosu,
dugu kao devoja�ku.

Drugo poglavlje

�ivot u mo�vari

Ne �elim da odemo odavde.

Ako bi pro�ao pored
�ene na zemlji,

video bi vrata,
vrata u zemlji.

Tamo �ivi jedan mladi�.

Pobegao je iz ludnice

i do�ao ovde da �ivi,
sa ovim ljudima.

U bolnici su ga
zvali Pitekantrop,

praistorijski �ovek.

Jednog dana je
pregrizao sebi vene.

A kad je iz njegovog
tela istekla krv

i kad je ve� bio skoro zaspao,
ukazao mu se goli de�ak i rekao:

"Ustani, smiri se i idi
da �ivi� sa tim ljudima.

Svakog jutra �e� se buditi
sa njima i gledati kako �ive.

Du�an si da gleda�. Neka te ne brine
�to ne ume� ni da govori� ni da radi�.

Ne treba ti ni jedno ni drugo.

Po�e�e� da govori� kasnije, kad
ljudi izgovore sve kombinacije re�i

i kada pojedu sopstveni jezik.
Tada �e� ti progovoriti.

Dok si na ovom svetu, gledaj.
Gledaj i ne boj se.

Ne boj se �to ni�ta
ne mo�e� da promeni�,

po�to ne poznaje� svoje
�utanje i njegovu prirodu.

I ne mo�e� da vidi�
oblik svog �utanja.

Gleda� devojku.
Lepa ti je.

Ali �ak ni njeno telo ne mo�e
da se meri sa telom tvog �utanja.

Tvoje �utanje ima telo
i ono je svima potrebno.

Po�e�e� da govori� kasnije,
kad ljudi izgube mo� govora

zbog stida i straha.
Do tada gledaj ljude

i preplavi ih
svojim �utanjem.

Do�i �e vreme kada �e ljudi
iz tvog �utanja izvu�i nove re�i.

Potpuno nove. "

Stari ljudi mu
tamo odnose hranu

zato �to iz podruma
izlazi samo nedeljom.

Boji se da bi obi�nim danima mogli
da ga uhvate i vrate u bolnicu.

Dva dana kasnije skuplja�
dronja je ostao bez noge.

Ostvarila se polovina onoga
o �emu je govorio svojoj u�enici.

Uskoro �e ostati
i bez druge noge.

�ivot u mo�vari po�inje od
trenutka kad se dete probudi,

ustane iz kreveta
i ugazi u vodu.

Ne�u ti re�i za�to sam te doveo na ovo
mesto, ne�u ti obja�njavati razloge.

Zato �to ne mora�
ni da ima� razloge.

Prosto �e� pored ove dece
mo�i bolje da me razume�.

A ja �u mo�da
ose�ati da sam ti bli�i.

Na podrumu u kom je �iveo
begunac imaju dvoja vrata.

Jedna vrata gledaju na jug,
na stranu gde �ive deca,

a druga na sever,

stranu gde �ive starci.

Osim staraca i dece, ovde bi
trebalo da bude i odraslih ljudi.

Neki su oti�li da zarade pare,

drugi su u zatvoru ili po
bolni�kim odeljenjima.

Zato su danas ovde
samo deca i stari ljudi.

Jedan de�ak i njegova sestra
su napunili 13 godina.

Svake nedelje je molio
sestru da mu skrati kosu.

De�ak je govorio da no�u
ose�a kao da mu neko �upa noge.

"De�ava se no�u,
u mraku,

kad prestane� da
ose�a� sopstveno telo

i kad mo�e� jasno da vidi�

da te noge nisu tvoje. "

De�ak mi je ispri�ao da je
njegovu majku kad su je uhapsili,

islednik pitao:

"Koliko dugo spavate
sa svojim sinom?"

Ona je pitala islednika:

"Ka�ite mi, koliko nogu
ima va�e dete?"

Islednik je rekao:
"Dve noge."

"Dobro", rekla je majka,

"onda zamislite da i
moj sin ima dve noge."

De�ak mi je pri�ao da su, kad mu
je majka bila bolesna i jaukala,

on i sestra po�eli da
jau�u zajedno sa njom.

"Tako je manje ose�ala
napade koje je imala.

A kad sam ja bio bolestan,
mama me je celu no� ljubila.

Kad je moja sestra bila bolesna,
ja sam je ljubio celu no�.

Poljubio bih je 1.050 puta.

Brojao sam, 1.050 puta.

I shvatio sam da �e svaki �ovek,

ma koliko da je bolestan,
ozdraviti,

da �e ozdraviti ako ga
neko poljubi 1.050 puta."

De�ak mi je rekao da je
on zapravo stariji od mene

i da �e umreti pre mene.

Rekao je da �e ga raspeti,

a pre toga mu�iti.

Pitao sam ga:
"Ko �e te raspeti?

Ko �e te mu�iti?"

Odgovorio je:
"Svejedno mi je ko �e me raspeti,

va�no je da �u patiti. "

Od ode�e onog
sakuplja�a dronja

deca su napravila sebi ovu lutku
i nazvali je Isus Hristos.

Ova deca znaju ne�to
veoma va�no o Isusu.

Da je jednog dana do�ao
ljudima koji �ive kraj vode.

I rekao im:
"Sledite me, po�ite sa mnom,

i u�ini�u od vas lovce
na ljudske du�e.

Lovce na ljudske du�e. "

I ti ljudi su sve ostavili
i po�li za njim.

Ova deca su tako�e ostavila
svoj dom i oti�la u grad.

I�la su od jedne
ustanove do druge.

Oti�li su na univerzitet.

Nalaze studente bez
stana i dovode ih ovde.

Love ljudske du�e u gradu.

Dovode mu�karce i �ene

i useljavaju ih u druge ku�e.

Sine, ne poku�avaj da razume�

gde odlazi snaga
i odakle se vra�a.

Snaga je po�ela da previre,
kao vino,

ali oni se boje da tim novim
vinom napune me�ine stare.

Ne�e novim vinom
da pune me�ine stare.

Stare me�ine danas se bacaju.

Sistemu trebaju nove me�ine.

A kakve su nove me�ine?

One su od jagnjeta
�to slobodno pase,

od jagnjeta Bo�jeg.

Onda ga odvedu,
ubiju, pojedu,

oderu ko�u i od nje
naprave me�ine.

Sve je to jedno te isto,
isti princip va�i svuda.

Ovu �enu su deca zimus
na�la kad su i�la u grad.

Le�ala je na trotoaru,
pijana, na poledici.

To vi�e nije bila �ena nego
zave�ljaj smrznute du�e.

Digli su je sa asfalta
i doveli ovde.

Voli da deci pri�a
o svom mu�u.

Ponekad pru�a ruke
i doziva ga.

Moli decu da ga
i ona dozivaju,

kako bi joj se vratio.

Deca rade sve �to ih zamoli.

Sine, oprosti se sa njom,

a ja �u te odvesti dalje.

Dok se ne rodi� mlad si
i ima� budu�nost.

Tre�e poglavlje

Jazundokta

Georgije Pobedonosac

�ovek u razbijenom koritu

Sine moj, do sada je stari skuplja�
dronja ostao i bez druge noge.

Tako je to.

Sin�i�u,

silno �elim da bude�
omiljen me�u �enama,

da bude� voljen
i sre�no o�enjen.

Ipak te molim,
ako ikako mo�e�,

sa�uvaj nevinost i nikad
nemoj postati mu�karac.

Nemoj postati mu�karac.

Znam da je to te�ko.

Ali, slu�aj me.
U tvom srcu je jo� jedno telo.

Tim telom �e� mo�i
da polno op�ti�.

Tim telom �e� mo�i
da za�titi� �enu

�ak i posle njene smrti,

kad pored sebe ne bude imala
ni mu�a, ni oca, ni brata.

Sine moj,

u tvome srcu je telo siromaha.

To je najlep�e od svih tela

i njime �e� mo�i da
zagrli� i poljubi� svaku �enu.

To telo je uvek golo.

Golo je toliko da se
ne mo�e videti.

I nije deo sistema.

Mali moj, ho�u da te odvedem
kod �oveka u razbijenom koritu.

Zna� �ta je on rekao?

Rekao je da je jednom poku�ao i
uspeo da poljubi sopstvene grudi.

Rekao je da nije
video golu ruku,

ni golo rame
ve� dugo vremena.

�ovek u razbijenom koritu
je rekao da mu se ponekad �ini

da ga je majka nekad
kupala u tom koritu.

Rekao je: "Ovo korito je sve
�to je ostalo od mog doma."

Znam da �e ti uskoro
re�i da si potro�a�.

Tro�i� struju, kupuje� ode�u
i koristi� toplu vodu.

Re�i �e ti da dru�tvo
sve obezbe�uje,

da dru�tvo obu�ava
u�itelje i sve�tenike.

Iako tebi ne trebaju
ni jedni ni drugi, ima ih jo�.

Dru�tvo ti obezbe�uje
doktore i prostitutke.

Iako tebi ne trebaju prostitutke,

ubedi�e te da si osu�en
na polno op�tenje,

da su ti potrebni
makar pe�kir i sapun,

a njih proizvodi dru�tvo.

Ukratko, ne�e te
ostaviti na miru.

Ubedi�e te da se �ovek
ra�a u dru�tvenom telu

i da umire u dru�tvenom telu.

I ti �e� se slo�iti
sa tim optu�bama.

Ipak, dok se ne rodi�, ima ne�to
�to mo�e� re�i u svoju odbranu.

Zna� bolje od mene da,
po�to si osu�en na �ivot,

onda ti je svejedno
da li �e� �iveti ili �e� umreti.

Vreme ti ne treba.

Vreme treba onima
koji su osu�eni na smrt.

Vreme treba sistemu.

I zato �e te tvoje
dru�tveno telo proganjati,

�ak i posle smrti.

Mali moj, moje dru�tveno telo mi
ne dozvoljava da ti pri�em.

Korito mu je o�te�eno jer je
poku�ao da izvr�i samoubistvo.

Za pare su ga odveli na krov
zgrade od osam spratova,

odakle je pao. Me�utim, posle pada,
samo je korito bilo o�te�eno,

a on je ostao nepovre�en.

Jednom sam na ulici
dodirnuo slepog prosjaka.

I�ao je gradom
i tra�io svoju �enu.

Sam si.

Zamisli da si sam.

Nema nikog drugog.
Ni Boga.

Sam si.

Ako nekad zamisli�
da si potpuno sam,

tada �e se u samom tebi
pojaviti mno�tvo �ivota.

Zato �to se, kad �ovek shvati
da je prepu�ten samom sebi,

Isus pojavi pred njim.

Isus, zato �to je i on
u ovom svetu potpuno sam.

A ako se ikad o�eni�
i bude� imao decu,

ne�e� mo�i da ide� dalje,

osim ako ne bude�
pun saose�anja

i shvati� da je tvoja
�ena tako�e sama,

da je tvoje dete
tako�e potpuno samo

i da su tvoji otac i majka
tako�e sami ljudi.

I on je jednom imao �enu.

Kad je se seti, po�inje obema
rukama sam sebe da grli.

Tako se se�a nje.

Taj �ovek 40 godina nije iza�ao
iz svog razbijenog korita.

Rekao je da u koritu ima
dovoljno mesta za jo� jednu osobu

i da ga je jedna �ena,
jedne zime, primila kod sebe,

ali samo na jednu no�.

Rekao je da je te no�i iza�ao
iz svog korita i legao sa njom.

Stavila je svoje noge preko
njegovih i tako su spavali.

Ujutru je oti�ao.

Sine, �uvaj se u�enih knjiga,

�uvaj se zakona,
svih zakona.

Zato �to za sistem
mi nismo ljudi.

Sistem uspostavlja takav poredak

u kome nema ni tebe ni mene.
Nema nikoga.

Za nas va�i jedan jedini zakon,

zakon krvi, zakon �iste du�e.

Na�a krv, tvoja i moja,

je sakralna osovina
�itavog sistema.

Za njih va�e zakoni dijalektike.

Zakoni dijalektike
su zakoni sistema.

Va�e jedino unutar sistema.

Provereni su, logi�ni
i naravno pogre�ni.

Po tim zakonima
sistem je velika biomasa,

a �ovek je zbir
sopstvenih mogu�nosti.

Mogu�e ih je
uzeti ili ostaviti.

To je osnova svega.

To su zakoni dijalektike.

Zbog toga su ti zakoni
imuni na moral,

imuni na dobro i zlo.

Imaju�i to u vidu,
sve je te�e govoriti

o tome jesmo li
mi ljudi ili nismo.

Zvali su ga
Georgije Pobedonosac.

Prosjaci su njegove ruke nazvali
sve�ama, dvema sve�ama.

U ovom �asu on pu�i
svoju poslednju cigaretu.

I ti, sine moj,

�ive�e� svoj �ivot kao cigareta

i kao sve�a.

Tinja�e� kao cigareta
i iza tebe �e ostati pepeo.

Kao sve�a �e� se topiti
i postajati svetlost.

A tvoja svetlost �e
izmeniti tvoje telo.

Vide�e�.

Nije bilo tako davno
kad je radio u polju.

Jednom, zbog devojke
koju je voleo,

uhvatili su ga i bacili
na vodeni�ko kamenje.

Kamenje se okretalo.

Od tada tumara
gradom na kolenima.

Nikad se ne pridi�e sa kolena.

Gata o devojci

koju su mu oduzeli.

�eli da zna da li
ga jo� voli ili ne.

Voli me, ne voli me.

Voli me, ne voli me.

Gata svojim kolenima,

gata o devojci.

Sistem je proniknuo u
ritmi�ku osnovu smrti.

Nau�io je kako da dejstvuje
protiv samog sebe.

Zato je besmisleno
suprotstavljati se sistemu.

U stvarnosti,
sistem ne �eli da nas ubije.

�eli da bude.

Da postoji.

Ne �eli kraj sveta.

Zato je sistemu neophodna
svetlost, koju nema.

�estice takvog svetla
su otelovljena du�a

i mogu se uzeti jedino
iz �ovekovog �ivota.

Iz dana u dan

imam ose�anje da sistem
kristali�e svetlost u mom telu.

Svetlost se stvrdnjava
i izaziva glavobolju.

Nemam dokaze.
Samo znam da me boli glava.

Zato, sine moj,
dok ne bude prekasno,

mora� da misli�
o svom spasenju.

U tebi je tvoja svetlost.

Sledi je i iza�i �e� iz sistema.

Za sada nemoj da misli�
o bilo kakvim glupostima.

Ne misli o putovanjima
u inostranstvo.

Posle smrti �e� imati
dosta vremena za putovanja.

Na�e slede�e kr�tenje
izvr�i�e se vatrom.

Onda �e biti kasno da
odlu�i� na �ijoj si strani.

Grigorije je rekao da je sre�an,

sre�an zato �to ne mo�e da se
prekrsti ni na pravoslavni na�in,

sa tri prsta,

ni na katoli�ki,
otvorenim dlanom.

Za njega se veliki crkveni
raskol nikad nije dogodio.

Na njegovom dlanu
sve su crkve ujedinjene.

"Bog zna da je ono
�to je zamislio vredno rizika.

Ve� je pripremio telo za mene.

Bi�e napravljeno od
ma�te i svetlosti.

Ve� ose�am miris iz kuhinje
u kojoj se sprema moje telo.

Ne mo�e� ni da zamisli�
ko �u da budem."

Ovaj �ovek je kralj.
Kralj Osvald.

Ka�e da njegova civilizacija
ne ostavlja tragove.

Njegova civilizacija
je na to�ki�ima.

Ova �ena se svako jutro
pojavljuje na pijaci.

Nigde ne �ivi,
samo hoda i hoda,

vuku�i sanduk za sobom.

Ime joj je Jazundokta.

�ovek u razbijenom koritu je rekao da
ju je nekad, kad je imala 20 godina,

video kako le�e�i golih le�a
na travi pozira fotografu.

Pri�ao je kako se videv�i
njena le�a i lopatice

za�udio za�to tu
ne rastu mala krila.

�ovek iz razbijenog
korita je rekao

da su njena le�a jo� uvek
lepa kao �to su bila tada.

"Ima najlep�a le�a na svetu."

Kad su Jazundokti oduzeli
imanje i svu imovinu,

kako bi se prehranila, dozvoljavala
je da joj za novac poljube le�a.

Samo poljubac i samo u le�a.

Jazundokta mi je pri�ala
kako je bila u zatvoru.

Njen prvi mu�karac
bio je tamni�ar.

Da, tamni�ar.

Pri�ala mi je kako su u ratu,
pred evakuaciju,

bacili granate na zatvorenike
i hladnokrvno ih pobili.

�enama su pucali
u polni organ.

Rekla je da joj je
taj �ovek, taj gad,

ra�irio noge i gurnuo
revolver unutra.

"Ugurao mi je burence
revolvera unutra.

"Me�utim, revolver nije opalio

i on ga je izvukao iz mene.

Videla sam mu lice, videla kako
ga je odjednom obuzela slabost.

Bio je upla�en,
upla�en i posramljen,

zbog svog dramati�nog neuspeha.

Obgrlila sam mu glavu
i te�ila ga."

Istog dana je Jazundoktu
izveo iz zatvora.

Nedugo posle po�etka bombardovanja,
taj �ovek je bio raznet u komadi�e.

Jazundokti je ostala
samo njegova glava.

Ka�u da je uzela
njegovu glavu,

i po�to nije imala ku�u,
�uvala je glavu u svom sanduku.

Ima jednu pregradu u sanduku
gde jo� uvek dr�i glavu tog �oveka.

Mogao je da bude njen prvi mu�karac,
ali je u potpunosti omanuo.

�etvrto poglavlje

Kralj Osvald

Sen-Sans (�ans)

Prvi dan slobode

Ima ne�eg poni�avaju�eg
u ljudima koji �ure na posao.

Probaj da ne ide� na posao.

Nemoj da radi�
na korist dru�tvu.

Bolje da prosi�.

Vidi�, ljudima trebaju garancije.
Zato idu na posao.

Nisu pla�eni za svoj rad,

nego zato �to su odbili
da krenu putem siroma�tva.

Mali moj, kao i svaki otac,
�elim ti sve najbolje.

Ne �elim da bude� siroma�an i da �ivi�
me�u sirotinjom protiv svoje volje.

Me�utim, mislim da jedino
oni koji tra�e milostinju

svojim radom zara�uju
hleb svoj nasu�ni.

Sledi siroma�ne.
Postani siroma�an.

Siroma�ni duhom �ak i duha
mogu da se odreknu.

Ne mo�e� da zamisli� koliko su slobodni
ljudi koji su siroma�ni duhom.

Toliko su slobodni
da im sloboda i ne treba.

Mogu da ne znaju ni ko je Isus Hristos,
ni da li je ikada postojao.

Bla�enstvo nije podvig.

Bla�enstvo nije
ni talenat ni posao.

Prosto je bla�enstvo.

Ovi ljudi sistemu ne ostavljaju
ni�ta osim sopstvenog praha.

Ne umem da ka�em
�ta mi se desilo.

To zna�i da ne razumem
�ta su uradili meni

i �ta su uradili
drugim ljudima.

Da bi razumeo �ta su
uradili svima,

�ovek mora da misli
druga�ije od svih drugih.

Ali kako to da se uradi
kad vi�e nema re�i?

Da ima re�i, bilo bi i misli.

Preostaje da se u�i jezik ptica
i da se postane dru�tveni izgnanik,

zato �to su pisci
potro�ili sve re�i.

Sistem im je postavio zamku
prave�i se da se pla�i njihovih re�i.

I oni su poverovali.

Nisu trebali sa sistemom da
razgovaraju svojim jezikom,

a oni jesu,

pa se njihov maternji jezik
pretvorio u stub soli.

Eto. Sistem je sebi
stvorio telo od jezika.

Ja vi�e nemam svoj jezik.

Nema slova i zato nema ni misli.

Koliko god �eleo da mislim,
ne mogu.

Situacija je pod
potpunom kontrolom.

Druga�ije misliti zna�i
skrivati svoje misli.

Zato ne treba nikoga
da slu�a�, mali moj.

Ne slu�aj svoje u�itelje.
Ne slu�aj ni mene.

Pru�am ruke prema tebi
kad nisi tu.

Ne �elim da razgovaramo
na jeziku kojim ja govorim.

Video si �emu to vodi.

Maleni moj, zna�,

bojim se tvog ro�enja.
Bojim se.

�ivim u strahu.

Strah je ovde.

Ovde, u mom stomaku.

U mojoj glavi straha nema.

Ako je um u stanju
ne�to da vidi,

zna�i da nije
obuzet strahom.

Onaj ko prelazi preko
sopstvenih strahova

nije u stanju da shvati
�ta je ispred njega.

Sine, bojim se da ti pri�em.

Strah me je
da vidim tvoje lice.

A najstra�nije od svega
je izlazak iz straha.

�elim da te vidim i zbog toga
ho�u da iskusim strah.

Istog dana sam
video jednog mladi�a.

Bio je pu�ten iz
zatvorske ambulante.

Zajedno sa svojim ocem
je bio u zatvoru.

Otac mu je u zatvoru
izgubio vid

i koordinaciju pokreta.

Dok mu je otac �amio u zatvoru,

sin je skupljao
lekovito i narkoti�ko bilje

i davao ga ocu
kroz bodljikavu �icu

dok ga nisu zatvorili
zajedno sa ocem.

Da samo zna� kako se tresao.

Ti, mali moj,
ima� svoje telo.

To jo� niko ne zna.

To telo je Uskrs.

Zove se Uskrs.

Sistem ne poseduje to telo.

Paradoks je u tome �to smrt
sistema le�i u njemu samom.

Njegov �ivot je i njegova smrt.

Mali moj,
sad mi se u�inilo

da razgovaram sa tobom
posle tvoje smrti.

Da si pre deset minuta bio tu,

a sad te vi�e nema.

To zna�i da sam postao
mla�i od tebe,

jer su mene ostavili u �ivotu,
a tebe nisu.

Ako je to istina,
ne smemo u nju da poverujemo.

Jednostavno ne treba verovati
informacijama koje dolaze iz sistema.

Ja sam kriv.

Ja sam poverovao
da te vi�e nema.

Ne veruj informacijama iz sistema,
pogotovu ako su istinite.

Peto poglavlje

Izle�enje sleporo�enoga

Ovi ljudi su bili
obi�ni epilepti�ari

dok nad njima nije izvr�en
�udovi�tan eksperiment.

Uklonjen im je deo mozga
i se�anja su im izbrisana.

Ni�ega se vi�e ne se�aju.

Ne se�aju se ni sebe,
ne se�aju se ko su bili.

Kad ljudi ispune trg,

ovaj slepi de�ak
�uri na posao. Prosi.

Iako je slep od ro�enja,
korak mu je siguran i brz.

Misli da su svi ljudi slepi.

Zaista misli
da su svi ljudi slepi.

Njegovi otac i majka
su tako�e slepi.

Rekli su sinu da su
svi ljudi slepi

i da nijedan �ovek ne mo�e
da vidi samog sebe.

Me�utim, slepi de�ak je do�ao
do sopstvenog otkri�a.

Zaklju�io je da su
svi ljudi �ene.

Svaka osoba je �ena

i svi glasovi
su �enski glasovi.

Tako misli.

�ene ra�aju �ensku decu.

A njemu je bilo su�eno
da se rodi kao mu�ko.

Zato je bogalj.

I otac mu je bogalj,
jer se i on rodio kao mu�karac.

Misli da je njegov otac
jedini mu�karac osim njega.

Slepi de�ak zna da ga
�enski ljudi sa�aljevaju.

Sa�aljevaju ga
zato �to je mu�karac

i daju mu nov�i�e
da bi njegov �ivot bio bolji.

Njegova slepa majka zna da njenog
sina �ene neprestano privla�e.

Stalno ga podse�a da se
okane toga jer je mu�ko.

"Ono �to �eli� da radi�,
mora� da radi� o�ima."

Sine moj,

samo kad bih mogao da vidim,
vodio bih ljubav o�ima.

Kakva �teta �to ne mogu
o�ima da vodim ljubav.

Ako �enski �ovek ne �eli
da obrati pa�nju na njega,

ona se okre�e,
ali on �eka i dalje i ne odlazi.

Zna da je ta �ena tako�e slepa

i ne vidi da je on mu�karac,
bogalj i da mu je potrebna pomo�.

Do podneva su svi
�lanovi porodice na okupu.

Slepac nalazi svoju �enu, a poslednji
dolazi on, hranilac porodice.

Dolazi svojim roditeljima.

Pre nekih 20 godina, otac i majka
su bili u psihijatrijskoj ustanovi.

Njoj je tada bilo 20 godina,
a on je bio jo� mla�i.

Kad su se zaljubili
u toj ustanovi,

trebalo je da oboje budu
sterilisani kako bi ostali neplodni.

Me�utim, uspeli su da pobegnu.

Pipaju�i su prona�li drvo �ije
grane su se pru�ale preko ograde.

Popeli su se na to drvo
i do�li do slobode.

I dobili su sina.

Slepi de�ak je
imao svoju tajnu,

tajno mesto
na kome je krio novac.

Pre nego �to novac da majci,
on se sakrije u ovaj �o�ak

i prebaci nekoliko nov�i�a iz
pune kutije u svoju tajnu kutijicu.

Dr�i je duboko ispod ode�e.
Ni majka ni otac ne znaju za nju.

Sine moj, zaista �elim
da postane� siromah.

Ja, tvoj otac,
�elim da postane� siromah

zato �to te volim.

Sine moj,

�elim da odlu�i�
da sa�uva� nevinost.

Vide�e� svoju nevinost
kao da je �ivo bi�e

i shvatiti da nema
ni�ta va�nije za tebe.

Mora� da ujedini� svoje
siroma�tvo i svoju nevinost.

To je jedini savet
koji mogu da ti dam.

Ujedini svoje siroma�tvo
i svoju nevinost

i po�e�e� da u�i� o ljubavi
od same ljubavi.

Siroma�tvo i nevinost
bi�e tvoji saputnici

i posta�e� �istiji,

a tvoja ljubav �e po�eti da
poprima najneverovatnije oblike.

Probaj i ujedini
nevinost i siroma�tvo,

pa ti nikakva gra�anska
prava ne�e biti potrebna,

koja ti ionako ne�e biti
niodkakve koristi.

Siroma�tvo �e te
�tititi od sistema,

a nevinost od
razvrata sistema.

Ne �elim da se tvoj razvoj
odvija kroz sticanje.

�elim da se tvoj razvoj odvija
kroz odricanje. Odricanje i gubitak.

I posta�e� neko
ko nije deo sistema.

Tako �e�, pod uslovom da ne spava�
sa �enom, ostati ono �to jesi.

Kraj prvog dela

Ne mogu da se otmem
utisku da nebo ne postoji.

Da je nestalo.

Vreme je poprimilo svoj krajnji oblik.
Da, vreme je poprimilo oblik.

Dalje neslaganje sa sistemom
nije mogu�e, nema vi�e smisla

zato �to �e sistem upiti u sebe
sve �to ima neki smisao.

Zato, sine, mora� da se naoru�a�
siroma�tvom i da prvi napadne� sistem.

Drugi deo

Bojim se za tebe, maleni moj.

Vidi�, nebo je nekad bila
na�a za�titna tavanica,

koja me je �titila od kosmosa
i svog �ubreta iz njega.

Nebo je bila na�a
za�titna tavanica.

Dok sam �iveo pod nebom,

bilo je mogu�e da neke od mojih
misli ostanu nematerijalizovane.

Sad se sve moje
misli materijalizuju.

To je kao rak koji
metastazira i svuda se �iri,

ali posebna vrsta raka
koja ne da telu da umre,

kako bi ina�e mrtvo telo sve vreme
provodilo energiju i mo�.

Danas sistemu treba
vi�e materije.

Treba mu
superprovodljivo dru�tvo.

Sistemu trebaju crkve i
molitveni domovi,

�to zna�i da sve religije
prakti�no nestaju.

Svi pre nas su se
pla�ili takvog stanja

koje je gore od svakog rata,
a u kome smo se na�li.

Do�li smo u zonu
objektivnih zakona sistema.

Se�a� se onih epilepti�ara?
Njih su proterali

jer nisu imali potrebu
bilo gde da odu.

Bili su na granici svetova i mogli
su da prozru pravu prirodu stvari.

�emu videti su�tinu stvari?

Sve je ve� vi�eno.

Sine, zatvaram o�i
da bih te bolje video.

Zatvori�u o�i.

Mo�da je ovo
nekad bila zemlja,

mo�da je nekad bilo
mogu�e osetiti duh. Duh.

Bilo je mogu�e dodirnuti ga,
razgovarati sa njim, �iveti sa njim.

Ili sam samo depresivan?

Ranije sam mislio:
"Nema veze �to nikoga nemam,

�ive�u sa ovom zemljom.
I to mi je dosta. "

Nije me brinulo �to
zapadam u siroma�tvo

jer sam znao da �e
me zemlja izdr�avati.

A danas svakim danom

sve bolje sagledavam
sopstvenu beskorisnost

na ovom mestu
na kome stojim.

Moja majka ne razume
o �emu govorim.

O ovome sam poku�avao da
razgovaram sa svojim devojkama

i obuzeo me je u�as od pomisli �ta
�e biti sa njima ako ostanu sa mnom.

Ovde se odvija ko�mar
koji �e uskoro zahvatiti sve.

Pa ako sam ranije �eleo
da budem otpadnik,

da izgorim na loma�i
ili da poludim,

danas mi je sasvim jasno
da onaj ko ho�e druga�ije da misli

prvo mora da poludi.

Prvo mora da poludi.

Ili umre.

�esto poglavlje

Srulik

Glad

No�ni �ivot siromaha

Hteo sam da do�e�
kod ovog �oveka.

Hteo sam, ali sad je kasno
jer on vi�e nije na Zemlji.

Umro je i ptice su pevale
molitve na njegovoj sahrani.

Zvao se Srulik.

�iveo je u potkrovlju.

Golubovi su mu doletali na prozor
i jeli iz njegovog tanjira.

Kad je le�ao na krevetu, golubovi
su mu spavali na licu i me�u nogama.

Srulik se nije razumeo u pare
i nikad nije primao penziju.

Prikrivao je �enu koja je
pobegla iz zatvorske ludnice.

�ena mu je donosila
zrnevlje, hleb i vino.

Srulik joj je ispri�ao
pri�u o tome kako su

nekad umesto ljudi
Zemlju naseljavale ptice.

Jakov je bio ptica, Sara je
bila ptica, a David je bio pti�.

Da, sve vi�e me obuzima ose�anje
koje je te�ko objasniti.

Po�to se stanje
sve vi�e pogor�ava.

Duh ubrzano napu�ta
zemlju i gradove.

Nemogu�e ga je zadr�ati.

Ljudi ostaju bez za�tite.

Jednom re�ju sistem je do�ao do
stadijuma kad sam sebe oblikuje,

kad u cilju pre�ivljavanja �ini
sve �to mo�e kako bi se iskazao.

Poprima bilo koji oblik.

Sve �to preti njegovom opstanku
pretvara u svoju prednost.

Danas je mogu�e graditi
i otvarati nove hramove

zato �to je duh iza�ao

i zato �to �e svaki poku�aj
da se duh zadr�i u sistemu

dovesti do jo� jedne tragedije.

Dakle, ili �ovek �ivi
duhovnim �ivotom,

izlazi iz sistema
i �ivi duhom,

ili se identifikuje sa sistemom
i postaje njegov sledbenik,

njegov rob za sva vremena.

Duh odlazi.

Duh odlazi!

A energija koja ostaje

poprima takve osobine
da nije svima prihvatljiva,

ve� jedino sledbenicima sistema.

Pristojan i inteligentan �ovek

jednostavno ne�e na�i
dovoljno energije,

zrak svetlosti ili koru
hleba koji bi mu pomogli

da o�ivi sopstveni svet.

Takav �ovek �e li�iti na
alkoholi�ara kome treba pi�e.

Pije mu se, a pi�a nema.

Nastupa intelektualna smrt.

�oveka u tako o�ajnom stanju
lako je usmeriti u bilo kom pravcu.

Nije va�no da li �e me
krivi�no goniti ili ne�e.

Sve je to manje vi�e isto.

Va�no je ne�to drugo, to da �e
usmeravaju�e sile kontrolisati svakoga,

svakoga ko pliva
protiv struje.

Jednom je Srulik dobio
visoku temperaturu i rekao:

"Znam, uskoro �e
do�i drugi svet.

U detinjstvu sam
to slu�ao iz knjige

u kojoj je pisalo kako je mogu�e
osve�tati ruke, noge i polne organe."

Golubove je nazivao
bednim prosjacima.

Srulik je rekao:

"Da bih dodirnuo siromaha,
ne moram da izlazim u grad.

Nau�io sam da
razmenjujem toplotu. "

Srulik je �enu u�io
pti�jem jeziku.

Adam je znao jezik ptica.

Kad je posle Srulikove smrti
do�la policija da uhapsi �enu,

sakrila je belog
goluba pod ode�u

i isko�ila kroz prozor.

Pala je sa petog
sprata i razbila se.

Kad su joj okrenuli telo,

iza�ao je beli golub sa
crvenkastim krilima i odleteo.

Jedan prosjak je rekao da mu ljudi
ne daju novac nego se raskop�avaju.

"Raskop�avaju se predamnom.
Razodevaju se.

Otkop�aju jedno dugme,
pa jo� jedno, pa jo� jedno.

Mu�karci i �ene se raskop�avaju
predamnom. Razodenu se i odu.

To traje samo nekoliko sekundi,

ali meni je i toliko dovoljno
da ih vidim potpuno gole."

Onog trenutka kad napusti� dru�tvo,
suo�i�e� se sa neprolaznim strahom.

�ovek ne mo�e odmah
da napusti dru�tvo.

Jede�, pije�, �ivi�
i deo si dru�tva.

Nemoj jesti, nemoj piti i onda
�e� mo�i da �ivi� izvan dru�tva.

Ina�e, ma �ta govorio,

ma kolike bile tvoje
duhovne sposobnosti,

mo�e� biti i pronicljiv, ali dokle
god se kre�e� unutar sistema,

ti ne vidi� su�tinu
stvari, nego radi�.

Radi� za dru�tvo,
pa makar i prozreo su�tinu.

Sine, ti mene ne vidi�
i ja ne vidim tebe.

U ovom dru�tvu ti i ja
predstavljamo savez dva slepca.

To je uslov da
budemo u kontaktu.

Toliko �elim da te vidim da
sam spreman da poverujem

da si ti jedan od ovih ljudi.

Dete moje, ti raste�,
a ja poku�avam da te sakrijem,

tako da niko ne sazna
ko si zaista ti.

Maleni, ne �elim da te pla�im,
ali mora� da razume�

da iako sistem ka�e
da po�iva na zakonu,

postoji na ovom svetu ne�to
�to je izvan nadle�nosti zakona.

To je sudbina.

Sudbina.

Ako bi sistem uspeo
da za kratko vreme

podeli ljude na one
koji su funkcionalni

i one koji su osu�eni
na propast,

onda se zlo�in

ni po �emu ne�e
razlikovati od zakonitosti.

�ovek �e izgubiti sposobnost da
analizira stanje dru�tva u kome �ivi.

Sine, nemoj da postane�
borac za ljudska prava.

Nemoj da te zavara to �to
oni rizikuju svoje �ivote.

Rizikovanje �ivota je jedno,

a to �ta �ivot postaje
ne�to sasvim drugo.

1945. godine ovaj �ovek je bio u
nema�kom koncentracionom logoru.

Bio je tada malo dete.
Nema�ki doktor ga je oslobodio.

Uzeo je potvrdu da je
pu�ten iz logora i sa njom

se obratio institucijama kako
bi dobio stan u kome �e �iveti.

Me�utim, 40 godina staru
potvrdu nisu priznali

zato �to na njoj
nije bio Himlerov potpis.

Rekli su mu da je
mogao biti oslobo�en

samo ako je Himler
li�no potpisao potvrdu

i odbili da mu daju stan.

�ovek je dobio glavobolju.

Nije znao gde da pribavi
Himlerov potpis,

po�to je Himler
izvr�io samoubistvo.

Nije vi�e �iv.

�ovekove rane su po�ele
da krvare i on se propio.

I njegova �ena se propila.

Ni ona vi�e nije verovala da je njen
mu� bio u koncentracionom logoru.

Sin ih je vodio po gradu
i svi su po�eli da prose,

i sin, i otac i majka,
svako za sebe.

Sin je branio oca.

Jedino je sin verovao ocu da je
nekad bio u koncentracionom logoru.

Maleni moj,
ti ima� svoju svetlost.

�istu i svetu svetlost.

Treba da se potrudi�
da je sa�uva� u siroma�tvu.

Jedino ta svetlost mo�e
da te izvede iz sistema.

I ako nekad �uje� ne�to
o apokalipsi, nemoj se bojati.

Za nas je smak sveta
jedino spasenje.

To �e nam biti jedina prilika
da iza�emo iz sistema.

Da bismo ostavili sistem
nije dovoljno da vaskrsnemo.

Neophodno je
da se vaznesemo.

Ova �ena se zove Marija.

Rekla je da je spremna
da mi da svoju krv i meso.

Mislila je na svog sina.

U psihijatrijskoj bolnici

joj je medicinska sestra rekla
da ima osmeh kao Mona Liza

i da treba da odse�e kosu.

I sad u torbi nosi svoju kosu.

U bolnici su joj davali injekcije
kako bi ostala neplodna.

Ali, ona je trudna
pobegla iz bolnice,

na radost svih majki sveta.

Nekad davno hri��ani su znali

da ne treba koristiti
kontraceptivna sredstva

i da materica mora
da bude slobodna.

U materici postoji jedno
mesto koje se zove isto

kao ona ta�ka u kosmosu

odakle je potekao �ivot.

Ako ljude gleda�
o�ima siromaha,

vide�e� da ljudska nesre�a ishodi
iz njihovog straha od siroma�tva,

straha da �e biti
isklju�eni iz dru�tva,

iako spasenje mogu dosti�i
jedino ako budu isklju�eni.

Isus je u dru�tvo do�ao
kao car judejski.

Do�ao je kao car i zato mogao
da �ivi �ivotom siromaha.

Nalazio je sledbenike
me�u polusiroma�nima,

siroma�nim ribarima,
prosjacima i prostitutkama,

koji su ipak dobijali novac
na osnovu svog rada.

Ti ljudi su pro�li kroz
period zara�ivanja

i bili su spremni da se toga odreknu
kako bi postali siroma�ni.

"Nemam kose pod kapom. "

Marija je rekla

da ispod njene kape nema
ni jedne jedine vlasi kose.

Ostavila me je, a mislio sam
da �u joj ispuniti sve �elje.

Podra�avao sam njene pokrete,

usvajao njeno dr�anje
ubijaju�i mu�karca u sebi.

Ostavila me je, a mislio sam
da �u joj ispuniti sve �elje.

Podra�avao sam njene pokrete,

usvajao njeno dr�anje
ubijaju�i mu�karca u sebi.

Jednom je �ena dovela
Cigane kod Srulika.

Srulik je nekad �iveo sa Ciganima
u koncentracionom logoru.

Oni Cigani,
kao i ovi Cigani,

bili su iz ovog grada.

I oni Cigani su pevali i igrali,
goli u gasnim komorama.

Oni Cigani su pomogli
Sruliku da pobegne,

a ovi Cigani su do�li
da ga sahrane.

Nekoliko no�i pred smrt Srulik nije
spavao i milovao je crnog goluba.

Svako jutro mu je
dolazila jedna devojka.

Radila je no�u,
a svakog jutra

Srulik joj je pri�ao
o jeziku ptica

i o golubicama
sa kojima je spavao.

Rekao je da su zanele sa njim.

Govorio im je:
"Drage moje golubice.

Njihova jaja su moja jaja,

i u gradu ima mnogo malih pti�a
kojima sam ja otac.

U poslednje vreme mi
se �ini da su me otkrili,

pa su po�eli
da mi uzimaju jaja."

Srulik je rekao: "�im neka
moja golubica legne na jaja,

u moje gnezdo uleti
policajac sa dva laboranta.

Konfiskuju mi sva jaja,
stave ih u posebnu kutiju

i odnesu ih.

Banditi!
I tako svakog meseca.

U tim jajima su pti�i �iji
sam ja otac, mali Srulici!"

No�ni �ivot siromaha je
tako�e pun straha i iznena�enja.

Svako ve�e,
kad sunce za�e,

ova �ena se priprema
za svoje no�ne halucinacije.

Njene halucinacije
su njen svet

u kome se sastaje
sa svojim mu�em.

Mu� joj je umro od gladi
pre mnogo godina.

Preko dana prosi
i kupuje hranu.

Ali ne mo�e da je jede.

Ostavlja je preko no�i
na stolu za svog mu�a.

I on pojede hranu oko pola no�i,
ali ona ne mo�e da ga vidi.

U svojim halucinacijama vidi
svoje kom�ije, ali ne i njega.

Onda dolaze najte�i minuti.

Sve po�inje pojavom
ogromne crvene mrlje na nebu.

Li�i na sunce, ali nije sunce.

"Ta mrlja mi ne dozvoljava
da vidim mu�a. "

Onda dolazi njena drugarica
iz detinjstva. Upravo sti�e.

Preko dana tumara po menzama

i skuplja hleb
koji ljudi ostavljaju.

"Brat moje drugarice
je tako�e umro od gladi.

Ali ona i dalje mene krivi

i ka�e da su ga moji roditelji
pojeli tokom gladnih godina.

Roditelji su sva�ta davali deci,
kako bi pre�ivela glad.

Ponekad im nisu
ni govorili �ta jedu.

Nismo pojeli tvog brata!

Ipak, ona svake no�i
dolazi i govori da jesam.

Ali, nisam ga pojela.

A ono �to su mi jednom dok
sam bila bolesna stavili u usta,

to nije bilo meso. "

Sedmo poglavlje

�arobna frula

�to se vi�e udalji� od sistema,

to sna�nije deluje
njegova privla�na sila.

�oveku se �ini da je poludeo.

Shvati� da sistem
nema granica.

Na prelaznim nivoima

sistem gubi
materijalni karakter.

Odri�e se prisvajanja teritorije

zato �to nije osigurao
sopstvenu budu�nost.

Budu�nost sistema je
unutar njega samog.

Nije stra�no ono �to se doga�a,
nego odakle sve to dolazi

i kuda ide.

Smena generacija nije vidljiva
i odvija se iznenada.

Zamena jedne generacije drugom
obavlja se brzinom svetlosti,

za nedelju dana,
�ak i za jedan sat.

Ako �ovek ne dr�i korak sa
svojom generacijom, on pada

i sam sebe ka�njava.
Sam sebe.

Tako nema potrebe da se hapsi.

Ako u trenutku
smene generacija

�ovek spava,
on ska�e usred no�i,

pogleda vrata
i isko�i kroz prozor.

Zato, sine,
ako te ostave u �ivotu,

a ti �uje� da je neko
izvr�io samoubistvo,

znaj da se nije sam ubio.

Nemoj misliti da oni �to izvr�e
samoubistvo ne �ele da �ive.

�ele da �ive.

Jednostavno nisu svesni
da vr�e samoubistvo.

�ovek mo�e svesno
samo da izvr�i ubistvo.

Ovo ti sad govorim,

dok sam jo� mlad
i pre nego �to ostarim,

kako bismo jedan
drugog razumeli.

Molim te da ne poku�ava�
da pobolj�a� ovaj sistem.

Bolje nau�i kako
da pro�e� kroz njega.

Me�utim, i za sistem je tako�e
va�no da pro�e kroz sebe

kako bi do�ao u budu�nost.

Zato je sistem uni�tio polovinu
sopstvenog stanovni�tva

i stvorio sebi prolaz.

Do danas je sistem nau�io
da prolazi kroz ljude,

a da ih ne li�ava �ivota.

Sine, ne �elim tvoje strpljenje
da stavljam na probu.

Ho�u da ti sve
unapred oprostim,

sve �to �e� uraditi
ako ostane� u �ivotu.

I ti oprosti meni,

oprosti mi zbog tvoje mame
i na�eg incesta.

Toliko �elim da uhvatim
tvoj prvi pogled.

Sine moj, kao �to vidi�,

ja ne umem da na�em
svoje mesto u �ivotu.

Mo�da ga na ovom svetu
nikad nije ni bilo.

Verujem u na�u povezanost.

A to �to jedan drugoga
ne mo�emo da vidimo

je najbolji dokaz
da smo otac i sin.

Ustukne� li jedan korak,

sistem �e po�eti da ti preti.

Ustukni jo� jedan korak

i sistem �e ti mo�da
ponuditi zemlju.

Uzmakni jo� jedan korak

i sistem �e ti ponuditi
da bira� religiju.

Uzmaknu�e� jo� jedan korak.

Ti tvoji koraci unazad

vode do Golgote.

Izgleda da je pro�lo vreme
koje je dodeljeno ljudima

i da je vreme poprimilo
sopstveni oblik.

Najverovatnije sistem zna
datume tvog ro�enja i smrti.

Nebo je ostalo jedina
neotkrivena istina na Zemlji.

Sad nebo nestaje

i ostavlja zvezde
da budu deo sistema.

Sistem se do�epao i zvezda.

I zvezde rade za sistem.

Nebo i zemlja umiru
jer su napustili sistem.

Mi danas gotovo da �ivimo
na drugoj planeti.

Maleni, tvoje srce
ima sopstveno telo.

Toliko je providno
da je nevidljivo.

Njegovo siroma�tvo je veliko.

Ono je oko Isusa Hrista.

Zato je nemogu�e obmanuti ga.

Ono i tvoje roditelje
vidi kao siromahe,

kako bi ih i ti
video kao siromahe,

kako bi i sebe i svoju devojku
video kao siromahe.

Osmo poglavlje

Granice dr�ave Izrael

�iveo jednom jedan �ovek
na Zemlji. Zvao se Avram.

Nije vi�e bio mlad kad je za�uo
glas koji mu ka�e:"Ustani i kreni."

�ovek je sve ostavio i po�ao.

Put kojim je pro�ao postao je
granica dr�ave Izrael.

Nema takve dr�ave
kao �to je Izrael,

zato �to granica te dr�ave
preseca sve na Zemlji.

Ovaj siromah je rekao
da granica dr�ave Izrael

prelazi preko njegovog lica.

Sistem pro�iruje
zonu svog delovanja.

Uvek je mogu�e pozvati �oveka
da se vrati iz bilo kog mesta.

Jednog dana u menzi,
nad �inijom supe,

odjednom �e� shvatiti
koliko si umoran i bolestan.

Niko odre�en
ti nije naneo zlo.

Me�utim, sam poredak stvari

�e te dovesti u gotovo
nepodno�ljivu situaciju.

Smu�i�e ti se �to ne mo�e� da na�e�
mesto gde bi oprao ve� i ko�ulju.

Za nedelju dana �e� postati siromah.
I �ta �e onda da bude?

Desi�e se ne�to veoma �udno.

Svi koji se neprili�no pona�aju
zatra�i�e za�titu vlasti.

I �to je najstra�nije,

vlast �e ih uzeti u za�titu,
brinu�e se o njima i da�e im posao.

Ovaj nemi starac misli
da se dr�ava Izrael

grani�i sa njegovom ku�om.

Oja�ao je granicu
dr�ave Izrael ogradom

i jednom godi�nje meri
njenu du�inu �tapom.

Donosi nove daske
i oja�ava granicu

kako je ne bi sru�ila
gomila �ubreta.

Tamo, unutar ograde,
se nalazi gomila sme�a.

Ta gomila sme�a
je njegova ku�a.

Jedna ogromna
naslaga �ubreta.

De�avalo se da mu sme�e
ne dozvoljava da u�e.

Navali se na vrata i starcu bude
te�ko da u ku�u u�e na vrata.

Vrata ne mogu da se otvore
zbog �ubreta koje je skupio.

Nekad mu pomognu prolaznici i gurnu
ga u ku�u, unutar gomile �ubreta.

Jedini na�in da do�e do novca
je da dr�avi proda stari papir,

ali gomila i dalje raste.

Vi�e puta su starca odvodili

i palili gomilu, ali je ona
uvek iznova izrastala.

Zamisli ovo.

Unutar sistema postoji
izvestan broj mladih ljudi.

Da bi se saznalo po �emu se me�usobno
razlikuju, morali bi da budu secirani.

Onda �e sve njihove mogu�nosti
postati svima poznate.

Stalan pritisak �e terati tvoju
psihu da ide ispred tebe.

Ona �e usvojiti model pona�anja

kako bi se prilagodila
tom pritisku, a ne tebi.

Ako ne mo�e� da ide� ukorak sa
sopstvenim mentalnim razvojem,

pokaza�e� se
nesposobnim u sistemu.

Tako �e�,
dok bude� primao lekove,

poprimiti izgled siromaha.

Zapamti da je izgled siromaha

uvek smetnja za sistem.

Prihvati to.

Ina�e bi ljudi izlazili iz

svog uobi�ajenog na�ina postojanja
kako bi postajali neko drugi.

Svaka ljudska sposobnost bi�e
iskori��ena pre svega kao sredstvo.

Ljudska sposobnost
posta�e sredstvo.

I ljudi obdareni talentom �e
svojom �ivotnom energijom

nevoljno proganjati i ubijati
one koji nisu talentovani.

Ako nisi u stanju da izvr�ava�
psiholo�ke radnje,

onda �e� se pre ili kasnije
na�i me�u dru�tveno bolesnim.

To je osnovna tajna sistema.

Zamisli ovakvu
u�asnu alegoriju.

Jedino �e sna�ni ljudi
biti sposobni za rad.

Oni �e postajati u�itelji,
sve�tenici, nau�nici, studenti.

Sa�uvaj Bo�e da bude�
jedan od njih!

To je kao da kupi� ode�u
ubijenog �oveka i onda je obu�e�.

Ali, u toj ode�i
ne�e� daleko sti�i.

Deca �e se prva privi�i
na te nehumane uslove

i bojim se za tebe,
maleni moj.

Nije mi ostalo
jo� mnogo vremena

i ne znam kako da ti pomognem
i kakav savet da ti dam.

Zaista ne znam.

Ne mogu ti pokazati gde se
na karti nalazi mesto spasenja.

Oti�i �e�

a onaj ko mo�da vi�e zaslu�uje
spasenje od tebe �e ostati.

Ostavi�e� ga.

Ostavi�e� ga i pobe�i.
Gde �e� da pobegne�?

Sistem vi�e nije
geografski ograni�en.

Jedno je be�ati iz Au�vica,

od bodljikave �ice,
be�ati od Evrope.

Ne�to sasvim drugo je danas
be�ati od intelektualnog fa�izma.

Gde mo�e� da pobegne�
od intelektualnog fa�izma?

Gde da krene�?

Zakonik mesta na kome
se sad nalazimo

nekad je bio ra�ireniji i
obuhvatao je sve �to �ivi.

Ali danas zakoni ovog
mesta nisu toliko ra�ireni.

Oni ne obuhvataju, ali se uvla�e
u sve �ivo, u tu�e meso i krv.

Zbog toga si potreban sistemu
u svakom trenutku, gde god da ode�.

Ljudi ka�u da je ova �ena
nekad bila jako bogata,

da je njen nemi
starac veoma voli

i da �eli da je odvede
kod njega u gomilu sme�a.

Svaki dan kad se vra�a iz crkve ona
prolazi pored granice dr�ave Izrael.

Ka�e da se ose�a
kao Nata�a Rostova.

�ivot joj prolazi,
a nigde ljubavi.

Starac je zove
da do�e u gomilu.

Ali i ona, kao i svi susedi,

zna da je starac poludeo
otkad ga je sin napustio.

�ena u kolicima se
pla�i starog �oveka.

Baca kamenje na njega.

Kad prolazi pored granice
njegove dr�ave, on jeca,

doziva susede i igra,
dr�e�i svoje potvrde.

Te potvrde dokazuju
da ima sina

i da je �ena u kolicima
nekad bila njegova �ena.

Spolja gledano, sistem mo�e da
bude u suprotnosti sa samim sobom.

Mo�e �ak da izgleda kako
se raspada u parampar�ad.

Ali to je samo
spoljna manifestacija.

Ne verujem da sistem
planira bilo �ta zlonamerno.

Jednostavno ho�e da postoji.

Zlo koje dolazi iz sistema

pojavljuje se jedino
u mojoj glavi.

"Na zlo ne odgovaraj zlom",
tako glasi prva zapovest slobode.

Deveto poglavlje

Gvozdeni krevet

Jedan prosjak je rekao da su
hri��ani bi�a stvorena od ljubavi.

Izlaze iz svojih
lepih ku�a u grad

i te�ko ih je razlikovati
od obi�nih ljudi.

Izgledaju kao svi drugi ljudi.

Ali, oni ne �ele da
se njihov polni �ivot

odvija unutar sistema.

Zato oni vode ljubav
putem smrti.

Hri��ani su ljudi koji su nau�ili
da ljube jedni druge kroz smrt.

Mogu�e je ljubiti devojku
preko ode�e, preko haljine,

a to rade i oni.

Mogu�e je da �ovek ljubi smrt
drugoga kroz sopstvenu smrt.

Sine, hteo bih da nau�i�

kako da svoju devojku
usnama ljubi� kroz smrt.

Ljubi vazduh oko nje.

Kad svoju devojku bude�
po�eo da ljubi� kroz smrt,

oseti�e� kako se tvoja smrt
preobra�ava u njeno telo.

A za to telo �e�
dati svoj �ivot.

Deseto poglavlje

Skup�tina ptica

Maleni moj,

sanjao sam neobi�an san.

Bio sam u na�em gradu,
a on je bio potpuno druga�iji.

Bio je pokriven snegom,

a umesto ku�a i ulica,
bile su grobljanske staze.

Umesto ljudi bile su
nadgrobne plo�e.

Stajale su kao
porodice, naslanjale se

jedna na drugu,
pidr�avale jedna drugu.

Vodile su svoje �ivote.

Bili su to ljudi koji
su se mnogo promenili.

Na njihovim licima su bili ispisani
odgovori na pitanja o �ivotu i smrti.

Plakali su tim slovima.

�inilo mi se da ta slova i nisu slova,
nego posthumni poljupci.

Svi su mi ne�to govorili,
ali nisam ih razumeo.

Ljudi su bili svuda.
Nadgrobne plo�e su me okru�ivale.

�eleli su mi samo dobro.

Sine moj,

ne ljubiti svoju voljenu
je isto �to i ljubiti je.

Ne ljubiti svoju voljenu
je isto �to i ljubiti je.

Tako je, maleni moj.

Se�a� li se Srulika?

Sad sam se setio kako
je mahnuo rukom i rekao:

"Ovo je sav moj �ivot... "

Sin�i�u,

ovo je moj �ivot.

Ovo je moj �ivot.

Ovo je moj �ivot.

Ovo je moj �ivot.

Ovo je moj �ivot.

Film
Artura Aristakisjana

U filmu je kori��ena
muzika �uzepea Verdija

i poema Nauma Kaplana

Kraj

Najve�a baza ex-yu titlova
www.titlovi.com