Original subtitles

Zaslepljujuća je bila ulica u kojoj sam živeo.

Svaki put kad se vratim u svoj stari komšiluk na Monmartru, gde sam rođen...

...zasljepljujuće kažem, jer sve moje sećanja su ona na sunce.

Imam osećaj da je uvek bilo sunčano kad sam bio mali.

Možda zato što sam uvijek bio sretan.

Sve što sam želeo je da se igram i zbijam šale...

ili se igraj-tuči sa mojim prijateljima Rue Bachelet, ulica u kojoj sam živio.

Bio sam malo ježevnik. Dakle evo me, Robert Sabatier,

Olivier ako želiš. Sada sam hodam do moje stare škole.

Moja škola... kako glupo, imam osećaj čudo će se dogoditi.

Transformišem se u mlađeg Olivijea i ponovo ću proživeti celo svoje srećno dečaštvo.

Pa, ne uvek srećna, Nisam imao pojma šta me čeka.

Hej dušo, možeš li mi pozajmiti svoju kredu?

Hajde da ponovo proživimo Olivijeovu priču, što je moja priča...

Niko ne traži...

Anatole...

i Grain de Sel...

i Grain de Sel...

su...

oboje...

Pa, imaš muda, Chéteauneuf.

Oboje ste dobri ni za šta.

- Uplašen si, zar ne? - Tako je. Imaš malo živaca!

Ne plašiš me ni malo. Želite li znati šta ste?

Zapisujem: riffraff.

- Šta to znači? - Ne znam,

ali to mora da je uvreda.

Chêteauneuf Olivier Sabatier... Ovo ćete skupo platiti.

Upomoć!

Gotovi ste, Chêteauneuf!

Sranje!

- Zaključano je! - Idi za njim, ne može da pobegne!

Uhvatite ga, uhvatite ga!

Zaista to tražiš, Chéteauneuf.

- Gomila gubitnika! - Kopile!

Otvori vrata!

Dakle, moj prevara, pokušaj da se izvučeš iz ovoga!

- Monsieur Ernest. - Olivije, šta radiš ovde?

Došao sam da te upozorim, jer Grain de Sel i Anatole...

ušuljao se u tvoj podrum da ukradem malo vina.

Pa, uskoro će saznati ko su baveći se. Hvala ti, Olivier.

- Erneste, počasti ga limunadom. - Dolazim gore.

- Dobar dan, Ernest. - Kako si?

Veoma dobro!

Zar vi niste Monsieur Bougras?

ja ću reći. Uganuo sam leđa radeći na nekom bezvrednom djelu.

Hvala, Ernest

Imam malo voća i povrća za tebe. Mogu da ih donesem u tvoj stan.

Pa, možeš ih dovesti ja sutra. Večeras sam...

dobivanje pljuska. I nadamo se u dobrom društvu.

- Ako te ponovo uhvatim, predaću te. - Nismo uradili ništa loše, gospodine!

To mi nije rekao Olivier. Izađi i nikad se ne vraćaj!

- Još nisi završio sa mnom, Chéteauneuf! - Naravno, naravno...

Kući sam!

- Olivier, rekao sam ti da dođeš pravo kući poslije škole. Znao si da želim da izađem.

Potpuno sam zaboravio. Gdje ideš?

U bolnicu u Salp�tri�reu. U posjeti prijatelju.

Da li je poznajem?

Ne, nisam je dugo video. Dođi, pripremio sam ti ručak.

Napravila sam ti quiche. Tu su šunka i sir.

Ako se ne vratim kad se ti vratis u skolu, ostavi ključeve gospođi Hacque.

Razumeo.

Ah, skoro sam zaboravio. Donesi ovo knjiga nazad na Madame Michon.

Nisam iznenađen, ona to nikad ne isplati.

Trebao bi biti oprezniji. Ne možeš odajte priznanje svima.

U pravu si, ljubavi. Ali šta da radim. Slom pogađa sve, a mi smo trgovci.

- Ok vidimo se kasnije. - Vidimo se kasnije, mama.

- Ah! Dobro jutro, gospođice Mado. - Dobar dan, Olivier.

- Tvoja mama nije ovde? - Ne, morala je obaviti posao.

Oh dobro. Molim te daj joj ovu čarapu koju sam popravio.

- U redu, vrlo dobro. - Šta zaboravljam...

- Ah da! Malo čipke sa kalema. - Ekstra mekan?

Da, to je to.

- Koji? - Pretvaraš se u dobrog prodavača.

Zaista mogu da se držim, zar ne?

- Mislim da bi ovaj trebao. - Veoma dobro.

- Koliko trebaš? - 1,50 metara

1,50 metara...

Dobar dan, Olivier. Dobar dan.

- Je li tvoja mama unutra? - Ne.

Čudno, pitala me je svratiti. Evo, vidite ovo?

- Ne. - Mislio sam da ti se ovo sviđa.

Pa, ne više!

Slušaj, reci mami da sam svratio.

Samo joj reci da hoću pojavi se na našem randevuu.

Dobar dan, gospođice.

Ne mogu podnijeti tog tipa.

- Jedan od obožavatelja tvoje mame? - On laže. Ona ne mari za njega.

- Ona nikoga ne očekuje kada držim radnju. - Naravno, Olivije.

Ali tvoja mama je još mlada. To je normalno da s vremena na vreme vidi muškarce.

Ali zašto? Sretni smo zajedno.

Slažem se s tobom. Tvoja mama te voli.

Ako vidi druge muškarce, to se ne mijenja na bilo koji način ljubav koju ima za tebe.

- Ti razumijes? - Ne.

Kako da objasnim? Koja je tvoja omiljena hrana?

- Puding od šljiva. - Dobro, pa...

Tvoja mama, kada izlazi sa muškarcima, malo je kao ti sa svojim pudingom od šljiva.

To joj pričinjava malo zadovoljstva. Ali joj se i dalje najviše sviđaš.

Ne želim da izlazi sa muškarcima, to je sve.

Gospodaru, mislim da ste ljubomorni! Vi znam Olivijea, ponekad majke,

kada otac umre, ponovo se vjenčaju, pogotovo ako su lijepe kao tvoja majka.

Ti si prelepa... a ipak nisi oženjen.

Za mene je drugačije.

- Ah, dobro jutro, gospođice. - Dobro jutro, doktore.

- Mogu li razgovarati sa tvojom majkom? - Ne, ona nije ovde.

- A gde je ona? - U bolnici.

- U Salp�tri�reu? - Da, otišla je u posetu prijateljici. Kako si znao?

On je najgori od svih. Prestar je za majku.

Ne stavljajte mi riječi u usta, madame. Tražili ste da vam kažem istinu. Ja sam uradio.

Ali Monsieur Gringalet je bio vrlo jasan.

Svojim studijama patologije, dijagnostike i posebno njegova predviđanja, to je delikatna stvar.

Pa, siguran si da bih mogao biti podložan aneurizmu?

- Da. - I to bi se moglo dogoditi bilo kada?

Da, apsolutno. Ali kada a koliko ozbiljno ne mogu reći.

- Dakle, kažeš, sve što mi preostaje je nada. - Pusti me da prođem!

sta se desava?

Ja sam doktor Leman, praktičar ove žene.

- Šta radiš ovde, Rene? - Šta si joj rekao?

šta si krio od mene, Rene... da sam izgubljen.

Ne, nije istina. Virginie.

Nisi imao pravo da joj to kažeš.

Moj dragi kolega, oduvek sam bio direktno sa mojim pacijentima kada je to potrebno.

Nisam samo njen doktor nego i ja prijatelj. Veoma blizak prijatelj.

Ja ću se pobrinuti za nju. I nije moram znati. Traumatizirao si je!

Ne treba mi tvoj savet. Ja sam profesor medicine i tačno znam šta da radim.

Virdžinija...

- Ne veruj ni reči. - Oh, molim te! Nema više laži između nas.

Ali zašto ste ga konsultovali? Zašto?

Za Olivierovo dobro. Morao sam da znam. I od tada nisi bio u stanju da mi kažeš istinu.

Znam da nije lako biti oboje doktor i ljubavnik.

Ali ništa nije izgubljeno, Virginie. Možete živjeti godinama i godinama.

Nije baš njegovo gledište.

Imaš poverenja u mene, zar ne?

Virginie... Želim da se udaš za mene.

Misliš li da bih te zaprosio? da sam znao da se nećeš izvući?

Ne znam da li je to istina ili nije Rene, ali...

hvala što si mi rekao.

Ali naravno, istina je.

Ako prestaneš da radiš, ako dođeš da živiš sa mnom...

sve što ćete morati je da se odmorite. Vidjet ćeš, dobro ću se brinuti za tebe.

- I Olivier takođe? - Da, i Olivier. Kao da mi je sin.

- Čak i ako mi se nešto desi? - Imaš moju reč.

Usvojit ću dječaka i odgojiti ga kao svog.

Ne znam više šta da mislim.

Sviđaš mi se, Rene.

To je sve što tražim.

Ako ste dorasli, dođite večeras i razgovaraćemo o tome.

Državna škola za dječake

Slušajte pažljivo, djeco. Cijelo ovo područje obojeno je u ružičasto i

Madagaskar je dio francuskog kolonijalnog carstva.

Sad ko može da mi kaže koliko stanovnika nalaze se u francuskoj zapadnoj Africi?

Chêteauneuf.

- 4 miliona, 700 hiljada. - 4 miliona, 700 hiljada!

Trebao bi misliti svojom glavom, umjesto ponavljanje gluposti od svojih drugova iz razreda.

Upravo ste mi dali teritorijalno područje, a ne stanovništvo!

Ah, misliš da je to smešno, a? Gomila glupana!

Za tebe, francuski kolonijal Imperija je smiješna stvar.

Predavao sam studentima u Indokini.

I da ti kažem. Znali su više o vlastitoj zemlji nego vi.

Uz malo sreće, možda i jeste još jedna njegova čarolija sećanja...

Želite li nam se pridružiti? Idemo igrati fudbal ispred Transata.

Ne. Čekam Davida. idem da radim domaću kod njega.

Pa, ti i David ste pravi drugari, zar ne. Nadam se da ćeš pišati na njega zbog mene.

- Začepi se, derište. - Chêteauneuf!

- Chêteauneuf, kakvo lijepo iznenađenje. - Rekao sam ti da ću te stići.

Znaš šta radimo sa stolicom golubovi? Reci da ti je žao.

- Reci da ti je žao. - Ostavi ga na miru, Anatole.

- Zašto bih? - Zbog njegove majke.

- Šta je sa mojom majkom? - Njeno vreme je isteklo, tvoja mama.

- Ti si lažov! - Uopšte ne lažem.

- Čuo sam da joj je dr. Lehman rekao istinu. - Lažljivce!

Tvoja mama ga redovno viđa, zar ne? Pa, to više nije tajna.

Ti si samo lažljivo kopile!

Sačekaj i vidi. Tvoja mama će uskoro otići na zapad.

- Hajde da vidimo to tvoje lepo lice. - Ostavi me na miru. Udariću te.

Oh ti mali kretenu. Zaista to tražiš.

- Prestani, prestani! - Gledaj svoja posla, Zober.

Vau, vau! Hajde djeco. Idite kući, svi.

Nemaš ništa bolje da radiš? Hrpa imbecila.

- Za ovo ćete odgovarati, Chéteauneuf. - Ponavljaš se!

Čuvaj se, Olivier.

Čuvaj se.

Hvala Vam gospodine.

Kako je znao moje ime?

- Ne znam. Nikad ga nisi video? - Ne, ja bih zapamtio jednorukog čoveka.

- Pogledaj svoje pantalone. - Oh, sranje!

- Mama kaže da moraju trajati do Božića. - Dođi kod mene, tata će to zakrpiti.

- Je li tvoj stari sada kod kuće? - Da, i kako stvari stoje, nije previše zauzet.

Kako otac tako i sin, kažu. Pitam se u koju liniju posla ćeš se upustiti.

- Ovo je čista vuna? - Da, čista djevičanska vuna.

- I ovaj takođe. - Da, lepa tkanina. Ovaj je poseban.

Jutros sam ga pokupio samo za tebe.

Pa, onda ću malo razmisliti.

U svakom slučaju, to ne bi bilo za sada, mozda za sledece leto.

- Zbogom, g. Zober. - Zbogom, g. Turgan. I hvala ti.

Dakle, Isaac.

Koju je gospodin Turgan izabrao?

- Ništa. - Stvarno?

Kaže da mu ne treba odelo sada, možda sledećeg leta.

- Ali rekao je... - Da, sudar je i za njega napor.

Sada, sada... moramo pokazati malo hrabrosti.

Idem kod Kulpaskyja.

Hrabrost ne puni tanjire.

Možemo dobiti kredit od Kulpasky, on nas neće odbiti.

Jednog dana nam niko neće odati priznanje, Isaac.

I šta onda, kako ćemo proći?

Esther, primio sam pismo od mog ujak, onaj koji živi u Americi.

- I? - Pa, ponudio mi je da radim s njim.

U New Yorku mu ide sasvim dobro.

- I šta ćeš mu reći? - Da prihvatimo njegovu ponudu, naravno.

Nemoj mi reći da moramo opet otići!

zdravo majko, zdravo tata, shalom. Doveo sam Olivijea.

- Zdravo gospođo, zdravo gospodine. - Zdravo Olivije.

- Monsieur Zober? - Oh...

- Kako si dobio tu suzu, Olivije? - Igranje fudbala.

Fudbal? Siguran si da to nije bilo tokom tuče?

Možeš li to zašiti nazad, tata? Inače će biti u nevolji.

U redu, uradiću to ručno. Daj mi svoj pantalone Olivier, to će trajati 5 minuta.

Hvala, monsieur Zober.

Tamo. Odvedi Olivijea u svoju sobu, a ja ću ti donijeti užinu.

Ispričaj joj priču od drugog dan. Šta je bilo opet?

- Scena iz Orfeja? - Da, to je to.

- Prioriteti, Davide. Prvo domaci. - Da, oče.

Pogledaj svog muža, Esther, ja sam krojač koji nikad ne pravi odijelo, samo preinake.

Znam Isaaca, znam.

Ali razmislite o Davidu.

Kakvu će tugu osjećati ako odemo opet. Tako je vezan za svog prijatelja.

- Kako je Orfej uspeo da uđe u Podzemlje? - Pa, očarao je bogove svojom muzikom.

Evo vas, djeco, vaše čokoladno mlijeko. Popijte dok je vruće.

- Vaše pantalone će biti spremne za 10 minuta. - Hvala, madame Zober.

- I konačno ju je pronašao, Euridika? - Da uradio je.

Ali sada ga je morala pratiti do Gornji svijet, a da ga nikad nisam vidio.

- Ako ne... - Ako ne, morala je da se vrati u Podzemlje.

Skoro su stigli do vrha i Orfeja okrenuo se da vidi da li je Euridika još tamo.

- Ali ona je nestala. - Nestao?

Da, nestao, kao od vradžbine. Ona je zauvek izgubljen u Carstvu mrtvih.

- To je tako lepo. - Da, ali tragično tužno.

- A ti, da li bi otišao u Carstvo mrtvih? - Hm, ne znam. Ova priča je samo legenda.

Što se mene tiče, znam dvoje ljudi za koje Ja bih otišao u pakao: moja majka... i ti.

- Virdžinija. - Da.

Ovi su upravo stigli. Oni su za vas.

- Crvene ruže znače strastvenu ljubav. - Hvala ti, Albertine.

- Hajde da saznamo ko ih je poslao. - Oni su od dr. Lehmana.

Znaš, volio te je tako dugo.

Da sam na tvom mestu, ne bih oklevao. Previše si sladak da ostaneš sam.

A doktor je dobar čovek, zar ne?

I sa tim jadnim ratom, ljudi sve manje u ovoj zemlji.

Kakva kataklizma.

- Izgubio sam svog jadnog Fernanda u tom ratu. - Da, znam, Albertine.

Tako lepo mirišu.

- Pa, moram da idem. Imam gulaš na šporetu. - Laku noć, Albertine.

- Dobro veče, Olivije. - Dobro veče, madame Hacque.

Kako si, mladiću?

- Dobro veče, majko. - Dobro veče ljubavi moja.

- Kako je bilo u školi? - Sve je prošlo dobro.

Možeš zaključati ako želiš, ja sam ne očekujući nikoga u ovo doba.

Znaš šta? David mi je rekao današnja legenda o Orfeju.

Orfeje, zar to nije opera?

Ne, Orfej je pesnik. Spašava svoju ženu iz pakla.

Ah da, sad se setim... Euridike.

- Lepo je voleti nekoga tako duboko. - I ja bih te spasio od paklene vatre.

Ali ja ne bih kao on. Ne bih se okrenuo.

Jer... ne želim da umreš.

- Pa, ovo nije srećna priča. - Ne.

To nije srećna priča.

U redu, hajde da jedemo.

Napravila sam tvoj omiljeni gulaš. Jeste li zadovoljni?

Reci mi majko...

ti...

nisi blizu smrti, zar ne?

Zašto pitaš?

Pa... jer...

Grain de Sel mi je rekao da je njegova majka vidjela dokumenti u ordinaciji koji govore...

Šta je rekao?

Da biste mogli uskoro umrijeti.

- To je šala, zar ne? - Šta je s tobom. Naravno da jeste.

- Pa ipak, uzimaš lekove. - Imam problem sa srcem. Zato uzimam digitalis.

Mnogi ljudi to uzimaju i žive dugo.

- Jesi li siguran? - Šta te je spopalo? Pogledaj me!

- Da li izgledam kao neko ko umire? - Ne.

Sad mi reci. Zar se nismo složili I da li bi te naučio kako da plešeš?

- Misliš, kao sada? - Zašto ne, hajde.

I jedan i dva...

(Broj koraka)

Znate šta ćemo raditi večeras? Preći ćemo na Lapin Agile.

Ali rekli ste mi da deci nije dozvoljeno!

- Ne brini, naći ću način. - Super, i možeš nositi tu haljinu koju volim.

- Ovaj, i sa odgovarajućim cipelama. - A zašto ne onaj sa cvetnim uzorkom?

Ne, to je grozno. Osim toga, i to je otkrivajući. Ne, ti ćeš nositi ovu.

Da moj gospodaru.

- Dobro veče, madame Virginie. - Dobro veče. Poveo sam svog sina sa sobom.

U redu je, ne brini.

- Ako budemo napadnuti, može se sakriti u ormar. - Razumijem.

- Šta da ti donesem? - Za mene, Guignolet Kirsch.

- Šta je s tobom, Olivier? - Ja... hm... pivo od đumbira.

- I čašu vode. - Dolazi.

O prokletstvo, zaboravio sam svoj digitalis!

- To je moja beba. - Ja nisam tvoja beba.

Tako je, ti si više kao mali mužić.

- Zar nismo srećni zajedno? - Ja ću reći.

- Hteo sam... Hteo sam da te pitam nešto. - Da, hajde.

Da li je normalno da zelis...

izlaziti sa muškarcima?

Ko ti je to rekao?

Mado mi je rekla.

- Trebalo bi da gleda svoja posla. - Bila je vrlo diskretna u vezi toga.

Znaš, želeo sam da razgovaram sa vama neko vreme.

Ali rekao sam sebi, on je premlad da bi razumeo.

Ako se radi o ženidbi Dr. Lehmanu, nemoj se truditi.

- Moram da kažem da ste pravo na stvar. - Žašto je to?

Zar to nisi htela da mi kažeš?

Da, naravno... hm, ne baš.

Hteo sam da kažem da se mnoge majke preudaju i djeca su srećna što imaju pravu porodicu.

Ali ja sam sretan. Samo ne želim da te ostavim.

Kažeš to, ali jednog dana ćeš dobiti oženjen takođe. Imaćeš decu.

- I zaboravićeš na mene. - Ne.

- Ne, nikad te neću zaboraviti. - Baš si draga.

Možda je Mado u pravu.

Ako želiš da izlaziš sa drugim muškarcima, ja sam u redu.

Ali ne želim da znam za to.

- Tango... hoćemo li probati? - Ne, nije tango, preteško je.

Dođi Olivier, ja ću te naučiti.

1- 2- 3... (brojanje koraka)

Najljepši tango na svijetu...

Majko?

Volim te, vidimo se večeras. Rene

Doktor Rene Lehman Doktor opšte prakse, 2. sprat

- Olivier? Šta za ime sveta? - Znam da je moja majka ovde. Pusti me unutra!

- Olivier! - Zašto si to uradio? Nisi trebao!

Ne volim te više! Zašto si to uradio?

Olivier, smiri se. Molim te, saslušaj me.

Ne! Ne diraj me. Mrzim te, ti razumijes? Mrzim te!

Nikad se nećeš oženiti mojom majkom. Prestar si, previše si ružan!

Šta je s tobom, Olivier? Ne smiješ tako razgovarati sa mnom.

Molim te, Rene, preklinjem te, kloni se ovoga.

Ali on ne bi trebao govoriti te stvari.

- Nikada te više ne želim vidjeti! - Nikada nisam trebao doći ovamo.

- Nikada te nisam trebao slušati. - Virdžinija!

- Sve smo zabrljali! - Virdžinija, molim te.

Olivier! Olivier!

- Zašto, Olivier, zašto? - Ne želim da te vidim ponovo. Lagao si me!

- Naučio si me da nikad ne lažem. - Oprosti mi, Olivije.

- Preklinjem te. Nikad to nisam trebao učiniti. - Ne, prekasno je.

Ne značim ti ništa. Misliš samo na sebe.

Sve što želiš je da živiš s njim.

Ne govori to!

Sve što radim je za tebe. Ti si jedini koji je bitan.

Ne... nije istina!

Molim te, prestani. molim te prestani, Olivier. Ja sam tvoja majka.

mama... mama...

- Dobro sam, dobro sam. - Ali ti si šepao.

Dobro sam, vidi... štikla na sebi moja cipela je slomljena, to je sve.

Ne mrdaj, doneću ti vode.

Znaš, nisam razmišljao tačno kada sam rekao te stvari.

Ako želite, mogao bih pozvati doktora Lehmana.

Ne, ne... sada mi je bolje. Bio sam prevruć. Sada sam dobro.

Hvala ti.

Znaš, Olivier. Da bi prestao lažem te, moram ti nešto reći.

Ja sam bolestan. Više nego što možete zamisliti.

Dakle, istina je. Istina je šta su mi rekli.

Ne ne...

Doktor se dobro brine o meni. Pa kada me je zamolio da se udam za njega,

Mislio sam da bi to bilo savršeno rješenje. Znaš, ne volim ga baš toliko.

Ali želi da se izvučem. Baš kao ti.

Ali ne morate se udati za njega za to, on je tako punjena košulja.

Ne, stvarno ne moram, ne.

Možemo odlučiti kada malo razmislite.

Večeras smo oboje malo iznemogli.

Hajde idemo.

- Jesi li siguran da si dobro, Olivije? - Dobro sam.

- Ako ste preumorni, ostanite kod kuće iz škole. - Ne ne. Dobro sam. Želim ići.

Hej, Davide, uđi, uđi!

Zdravo Olivier. Zar još nisi spreman? Šta radiš?

- Skoro sam gotov, dolazim. - Hej, pogodi koga sam video u ulici Lambert.

- Ne znam, ko? - Taj misteriozni čovek koji nas je spasao sinoć.

- Napuštao je hotel Cantal. - Znači još je u komšiluku?

O cemu pricas?

Izvini mama, ali juče smo upoznali muškarca ko je znao moje ime. Nisam ga poznavao.

Inače bih prepoznao njega. Ima samo jednu ruku.

- Jedna ruka? - Da, malo je ličio na tatu.

Ima smeđu kosu i brkove. Znaš li ko je on?

- Oh, požuri, zakasnićeš. - Da, idemo. Ne želimo da propustimo čas.

Elodie! Elodie!

- Da, šta je to? - Mogu li da te vidim na minut?

Pa naravno, dođi gore.

Ali kako možete biti sigurni da je čovjek kojeg je Olivier vidio je Andre Privat?

- Mislim, deca stalno lažu. - Ne... ne, Elodie, datumi se poklapaju.

Zar mi nisi rekao da mora služiti još 2 godine zatvora?

Pa, proglašena je opšta amnestija pred predsedničke izbore.

- Osim toga, nazvao je Oliviera po imenu. - Stvarno? - Da.

Pa u tom slučaju, to je prilično zabrinjavajuće.

Bojim se, Elodie. Zaista sam uplašen.

- Možda bi trebalo da pozoveš policiju. - Ne, ne mogu to da uradim.

Na kraju krajeva, on je platio za svoja nedjela. I mislim da mi ne želi ništa loše.

- Šta je ovo? Još uvek gajiš osećanja prema njemu? - Da. Ali ne znam koje.

Za 15 godina, prošao sam kroz sve Od njih. Mržnja, oprost.

Kajanje.

Bio sam veoma mlad kada se drama desila. Ali niko se nikada nije ljutio na Privat, znate.

Osim Viktorije, moje snaje. Nikad mu nije oprostila.

- Nisam ni ja, što se toga tiče. - Hajde, Virdžinija, prošlost je prošlost.

Mislio sam da ću biti spreman za puštanje iz zatvora.

Danas se osjećam potpuno izgubljeno.

Ja sam!

- Pa vidi ko je ovde. - Zdravo dragi rođače.

Zdravo moj Jeannot.

Već si se vratio?

- Ne radiš danas? - Pričaj mi o tome. Prestali su da snimaju.

Žašto je to?

Bio je jedan glumac koji nije mogao da govori u mikrofon. Čak ni nakon 15 snimaka.

- Ko je to bio? - Zove se Gabin. Jean Gabin.

Verovatno ga ne poznajete.

Ali naravno da ga poznajemo. On je pevač. Videli smo ga u kazinu, sećaš se?

- Ne. - Pevao je "L'amour caoutchouc".

Prestani, Jean.

- Nije preteško? Hej, jesi li dobro? - Hvala, momci.

Trebalo bi da završim za sat vremena. Onda ću ti napraviti palačinke.

Ide l'Araign�e. ("Pauk").

Djeca ne bi trebala moći da vidim takvog zapuštenog.

Postoje specijalizovani domovi za njegovu vrstu.

Recite mi, madame Hacque, zašto je on takav?

Jer je njegova majka bila ubola veliki pauk kada je bila trudna.

Zato je on takav.

Ali to nije moguće, madam Hacque, ovo su samo priče.

- Kako bi ti znao, a? - Pa, David zna sve.

Hej, tu je l'Araign�e! Hoćeš ići?

- Dobro jutro gospodine. Možemo li vam pomoći? - Ne, ne, u redu je deco.

Nema problema, to je od srce. Daj mi svoju torbu.

Kakva muka, tvoja torba je bezvrijedna.

- Znaš šta si upravo uradio? - Gutter-štene poput tebe, ne želimo ih.

Da, ne želimo ih.

Uzmi to, stari bogalj.

Anatole, ti si kopile.

Pravo kopile, Anatole.

- Još si ovdje? - Idem po pomoć.

Grešiš misleći da ćeš se izvući sa ovim.

Drži se podalje, Olivier, oni su pravi nitkovi.

Hoćeš da se tvoje dupe pretvori u žele?

Da, moramo riješiti nekoliko računa.

- Prvo se izvini ovom čoveku. - Preko mog mrtvog tela!

Odjebi! Zar ne vidiš da mu treba pomoć?

Pusti to, sine. Nije velika stvar.

L'Araigné ne treba izvinjenje. Treba mu upozorenje.

Ne želimo ovo da vidimo zapušteno ovdje ili bilo gdje drugdje.

- Stiže tim za pileće govno. - Pun si toga, Grain de Sel.

- Zgužvaću te, prevari.

Ne tiče te se, Capdeverre. To je Chéteauneuf koji želimo.

Pišaj na tebe. Ako staviš ruku na Chéteauneuf, bit će rata.

Što se tiče l'Araignéa, on je slobodan da pere svoju odjeću ovde ako zeli. Bazen pripada svima.

Nećemo se povući iz ovoga?

- Hajde djeco, ne biste trebali... - Hej, bogalj, zatvori svoju kutiju za sapun.

Ne budi takav prljavi nitkov, Anatole. Smrt Riffraffu!

Ovako loše seme.

sta se desava ovde?

Riffraff je, gospodine. On kaže l'Araign�e ne može oprati svoju odjeću ovdje.

Morate pomoći l'Araign�eu. Rat je gospodine, rat je!

Rat, hej... dođite ovamo, gomila kopilad. Imaš li uopšte mozga?

Zaustavi to. Prestani odmah! Potrebna nam je revolucija, djeco moja!

Revolucija, crna zastava! To je anarhija...

- spasiće ovaj svet od gluposti. Anarhija! - Sa njim je Francuska u dobrim rukama.

- Pa, Olivier, jesi li srećan na svom rođendanu? - Da gospodine.

Ah, ovo ću te odvesti u Luna Park ljeto. Bićemo prijatelji za kratko vreme.

On je u pravu znaš. Videćete taj Luna Park je neverovatan!

- Hladno mi je. Uzeću džemper iz garderobe. - Daj da ti ga donesem.

Ne ne. Radije sam to shvatio. Bolje ti je požurite, predstava uskoro počinje ponovo.

Vrlo dobro, kako želiš.

- Evo, evo karte za provjeru kaputa. - Hvala ti.

U redu, hajde, Olivier.

Nadam se da ćete uživati ​​u sljedećem činu.

Andre.

Bio sam siguran da si to ti.

Posmatrao sam te iz daljine danima, plašim se da ti priđem.

Ne možeš Andre, nije u redu.

Želim da znaš, poslednjih 13 godina, Mislio sam samo na tebe, svaki dan.

Malo sam se nadao pismu riječ, ali ništa nije stiglo. Ništa.

- Toliko me mrziš? - O ne, Andre.

Čak sam pokušao da te vidim nekoliko puta, ali u poslednjem trenutku jednostavno nisam mogao.

Još te volim, Virginie. Ako me još želiš.

Ne, ne Andre. To je nemoguće. Nemaš pojma.

Ali zašto? Mi smo jedini koji to mogu oprostite štetu koju smo učinili jedni drugima.

- Andre, udaću se za drugog čoveka. - Preklinjem te. Molim te razmisli.

Ti si lud. Iznenada iskačeš i očekuješ da ću...

Čekaću te. Večeras, ispred galanterija. Celu noć ako moram.

O ne, Andre, odlazi. Preklinjem te, odlazi.

Virdžinija... Virdžinija...

- Idi po doktora. - Da.

- Ali gdje? - Ne znam. Najavite se u sali.

Virdžinija... Virdžinija... Odgovori mi. Virginie!

Majko!

Majko... Majko!

- Daj joj malo vazduha, mora da diše. - Jesi li ti doktor?

Nisam samo doktor, gospodine. Ja sam njen doktor.

Ne brini, Olivier, samo se onesvijestila.

- Hvala ti. Nećeš mi više trebati. - Ne, gospodine, ostajem.

Osjećaš li se bolje, mama? Osjećaš se bolje?

Oh Rene, šta mi se desilo?

Nije ništa, onesvestio si se. Sada je sve u redu. Ja sam ovdje.

Ostaviću te, Andre. Sastat ćemo se kasnije po dogovoru.

Vidimo se uskoro, Olivier.

- Znaš ga, majko? - Da. On je stari prijatelj kojeg nisam vidio godinama.

- Osećam se bolje, sada. Vratimo se u salu. - Ne, odvešću te kući.

Ne, ne želim da kvarim Olivijea rođendan zbog nesvjestice.

Ne dolazi u obzir. Moraš ići kući.

- Idi pravo u krevet. Kasno je. - Ali mama!

- Pridružiću ti se. - Virdžinija.

Molim te.

Poznajete tog čoveka dugo vremena?

On je onaj za koga si rekao da je u zatvoru. Ti također rekao da želiš da zaboraviš na njega.

To je moj život, Rene. To nije tvoja stvar.

Ali jeste, Virginie. Imam svako pravo da znam.

Ne može biti nikakvih tajni kada se vjenčamo.

Pa to je samo to. Ne znam više.

Imali smo dogovor. Šta je s tobom?

Brinem se za Olivijea, on nije spreman. Ne želim da ga požurujem.

Jeste li sigurni da je ovo pravi razlog?

Jeste li sigurni da to nije zbog ovog čovjeka?

Ne gubite život po drugi put. Preklinjem te.

Šta ti znaš? Šta daje imaš li pravo da to kažeš?

Ali, gospodine...

Došao sam po Virginie. I molim te ne insistiraj.

Hajdemo unutra, hoćemo li?

- Dobro veče, Olivije. - Dobro veče, gospodine.

- Tako je. Već ste se upoznali. - Upoznao sam ga, ali ga ne poznajem.

Pa, on je monsieur Privat. On je bio ti tatin najbolji prijatelj, znaš.

Stvarno? Prije nego sam se rodio?

Mnogo ranije. Došli su iz istog selu i poznavali su se od djetinjstva.

- Zajedno smo se pričestili. - Kakav je bio moj tata kad je bio mlad?

Sviđaš mi se. Izgledaš kao on.

Pa zašto onda nisi došao ranije?

Ja ću vam reći. Ali ne smijete nikome reći.

Imate moju reč, gospodine.

- Bio sam u zatvoru. - Andre, zašto mu sve to pričaš?

- Dugo vremena? - Dovoljno dugo, da. 13 godina.

- Dakle, on je razbojnik. - Olivier, ne nalaziš samo bandite u zatvoru.

- Znam. Kao kapetan Dreyfuss! - Dosta, Olivije. Reci laku noć i idi u krevet.

Ne, molim te, Virginie. ja sam jako rado ćaskam sa Olivijeom.

Dobro onda. Ali još samo 5 minuta. Idem da se presvučem, onda je vreme za spavanje.

- Iscrpljen sam. - Možeš u krevet. Još ćemo razgovarati.

Da, mama. Idi spavaj, nisam umoran. Osim toga, sutra je nedjelja.

Oh, ti...

Dakle, večeras ti je rođendan.

- Da, kako si znao? - Pa...

- Imam poklon za tebe. - Šta je?

- Ali to je zlato! Zlatni Louis. - Pripadao je Napoleonu. To je prvi od mnogih.

Odličan je, znaš.

- Nemate... - Ne ne. Možete li mi je zapaliti.

- Ova kutija šibica je zaista lepa. - Ako ga želiš... možeš ga dobiti.

- Hvala vam, gospodine Privat.

U redu, dozvolite mi da vam pokažem igru.

Dakle, uzimate 17 šibica.

Svaki igrač dolazi na svoj red i može odaberite jednu, dvije ili tri utakmice.

- Ko pokupi posljednjeg pobjeđuje. - 17.

- Razumeo? - Da.

- U redu, možete početi. - Uzeću 3.

Tvoj red.

Izgubio si.

Sad ću otkriti tajnu tako da možete pobijediti svaki put.

Uvijek morate uzeti 13. meč.

Pogledajte šta mi je gospodin Privat dao... pravo zlato!

Pa pogledaj to.

Ok, vrijeme je za spavanje. sutra idemo kod tetke Viktorije.

Zapamtite, morate se najbolje ponašati. Tetka Viktorija zna biti veoma nestrpljiva sa decom.

Ne zaboravite: Dobro jutro, draga tetka.

Dobro jutro, draga tetka.

- Zašto mi sve ovo govoriš? Da li te ona plaši? - Ne, ali znaš kako ona voli da kritikuje.

- I ni riječi o gospodinu Privatu. - Zašto tako?

- Objasniću kasnije. - Mogu li da pozvonim, majko? - Da.

- Sećaš se šta sam ti rekao, zar ne? - Da, majko.

- Dobar dan, madam. - Dobar dan. Imamo zakazano.

Znam, ona te očekuje. Ući.

- Dobar dan, Viktorija. - Dobar dan, draga Virginie.

- Dobar dan, Olivier. - Dobar dan, draga tetka.

Ah, ako nije naša draga snaja.

- Drago mi je da te vidim. - Zdravo, Henri.

A ovo mora da je Didier. Kako je odrastao.

- Ne Didier, Olivier, ujače. - Naravno... Olivier.

Moraš me izvinuti, Virginie, Imam veoma važan sastanak.

Vraćajte se češće. Ti znaš uvijek ste dobrodošli ovdje.

Didier... Mislim na Olivijea. Volite li lizalice?

Henri, znaš da je prestar za lizalice.

- Još uvijek ih sisam. Volite li mentu? - Da, ujače.

- Hvala ti. - Vidimo se kasnije.

Uđi, draga Virginie, uđi.

Voleo bih da upoznaš Julienne, moju kumče.

Julienne, molim te obavijesti Marceaua da je Virginie stigla.

Kako je Marceau?

Dobro je, malo je umoran. Njegovo studije mogu biti naporne.

U redu. Pokazaću ti stvari Odvojio sam za Olivijea.

Uzmi šta god želiš. Ja ću dati ostalo u korist dobre volje.

Ah, evo Marceaua.

- Sećaš se svog rođaka Marceaua, Olivijea? - Pozdrav, stari.

- Zdravo, Virginie. - Kako si?

- Veoma dobro. Sutra odlazim u sanatorijum. - Marceau, molim te, ne sada.

Slušaj, majko. Imam tuberkulozu. Nemojmo to pretvarati u državnu tajnu.

Imaću najbolje doktore, najbolju negu, i vratiće se izlečen. Sam si to rekao.

Tako mi je žao, Marceau, stvarno jesam.

Ne možete biti više u krivu. Imam potpunu vjeru.

Ti si taj koji preuzima rizik pričajući sa mnom, mogao bih te kontaminirati.

Dosta je, Marceau, nisi duhovit.

Bolje bi ti bilo da sviraš duet sa Julienne.

Tvoje želje su moja zapovest, majko.

- Mogu li ih gledati kako igraju? - Ali naravno, momče.

Hvala ti, Blanche. Planirao sam ti reći, Virginie.

- Ali tek smo nedavno saznali. - Mora da ti je jako teško.

Razumem tvoju zabrinutost, Victoria.

- Ali sve će biti u redu, videćeš. - Da.

Život je nepravedan. Tako je bistar, tako atletski.

Pa čak i sa svim njegovim snimke, pogledajte rezultate.

Sa takvom bolešću se svašta može dogoditi.

Čak i najgore.

- To je tako lepo. - Naravno, Šopen je.

- Šta? - Frederic Chopin, da li ste ikada čuli za njega?

Bez brige. Nemojmo se umarati.

Pogledaj tu lepu proleterku njegovo lice. Dostizanje kultnog statusa.

Više bih volio da sam pogođen tuberkuloze nego žive siromašni i jadni.

Grešite, nismo jadni!

Moje izvinjenje.

Da smo jadni, ne bih ovaj Napoleon. Šta mislite da je ovo?

Kako ste uopće mogli nabaviti Napoleona?

- Kladim se da je od čokolade. - Uvjerite se sami!

- To je pravi novčić. Od koga si ga ukrao? - Nisam ga ukrao. Neko mi ga je dao.

- Vidi, majko, Olivier se grije u zlatu. - Šta je to novčić?

- Napoleon je neko dao Olivieru. - Reći ću, to je lep poklon.

- A ko ti je ovo dao? - To je monsieur...

Monsieur?

- Andre Privat, eto ko. - Ali Virdžinija, ne razumem...

- Ne, dobro ste razumeli. - Mislio sam da je u zatvoru, osim ako se varam.

- Dobio je pomilovanje. Želi da se vratimo zajedno. - Ti si luda, Virginie.

Misli na skandal, misli na svog sina sećanje na mog brata. Nemate pravo.

Slušaj me, Viktorija, ti ne ideš da diktira kako da živim svoj život.

Oh, molim te, Virginie, možeš biti tako mala boginja.

Hajde, Olivier, odlazimo.

Majko, ne idi tako brzo, imate srčano oboljenje.

Majko, čekaj me! Šta se desilo tamo! Zašto joj se ne sviđa Privat?

Oh, to ide unatrag.

Svojevremeno je Viktorija dolazila iz istog miljea.

Ali kada se udala za bogatstvo, počela je da naređuje.

- Milieu? Sta to znaci? - Pa, kako da kažem ovo?

Bogati ljudi više vole da žive među njima bogati ljudi umjesto siromašnih.

I tako, formiraju milje.

Isto tako, među njima žive i manje srećni sebe i formiraju drugi milje.

- Znači ovi ljudi se nikada ne mešaju? - Da, ponekad rade. Ali to je neuobičajeno.

Vidite, osoba koja mijenja milje često zaboravlja prijatelje, pa čak i porodicu.

Pa, ako ikada postanem bogat čovječe, nikad te neću zaboraviti.

Nadam se da ne!

- Olivier, zar još ne spavaš? - Imao sam noćnu moru.

- Mogu li spavati s tobom, majko? - Sad si veliki dečko.

Molim te, mama.

- U redu, ali ovo je zadnji put. - Poslednji put, obećavam.

- I moraš odmah da spavaš. - Reci mi majko...

- Je li istina ono što si rekao tetki Viktoriji? - Sta tacno?

Da ćemo živeti sa gospodinom Privatom.

- Želiš li to? - Da, mislim da jeste. Stvarno mi se sviđa.

ali...

jesi li zaista zaljubljena u njega?

- Nisi li ti radoznao. - Normalno je da želim da znam.

- Ali moramo ostati ovdje, u redu? - Spavaj, ljubavi. Možemo razgovarati o tome sutra.

- Dogovoreno, mama. Laku noc. - Laku noc.

Jel ti hladno, majko?

Allumettes Suedoises

Virginie.

Virginie!

- Virdžinija! - Šta je bilo, gospođo Chamignon?

Ne razumijem. Virginie je rekla da mogu dođi oko 8 po moj materijal.

Ocekujem krojacu u 8:30.

- Čudno, uvek otvara u isto vreme. - Jutarnji jastuci su devojci najbolji prijatelj.

- Virdžinija! - Virdžinija! Spavate, jutros?

Gospođa Chamignon je ovdje. Virginie!

- Virdžinija! - Majko.

Majko, vreme je za ustajanje.

Virdžinija, odgovori nam barem.

Majko, vreme je za ustajanje.

Olivier, jesi li tu?

- Ovdje sam, madame Hacque. - A tvoja majka, da li je unutra?

Da, ali ona spava. Majko!

Olivier, probudi je. Ide u 8:30.

Majko, majko! Ne mogu je natjerati da se probudi!

Nešto nije u redu. Pusti me da prođem, pusti me da prođem.

Olivier!

- Da? - Za ime boga, otvori vrata!

- Pa, šta čekaš? - Dolazim.

Požurite, otvorite!

- Šta namjeravaš? Gdje ti je majka? - Tamo, u krevetu.

- Ne. Ne Olivier, ostani ovdje. - Ali...

Ostanite s madame Chamignon. Ona će se pobrinuti za tebe. Ostani na mestu.

- Šta se dešava? - Pokušavaju da je probude.

Olivier...

majko... majko...

Majko, majko!

- Hajde, Olivier. - Ne! Ne! Ne!

Ne!

- Ne! - Hajde, ustani.

Zaustavi to! Smiri se, Olivier.

Ne!

Olivier, pogledaj me. Dođi sebi.

- Ne! Ne želim da je dira! - Olivier, napusti sobu.

To je to, pođi sa mnom.

Nije ništa. Sada svi idi kući. Sve je u redu.

Hajde, Olivier. Idemo preko tvojoj rođakinji Elodie, ok?

Ona će se dobro brinuti o tebi. Videćete.

Ne, nemaš. Hajde, Olivier.

Jutros je malo hladno, zar ne? Hajde da ti donesemo toplu čokoladu.

Lepa šolja čokolade. To će ti dobro doći.

Voliš čokoladu, nadam se.

Olivier, trebao bi ga popiti dok je vruć.

Konsultovao sam svog advokata, Elodie.

Preporuča zaptivanje vrata, a ne prodati radnju do pokopa.

Radi šta god želiš, Viktorija. Moja glavna briga je Olivijeova sudbina.

Najbolje bi bilo da ostane sa vama do porodičnog saveta.

Moja kuća je tako mala da nemamo sobe.

To je samo na kratko.

Bilo bi prilično nezgodno uzeti tako brzo daleko od svog miljea.

Nismo mogli dobiti vijenac, pa smo brao cveće sa brda.

- Ostani sa mnom, Davide. - Ali ja nisam porodica.

Preklinjem te, ostani sa mnom, inače bih se osjećao tako sam.

U redu. Znaš da ću uvek biti tu za tebe.

Zakasnićemo na železničkoj stanici.

Bože moj, ovo buđenje se odugovlači.

- Virdžinija je bila omiljena u ovom kraju. - Možda. Većina trgovaca jeste.

Konačno. Mislio sam da bi ovo bilo nikad kraja. Ko je taj klinac?

On je Olivijeov najbolji prijatelj.

Olivier...

Poljubi majku poslednji put.

- Hajde, Olivier, poljubi svoju majku. - Ne mogu.

Ne!

- Tvoja tetka je u pravu. Poljubi majku zbogom. - Ne!

Zašto ga ne ostaviš na miru? Zar ne vidite da tuguje?

- Hvala, Viktore. - Dobar dan. - Dobar dan.

- Kako je bilo na putovanju? - Dobro, hvala.

- Dobar dan... - Dobar dan, Viktore

Viktorija, imamo problem. Nisam mogao da te dobijem na vreme da ti kažem.

Šta je problem?

Zbog onoga što se desilo, sveštenik neće je hrišćanski sahraniti.

Neće ni da kaže misu.

To je sve što mi je trebalo. Odlučno hoće zapanjili su nas do kraja.

Ali mogu garantovati da će dati misa svidelo mu se to ili ne.

Virginie nosi porodično ime. Nećemo tolerisati takvu uvredu.

Ali šta možemo učiniti. Ništa ga na to ne prisiljava.

Videćemo o tome. Pobrini se za momka. Hajdemo diskretno razgovarati o tome sa ostalima.

Ne sme da sazna. Idemo, Henri.

Dobar dan, Olivier.

Ja sam tvoj ujak Viktor, brat tvog oca.

Tamo je Sangues, korijeni tvojih predaka.

Ovdje je tvoj otac rođen. Tvoji baka i djed nas očekuju.

Tačno tamo.

Ah, Julio. Nije dan za ponos.

Upoznaćemo našeg unuka za prvi put samo da nas je ujedinila tragedija.

Vidite, mislite da će život to podnijeti naravno i sve ce ispasti...

a onda jednog dana dolazi smrt i govori nam da živimo kao životinje.

I taj sveštenik koji neće da otvori vrata.

On prokleto dobro može da otvori ta vrata. Neću mu prljati crkvu.

Znam šta misliš.

Pitate se kako ste mogli oženio se ruskom poput mene.

Ali mislim da smo i mi zatvorili naša vrata na Virdžiniji.

- I moje srce je uznemireno zbog toga. - Evo ih.

- Ovo je tvoj deda, Olivije. - Dobar dan, deda.

Zovi me deda, Olivio. Nije li on pljuvač slika njegovog oca? To je nevjerovatno.

Sada poljubi svoju baku.

Pridruži mi se prijatelju. Nagodit ćemo se ovu stvar sada. Viktor...

Pobrinite se da dečko ostane jako blizu vas i nikad ne sazna šta si naučio.

- Dobar dan, Viktorija. - Dobar dan, Baptiste. Otvorite svoja vrata, molim.

Zaista mi je žao, Victoria. Ne mogu otvoriti vrata jer... moram da pratim naređenja.

- Ko je izdao ta naređenja? - Paroh, naravno.

Reci ocu Villeneuveu da ću ja preuzeti ovu stvar sa biskupom ako moram. zar ne?

Svakako, madame.

Biskup je rekao da je to na ocu Villeneuveu da vlada po svojoj savesti.

U tom slučaju obavijestite svoju parohiju sveštenika da želim da razgovaram sa njim.

Ne mogu ga sada uznemiravati, Victoria. On sa nekim razgovara o stvarima.

A ko bi to mogao biti?

Ne mogu vam reći, samo biste se uznemirili.

Iskreno Baptiste, na mestu gde sam ja...

Kako vam odgovara, na kraju ćete svejedno saznati.

- Andre Privat razgovara sa sveštenikom. - Šta!

Šta on smjera? On ovde nema posla.

Vidiš, znao sam da ćeš se naljutiti.

Kako uvredljivo. Otac Villeneuve me neće primiti.

Umjesto toga, radije ima posla s bivšim osuđenikom.

Privat nije lud. I dalje je volio Virginie i želio je da obnovi svoj život s njom.

- Šta mrmljaš, mala Elodie? - Ja nisam tvoja mala Elodie. Ja sam Virdžinina rođaka.

I vrlo jasno je rekla ovu prošlost nekoliko sedmica da je imala slične namjere.

I ako je Privat mogao da joj oprosti, Ne vidim zašto Crkva ne može učiniti isto.

Draga mademoiselle, moje ruke su vezano. Ja samo pratim naređenja.

Pa onda, hajde da uđemo.

Pripremi moje potrepštine, Baptiste, idemo pravo na groblje.

Vrlo dobro, oče.

- Nećeš odbiti misu za Virginie! - Ne insistiraj, Viktorija.

Andre Privat me je uvjerio nastaviti bez formalnih blagoslova.

Ništa me ne tjera, naprotiv.

O Bože, po čijoj milosti vjerno otišla naći odmor.

Blagoslovi ovaj grob i pošalji Tvoje sveti anđeli da ga čuvaju.

I osloboditi se svih lanaca grijeha Tvoj sluga čije je tijelo ovdje sahranjeno,

tako da sa svim svetima Tvojim ona neka se raduje u Tebi zauvek.

Kroz Hrista našeg Gospoda.

Amen.

Ne, Olivier, ne bi trebao razgovarati s tim čovjekom.

- Zašto ne, tetka. - Ne tiče te se. To je tako.

Reci mi, Elodie. Šta je to na vratima?

Pa, to su pečati za sprečavanje bilo ko od ulaska.

- Čak ni ja? - Tako je.

Ali ne brini, Jean je već dobio tvoje stvari.

Ali zašto ne mogu ući u svoj dom? Zašto je zapečaćen?

šta ja znam. Pričaj sa Viktorijom. Dala je notaru zapečatiti vrata.

Tvoja mama nije ostavila testament.

I djelimično poznajete butik pripadao je tvojoj tetki i ujaku.

A šta je sa majčinim stvarima?

Nismo ih mogli uzeti. Videli ste našu kuću, nema mesta. Možete ih dobiti kasnije.

U svakom slučaju, nećeš ostati s nama veoma dugo, samo na kratko.

Kratko? Misliš da ne mogu ostati s tobom?

Ne želim da napustim svoju ulicu!

Šta ti misliš, Olivije. Ne možemo zadržati te. Na tvojoj tetki je!

Ali šta je sa Davidom i svim mojim prijatelji? Šta je sa mojom školom?

Slušaj, Olivier, nije vrijeme da pričamo o ovome, razumeš?

Uskoro će doći tvoja tetka Viktorija i zajedno ćemo naći rešenje.

U međuvremenu ćeš pohađati svoju školu.

- Pa zašto župnik ne bi služio misu? - Ne znam. Rečeno mi je da je to način.

Ali mislim da sveštenik nije hteo.

Moj deda je to smatrao zabavnim jer ne veruje u Boga.

Ali Elodie kaže da je misa data tako da su mrtvi uvek sa nama.

- Da li zato toliko želiš misu? - Da. A za majku, hoću jednu odličnu.

Sa srcima i svećama svuda, pa čak i orgulje.

- Ali kako ćete to platiti? - Naći ću način.

Majka je uvek ostavljala nešto novac u kasi.

Jedini problem je što su vrata zapečaćena.

- Ne brini, ja ću se pobrinuti za pečate. - Stvarno? Kako ćete to uspjeti?

Sve što mi treba je malo voska i pečat. Dobit ću jedan od svojih roditelja.

- Znam kako. Jednom sam vidio mog tatu kako to radi. - Ti si pravi drug, Davide.

- Fransoa, treba ti pomoć da skineš beretku? - Ne gospodine.

Dobro jutro, Olivier. Nisam očekujemo da se vidimo do sledeće nedelje.

Radije bih se vratio danas, gospodine.

Bravo, Olivier. Posao je najbolji lijek.

Vi ste primjer hrabrosti za sve tvojih drugova iz razreda. Molim vas zauzmite svoje mjesto.

- Olivije, Olivije! - Pa bilo je i vreme.

- Šta ti je toliko trebalo? - Morao sam da čekam da moji roditelji zaspu.

I tvoji rođaci te nisu vidjeli da izlaziš?

Nije ih briga. To im daje prilika da se to uradi.

- Stvar? Koja stvar? - Pa, žele da imaju bebu.

- Imaš li stvari? - Da, imam ga.

Dok ja radim na pečatu, ti stojiš pazi ako neko dođe.

U redu.

- Olivier, shvatio sam. - Evo, uzmi ovog Davida.

U redu.

Idi, idi.

Olivier... Olivier, požuri, ne želimo da nas uhvate.

Šta radiš?

David...

Zakuni se da me nikada nećeš ostaviti.

- Zakuni se. - Kunem se, Olivier.

Verovatno se pitate o našminkano, zar ne izgledam kao tetka.

Izađimo prije nego nas uhvate. Imate li testo?

Izvini, nisam ni pogledao.

Sranje, samo jedan franak.

Moja tetka je sigurno pronašla zalihe. Znao sam. Satima je čačkala okolo.

- Kakva nevolja. - Znam.

Kako ću sad platiti majčinu misu?

- Imam ideju. - Šta? Reci mi.

Reći ću ti kasnije. Prvo moram pronaći Bougrasa.

Idemo, ispuniće ti se želja.

Skupite se, skupite se. Dame i gospodo, devojke i momci.

Dadilje i klinci, dođite jedan, dođite svi...

Pred nama su siročad sa Monmartra. Molim vas pozdravite gomilu, djeco moja.

Doniranjem nekoliko novčića izvodite a dobro djelo. Računaju na vašu velikodušnost.

Oni nisu prevaranti. Oni su pripremio ovu malu predstavu.

Imamo posuđe za vas i sve moram ići. Sva jela moraju ići.

Ako ne, čeka ih ova sudbina!

Pažnja, sada ćemo pripremiti dosta toga 6 ploča. 6 tanjira, deca. 6 ploča.

6 ploča! Sada 6 šoljica, 6 šoljica.

Ne zaboravimo tanjire!

A sada lonac za mleko.

Moja damo, da li ste zainteresovani?

I neke činije molim, neke činije.

I zato što sam veoma velikodušan čovječe, imam posebnu ponudu.

Ovaj lot je velikodušan za 15 franaka, samo 15 franaka!

Ko će mi dati 15 franaka? Madame, madame, madame.

Nema korisnika? Zgrožena sam. Osećam Dolazim do tačke preloma.

Ah, tjeraš me da razbijem posuđe.

Razbit ću ovu ploču o svojoj jadnoj glavi.

Zaustavi to. Ja ću uzeti puno. Daj mi to.

Olivier, želim da preuzmeš mene.

Moram ići na buvljak i platiti dami koja mi je ovo prodala.

Dakle, prodajte skupo. Ako neće da kupe, slomiti nekoliko. Radi svaki put.

Videćete. Tvoja mama će dobiti masa koja pecka kičmu.

55,50... 56

57,20... 57,40

57,90... 58,10

58,30 i 58,50!

- Ovo je izvanredno, Olivije. - Hvala vam puno, momci.

- To je život na ulici, mali. - Jedan za sve, svi za jednog!

Ako ostane, možemo kupiti slatkiše.

Da, to bi mama uradila.

Hteo bih malo slatkiša.

- Vidit ćemo. - Hvala, momci.

Hvala Davide, bila je to briljantna ideja.

Lopez, ti ukradeš zalihe Loulou i sakrij ga na sigurno mjesto.

Ja i Maginot, mi ćemo uzeti Capedeverre.

U redu, razbit ćemo ih. Zalijepi to za Lopeza.

- Da li si spreman? - Da.

...da, samo novac stalno prilivao...

Glavu gore! Prevaranti su ovde!

Uhvatimo ih!

Hej momci, ja imam plijen!

- Riri! Uzmi zalihe! - Imam ga, imam ga!

- Trči, Riri, trči! - Ne brini, imam ga!

Dolazim, dolazim!

Ostavi me na miru, budale!

Riri, baci to!

Ne radi to, stani, stani.

Sklanjaj se, Chéteauneuf!

Oče! Upomoć! Oče. Upomoć, oče.

Otac, otac. Žele da ukradu novac.

Oh, bogohulni hulje. Zar te nije sramota?

Vi mislite, duhoviti huligani! Kradu od siromašnih.

- G. Sexton. - Da oče.

- Izbaci ovu gamad! - Da, oče.

Gomila grubih scena! Nevjerovatno...

Imaš li pojma šta ti? upravo uradio? Ovo je crkva!

- Hvala, dete, uradio si dobro delo. - Ali tamo je moj novac!

Hteli su da ga ukradu. Tamo je 58,30 franaka!

Neprobojni su putevi Gospodnji dete moje.

Siromašni u mojoj župi će cijenim ponudu.

- Molim oče, ovaj novac je bio za moju majku. - Šta to govoriš, dete?

Ona je mrtva. Želim da održiš misu za nju.

Zaista lepa misa. Najljepša misa ikada.

- Hoćeš da ih izbacim? - Ne, neka budu, bolje da se ne petljamo.

Ali šta ako počnu da lupaju po mestu?

Dragi Bože,

Okupili smo se danas ovdje da odamo počast sećanje na Virginie Chéteauneuf.

Tvoj sluga koga si pozvao k sebi...

ovih nekoliko dana.

Molimo Te da je dočekaš za Svojim stolom...

uz svece Tvoje i anđele...

da bi zauvek imala ukus...

Večni Život kao što si obećao.

- Kako si znao za misu? - Nakon posla sam vidio Bugrasa i Davida na stepenicama.

- Hvala što si došla. - Znaš, stvarno mi se sviđala tvoja mama.

Voleo bih da se obučem prikladnije.

Drago mi je da nisi. Šou ne bi bilo tako uzbudljivo.

Chêteauneuf. Izvini, druže. Nismo znaj da je novac bio za tvoju majku.

- Da, tačno. - Kunem se. Nikada ne bismo bili tako okrutni.

- Znam. - U svakom slučaju, misa je bila zaista prelepa.

I šta sam rekao o njoj tog dana.

Pa, bio sam pravo kopile.

Zaboravimo, Grain de Sel. Drago mi je što si došao.

I vidjevši te u Crkvi, pomislili smo bilo je vrijeme za mir među nama.

Šta da radimo, sad više nismo u ratu?

Uvek možemo da igramo tokom pauze. U u međuvremenu, hajde da zadirkujemo neke druge gubitnike.

Olivier, tvoja majka bi bila zaista ponosna.

- Slažem se. Ti si dobar dečko, Olivije. - Onda idi nazad u školu.

Istina, ova misa je bila fina. To je kao da uđem u moju sinagogu.

Usput, nemoj reći mojoj majci da sam otišao u crkvi bi je sve uznemirilo.

Nema problema, prijatelju. Hajde.

Davide, reci nešto!

Rekao sam ti. Bio sam siguran da će to postati dramatično.

Nije dramatično. Feeling tuzno je normalno. Proći će.

Trebali smo se pobrinuti za njih bili bolje pripremljeni.

Ne možemo otići, tata. Nije moguće.

Ostati ovdje nije moguć, Davide. Sve što imam su dugovi. Ako ostanemo, to će značiti propast i bijedu.

U New Yorku ću imati pravi posao.

- Samuel napravi najmanje 1.000 odijela mjesečno. - Ne, ne želim da idem.

Ne želim da odem. obećao sam Olivije, nikad ga ne bih ostavio.

- Ali on će shvatiti da nemamo izbora. - Zar ne razumeš da ga ne mogu napustiti?

- Kada si rekao da idemo? - Za 2 nedelje.

- Ukrcavamo se u Le Havre na Graceful Beauty. - Ostale su mi samo 2 nedelje sa Olivijeom...

Tvoja majka i ja smo razmišljali. Ako želiš, mogao bi prespavati.

Oh da! Dodavanje noći bi bilo kao da nam date dodatne 2 sedmice.

- Idem da vidim Elodie. Biće to dobro vreme da najavimo naš odlazak. - Ne!

Pusti me da to uradim. Naši poslednji zajednički trenuci biće previše tužno. Želim mu sam reći.

Jesu li nešto rekli kod Elodie?

Ne, naprotiv. Stvarno jesu drago mi je što provodim noći ovdje.

Na taj način mogu se više zabaviti zajedno.

Ponekad ih čujem noću. Toliko je glasno da me budi!

Povređuješ me, povređuješ me!

- To je čudno! Da li bi trebalo da boli? - Kako da znam?

To je urnebesno. Tvoj schlong izgleda drugačije od mog.

- Ah! To je zato što sam Jevrej. - Žašto je to. Jevreji nisu kao mi?

Da, ali kao beba nas se posjekoše.

- To je rabin koji to prekida. - Ah. Zato Jevreje nazivamo klip-tipovima.

- Mora da stvarno boli! - Ne mogu da se setim. Bio sam samo beba.

- Zašto to radiš? - To je stara tradicija. I više je higijenski.

Zašto nisam Jevrej?

Ne znam. U Francuskoj, većina ljudi su katolici.

Na kraju ti je bolje da si Jevrej.

- Laku noć, djeco. - Laku noć, madame. - Laku noć, mama.

- Sada ugasi svetla, ok? - Da, mama.

- Gospođo, hteo sam da vam se još jednom zahvalim. - Olivier, ne spominji to. Ovo je tvoj dom.

Spavajte dobro, momci.

- Sada učiš engleski! - Da, priprema se za sledeću godinu.

Prilično si pametan. Ti si već na studije naredne godine.

- Kad se vratiš u školu, nema više Gastouneta. - Da, on je tako stari prdez.

Ti znaš...

Zaista mi je drago što smo zajedno.

Esther, naš sin je prvi u svojoj klasi predmeta ovog mjeseca. Možete li zamisliti?

Dođi moj dragi Davide. Pusti me da dam ti poljubac. Tako sam ponosna na tebe.

Ti sjaji!

Recite, g. Zober... da uzmem svoj weiner rez kao Davidov? Mogla bih da blistam isto toliko.

Ne ne. To nije tvoj weiner to te čini inteligentnim.

- Sada, Davide, idi pokaži svoj izvještaj Kapalskyju. - Prodavnica? Za šta god?

On će ti dati nešto. Ti si ponos naše zajednice, to je naša tradicija.

- Ali tata, izgledat ću pretenciozno. - Ne sve! Pokazaću ti ga. Hajde!

Hajde!

- Šta će mu te studije donijeti u Americi? - Možda se adaptira mnogo brže od nas.

Jadni mali Olivier. On će biti kvit tužnije. Da li mu je već rekao?

Ne, ne još.

Hajde!

Šta mogu učiniti za vas, djeco?

- Reci mu. - Ne, ti mu reci.

Reci mu.

- Slušam. - Pa, evo ga.

Moj prijatelj David, on je prvi u svojoj klasi predmeta i želim da vam pokažem njegovu knjižicu.

Ah... u redu, da vidim.

Ali niste prvi u svim predmetima. Tek si 4. u fizičkom vaspitanju.

Pretpostavljam da će biti dovoljno. Zapravo, odličan je.

Vidi, tata. Pogledajte šta nam je gospodin Kupalsky dao.

Vidiš, rekao sam ti da će ti dati nešto malo. Dobar izbor.

- Tvoja majka ume da kuva šarana kao niko drugi. - Da, ali taj je malo mali.

Mogli bismo ga držati u lavoru neko vrijeme i ugojiti ga.

Koji bazen?

Pa onaj na brdu. Očigledno je napušteno.

- Nije loša ideja, imaćemo bolji obrok. - Pretpostavljam da je tako.

- Chéteauneuf, postolar želi razgovarati s vama. - Olivier, imam nešto za tebe.

- Šta je? - Cipele mi je tvoja majka dala da popravim pre nego što je...

- Prije nego što je... - Pre nego što je umrla.

Onaj sa slomljenom petom, zar ne?

- Koliko ti dugujem? - Ništa, sine moj.

Hvala ti. Hvala ti puno! To je lijepo od tebe.

(pjeva ljubavnu pjesmu)

Dolazim, dolazim...

dolazi...

To si ti, Olivier.

- Dobro veče, madam. - Mademoiselle, možete me zvati Mado.

- Imam poklon za tebe, ludi... Mislim Mado. - Poklon? Zašto?

Danas je... bi bio majčin rođendan.

I uvek sam joj nešto davao. Dakle, ako nemate ništa protiv...

Kako slatko od tebe.

Oh, veličanstveni su.

- Mora da si lud, Olivije. - Ne ne.

Nekada su bile majčine. Bili su moji favoriti.

- Nadam se da će odgovarati. - Upravo ih isprobavam.

Savršeni su.

To je zaista lijep poklon, Olivier.

- Želiš li šolju čaja? - Ne znam, nikad nisam pio čaj.

Stvarno? Pa, nema vremena kao prvi put.

A ako je to slučaj, morate zaželeti želju.

- Dakle, ostvario si želju? - Da jesam.

Sjedni.

- Pa, je li dobro? - Nije loše... čudnog je ukusa.

- Reci mi, Mado. - Da.

Misliš li da me majka može vidjeti?

Elodie kaže da je u raju i pazi na mene cijelo vrijeme.

Ali Bougras kaže da jesu priče da nas uspavaju.

Nisam baš u najboljoj poziciji da odgovorim na tvoje pitanje, Olivier.

Ali verujem ako mislite o tome svojim srcem,

- svim srcem, ostvariće se. - Onda ću pokušati.

- A jesu li tvoji roditelji još živi? - Ne znam.

Stvarno?

Nikad nisam poznavao svoje roditelje. Bio sam napušteno dete.

- Žao mi je. - Bez brige.

- Ali onda, ko se pobrinuo za tebe? - Svi, niko.

- Na kraju sam pobegao sa 16 i došao u Pariz. - Dakle, mi smo slični ti i ja.

Tako je, jesmo.

- Nešto nije u redu, Olivier? Crveniš. - Mora da je čaj.

- Vidiš šta ja vidim? - Voleo bih da vidim rukama, ne samo očima.

- Pa, kako ide jelo? - Šta misliš, Anatole?

- Čekaj... čekaj, čekaj. - Evo ga.

Sad, da vidimo.

- 4,5 kilograma. - 4 kilograma, to je dobra veličina.

Pomeri se, Davide.

Moram ići sada. Moj tata će grditi ja ako uskoro ne vratim ovu vagu.

Hvala, Ernest. Vidimo se.

- Hej, nećeš zaboraviti moj domaći? - Ne, to je obežanje.

- Pomoći ću ti večeras. - Vidimo se kasnije.

Jedva čekam ovo veče.

- Moji će imati gozbu. - Nećeš to pojesti?

- Nećeš početi sa svojim šaranom! - Upravo. Ne želim da neko jede moje šarane.

- Ne mogu si pomoći. To je jedna od naših tradicija. - Ako to uradiš, više nismo prijatelji.

Evo ga, punjeni šaran.

- Izgleda fenomenalno. - Čeka te poslastica, Olivier.

Ok, daj mi tvoj tanjir.

- Evo ga. Isaac, tvoj red. - Voila.

- Pa, Olivier, kako ti se sviđa? - Da, ukusno je, zaista ukusno.

Čestitam, gospođo Zober Praviš najboljeg šarana u celom Parizu.

- Šta je s njima? - Ništa.

Deca se smeju sve vreme.

Bez ikakvog razloga.

- Laku noć, majko. - Laku noć, sine.

- Laku noć, gđo Zober. - Laku noć, Olivier.

Hvala još jednom za ovog ukusnog šarana.

U pravu si, zaista je bilo ukusno. Ti si odličan kuvar.

Šta je s tobom? Jesam li to nešto rekao?

Da mu kažem? To nije bio šaran.

- O čemu David priča? - On je u pravu.

Bio je to Zander. Začinio sam ga da bude ukusnije.

Ali ne razumijem. Zašto nismo pojeli tvog šarana, Davide?

To više nije bilo moguće, tata. Sada je to omiljeni ljubimac bande. Bilo bi previše tužno.

- I Olivier je znao da to nije šaran? - Pa naravno!

Napravio si budalu od mene ispred od njega? Osećam se kao idiot, trenutno.

Sve zbog šarana. Takve gluposti.

I šta ćete sa svojim ljubimcem kada odlaziš u ameriku?

Amerika?

Ideš u Ameriku?

Hteo sam da ti kažem ranije, ali nisam mogao.

Kada odlaziš?

- Za 5 dana, za Njujork. - Dugo vremena?

Zauvek.

Lagao si me pre neko veče o svom engleskom knjiga. Lagao si me, to je odvratno!

- Samo bi otišao a da mi nisi rekao! - Ne, kunem se.

Hteo sam da čekam koliko god moguće olakšati vašu tugu.

Nemamo mnogo izbora, Olivije.

Sretni smo što imamo ujaka Samuela tamo. Ovdje imamo samo dugove.

U New Yorku me čeka pravi posao.

Da si mi stvarno prijatelj, rekao bi mene ranije. Zakleo si se da me nikada nećeš ostaviti!

Nikada te više ne želim vidjeti.

- Nije me briga što ideš. - Olivier!

Ti si kriv, tata. Hteo sam reci mu sutra. Na meni je bilo.

Olivier...

Imao sam predosjećaj da ću te naći ovdje.

- Oprostite, nije moja krivica.

- Znam. - Ljut si na mene?

Pogledaj. Dobio sam razglednicu od gospodina Privata.

Moja majka je htjela živjeti s njim.

Pozvao nas je da dođemo ovog ljeta. Mogli smo svi živjeti zajedno.

Možda još ima nade. Možda se ponovo sretnemo jednog dana.

Zavidim ti. Amerika zvuči tako divno.

- Šta ćemo s tim? - Ne brini.

- Moramo mu dati ime. - Imaš li ideju?

- Annie Carpie? - Ne, to su 2 imena. Šta kažeš na Carpfart?

He, he to je previše smešno.

- Ne, treba nam nešto bolje. - Zašto ne šaran, šaran... CarpPet!

- CarpPet, to je sjajno ime. - CarpPet!

Yoohoo. CarpPet.

Ovdje se rastajemo, CarpPet. Sretno.

Takođe bih voleo da idem na putovanje.

- Evo dolazi monsieur Bougras. - Svuda sam gledao!

U crkvi Transat, trgovina prehrambenih proizvoda i Hill.

Pročešljao sam cijelo područje. Pravi misterije, potpuno je nestao.

- I sva njegova odeća je nestala. - Moj Bože, to se ne može desiti.

- Jeste li ga videli jutros? - Da, otišao je u školu kao i obično.

Ali niko ga tamo nije video.

- Bože, ovo mi se ni malo ne sviđa. - Ni ja.

Jutros nije ništa rekao?

No ništa. Našao sam njegovu torbu malo glomaznu.

Ali on je rekao da uzima sve svojih školskih stvari u razred.

Da, to je bio njegov prvi dan povratka u školu.

- A ti, Davide... zar ti nije ništa rekao? - Ne, zakleo se da će doći.

- Šta ti je obećao? - Obećao je da će doći da se oprosti.

Davide, moramo otići! Inače ćemo propustiti voz.

Ne, mama. Moramo ga čekati. Mogao bi se pojaviti svake sekunde.

- Stvarno bi trebali ići, madame. - Hajde, hajde. Moramo ići.

- Hajde Davide. - Dosta je Davide, ne možemo propustiti naše putovanje.

- Prestani odmah i ulazi u auto. - Ne, ne želim!

Moraš, moraš.

Olivier! Ne želim da odem. Olivier!

Olivier!

Olivier! Olivier!

Engleski titlovi od VitaminSea Tajming i uređivanje od strane Subransua