Original subtitles

www.titlovi.com

KLASIK

Ovako ćemo, Andrej Andrejevič, prosto da ili ne.

Da ne oduzimamo jedan drugome vreme.

Ne. Ne bavim se dobročinstvima.

Naročito u tako velikim razmerama.

Zbog čega povlačiti iz opticaja tako veliku sumu? - Ne znači ne.

Vaša volja. Da iznudim od vas novac niko me nije opunomoćio.

Novac... Da bi desetak iznemoglih staraca...

Prešlo iz staračkog doma u bivši elitni bordelj sa saunama.

Nemojte tako. Oni su bili najbolji od najboljih. I obučili su najbolje igrače.

I vas, Savicki, takođe.

Svi su dali novac. U Smolensku, Piteru, Moskvi.

A vi, Savicki, kako hoćete. Ne morate dati. Ali nemojte biti grubi.

Znači, svi su dali? - Svi.

Među profesionalcima nema tvrdica. Profesija nam je takva.

Opreznije s izrazima.

Sačekaj tu.

Andrej Andrejevič, ja bih za toliki novac te matore jarce lično zadavio.

Moraš biti humaniji. Jednom ćeš i ti postati matori jarac.

Humaniji, humaniji...

Dvadeset hiljada.

Ako su i drugi dali po toliko, možeš s tim koferom pravo u Rio de Žaneiro.

Zar nije tako, prijatelju?

Dok si se ti tamo objašnjavao, kupio sam nešto da pojedemo. - Treba jesti.

Ima do Moskve još prilično.

Panduri!

Zaustaviće nas zbog brzine.

Ode nam stotka.

Ponašaj se normalno. Zaustavi.

Poručnik Ljahov. Pokažite dokumente.

Izvolite. - Otvorite haubu.

Tako... Otvori prtljažnik!

Prtljažnik... Može i prtljažnik, komandire.

Otvori vrata da pogledam unutra.

Komandire, nismo deca. Hajde da se dogovorimo. Koliko?

Nemoj! Naći će mu rupu u glavi.

Dobar top, brate! Odvucimo ga u auto.

Kopile je baš teško.

Osvestio si se? Uguraj drugoga za volan.

Gotovo, idemo odavde.

Sada će rezervoar eksplodirati.

I kraj partije.

Mirno, mirno, skoro sam završio.

Vi ste srećković. Par površinskih rana.

A metak iz ramena se već mora vaditi.

Čim anesteziolog bude slobodan, izvadićemo. - Da li Volođu operišu?

Da.

Kako je on? - Još ne znam.

Imate posetu.

Znam ko je to uradio.

Ko? - Savicki.

Ubacio u blagajnu dvadeset hiljada, pa odneo celu kasu. - Zašto misliš da je on?

Zato što je to bila zaseda. Čekali su nas.

Znali su da nosimo novac. - Mogu biti i lokalni lopovi koji su saznali za novac.

Mogu.

Ali u sali za bilijar sam primetio kod jednog čoveka Savickog zavijenu šaku.

A čovek koji je sedeo u džipu, takođe je imao uvijenu šaku.

Jedan policajac nije nosio njihovu obuću, već cipele od 400 dolara.

Savicki...

Takvu ideju je uništio. Gad.

Vratiću novac. To je pitanje časti. Savicki će sve vratiti i još doplatiti.

Ne! Odigraćemo partiju drugačije.

Uradićemo to lepo i elegantno.

Igra, igra...

Samo slušam o igri. - Ako ti se ne sviđa, radi šta hoćeš.

Samo mi ne kljucaj po mozgu.

Tvoja banda je stigla.

Vidimo se kasnije.

Zdravo!

Andrej Andrejevič...

Imam informaciju.

Moskovljani su odlučili da nas kazne. - Mene da kazne? Na koji način?

Predložiće igru u veliki novac.

Iz Moskve javljaju da je ovamo krenuo igrač ekstra klase, sa nadimkom Klasik.

Zato što sve vreme brblja o piscima i knjigama.

Gde je uspeo sve to da pročita?

Zna se gde.

Sada se čita jedino u zatvoru. - S njim će biti još jedan momak. Nosač.

Da se majstor ne oznoji vukući lično naš novac iz sale.

On zna da nije važno pobediti.

Važno je dobiti. - Ništa on neće dobiti.

Vi nećete igrati u veliki novac.

Upravo sada...

Kada sve to znam...

Želim da igram.

Do viđenja. - Zahvaljujem. Dozvolite, Irina, pomoći ću vam.

Hvala.

Do viđenja. - Sve najbolje.

Na kraju je dobio i Nobelovu nagradu, ali se Fokner time nije ponosio.

Već time što je u šezdesetoj godini polomio rebra pavši s nejahanog konja.

Divno. Govorite o njemu kao o vrlo bliskoj osobi.

Smatram Foknera svojim učiteljem. Sedite, Iročka.

Nisam originalan. Mnogi svetski priznati pisci priznaju da su učili od Foknera.

Ako se ne plašite da mi poverite svoje tajne, dajte mi isprave.

Radi hotelske prijave.

Kakvu sobu želite, lepa neznanko?

Želela bih polu luks. - Onda, polu luks.

Andrej Andrejevič, Klasik je stigao.

Ali je sa ženom.

Pa šta? - Žena mu ne može biti zaštita. - Zašto ne može?

Žene se danas bave sportom.

A zašto misliš da je to Klasik? - Pa...

Prvo, nosi značku saveza pisaca.

I sve vreme je svoju ženu gnjavio nekim piscem. Fu...

Furmanov! Ne.

Forkin! Fronklin!

Fokner? - Tačno, Fokner!

Idi prošetaj psa, Fokneru!

O čemu je vaša buduća knjiga?

Svi dobri romani su kao tango.

Govore o ljubavi i smrti.

O ljubavi i smrti? A ko je heroj?

Kockar.

Čitala sam o kockarima kod Dostojevskog i Mopasana. Hoće li i on igrati karte?

Moj heroj igra bilijar. To je posebna kasta.

Ako je zaista Klasik, doći će u bilijar salu.

Rekli ste da je vaš roman o ljubavi.

Da. I o ljubavi, takođe. - Ako dođe... igraj u najmanji ulog.

Da vidimo kako igra.

Zdravo. Kako ste?

Nije loše. - Možete li naći jednu sobicu za mene? Luks ili polu luks.

Nažalost, imamo samo sobe za dve osobe. - Zaista? - Da.

Onda ću uzeti celu sobu. - Samo da pogledam.

Mladiću! Mladiću...

Nažalost, nemamo ni jednu praznu sobu. Ali gost iz broja 69 izlazi za dva dana.

Onda ćete ostati sami. Dogovoreno. 69... Znači 6 i 9.

Hajde, uđi! - Zdravo!

Kako se zoveš? - Jurij. - Vitek!

Kod mene je, kao i uvek, sve spremno.

Sada ćemo proslaviti poznanstvo. - Izvini, Vitek...

Stvar je sledeća, ja sam sportista.

A ja sam te čekao kao najrođenijeg. Mislio sam... doći će s puta, promrzao...

A ja sve imam. - Šta znači, čekao si me?

Prvi put me vidiš. - Kakva je razlika ti ili neko drugi?

Ja, Jurik, imam takav princip.

Ne pijem sam, razumeš? - Imam, Vitek, i ja princip.

Ja... ne pijem uopšte.

Kako to? Eto ti ga sad...

I kako s takvim ljudima živeti?

Slušaj, a kojim se sportom baviš?

A on u proračune zadubljen, tupim takom naoružan,

Bilijar s dve kugle, od ranog jutra igra.

Besmrtni Onjegin.

Četvrta glava.

Zatvorite oči.

Zašto? - Zatvorite, zatvorite...

Zamislite sebe u crnoj haljini.

Sa šalom od nojevog perja.

Ja vas zagrlim i nonšalantno bacim na zelenu čoju recimo...

...hiljadu dolara.

I kažem: Ma neka ih đavo nosi!

I pobedim.

Evo... stiglo je i pojačanje.

A ti samo, žena, žena...

Konju obični!

Čelični mišići. A mozak nula!

Neko mora i loš posao da radi.

Vi i ja pobeđujemo i naši snovi postaju java.

Zašto si zakasnio na voz? Čekao sam i nervirao se. - Tako se desilo.

Što bi se reklo, šerše la fam.

Izvinite, ostaviću vas na minut.

A vi, Gorski, uzalud trošite vreme.

Već ste našli damu. - Samo sam je pozvao na večeru.

Ispratiću je, pa idem u bilijar salu.

Smatrajmo da je vreme krenulo.

Gorski!

Pog... pogledajte kakva žena!

Da, to je ona.

Celo veče ste tu sedeli, brbljali i niste primetili? - Ne.

Vi svakako umesto duše imate kompjuter, elektronski sistem navođenja, kao avion.

Takvo mi je zanimanje.

Moj posao ne trpi emocije.

Od emocija ruka zadrhti i oči zasuze. Idem.

Hoćeš li sa mnom? - Ne. Prošao sam trista vrsta i hoću da jedem.

Jedi.

Samo ne zaboravi na posao.

Idem.

Laku noć.

Recite, da li je ovaj naočiti muškarac koji je bio s vama, zaista pisac?

Jeste.

I to prilično poznat. - Ma šta kažete... A ja nisam viđala knjige takvog pisca.

Razumljivo. Knjige štampa pod pseudonimom.

Vaš je stigao. Da, da, sigurno.

Dama je rekla da je pisac. Drugih pisaca u hotelu nema.

Hoćemo li da završimo današnje veče zajedno? - Ne, to me ne zanima.

Izvolite. Vaš limun.

Vitja!

Uplašio si me. Šta je bilo? - Situacija se menja. - U kom smislu?

Upravo sam zvao Moskvu. - Da? - Dolazi mi verenica.

To je odlično! Treba nazdraviti.

Trojka u levi ugao.

Može li partija?

Može. U po dvadeset dolara. Odgovara?

Ali to je... neozbiljno.

Hajdemo u sto. - Ne. Ne poznajem vas.

A s nepoznatima u više od dvadeset ne igram. - U redu. Ali igramo amerikanku.

Budite ljubazni... Usitnite, po dvadeset.

Razbijajte.

Moja žena me očekuje tek za tri dana.

Treba... ta tri dana provesti...

Maksimalno korisno za dušu i telo.

Vitek, za dušu sve imaš. A za telo, šta ti je potrebno?

Sunce, vazduh i... orgazam.

Eto!

To želim da nađem. Devojku, lutkicu.

Da bude... umiljata. I da nije lenja.

I da ima čarape s crnim lastihom.

Kao na kasetama, razumeš? - Pa zašto odugovlačiš?

Popij to, pa hajdemo u restoran. Tamo jata tvojih lutkica sede i čekaju.

Čekaju, ali ne mene već nekoga koji će im kotlet od dolara na tanjiru prineti.

A ja imam robu, ali novac nemam.

Možda ja mogu uzeti deo tvoje robe? To će rešiti tvoj problem s novcem.

Za trista možeš naći dobru curu.

A ti šta... imaš prodavnicu?

Ne. Prodavnicu nemam.

Imam drugove. - Iz sporta. Iz sporta... razumem.

Gubim ovu igru. Vidim da imate lep kapital kod sebe. - Honorar za knjigu.

Prevedena je na engleski.

Izdavač Region Pres mi je poslao honorar.

A kod nas ste došli da igrate?

Ili je u pitanju službeni put? - Ni jedno ni drugo. Ja sam iz ovog kraja.

Privukao me zavičaj, kupio bih kuću na selu.

Da bih na miru radio.

Šta se može... Ostaje još samo par kugli da ubacim.

Nastavljamo?

Evo!

Da...

Normalno... Dobro si se snabdeo. - Da.

Zašto putuješ sam? - Imao sam partnera, Genku, ali ga je žena upropastila.

Novu ženu je lako naći. A već pravog partnera, to je...

Da, to je tačno.

Slušaj, obećao sam ti devojku.

Ja ću sve organizovati, ali pod uslovom da s njom ostaneš u svojoj kabini.

To može. Imam odlično grejanje. A novac?

Sutra će ljudi preuzeti robu i platiti. A s devojkom ću ja srediti.

Tvoj sam dužnik.

Onda dogovoreno? - Dogovoreno.

Kraj. Završili smo. Da se obračunamo. - Vi ste završili, a ja sam dovršio.

Osam partija. Dve vaše, šest mojih.

Četiri puta dvadeset... Vi meni osamdeset dolara. - Da, da...

Hoćemo li još? - Ne, hvala.

Igramo?

Izvinite, ali ja u ovo vreme ne igram. - Ni ja.

A hoće li vas sto dolara u piramidi zadovoljiti? - Potpuno.

Šta? Srčani napad?

Da, zalupa katkad.

Gazda!

Otvori!

Zdravo.

Uskači, lepotice!

Tako. Tako, tako... - Vruće je.

Petnaestica u ugao.

Lepo odigrano.

Trinaestica u ugao.

Hvala za igru. - I vama.

Da odigramo?

Po dvesta. Sibirku.

Daću vam foru.

Ne, ne, ne...

Prestanite!

Tatici sam poklonio par partija.

Zato što starost treba poštovati.

Po dvesta znači po dvesta. Sibirka znači sibirka.

Za vas je to loše. - Onda idemo.

Gospode...

Već sam rekla da me ne zanima.

Odlazite. - Slažem se. To jeste nezanimljivo.

Ali imam drugi predlog.

Predlažem divnu avanturu.

Otići ćemo u šumu i nabrati punu korpu ruža.

Zanimljivo. - Da! Znam jedno mesto u blizini gde su posebno lepe u decembru.

A šta dalje? - Dalje, nađemo li cvetove, dozvolite da razvijem svoju ideju.

A ako ne? - Ako ne, vratiću vas nazad u hotel.

I tiho otpuzati.

Da patim zbog svoje sramote.

Suviše se ističe. Pravo iz pantalona iskače da bi sve ovde porazio.

Možda on nije Klasik? - Ne... Ipak je on.

Nekoliko puta me je pogledao. Ali mi nije predložio da igramo.

Oprezno mi se približava.

Uostalom...

Pijan, pijan...

A koliko vam je uzeo?

Sedamsto dolara. Ako mu Okidač plati.

Reci mu da plati.

I bez trikova!

Kao u onoj priči. Kočija nije mogla proći šumom.

I princeza je morala ići pešice.

I šta je bilo dalje?

Čuj, kako se zoveš? - Jura. - Jura, dosta smo se igrali. Hajdemo nazad.

Skoro smo stigli.

Nikakvih cvetova ovde nema, ali je lepo.

Takva lepota! Gledaš i srećan si.

Cveća ovde ima.

Obavezno ćemo ga naći.

Evo ovde... Ne, bolje ovamo!

A još bolje ovde!

Pa... šta sam rekao?

Evo ga!

Doneo si ih ovamo i sakrio pod snegom?

Specijalno za mene? To je trebalo smisliti. - Ništa ja nisam smislio.

Nekada sam igrao brata Aprila u bajci Dvanaest meseci.

Od tada su mi ostale neke sposobnosti.

Znači, ti si glumac?

Nisam. Tata i mama me nisu obdarili talentom.

Uskraćen sam. - Mislim da ne treba da se na njih žališ.

Čime se baviš?

Za dušu sportom, za novac biznisom.

Zanimljivo. - Sada sam rešio da se pozabavim tobom. Jer sam se zaljubio.

I ja tebe veoma volim.

A volim i suvi martini, jastoge...

I Karipska ostrva.

Imam predlog. - To je već bilo.

Ovo je drugi predlog. Želiš li da te... lansiram?

Imam prijatelje u šou biznisu. - Tek tako, odmah?

Došao, video... i lansirao?

Ne.

Vido sam te, i odmah si mi zablistala u očima.

Sve sam shvatio.

Šta radiš u ovom gradiću?

To nije tvoj domet. Ti si umetnica.

Zvezda.

Veća od onih koje trenutno vladaju etrom. Želim da budem tvoj... buldožer.

Da kopam za tebe.

Veruj.

Dešava se.

Za sada ti ništa neću odgovoriti.

Pozdrav, partneru. - Zdravo.

Trenutak!

Da li se nešto promenilo? - Sve je u redu.

Dobro kad je tako.

Do đavola...

Prokuvao sam. - Siđi!

Kupci su došli po robu.

Klasik...

Fiskulturnik!

Momci, bez nepotrebne žurbe! Ne kradete. Vi ste kupci!

Tako...

Treba još jedan metar istovariti.

Za hiljadarku i biće dovoljno.

Može.

- Hvala. - Prijatno, Andrej Andrejevič. - Hvala, hvala...

Dobro jutro, Andrej Andrejevič.

Šta?

Klasik? - Trenira.

Radni mišić vežba. Kopile!

A gde je naša Mata Hari?

Ko? Ne razumem?

Devojka naša, gde je?

Ona je u bazenu s onim telohraniteljem Klasika.

Pozovi Garika i Pitbula. Neka za pola sata budu kod ulaza.

Skloni se odatle!

Hoću na miru da jedem. - Shvatam.

Ko je onaj sedi tatica što je bio s tobom u restoranu? - Veliki, užasni Gorski.

U bilijar salama Moskve, Pitera i Odese, zovu ga Klasik. - Zašto?

Zato što se predstavlja kao pisac. A zapravo je profesionalni igrač.

Lovac, kako se govorilo u staro vreme. Ali zašto te zanima drugi kada sam tu ja?

Naravno, ja nisam veliki, ali užasan mogu biti.

Ti, takođe, igraš? - Ne.

Nisam talentovan za tu igru.

Reci, da li Klasik mnogo dobija?

Mnogo. Neki celog života ne zarade koliko Klasik za jednu dobro pripremljenu igru.

Šta znači dobro pripremljena? Vara, zar ne? - Šta govoriš?

U bilijaru je varanje praktično nemoguće. - A kako on onda uvek pobeđuje?

To je kao u svakoj borbi. Svako ima svoj krunski udarac. I Klasik, takođe.

Zove se udarac Lemana. On ge je izmislio.

Niko ga nije ponovio, a Klasik ga je uvežbao. Ako on razbija...

Tuče u vrh piramide.

U centralnu kuglu.

Kugle se rasture, a udarna se otkotrlja nazad.

I zaustavi se, kako oni kažu, za pobedu. I on odmah, kako se obično kaže,

iz jednog taka može dobiti.

Zanimljivo bi bilo to videti. - Tačno.

Kada Klasik igra, ima se šta videti.

Čak i ako bilijar ne možeš da smisliš

Videćeš to. Obećavam.

Hajde krilati, žito jedeš, a ne letiš.

Hajde, hajde!

Stoj!

Šta ti je... Kako to, voziš njuško jareća!

Dobar dan, gospodine piscu.

Mi se, nažalost, juče nismo upoznali.

Zato nisam u mogućnosti da vas pozdravim po imenu.

Nikolaj Vasiljevič.

Kao Gogolj.

Andrej Andrejevič. - Irina.

Drago mi je. Nemojte se uvrediti, ali čuo sam da planirate kupovinu kuće.

Da. Rodni kraj, može se reći. Iako je na geografskoj karti veličine kopejke.

Hodam, gledam, sećam se...

Istovremeno i srčani mišić treniram. Da me, ne daj bože, ne izda. - Razumem.

A gde želite da kupite kuću? U gradu ili u selu? - Još ne znam.

Mogu vam pokazati par pristojnih kuća.

Uzgred, hoćete li igrati danas? - Obavezno.

U tom slučaju ćemo se videti večeras.

Lepo...

Šta? - Pripremio si poklon?

Imaš takvih mnogo? - Punu kutiju.

Mogu uzeti? - Uzmi. Samo se skloni.

Pusti me da spavam. - Razvrat i pijanka su dva najnapornija zanimanja.

Ruka mora biti potpuno slobodna. U tome je sva tajna.

Nišaniti treba ovde, u centar kugle.

Dobro veče, gospodine piscu. - Dobro veče.

Razočaraćete naše kolege.

Oni su se spremili za odlučnu bitku.

Dosadno je igrati kada su ulozi tako smešni. Mislim da me razumete.

Želite da igrate sa mnom?

Koji je ulog?

Pedeset... hiljada dolara.

Sto pedeset.

Sto pedeset hiljada dolara.

Imate toliku sumu, Andrej Andrejevič? - Razume se. - Prihvatate moj izazov?

Vaši uslovi?

Blic turnir, amerikanka.

Jedna partija. Pobednik dobija sve. - Oštro.

Ne plašite se da stavite toliko na jednu partiju? - Rizikovao sam i više.

Sve ili ništa.

Ako izgubite, šta s kućom i snovima o mirnom životu i radu?

Ne brinite, neću se ubiti.

Imam ugovore s dve strana izdavača i filmskim studijima.

Napisaću par scenarija i za dve godine ću povratiti tu sumu.

Vi ste predložili svoje uslove, a ja ću predložiti svoje.

Treba se dogovoriti o uzajamnim garancijama.

Izvolite.

To je i u mom interesu.

Stavićemo ulog u banku, na zajednički račun i napraviti odgovarajući ugovor.

Odustajanje od igre, iz bilo kog razloga, smatra se porazom.

Pobednik uzima novac ili ga prenosi na svoj račun. Slažete se?

Ja imam drugačiji predlog. Ne želim veze s bankom. Gomila svakojakih formalnosti.

Osim toga, zanimljivije je igrati kada je novac u sali. To je vrlo uzbudljivo.

I šta predlažete? - Predlažem da se pozove Monarh.

Vi ga poznajete. Ili ste čuli za njega.

Lično ga ne znam, a čuo sam mnogo.

Da. On je autoritet.

Nadam se da pouzdanost i poštenje tog čoveka ne izaziva nikakvu sumnju? - Ne.

Odlično. Daćemo Monarhu proviziju i duel će biti organizovan kako priliči.

To nam je u obostranom interesu.

Slažem se.

Zamoliću momka da se poveže s Monarhom. Sutra ćemo srediti sve formalnosti.

I već uveče možemo igrati.

Ne.

Sutra imam nekoliko neodložnih poslova. Uveče ću biti umoran i van forme.

A ni suvišni gledaoci nam nisu potrebni. Prekosutra u dvanaest. Odgovara?

Potpuno. - Maestro, ovo je rekordni ulog.

Što je i karakteristično. - Moj prijatelj. - Jurij.

Andrej Andrejevič. - Idi kod mene i pozovi.

Reci da je sve u redu.

Ja ću ispratiti Iru pa ću doći.

Učinilo mi se da ovo veče želite provesti sa mnom.

Shvatite, Iročka, Savicki mi je dao ponudu koju ne mogu odbiti.

Tako je govorio jedan poznati mafijaš. Moram o nečemu porazgovarati s Jurom.

I povezati se s jednim čovekom. - A posle dođite kod mene.

Tek ću kasno biti slobodan. - Svejedno. Čekaću.

Želim da vam kažem...

Šta?

Ja nisam heroj vašeg romana.

Znaš, s gotovinom postoji problem. - Nisam mislio da će toliko podići ulog.

Ja imam novac. Ali je većinom uložen u poslove.

Da, da... - Za igru mi je potrebno sto hiljada.

Mislim da rizikuješ, Andrjuša. - Igra je potpuno u mojim rukama.

Inače me nikada ne bi nagovorio na toliku sumu.

Klasik je sam sebi presekao put nazad. Postavio je uslov da Monarh bute sudija.

Razumeš?

Da...

Monarh je nešto ozbiljno.

Ne boj se.

Neću izgubiti.

To je isključeno. - Zaista?

Reci onda kako?

Utišaj!

Čitao si poslednji TV Park? - Nisam.

Tamo je napisano o razvoju Majka Tajsona. Ima i fotografija, prava čuma.

Gledaš i imaš osećaj da će te pogledom rastrgnuti. - Da.

Petoricu je nokautirao.

Izašao bi mu na megdan za par miliona dolara?

Zar sam ja budala?

Ko plače?

Kad legnem da spavam, doći ćeš? Pročitaćeš mi priču?

Mače, to ćemo kasnije rešiti, važi?

Nataša!

Da? - Odvedi Mašenjku na spavanje. Ja imamo važan razgovor.

Tata je obećao da će doći.

Sve je ubedljivo što kažeš. Ubedljivo.

Daću novac.

A čime ćeš ti odgovoriti? - Svim.

Dobro.

Daćeš mi sav svoj biznis.

Kioske, turističku agenciju, devojke. To je moj uslov.

Slažem se.

Onda, Andrjuša, stavimo sve to na papir. Takva su vremena, reči su postale đubre.

Ti mene znaš. - I ti mene.

Bude li nešto, naći će tvoju mumiju u Africi.

U grobnici nekog trećerazrednog faraona.

Nikolaj Vasiljevič!

Zdravo.

Dobro došli.

Upravo sam krenuo da telefoniram. Da saznam kada vas mogu očekivati.

Zvati iz hola je udobnije i sigurnije nego iz sobe.

Na posao uvek stižem pre vremena.

Navika iz mladosti. Ovde bi bilo dosadno živeti.

Nije prijatno.

Verovatno ste u pravu. Soba je rezervisana. Dođite, pokazaću vam.

Andrej Andrejevič, ovde Gorski.

Došao je.

Dogovoren je sastanak večeras u sobi broj 287.

Gotovo, Jura. Kreni u poteru za novcem.

Komsomolska navika? - Koja?

Novac nosite u kesi?

Tako je zgodnije.

Nadam se da je sve čisto.

Nema ničega što bi me moglo kompromitovati? - Možete biti sigurni.

Biću u tvojoj sobi. Onda ću sići u restoran na večeru i doći ću.

Nemojte žuriti.

Sve kako je dogovoreno. Uzgred, gde je tvoj sobni drug?

Vitek?

Vidi kako je uobražena! Gde žuriš? Svi smo ovde.

Prezrela jagoda je čak slađa. - Pustite me, molim vas. - Miriše kao prava kučka.

Slušaj, ne viči! Ne viči! Niko ti neće pomoći.

Ako se otimaš, unakaziću ti lice, kučko! - Nemojte, molim vas...

Pustite me, molim vas.

U pomoć! - Ti baš hoćeš da ti prerežem grkljan? - U pomoć!

Mirno, mirno... - Hej, polni aktivisti, prestanite to da radite!

Zašto se mešaš...

Pustite me... - Matori jarče... - Kolja!

Pokaži gadu!

Do đavola s njim, pusti ga. Gubimo se odavde!

Kolja...

Koljenka...

Nikolaj Vasiljevič...

Šta ste radili noću na službenim stepenicama?

Šta? Pa vi ste me pozvali.

Ja? Zanimljivo. Kada sam to uradio?

Malopre je pozvao vaš drug.

Jurij. Rekao je da me vi ovde čekate.

Zar vam se nije učinilo čudnim što vas nisam lično pozvao?

I zar vas nije takav predlog začudio? Odavno nisam u tim srećnim godinama,

kada se organizuju sastanci u ulazima.

Iročka, idite kući i spavajte.

Vrata nikome ne otvarajte, telefonu ne prilazite.

Jeste li me razumeli?

Ali... Vi ste stradali zbog mene.

Iročka, niste razumeli. Vi ste stradali zbog mene!

Ruka vam je povređena.

Kako vam mogu pomoći? - Ne možete nikako. - Zašto?

Dajte reč da ćete ujutru, još pre deset sati, otići kući.

U redu je.

Ko li je...

Šta se desilo, Nikolaj Vasiljevič?

Nismo se tako dogovorili.

Plan se menja. Pozvali su Iru i trojica bikova Savickog su je presreli.

Savicki...

Gad.

Vrlo podlo. - Ništa, ništa...

Ovako je čak i bolje. Ne treba nikakve infarkte izmišljati, hitnu zvati...

Ispada da je on sam umesto nas sve uradio. - Da, Gorski.

Sada ću vas odvesti u bolnicu.

Time se pozabavimo kasnije. Sada se pozabavimo poslom. Sutra je igra.

Ona je naša.

Siguran si u to? - Sto posto. Između ostalog, ona ide s nama.

To je tvoja briga. - Nikolaj Vasiljevič, što bi se reklo, propustili ste udarac.

Morate odmah u bolnicu! - Jura, obojica smo propustili udarac.

Imamo malo vremena. Pomozi mi.

Ti si sportista? - Da. - Onda znaš šta treba raditi.

Polako...

Čime su to uradili? - Parčetom cevi. - Liči na prelom.

Potrudite se da ne pomerate ruku. - Dobro.

A sada se pozabavimo poslom. - Nikolaj Vasiljevič, ne možete igrati.

Ruka vam uopšte nije u redu, a sutra će biti još gore.

Tačno.

Zato ćeš igrati ti.

Ja?

Nikolaj Vasiljevič, vas su udarili po ruci, a ne po glavi.

Ja približno znam pravila igre i držao sam par puta tak u rukama.

Ali za jednu noć me igranju bilijara nećete naučiti.

S nekim drugim ne bih ni pokušao. S tobom se može probati, imaš predispoziciju.

Nogom po ušima možeš da udariš. - Rugate se, zar ne?

Na sebe tri dolara ne bih uložio. A ovde je ulog trista hiljada. - U tome je vic!

Koju polovinu od sto pedeset više voliš da vratiš onome ko nas je poslao?

Meni lično je svejedno.

Ja svakako svojih sedamdeset pet vratiti ne mogu.

Ni ja. - U tom slučaju ne padaj u paniku.

Živimo u veku elektronike i automatike. Pokazaću ti nešto.

Smatraj da si imao veliku sreću.

Ovo je profesionalna tajna. - Šta je to?

Aparatura s kojom ne pobeđuje samo slep i paralizovan.

I kako ta aparatura radi? - Vrlo prosto. Vidiš ove kutijice?

One šalju mikrotalasne signale. Zalepe se uz rupe na bilijaru.

A kugle su napunjene kristalnim sredstvom koje reaguje na signal.

Kristale privlači izvor signala.

Razumeš?

Težište kugle se premešta i ona se kreće prema rupi. Treba je samo gurnuti.

A u rupu će sama upasti. - Ali onda će i kugle Savickog takođe upadati u rupe.

Ne, ne, ne... Vidiš ovaj upravljač?

On upravlja izvorom signala. Njime se bilo koji može isključiti.

Ja čak mogu menjati pravac kretanja kugli.

Igraću zajedno s tobom. Upravljač će biti skriven u elektronskoj igrici.

Šta se dešava?

Pijete bez mene?

A šta je to? - Vi sigurno znate, Lilička, da postoji lično oružje.

Ovaj unikatni komplet bilijarskih kugli je moje oružje.

Sutra ćete njima igrati?

Još nisam odlučio. Stvar je u tome što ih čoja otire.

Ma šta kažete? Otiru se?

Da. Otiru se i gube svoj idealni oblik.

Zbog toga...

Igram njima samo izuzetno. - Zar ovo nije izuzetno? Trista hiljada dolara?

Da.

Gospodin Savicki je poznavalac sposoban da ih ceni.

Ali kod nas se nešto promenilo.

Igraće Jura, a njemu ih ne mogu poveriti. - Igraće Jura?

Šta se desilo?

Gospode! Šta vam je s rukom?

Pao sam. Izgubio sam svest. Kad sam se probudio, gips! - Odmah gips?

Ne. Za sada Plejboj.

Elektroničari, pokvarenjaci! Tako ću ih polomiti...

Taj virtuoz klasičnog žanra, u životu više neće prići stolu!

Finiš...

Dođi ovamo. Odmah!

Gotovo.

Sada mu nema spasa.

Čuj, zar ti nije žao tog momka?

Ništa ne steže, ne boli, ne kljuca?

Ni ovde... ni ovde?

Zamisli, ne.

Kurvo!

Tvoja škola. A ja sam dobra učenica.

Da, imaš velike sposobnosti. Lepa žena, bez gluposti u glavi, može mnogo postići.

Idi, otvori. Finiš.

Da... fizičari, hemičari...

Zbog te stvarčice sam mogao ostati bez sto pedeset hiljada... dolara.

Šta ima tamo?

Ne znam, ali može zatrebati.

Andrej, kada pobediš, hajdemo negde.

Gde je čist vazduh, palme, lijane... - Zašto?

Ovde je toplo, udobno...

I vazduh je čist.

Pogledaj samo... koliko je ovde zelenila! - Andrej!

Dobar dan. Izvolite.

Ne brinite.

Ne obraćajte pažnju na mene.

Zdravo, gospodo.

Gospodine Savicki, pokazalo se da ste veoma vidoviti.

Dogodila se neprijatnost koja je mogla da omete naš turnir.

Da vi niste predvideli posebne uslove.

Zaista? A šta se dogodilo?

Ništa naročito.

Okliznuo sam se prilikom tuširanja, pao... i slomio ruku.

Primite moje saučešće.

I šta sad?

Nadam se da ne nameravate odustati... - Dogovor je dogovor!

Ja... nemam nameru da raspravljam o nijansama, pod jednim uslovom.

Predlažem zamenu.

Umesto mene će igrati...

Moj drug Jurij.

Kako to?

Ne znam, ne znam...

Nisam siguran da imam prava da pristanem na zamenu.

Meni je ovo bilo u interesu zato što ćete igrati... vi.

U čemu je razlika, Andrej Andrejevič? Ako tako žele, neka taj naivko igra.

Šta će mi reći kolege?

Reći će da sam narušio kodeks igrajući na veliku sumu s neravnim igračem.

Cenim vašu osetljivost, gospodine Savicki.

Ali ja poveravam igru Juriju.

I ja preuzimam na sebe sve prekore kolega.

Dobro.

Neka presudi Monarh. On je garant našeg duela.

Smem li se složiti s takvom zamenom?

Smatram, ako zamena odgovara gospodinu Gorskom, onda treba da odgovara i vama.

Osim toga, ako vas zanima moje mišljenje...

Mislim da pobeda zasnovana na posebnim uslovima, može izazvati ozbiljnu sumnju.

Ako vi tako smatrate, slažem se sa zamenom.

Izaberite tak, Jurij. - Igraće mojim.

Tak istrljaj.

Razbijajte.

Ne mogu vam dati foru, ali vam zato bez žreba ustupam prednost prvog udarca.

Lilička...

Vidiš kako se kugla vratila nazad?

I namestila za pobedu. To je posebnost.

Ali kada sam govorio o udarcu Lemana...

Zaboravio sam da kažem...

Sva lepota je u tome što dve krajnje kugle...

...upadaju u rupe.

Partija.

Ljilja, obećao sam ti da ćeš videti kako igra Klasik. - Šta?

Klasik? Vi?

Da, ja. A vi ste mislili, ko?

Izvinite što nisam opravdao nade.

Svejedno, ništa nećete dobiti.

Odavde ćete otići bez novca!

Čestitam.

Veoma lepa partija.

Veoma.

A verujte, svašta sam video u svom veku.

Čestitam.

Ne brinite, svoj procenat sam već uzeo.

Treba li vam naša pomoć? - Ne, hvala. Možemo sami.

Onda mi idemo.

Ovo je moj izlaz.

Maestro, ne zaklanjajte pejzaž!

Kod nekih se mogu pojaviti štetne iluzije.

Upozoravam da podjednako dobro pucam i desnom i levom rukom.

Nadam se da je sve jasno? Ako se još neko pomakne... dobiće metak u stomak.

Preporučujem, gospodine Savicki.

Ovu igru možete i vi igrati.

Momci, sve je u redu. Mi prema vama nemamo nikakvih potraživanja.

Onda ćemo mi mirno otići, ne izazivajući jedni druge? - Baš tako.

Jura, idemo!

Hajde, hajde...

Vidiš, Andrjuša, kako do nas brzo stižu vesti.

Porazgovarajmo o tvojim problemima. - Sergej, zašto? Vratiću sav taj novac.

Rastrgnuću na komade... te lopuže!

Jasno.

Ali ti znaš da ja nisam kriminalac, već ozbiljan čovek.

Zato ćeš se, Andrej, sa mnom obračunati ti.

Mislio sam da ne pušiš.

Sportista!

Katkad po neki dim.

Reci mi...

U čemu je smisao tog flastera? - Ovog?

Znali su da je Klasik bio u zatvoru. Zato sam zalepio.

Znaš, uvek sam u životu imao dobre učitelje. Sreća!

Oni su mi objasnili da ovako pohlepne frajere treba kažnjavati.

To je kodeks časti profesionalnog igrača.

Umesto časti izraslo je nešto drugo. - Mi smo takve izbacivali bez padobrana.

Zavrni mi rukav.

VDV. Vojska deda Vasje.

Nikada nisam video da neko tako puca. Samo u bioskopu.

A ja nikada nisam video da neko tako igra.

Klasik!

Gospodo, dobro došli na prvi turnir veterana ruskog bilijara.

Ali pre toga želimo da uručimo malu novčanu pomoć,

ljudima koji su žive legende bilijara...

Našim učiteljima!

Gospodo, čast prvog udarca, kojim se otvara naš turnir,

pripada čoveku koga ovde znaju svi.

Vasji Rezanom!

To je Vasja Rezani. Baš je ostareo.

Jedva vidi.

Imam predlog.

Srpski titl: tplc

SPISAK PREVEDENIH RUSKIH FILMOVA I LINKOVE PREVODA, MOŽETE NAĆI OVDE:

http://kinorusija.bbforum.co/topic36.html

Preuzeto sa www.titlovi.com