Original subtitles

www.titlovi.com

ЉУБАВ ПОД ЗВЕЗДАМА

О, ово никако није добро.

Ем!

Емили!

Још 20 минута!

Где си то нашла, душо?

Превише си мала за мамин накит. Врати то, молим те.

Нећу да је носим, само бих да је имам.

Знам, знам, само... Мало касније, важи?

Извините.

Један, два, три, четири, пет. -Понела си дозволу за излет?

Три, четири, пет.

Знаш да је тата тако почео да прави карте?

Да, као дете сам бројао плоче да видим шта ће ми бити мерило.

Где бисмо почели са картом овог кварта?

Треба наћи средиште. -Да, нешто што се не мења.

Које место би то могло да буде?

Можда она жута зграда? -Супер.

Сад нам требају оријентири.

Можда оне светиљке? -Тако је!

А како да одредимо простор између њих? -Бројимо кораке. -Тако је!

Један, два, три...

Не, чекајте!

Ма, дај!

Спремна за супер дан у школи?

Ћао.

Пет, четири, три, два, један.

Теорија привржености...

Има сличности са концептом трајности објекта.

Ако детету сакријемо лопту иза леђа, оно не зна где је нестала.

Зна само...

Да је нестала и да се више неће вратити.

Док не усвоји трајност објекта, нестанак лопте ће бити трауматичан.

Како је било у школи?

Шта је најбоље што се данас десило? -Ништа.

Добро, а нешто најгоре?

Па, како си, Емили? -Добро.

Ако градиш дворац, требаће ти много веће зидине.

Ове зидине могу да поднесу кишу непријатељских стрела.

Али мораш да кажеш стражарима да пазе на зечеве.

Ове зидине ојачане витамином Д зовем дворац Шаргарепица.

Поједи пилетину, а од соса ћемо да направимо јарак. Важи?

Супер.

Хвала што си дошла.

Ово је слатко, али не уоквирујеш себе, Волте.

Освежавам окружење.

Мачак Бенедикт се сјајно дотерао.

Не може против себе. Камера га воли.

Шта је с твојим радом? -То је то? Нема ћаскања, нема "како си?"

Ма, не, наш однос је одавно превазишао ниво ћаскања.

Занима ме да ли имаш идеје.

Дефиниши "идеју". -Образовање треба да буде средство остварења циља.

Крај се ближи, душо.

Мораш да изабереш тему свог магистарског рада.

Свратила сам у пријатељску посету. -То и јесте то, чврст сам.

Ментори морају да буду такви. -Ви сте ми ментор из енглеског.

А магистрираћу психологију. -А да, то ти је већ трећи избор.

Зашто онда не разговараш о овоме с ментором из психологије?

Јер говори ужасне ствари. Нпр. да морам да изаберем тему.

Волиш дечју психологију, узми нешто из тога. Деца су фасцинантна.

А немаш деце. -Да их имам, шта бих с великом децом као ти,

која не слушају моје савете? -Добро, добро.

Дај све од себе.

Моја рођака предаје четвртацима. Предлажем да се нађеш с њом,

мало посматраш разред и можда ти сине нека идеја.

Или завршим у напетој партији граничара.

Како год окренеш, на добитку си.

Не знам тачно... -Овај? -Да. -Добро.

Добро. -Срећно!

Ћао! Ти си сигурно Бека. -Извините, побегао ми је бус.

Задајте ми нешто да помогнем.

Госпођица или госпођа Годфри? -Зови ме Ејми.

Стриц ми каже да тражиш инспирацију.

Можда. Тема ми је још у фази развоја.

Можда могу да ти будем незванични асистент.

Могу да почнем од посматрања... -Може.

Стварно? Тек тако? Без разговора?

Стриц каже да си његова најбоља студенткиња, а мени треба помоћ.

Може ли од 10 до подне радним даном?

То би било савршено! Хвала.

Онда можеш да почнеш. Играмо се "природног детектива".

Деца морају да препознају и нацртају пет различитих биљака.

Важи! Идем да видим коме треба помоћ. -Супер, хвала.

75, 76, 77, 78, 79, 80,

81, 82, 83, 84... -Шта то радиш?

Не брини, нисам незнанац. Пратња сам на излету.

Правим карту. -Стварно?

Сјајно звучи. Могу да је видим?

Зар нећете да ме терате да правим белешке за задатак?

Супер је што сам одређујеш правила кад одрастеш.

Прво бих да видим твоју карту.

Баш је детаљна! Ови бројеви са стране...

То је у размери? -Хоћете да ми је вратите? Морам да попишем стабла.

Вољно. -86, 87, 88, 89, 90...

Отворено је!

Имамо планове? -Не, али те нисам видела пар дана.

Извини, Амбер. Факс ме притиска.

Капирам, и ја имам посла у студију за јогу.

Али претрпаност је стање ума.

А то ћеш најбоље да избијеш из главе овим макаронима са сиром. -Отмено.

По мамином рецепту за најбоље макароне са сиром на свету.

Ово је нестварно. -То ми је храна за утеху.

А утеха ти треба, с обзиром да си раскинула са Џејкобом.

Како знаш? -Ма дај, прошло је шест месеци.

Толико ти у просеку трају везе. -Ма...

Џејкоб и ја бисмо увек били "Џејкоб и ја".

Никад не бисмо били "ми".

Убила бих за "нас".

Можете да ми помогнете око математике?

Математика ми баш не иде. -За четврти разред је.

И шта с тим?

Зезам се. Да видим шта може да се уради.

Ово чак и знам. Прво мораш да поједноставиш разломак.

Да, тако је.

То је то. -Кели, Кери, Кристен и Алиша су ми најбоље другарице.

Брајан М, Брајан С. и Брајан Д. су најслађи момци.

А Брајан Б. уопште није, мада је и он Брајан.

Џен је најбоља спортисткиња, а Сем има малог јазавичара Орсона.

А Емили? -Од мајчине смрти једва да ишта говори.

Чекај, куда ћеш? Још ти нисам испричала све о свима!

Како си? -Добро.

Знаш шта? То је било глупо питање.

Очекује се да кажеш "добро".

А кад кажеш, и не слушају те.

Кад те неко следећи пут пита како си, реци нешто да се замисли.

Рецимо, ако си тужна, реци: "Ја сам издуван балон."

Ако си срећна, кажеш да си сунчан дан на плажи.

То говори све, постоји ли било шта веселије од тога?

Онај ко те питао како си, замислиће се над одговором

јер ниси рекла "добро", што је било очекивано.

Чуће те на начин на који никад није.

Схваташ?

Ја сам Бека. Мислим да то јуче нисам рекла.

Ћао, Бека. Другачија си.

То је добро? -Да. И много говориш.

Као дете си.

Свиђаш ми се, Емили. Капираш ме. Да будемо другарице?

Може.

Супер.

Како си ми данас, Ем? -Сунчан сам дан на плажи.

Шта си? -Сунчан дан на плажи.

То звучи дивно. Данас је био добар дан?

Имам нову другарицу, Беку. Забавна је.

Дакле, баш добар дан?

Хоћеш да се играш са Беком?

Можда у четвртак? Реци Беки да пита родитеље. -Хвала, тата.

Дакле, деца.

Била си на настави, нешто те је инспирисало?

Није. Али нису они криви. Супер су деца.

Мајку му, уравнотежени су.

Не мора да се заснива на проблему. Можда динамика пријатељства?

Или хијерархија на игралишту, или... Не знам.

Да, можда. Има једна девојчица, Емили Вилијамс. Слама ми срце.

Толико тога је прегурала. Мама јој је преминула.

Пре две године, али види се да је још свеже.

Имате нешто заједничко. -Моја је умрла пре више од две године.

Нисам на то мислио. -Мислим да ту нема о чему да се пише.

Сигурна си? Нема инспирације, идеја? -Не желим тиме да се бавим.

Читала сам часописе испред твог кабинета, опет си објавио рад.

Чланчић о финским коренима језика вилењака у "Господару прстенова".

Колико штреберства... -Зезај ме ти колико хоћеш,

али пишем о стварима које су утицале на мене.

И ти би могла то да покушаш једног дана.

Замрзнута!

Замрзнута!

Дајте, нека ме неко одмрзне!

Емили, дођи да се играш с нама.

Не могу, замрзнута сам!

Хоћеш да се играш са мном у четвртак? Слободно реци "не".

Радо! Била си у Џексоновој посластичарници? -Обожавам је!

И ја. Нађемо се тамо у четири.

Чекај! Прво ме одмрзни!

Дајте!

Ово није поштено!

Хеј!

Осећаш се некад као Сизиф док гура камен?

Нагађам да ти је побегао бус. -Бар сам доследна.

Имам питање о границама. Сећаш се оне девојчице Емили?

Позвала ме на играње. Била је тако слатка, нисам могла да одбијем.

У реду је да се учитељица игра са ученицом?

Шта мислиш, зашто те је питала? -Јер мисли да сам забавна.

Онда то уради. И пожури, сигурно касниш на предавање.

Као што сам рекла: доследна.

Бека је једна од ове две? -Није.

Ено је!

Тата, ово је Бека.

Здраво. Ја сам тата. Емилин тата. Нејт.

Извини, Нејт. -Очекивао си деветогодишњакињу.

Ја сам асистент у Емилином разреду. -Аха, да...

(Ниси ми рекла да ти је другарица мојих година.)

(Ти кажеш да је то само број.)

Који ти је омиљени укус? Мени је чоколада. Или жвака.

Тешко је одлучити. Најбоље да наручимо Лавину и пробамо све.

Лавина је тако велика!

20 куглица. Али ако је поједемо, добијемо капе.

Смем да изјавим да је то лоша идеја? -Али ниси рекао "не".

Зар не?

Једну Лавину, молим. -Опасност од Лавине!

То!

Ово ми је најбољи дан у животу!

Морам да се концентришем ако хоћемо капе.

Знаш шта ће бити ако не добијемо капе? Ништа.

Имаћемо дан без капе, који је једнако забаван,

јер ти за забаву не треба капа. Али глава ти треба. А имамо их три.

Нема бриге. -Чудна си. -Хвала.

Колико си већ асистент? -Од понедељка. За сада је добро.

Да, позив учитељице је племенит. -Не желим да будем учитељица.

Добро, зашто си онда асистент?

Зар то није први корак? -Да, само не за мене, мислим.

Добро би ми дошла помоћ!

Ем, шта је најбоље што ти се данас десило?

Ова Лавина.

А најбоља ствар која није сладолед?

Бека.

Можда не желиш да предајеш, али неко те воли.

Заправо, имам пријатељицу. -Да, тата, другарице смо.

Можда ћу и бити учитељица, ко зна? Видећу кад дипломирам.

Шта завршаваш? -Добро питање. Прво је то била књижевност...

А, то ми је жена дипломирала.

Обожавала је Шекспира. -Има укуса.

"Ништа није ни добро ни зло, мишљење га чини таквим."

То ми се често мота по глави. А каже да не размишљамо толико.

Извини што мељем... Камо среће да и даље тако говоримо.

Задивљен сам, пуна си података.

Имам 30 и још студирам. Размишљање ми је каријера. -То је сасвим у реду.

Реци то мом ментору. -Живот нам намеће тешке изборе.

Боље да се забавимо што више можемо.

Зар не, Ем? Забавимо се што више можемо.

Знаш, тако је тиха да већина не зна како да јој се обрати, али...

Не знам, живне кад је с тобом.

Имаш добро дете.

Само настојим да не поништим све што је њена мама постигла.

Али баш си добар с њом.

Па, никад нисам био на забавнијем игрању.

Често уговараш играње?

Не, ово ми је први пут. -Како онда знаш да је добро?

Мислим да понекад напросто знаш.

Па, професионалац си. У игрању.

Хвала. Морао бих да водим Емили кући, али сјајно се провела.

Е да, оно с француским...

Баш слатко. -Да, мајка јој је била Францускиња.

Хтели смо да научи оба језика, па често користимо француски.

Мислим да би Меги то хтела.

Ем то воли, то је наш тајни језик.

Па... Хвала, Бека.

И други пут.

П-О-М-О-Ћ.

Јој, сад морам брже! Идемо, двоструко брже.

Ем, хоћеш и ти да прескачеш?

Нећеш?

Добро, идемо испочетка.

П-О-М...

Тата! Тата!

У реду је, у реду је, у реду је...

Овде сам. Добро си?

Није те било!

Не... Тата те више неће оставити. Била је то ноћна мора. Добро си.

Нејте. Хеј, здраво.

Бека. -Шта то...

Правим интерактивну карту за сајт. -Могу да ти покажем школу.

Па да, правиш карту, знаш где је шта.

Лупетам, заустави ме. Речи само излазе, немам контролу.

Само испадају.

Зар не касниш? -Зашто мислиш да касним?

Трчала си тако брзо да си још без даха. -А, то.

Не, то ми је само тренинг, имам доста времена.

Било ми је забавно неки дан. -И нама. Емили само о теби прича.

Није била тако полетна од...

Заиста одавно.

Хоћеш да погледаш уметнички павиљон?

Хоћу.

Најгори део студија уметности је анализа.

Уметност треба доживети, не анализирати.

Зар не студираш енглески? -То сам студирала пре уметности.

Проучавање сликања ми није било забавно.

Емили цртање схвата врло озбиљно.

Видим себе у томе, и то ме помало плаши.

Кад ме притисне рок, заборавим да уживам у цртању карата.

Супер, зар не?

Емили види како се уозбиљим, па ме имитира.

Нећу да заборави на забаву, али баш звучим као тата.

Тако и треба да звучи прави тата. -Хвала.

Него, јеси ли студирао карте? Постоји ли то уопште?

Не, географија, али волим уметност.

Као дете сам цртао паралелне свемире лавирината и карата.

Био сам опседнут.

Нисам мислио да ћу од тога живети, али то су биле моје прве карте.

Изгледа да и даље уживаш у томе. -Да, изгледа.

Морам да идем.

Стварно сам каснила кад сам протрчала као лудача. -Па...

Хоћеш сутра на мини-голф?

Емили би волела да те опет види.

Још једно играње? -Да.

Да, свакако. Звучи супер.

Добро.

То ти је пети убачај из првог!

То је то? -Знао сам, чим те је благајник препознао.

Не љути се кад губиш, тата.

Шта може кад је сјајна?

Чујеш? Сјајна сам.

Још могу да се чудесно вратим. -Ма дај.

Потући ћу те затворених очију.

Време да се уозбиљим. -До сада си нас пуштао,

а сад ћеш да подивљаш на 16. рупи? -Могуће.

Можеш ти то, тата! Можеш ти то!

Или не.

Пажљиво...

Видиш је?

Па, добијаш казну јер си је убацио у воду, боље да одмах предаш.

Ја се никад не предајем.

Не могу да ти опишем колико ово користи Емили.

Деца у школи причају о њеној ћутљивости.

Причају или је задиркују?

Знаш каква су деца. Кад нешто не разумеју, могу да буду гадна.

У ствари, не сва.

Почела је да се повлачи кад су њеној мајци открили леукемију.

Имала је шест година. Није схватала, али је знала да је гадно.

То је врло тешко.

После Мегине смрти сам је одвео код психијатра, али није помогло.

Тражио сам друге психијатре, али је престала да прича.

Само се искључила.

Хоћеш наћосе?

Није ми баш тренутак за наћосе.

Тешко ми је да причам о овоме, било би лакше уз звук крцкања чипса.

Онда нека неприкладно крцкање почне.

Највише ме брине што нисам видео да плаче откако је остала без мајке.

Убацила сам из првог на бунару!

Мислиш да би могла опет? Хајде да пробамо заједно!

Госпођице Хауард. Шта је с вашим радом?

Радом? -Да, прошле недеље је требало да предате апстракт.

А, то. Ускоро ће. -Дакле, имате тему?

Не, али на добром сам трагу. Формулишем је.

Формулишете? Сигурни сте да то није француска реч за одлагање?

Јесам. Овај, касним...

Спремна за галактичку забаву?

Зар не можеш с нама, тата?

Већ смо разговарали, радо бих, али имам посла.

Али забавићеш се са Беком, она ти је другарица.

Извини, притиснуо ме рок. Хвала што си ускочила.

Вратићу је за пар сати. Спремна?

Пет, четири, три, два, један.

Зашто Сатурн има прстенове? Можда се дотерао јер је мислио да је ружан.

А Земља је лепа таква каква је. -Стварно то мислиш?

Свакако. Зна се да не ваља претеривати с накитом.

Хајдемо, следећи експонат.

То је нова планета?

Да, али је у другој галаксији, коју Земљани још нису открили.

Супер. Ја цртам галаксију у којој се налази.

Знаш, кад откријеш планету, можеш да јој даш име.

Рецимо... Бектун.

Свиђа ми се. -Или можда Бупитер.

Јединствено име, то ми се свиђа.

Планета Бупитер у галаксији Емдромеда.

Емдромеда? Супер!

Да видимо шта има у "Скривеним чудима". Идем по слушалице.

Ћао. Два, молим.

Хвала.

Хвала. Емили?

Емили!

Емили!

Бека?

Извините, видели сте девојчицу која је била са мном?

Емили?

Да ли је неко видео девојчицу која је била са мном? Ове висине.

Бека!

Бека!

Видели сте девојчицу која је била са мном? Дуга, плава коса?

Морате да је нађете. Помозите ми. Морате да је нађете.

Бека? -Емили!

Бека!

Добро је, ту си. Жао ми је. Добро си?

Нешто ти се десило? -Нисам знала где си.

Извини, душо. Ни ја нисам знала где си ти. Али нашле смо се.

Како се осећаш? -Издувани сам балон.

Много ми је жао.

Добро је? -Јесте, само је исцрпљена.

Остаћеш на кафи? Баш сам је скувао. -Изгубила сам Емили.

Шта? -У планетаријуму.

Ишле смо нешто да видимо, окренем се на секунд, а ње нема и...

На пар минута, ништа лоше се није десило. Сем што сам је изгубила.

Знаш колико пута сам је ја изгубио?

Пет пута. Пет.

Деца одлутају. Мала су, префригана, нестану.

Важно је да си је нашла.

Можда је то превелика одговорност за мене, нисам баш сјајна.

Превише си оштра према себи. Она је добро, ти си добро.

Све је у реду.

Треба да пођем. Лаку ноћ.

Нисам могла да нађем Беку.

Да, рекла ми је.

Али све је у реду. Код куће си,

а Беки је много жао што те је изгубила.

Не волим кад људи нестану.

Ни ја.

Ти нећеш да нестанеш, зар не, тата?

Не, нема шансе.

Ја сам твоја средишња тачка, Ем. Не идем никуда.

Дођи.

Није дечја психологија за мене. Шта ако сам истраумирала Емили?

Претерујеш. -Не, проблеми из тог периода остају за цео живот.

Превише је то притиска, нисам ја за децу. -Престани.

Не дам да одустанеш, завршићеш ту психологију.

Иде ти тај посао, није важно да ли затвараш очи пред тим или не.

Видим то и не дам ти да више бежиш од тога!

Одсад идеш само напред!

Јасно? -Кад си постао тако злочест?

Откад сам упознао тебе. Врло си захтевна.

Касниш на предавање? -Да.

Баш ми је драго што си дошла!

Шта ли си наумила у тржном центру? -Ово је Емилина идеја.

Хоће да те изненади. -Тата, сачекај овде.

Доћи ћемо по тебе кад будемо спремне.

Хоћу да ме нашминкају као принцезу!

Не треба ти то, савршена си каква јеси.

Али стварно то желим! Молим те, молим те!

Премала си да схватиш, али то је производ патријархалног друштва

да би жене биле подређене. -Мама је говорила да смо лепи изнутра,

али да је увек забавно кад угланцаш спољашњост.

Добро. Али зашто ниси хтела да тата уђе?

Нећу то да радим са татом.

Онда је време да заблистамо.

Нисам знала да ће бити овако забавно бити розе принцеза.

Ем, одакле ти то? -Узела сам без питања.

Украла си то овде? -Не.

Из татиног ормана. То је мамина омиљена огрлица.

А, тако...

Каже да сам још мала за њу, али нећу да је изгубим, обећавам.

Рећи ћеш му?

Требало би ти да му кажеш. -Али љутиће се што сам је узела.

Ако си довољно стара да је носиш, можеш и да му кажеш. Слажеш се?

Супер ми је твоја хаљина. -Хвала, и твоја је предивна.

Хвала. Круна ти је од... -Хеј!

Уђи!

Нисам знао да је племство у граду, и то у тржном центру.

Морам нешто да ти покажем.

Узела си ово из мог ормана без питања?

Причали смо о томе, Ем. -Знам, али само сам...

Ем, могу да попричам са твојим татом?

Зар није храбро од ње што ти је рекла?

Нисам родитељ, али тешко је признати да си урадио нешто што није у реду.

Требало би да је питамо зашто је узела.

Некад је важније знати зашто него како. Зар не, Нејте?

Емили, можеш да се вратиш.

Зашто си ово узела? И зашто ме ниси питала?

Хтела сам да те питам, али... Плашила сам се да ћеш одбити и...

Дуго сам размишљала и спремна сам да је носим.

Ем, знај да увек можеш да разговараш са мном.

Немој да те буде страх да питаш било шта.

Мислим да јеси довољно стара да је носиш.

И добро ћеш бринути о њој.

Хвала!

Тачно си знала како ово да решиш.

Како? -Ваљда умем са децом.

Имате посла са много деце на двору?

Можеш да се наклониш, пажу.

Могу Беки да покажем кућу? -Морамо да помогнемо тати.

Само идите, могу ја сам.

У реду.

Овде сликам, ово су моје четкице,

ово је татина соба, а ова је моја! Дођи!

Ово је мој кревет, ово ми је омиљена плишана играчка.

А ово је насликао тата.

А ово је моја библиотека. Хоћеш да позајмиш књигу?

Ово је твоја мама?

Ова ми је омиљена.

Добро си, Ем?

Није требало да питам како си, прерасле смо то досадно питање.

Шта читаш?

А, "Плишани зец".

Сећам се те књиге из детињства.

Могу?

Недеље су пролазиле, зец је био све отрцанији, али дечак га је волео.

Тако га је волео да му је одволео бркове. Розе обруб ушију је посивео,

а браон тачке су избледеле. Почео је и да губи облик.

Једва да је више личио на зеца. Осим за дечака.

Њему је он увек био диван.

Зецу је само то било важно. Није га било брига за друге.

Магија дечје собе га је учинила стварним. Отрцаност тада није важна.

А онда се једног дана дечак разболео.

Лице му се црвенело, говорио је у сну,

а телашце му је било тако вруће да је опекло зеца.

Чудни људи су пролазили кроз собу. Светло је горело целу ноћ.

А плишани зец је лежао тамо,

скривен од погледа, под постељином. Није мрдао.

Бојао се да ће га однети ако га пронађу,

а знао је да је потребан дечаку.

Бека, јеси ли добро?

Мама ми је ово читала кад сам била мала.

Вероватно ме је припремала, а ја нисам схватала...

Остала сам без маме, баш као и ти.

И недостаје ми. Много ми недостаје.

Некад ме погоди кад не очекујем.

И онда се растужим. -Као сад? Тужна си?

Да... Али у реду је бити тужан.

Је ли? -Наравно.

Можеш да позајмиш "Плишаног зеца" ако хоћеш. -Не, нека буде код тебе.

Тако и иначе вечераш? -У последње време, да.

Имам доста посла. Добро, није баш тако, инстант резанци су лоша навика.

Лако је, а то волим.

Знаш шта мислим. Инстант резанци су јефтин оброк.

За викенд идемо у бакину и декину сјајну колибу. -Звучи забавно.

Хајде с нама! Може ли, тата?

Викенд је велика обавеза, Емили.

Бека је рекла да има много посла.

Тако је, то сам рекла.

Али биће тако забавно! Можеш да немаш посла два дана, зар не?

Врло си убедљива.

Добро, ако Бека није презаузета, и више је него добродошла.

То!

Емили је у царству снова. Велики дан.

Било је лепо. -Лепо је коначно разговарати с неким одраслим.

Освежавајуће је. -Ваљда не мислиш на мене, "одрасла" звучи страшно.

Или много радим сам или сам са Ем, па ми је ово... -Лепо?

Да, лепо.

Шта мислиш, колико пута ћемо рећи "лепо"? Бар десетак.

Та колиба... Нећу да вам сметам. -Ма не...

А и родитеље би обрадовало да виде да је Емили добро.

А све то је због тебе.

Ово ми некако делује као судар.

Али није! Очигледно. Мислим... Зашто би био судар?

Ти и ја на судару?

Нисам хтела да кажем да би то било лоше, не би...

Бити с тобом би било...

Лепо? -Лепо, да. Баш тако.

За прве сударе сам профи, они после тога буду зезнути.

Шта буде зезнуто?

С временом схватиш да си у вези, а везе ми баш и не иду.

Обично је мој рок трајања шест месеци.

Зашто?

Не мораш да одговориш.

Мислим да се бојим везивања јер...

Јер је живот непредвидљив. Никад не знаш шта ће да се деси.

Да, али то је мање страшно кад си уз некога кога упознаш.

Рецимо, то што сам ја имао са Меги.

Због тога се све то исплати.

Мислиш да то можеш да имаш и с неким другим?

Искрено, не знам...

Надам се.

Мислим да би желела некога да нађем. -Тата!

У реду је, душо, била је то само ноћна мора. Овде сам.

Жао ми је. -Немој да ти буде.

Морала бих да кренем. Хвала на вечери.

Не желиш ово да чујеш, али мораш. Мораш да почнеш рад, Бека.

Превише си неодлучна. -Почела сам. -Не, таква си откако те знам.

Одабрала сам тему. -Мораш да ода... Шта?

Јеси ли... Одабрала си тему?

О томе како деца подносе тугу, а одрасли не умеју да им помогну.

Замислила сам се над тиме што Емили није плакала.

Колико деце има проблема с емоцијама после трауме?

Морамо да нађемо бољи начин комуникације с њима.

Невероватно је колико се Емили променила,

колико је напредовала, колико се ослободила.

Стварно ми је забавно с њом. -А много се дружиш и са Нејтом...

Одржим инспиративан говор, а ти то извучеш из њега?

Само примећујем. -Мислила сам да ћеш бити срећан због теме.

Јесам, само пази да се превише не увучеш у то.

Нисам се превише приближила. -Мораш да будеш концентрисана на оно битно.

А то је завршавање рада,

дипломирање, а не флертовање с неким кога си тек упознала.

Престани. Да сам мушко, не би ни почео ту реченицу.

Бека! -Флертоваћу с ким хоћу и завршићу рад, уверавам те.

Извини, нисам хтео да имплицирам да ниси професионална.

Ниси имплицирао, рекао си.

У праву си. То није било потребно.

Само желим да успеш. У свему. Само то.

Знам. У реду је, не љутим се.

Много.

Морам да пишем семинарски рад. Зваћу те за пет дана. -Добро.

Баш сам причала о теби. Мислим, мислила сам на тебе. Шта?

Хало. Здраво, Нејте.

Здраво, Бека. -Здраво, Нејте. То сам већ рекла...

Реци још једном ако хоћеш. -Трећи пут би већ било чудно.

Емили је на почетку рекла да си чудна.

Била је у праву. Како је Ем?

Кад смо дошли кући, обукла је принцезину хаљину.

Било јој је лепо кад си дошла. -И мени је.

То ме је подсетило да ти је овде остала јакна.

Ако хоћеш, могу да ти је добацим, ако ти затреба...

Мислиш да ће ми требати? -Нећу да будеш без јакне ако захлади.

Тачно. Донеси је, а ја ћу да спремим вечеру за сат времена.

У реду, супер звучи. Видимо се.

Позвала сам Нејта. Шта није у реду са мном?

Какав неред! Мислиће да сам сва смушена! Катастрофа!

Смири се, ово је супер! -Рекла сам му и да ћу да кувам. -Не знаш да куваш.

Понео ме је тренутак, излетело ми је.

У реду је, можеш ти то. Само да питам...

Зашто ти је сад одједном стало како изгледа стан?

Он није момак, него мушкарац. Треба му права жена, која кува.

Зашто још не кувам?

Притом сам мислила: зашто ти још не куваш? Дај...

Тачно на време, баш ми је постајало хладно.

Знам да је хитна ситуација с јакном, па...

Изволи. -Хвала.

Сјајно изгледа. Сама си то спремила?

Можда ми је комшиница помогла. Притом мислим, припремила све.

Али судови су моји.

Избор судова је најважнији део доброг оброка.

Уочио си да само једемо кад смо заједно? Као у филму Џулије Чајлд.

Радила би са мном нешто друго? -Добро питање.

Мислим... Могли бисмо у биоскоп.

Наравно, не вечерас, али можемо нешто да испланирамо...

Да, то би било добро. -Да.

Кажеш да хоћеш нешто да испланирамо?

Апсолутно, да.

Добро.

Осећаш се некад као да си се заглавила?

Као да видиш да можеш напред, али не знаш како да учиниш први корак?

Свакога дана. -И ја. -Стварно?

Мислила сам да ће картографу то бити лако.

Зар то није поента карата? Мапирање непознатог?

Без проблема направим карту за другог. Али не и за себе.

Јер си усред ње. Мораш да изађеш да би схватио куда желиш да идеш.

Можда си у праву. Предуго тапкам у месту.

А изгледа и ти.

На неки начин.

Морам да кренем и пошаљем дадиљу кући.

Аха, да... Наравно.

Па... Поздрави ми Емили. -Хоћу.

Ишо медо у дућан, није реко добар дан,

него рече добро вече, поклони се, па утече.

Један, два, три, четири. Ко је следећи?

Ем, хоћеш ти? -Хајде, Ем.

Ишо медо у дућан, није реко добар дан, него...

Била си добра, трудила си се. -Могу у учионицу да цртам?

Нећеш да пробаш поново? У реду.

Видимо се после школе, па идемо у твоју колибу.

Ћао!

Долази овамо!

Бако! -Недостајала си ми!

Здраво. -Здраво. Како сте ви? -Супер. -Лепо је видети вас.

Бека, ово су моји родитељи Чак и Еси. -Ма, зови нас бака и деда.

То смо постали кад се мала родила.

А од свих надимака које сам имала, бака ми је далеко најдражи.

Дај да ти помогнем. -У реду је, могу ја сама.

Неко ко тако усрећује моју Емили неће да носи торбе.

Дођи. Која ти је најдража игра у картама?

Уме да буде хладно, али имам џемпере.

Алергична си на нешто? Ја сам на све.

Свеже исцеђен. -Хвала. -Нема на чему.

Емили! -Да? -Испекла сам ти омиљене колаче, узми један пре вечере.

То! -Хајде.

Бека, уђи, седи.

Одакле си? Блиска си са својима?

Може ли да се смести пре испитивања, мама?

Не задиркуј маму. -Не сметају ми питања.

Рођена сам у Лос Анђелесу, подигли су ме деда и бака.

У Сан Франциско сам дошла да студирам. -А родитељи?

Тате никад није било, мама је преминула кад сам имала седам.

Жао нам је, Бека.

Бека, хоћеш да видиш друштвене игре? Бака и дека имају све!

И хоћеш вечерас да гледамо звезде падалице? Овде их је много више.

То ме баш занима.

Бако, знаш да у ведрој ноћи може да се види и до 10.000 звезда

и пет најсјајнијих планета? Сјајно, зар не?

Да. -То смо научили у планетаријуму.

Задивљена сам!

Забавно.

Емили је много причљивија. -Живне уз Беку.

Први пут после Мегине смрти мислим да ће Емили бити добро.

Да. И ја тако мислим. -Хвала.

А ти ћеш бити овде.

Не смета ти што сам у твојој соби? -Давно сам прерастао овај кревет.

Као тинејџери смо имали исти укус. Гарп је сјајан.

Али Овен Мини је био најбољи. -Јасно.

Хоћу нешто да ти покажем.

Да.

Ово ми је једна од првих мапа.

А, лавиринти о којима си причао.

Стварно опсесивно. -Али можда не нађеш излаз.

Лавиринти из тог доба су углавном били ћорсокаци.

Чак и без излаза су дивни.

Двојка? -Немам, вуци. -Добро.

Хеј, идемо мало да прошетамо после вечере.

Вратићемо се до девет да гледамо звезде.

Шта ако не буде звезда падалица?

Гледаћемо сазвежђа. Наћи ћемо нека добра, обећавам.

Ти си на реду. -Имаш десетке? -Немам. Вуци.

Зашто би пират дошао овамо да закопа благо?

Не кажем да је логично. Био сам дете.

Тек сам са Емили схватио колико је дечја логика јединствена.

Изгледа да си био драго дете.

Али никакво благо нисам нашао.

Шта хоћеш да кажеш? Желиш да наставиш да га тражиш?

Нећеш ме пустити на миру, а? -Хоћу и ја део тог блага.

А део иде и Емили, поделићемо га на троје.

Показаћу ти нешто.

Дивно је.

Лепо, зар не?

Баш добро, а?

Ти си на реду.

Јасно ти је зашто сам толико времена провео овде.

Погледај.

Дивно је.

Стварно јесте.

Ово је много боље од оног пољупца у уво.

Само морам да пазим да све иде полако.

Нећу да збуним Емили.

Па, ако... -Колико смо већ овде?

Мислим да је око 21.30. -Морамо да гледамо звезде, касним!

Много ми је жао, Ем. Изгубила сам појам о времену.

Хајдемо. -Твој отац и ја смо разговарали. -Ја сам крив.

Обоје смо криви. Требало нам је мало времена за одрасле.

Она је моја другарица, тата.

Идем да разговарам с њом.

Не, на мене је љута. Баш сам идиот.

Како то мислиш? -С тобом јој је ишло супер,

мислио сам да јој неће сметати.

Не смем тако да размишљам. Нисам сам, она је са мном.

Можда неко време не би требало да се виђамо.

Ем ти је број један.

Иди да видиш како је.

Спремна за супер дан у школи?

Хоћеш да причамо о ономе што се десило у колиби? -Не.

Хоћеш да се играмо ледене бабе, Ем? -Не, хвала.

Одустајеш тек тако?

Мислио сам да имамо други стомак за десерт.

То имају краве, ми нисмо краве. -Тачно.

Добро, предајем се. Лавина ме је поразила.

Недостаје ти и даље?

Твоја мама?

Сваког дана. -И мени.

Некад заборавим да је нема, па ме заболи кад се сетим.

Заувек је у нашим срцима. Знаш то, зар не?

Недостаје ми и Бека. -Не љутиш се и даље због гледања звезда?

Рекла је да јој је жао.

И мени је жао. У праву си, Бека је твоја другарица

и знам колико ти је драга. -И теби је драга. -Јесте.

Може обома да нам буде другарица. -То би хтела?

Може да дође сутра после школе? Хоћеш да је зовеш?

Сад? Наравно.

Позваћу је сутра на вечеру.

Хоћу да се искупим за пропуштено гледање звезда.

Нашла сам звезде у твојој соби. Можеш да отвориш очи.

Ништа не видим.

То што их не видиш не значи да нису ту.

Ово је дивно!

Кад одеш на спавање и кад ти буде недостајала мама,

замисли како ти се смеши са ових звезда.

Јер, она те увек чува, чак и ако је не видиш.

Хвала, Бека. -Онда је све у реду?

(У реду је, можеш да ожениш Беку.)

(Нисмо још дошли до тога, али хвала.)

Хеј. -Пошто имам ћеркину дозволу, званично те зовем да изађемо.

Успут, Нејт је. -Да, а мене као зове гомила типова.

Паметна си, забавна и лепа, студенти сигурно чекају у реду.

Довољно сам излазила с њима да знам да ми их је доста.

Нећеш на журку братства Пи Бета Капа Гама Сигма Делта Омега?

То су сва грчка слова која знаш? -У принципу, да.

Нејте, радо бих изашла с тобом вечерас, али... -Не, без "али".

Реци "да". "Али" ми је најомраженија реч.

Да.

Супер, одлично. Покупићу те у осам.

Изгледаш као неки тата.

Изгледаш као мој директор.

Буди добра према дадиљи. -Хоћу.

И? -Супер. Откачено, а истовремено елегантно,

секси и респектабилно, заводљиво и откачено.

Знам, двапут сам рекла откачено, али тако је. -Добро.

То може да прође. -Већ сте два пута изашли, чему нервоза?

Не знам. Упознала сам његове, његова ћерка ме воли...

Ваљда то сад већ нешто значи.

Не могу да верујем да хоћеш реванш.

Зезнула си ме, нисам знао да си професионалка.

Изједначићемо снаге. Кажеш да би ме потукла везаних очију.

Према томе...

Добро, може.

Стави ми повез.

У реду.

Прејако? -Не, добро је.

У реду. -Добро, ништа не видиш? -Не. -Добро.

Хајдемо.

Окрени палицу. -Спремно? -Јесте.

Зезаш ме! Ово није истина!

Шта је било? -Убацила си испрве с повезом!

Ово је била твоја идеја. -Ма...

Покушаваш да ме казниш? -То ти се свиђа. -Добро.

Само немој да упаднем у воду. -Ништа не обећавам.

Па, идемо...

Не касните на предавање, и то трећи пут ове недеље.

Ово је сигурно назнака краја. -Тако је.

Потврда ваших сулудих метода подучавања.

Поправили сте се у улизивању. -Није улизивање ако је истина. -Можда.

Драго ми је што се трудите јер...

Боље да не завршим мисао, да вам не уђе у главу.

Рескирајте. Завршите мисао.

Кад се трудите, један сте од најсјајнијих студената.

Драго ми је да видим да сте озбиљни.

Вратите се послу.

Надам се да ће ти дан бити добар. -Добро, тата. -Хајде, ћао.

Пет, четири, три, два, један.

А, бе, це, де, мачка преде, а миш мота око плота...

Ем, време је за крпе.

Хајде да обучеш пиџаму.

Али баш се лепо забављам! Могу да останем мало дуже?

То сам ти рекао пре пола сата. Сад је стварно време.

Лепо је дружити се с вама.

Да, као да смо...

Хтео бих да попричамо о нечему.

Рекла си да ти је рок трајања веза шест месеци.

Да, то сам рекла. -Јасно, разумем.

Али свиђаш ми се, Бека. -И ти мени.

Само ме плаши твој рок трајања.

Јер не могу да наставим ако би могла да збришеш за пола године.

Мислим, нећу да ти правим притисак, али ово је веће од нас.

Морам да мислим на Емили.

Реци ми ако мислиш да би могла да збришеш за пола године.

Хоћеш да ме ушушкаш, Бека?

Наставићемо, хајде.

"Психолошки ефекти губитка родитеља"

Ево, ушушкана. Удобно ти је?

А теби? -Па, јесте.

Ти си ми најбоља другарица, Бека. -И ти мени, мала.

Помери се мало.

Размишљала сам о ономе... -Шта је ово?

Користила си Емили.

Свела си је на научне изразе и психолошко тркељање.

Не, не разумеш... -Психолошки ефекти губитка родитеља.

Емили ти је све време само предмет истраживања?

Не, не разумеш, никад је не бих повредила.

Прочитај остатак... -Довољно сам прочитао!

Нејте... -Лагати мене је једно, али лагала си Емили!

То је оно што боли. -Објаснићу ти... -Не занима ме!

Остави мене и моју ћерку на миру. -Не, желим ово, желим нас, све ово.

Нећу да збришем. -Како да ти верујем кад ми ово пишеш иза леђа,

иза леђа... Моје ћерке?

Молим те.

Чула си да се свађамо?

Зашто си љут на Беку?

Јер сам сазнао да...

Ем, она је нешто као доктор...

Хтела је да ти помогне и то је добро...

Али о неким стварима није рекла истину.

Много ми је жао, Ем.

Све сам упропастила.

Сигурно није баш тако...

Не, тако је...

Коначно нађем нешто до чега ми је заиста стало и упропастим то.

Све ја упропастим, Амбер.

Недеље су пролазиле, зец је био све отрцанији,

али дечак га је волео. Тако га је волео да му је одволео бркове.

Розе обруб ушију је посивео, а браон тачке су избледеле.

Извини, нисам хтео да те узнемирим, Ем.

У реду је бити тужан.

Могу сад да будем сама, молим те?

Не могу да разговарам, Амбер, доста ми је.

Провала је кривично дело.

Твоја пријатељица Амбер ме је пустила.

Нисам сад за ово.

Прочитао сам твој рад, Бека. Бриљантан је!

Све ћеш да одуваш с том презентацијом.

Нећу. Одустајем.

Не, нећу то да дозволим.

Не зависи од тебе. -Је ли?

Био сам уз тебе кад си апсолвирала енглески,

кад си завршила уметност и све то. Гледао сам како се проналазиш

радећи с овом девојчицом.

Вараш се, само сам све повредила. -Не.

Ово је оно чиме треба да се бавиш у животу, Бека.

У овоме ћеш да оставиш траг.

Сад мораш да одрастеш и постанеш оно што би требало да будеш:

особа која већ јеси.

Нејт мисли да сам проучавала Емили.

И сад ме мрзи. -Свашта си ти, Бека, али ниси кукавица.

Марк Твен је рекао да је храброст деловање упркос страху.

Или тако нешто.

Врло се поносим твојим радом.

И поносим се тобом.

Треба и ти да будеш поносна.

Радујем се твојој презентацији, Бека.

Обећај ми да ћеш бар размислити о томе.

Господине Вилијамсе!

Ја сам Волт Годфри.

Годфри? -Моја рођака Ејми је Емилина учитељица,

а ја сам Бекин ментор.

Не занима ме шта имате да кажете.

Мислим да сте све погрешно схватили.

Треба Беки да пружите прилику да објасни.

Не желим објашњења. -Мислим да желите.

Јер ћерку волите највише на свету,

а Бека је помогла Емили и Емили Беки више него што и слутите.

Бека сутра пред комисијом излаже оно што је научила,

мислим да би требало да је саслушате.

И требало би да поведете Емили.

Видите ово? То је нацртала ваша ћерка.

Не зато што су то тражили од ње, него зато што је то хтела.

Било ми је драго. Имате дивну башту.

Хвала што сте дошли. Тема рада су психолошки ефекти губитка родитеља.

Девојчица је после губитка мајке престала да говори и искључила се.

Концепт губитка је знатно сложенији него што звучи.

Губите кључеве, новац, али не и људе.

Смрт тако звучи потпуно тривијално.

Није лако говорити о томе, поготово кад сте деветогодишњакиња

која не жели да прихвати нешто тако коначно.

Девојчица коју...

Девојчица коју...

Настави. -Девојчица коју сам проучавала у раду сам ја.

Никад нисам преболела мајчину смрт.

Никад нисам одрасла.

Увек сам мислила да одрасти значи прећи преко тога,

а никад то нисам могла.

Па сам се усмерила на забаву.

А кад је тако, никад ништа не довршите

и после неког времена вам се чини да вам живот промиче.

А онда сам упознала своју другарицу Емили. И она је изгубила маму.

Пролази неке ствари које сам и ја пролазила у њеним годинама.

Али има систем подршке који ја нисам имала.

Окружена је људима који је воле, што јој не олакшава путовање,

али ми је наше пријатељство показало да ће она све ово издржати.

Подучила сам је забави, а, иронично, она је мене научила да одрастем.

Јер је са девет година мудрија него што сам ја икада била.

При одрастању мораш да научиш и како да бринеш о себи.

А сад знам како то да радим.

Извињавам се! Можемо да постављамо питања?

Питања су обично на крају, али изволи.

Недостајеш ми, ти си ми најбоља другарица.

Хтела сам да питам можемо ли опет да идемо на играње.

Можемо да се играмо колико хоћеш, ако твом тати не смета.

Мени не смета.

Недостајао си ми.

И ти мени.

Поносим се тобом, мала. Стварно можеш да одахнеш.

Ћао. -Најбоља одбрана рада свих времена!

Видимо се касније. -Видимо се.

Па? -Ако желимо да ово успе, морамо да будемо потпуно искрени,

а ја морам још нешто да признам.

(Говорим француски.) И то врло течно.

Разумела сам кад сте причали о мени и то ми је било слатко.

Требало је да знам да си дипломирала и француски. -Па, нисам.

Ишла сам на предавања. -Била си супер! -Мислиш?

Хоће ли неко да се игра?

Сладолед?

Може. -То!

Обрада: нидзеси и НиколаЈе

Preuzeto sa www.titlovi.com