Original subtitles

Добро јутро! Шта да ти донесем?

Где је коврџава? -Сара? На боловању. Барем тако она каже.

Има новог дечка. Шта да ти донесем?

Обично узимам уобичајено. А она то зна када обично касним.

Не држи ме у незнању. - П.К. са Б.СГ.М.СС. на хлебу.

Добро. П.К. би био путер од кикирикија? -То.

Б.Г... Банана, суво грожђе, мед и слатки сир на хлебу.

Имаш брз метаболизам. Трчиш ли маратон или тако нешто?

Па ја... -Једна одавде је трчала маратон, нека јој душа почива у миру.

Није умрла, само је била исцрпљена.

„Разумемо, Шерон, да трчиш, али када ујутро мораш на посао...“

Да, и ја сам требао да будем на послу пре 3 минута,

па, извините, треба ми сендвич врло брзо. - Не можеш пожуривати добар сендвич.

Алфреде, не могу сада да причам. - Добро јутро, г. Ален.

Не, чекам и умирем од глади јер коврџава Сара има дечка.

Имамо ситуацију у главној банци Готама. Пљачка је кренула по злу.

У сред јутра? Кад пријатељ Бет још није ни будан.

Позови Супермена. - То сада неће успети.

Има важнијег посла. - ЕРУПЦИЈА ВУЛКАНА У ГВАТЕМАЛИ

Класика. А шта је са Дианом? - И ја сам тако мислио.

Пљачка је нешто што она неће изабрати.

Зашто је прва помисао на име...

Извините, да ли је мој сендвич спреман? - Научио сам лекцију на броду прошле године...

О Боже! Флеш!

Здраво! -Волим те! -Хвала вам. И ти изгледаш добро...

О Боже!

Повезујем вас са г. Вејном. -Молим те немој...

Извини, хоћеш ли појести тај слаткиш?

Баци ми га. У име правде. -То.

Требаш ми овде, Бери. - Здраво, Брусе. ја...

Долазим.

ФЛЕШ

ФЛЕШ

Не не!

Брусе, овде је велики неред. Зашто ниси овде?

Брусе, зашто звучи као да улећеш на сцену?

Зато што је клинац идиот одлучио да покуша да игра у великој лиги.

Окупио је тим и провалио у лабораторију у главној болници Готама.

Украо је веома смртоносни вирус. Пресрешћу их да им пресечем излаз.

Ти реши болницу, Бери. Неко мора да спасе остатак света,

па сам то мислио ја, ако немаш ништа против. - Звучи добро, Брусе.

"Хвала што си ме спасио из рупе, Флеш." -Бери...

Пукле су цеви за гас и воду. У подруму. -Добро.

Бацам се на то.

Види, Алфреде, нисам прихватио да будем домар Лиге правде.

Што је срање, али могу то да поднесем.

Али не могу а да не приметим,

да ми се чини да увек чистим Бетменов неред.

Пази!

Ако су моји прорачуни тачни, а историја доказује да јесу,

оштећење темеља ће ускоро довести до урушавања источног крила.

Ово крило? Добро.

Ово је добро, јер ми брзина пада. Трчим на празно, Алфреде.

Чујеш ли то? То је мој стомак.

Не не! То је урушавање источног крила.

Бери, делови падају. то су бебе...

Критично

Енергетски раст

Терапијски пас

О, не!

Г. Ален, учинили сте ме веома поносним.

И многе мајке су веома срећне.

Разумем да такви догађаји могу оставити психолошке ожиљке.

Требало би да тражите услуге стручњака за ментално здравље.

Лига правде још није добра у томе. Веруј ми.

Отреси га се!

Ако та актовка падне у воду, могла би да збрише пола Готама до ручка.

Не испуштај ме! Боже, не! Молим те немој!

Извини што касним.

Пази где стајеш. -Здраво! -Здраво!

Лепо одело. Изгледаш добро, Флеш. -Добро? Хвала.

А теби, нема на чему.

Мој его је превелик да бих рекао 'хвала' неком другом.

Ово је толико моћно да ћу почети да причам о трауми.

Могу да причам о траумама.

Ласо истине. Никада не досади.

Дозволи ми да га скинем, јер...

Знам за секс, али га никад нисам искусио.

Па ја морам да идем. -То.

Увек ми је задовољство.

Секс је био метафора.

У готској књижевности, то је... - Пусти то.

Па, волео бих да останем и почистим овај неред,

али због моје супер брзине морам да доручкујем. -Добро.

Да, здраво, Бетмене!

Браво г. Вејне. Да ли мислите да доручкујете сада, господине?

Да, мислим.

Никада се није радило о њој, већ о теби.

Мораш престати да живиш у прошлости.

Да ли ти је ово било довољно брзо?

Види ко је ту. - Умукни, Роберте. Сваки дан.

Не знам како то радиш. Бери! - Хоћеш ли сад да пузиш, брате?

Да ли је љут? - Добићеш отказ. - Он ће те убити. -Не не...

Да погодим. Будилник ти није радио.

Или је пас појео твој будилник. Будилник је појео твоје кључеве.

Бака је умрла са твојим кључевима, па им је требао слободан дан.

Било је то нешто друго. - Шта се десило овог пута, Бери?

Било је далеко мање необично. Знам да сам пропустио састанак,

али бих представио ове списе предмета ради потенцијалне провере.

Мислим да журимо са овим случајевима. - Журимо ли?

Каснимо шест месеци, а ти желиш да идемо спорије?

Мораш се фокусирати на своје покрете.

Завршиш посао, затвориш случај и наставиш даље.

Имаш пуно потенцијала, Бери.

Не би требало да ми још увек доносиш кафу после свих ових година.

Управу си. Истина је.

Иди донеси ми кафу.

Слађу? -О да.

Свидеће ти се ово.

У случају Џонсон, доказе које је наша лабораторија анализирала

су више него довољни да буду убедљиви... -Још увек радим на тим доказима.

Бери још увек ради на тим доказима!

Да је по твоме, и даље бисмо стругали Бундијеве кутњаке.

Знаш шта? Тако сам срећан што ти је све ово тако урнебесно.

Али ми се бавимо животима стварних људи и породицама људи.

И мислим да не разумете тежину тога. Па, зашто ме не оставите на миру?

Бери Ален? -Ирис Вест.

Знаш моје пуно име? -Да. Из школе.

Бери, ниси нам рекао за своју пријатељицу из школе.

Заправо нисмо ни знали да Бери има пријатеље.

Дакле, сада постоји... један. -Један. - Људи...

Здраво људи!

Они ми заправо нису пријатељи. Они су заправо моје колеге са посла.

Значи радиш овде? -Да,радим.

Прошло је много времена, а?

Осећам се као да смо се видели пре неколико година, зар не?

Не, јер се нисмо видели од колеџа.

Можда зато што сам мислила на тебе.

Па, баш ми је драго што сам налетела на тебе. -Ја ли? -Да.

Решење жалбе твог оца је сутра, зар не? - Да али како...?

Опрости. Како знаш за то? - Пратим то за новине.

Како се он држи?

Да ли то питаш за новине? - Не, питам као пријатељица.

Мада сам сигурна да би то и јавност волела да зна.

Па, мој једини званични коментар је да је мој тата невин. -Добро.

Мислим, нико не би желео да верује да му је отац убио мајку.

Како то мислиш 'веровати'? Мој тата не би требао бити у затвору.

Моја мама би требала бити жива. Не ради се о томе у шта ја верујем,

већ о ономе што је истина. -Тако је. Не, то је... Боже! То је оно што сам мислила.

Добро. Жао ми је, тренутно немам званични коментар.

Доказни материјал

Имате судски позив из затвора Ајрон Хајгхтс. Да ли желите да прихватите? -То.

Здраво тата! - Здраво, Бери! Како си? -Добро сам.

Излазиш много? -То. Не не.

Али... Налетео сам на стару пријатељицу са факултета. Ирис Вест. Данас.

Зар ниси био страшно заљубљен у њу? Па, имала је дечка.

Зашто је не позовеш да изађете? - Тата, ја...

Имам пријатеља који је провукао снимке старе сигурносне камере

кроз нови програм који је развио и сада је то кристално јасно.

То је само...

Никад се ниси појавио, тата. Не видим твоје лице.

Нема нових доказа за твој алиби.

Морамо само да почнемо да размишљамо о следећој жалби. -Не.

Мораш престати да бринеш о свом старом.

Ако то урадиш, можда ћеш имати времена за девојке.

Тата, ја то не желим. - Урадио си то раније.

Ово је био последњи покушај. А сутра ћемо проћи кроз предлоге.

Добро сам. Заиста.

Знаш, понекад чак помислим да је вероватно лакше бити овде него напољу.

Без ње.

Овако могу да је замислим живу. Да живи свој живот напољу.

Бери?

Бери, јеси ли ту?

Да, ту сам, тата. - Сећаш ли се оног соса који би правила недељом?

Онај са босиљком и парадајзом.

Обукла би моју тренерку и почела да пева.

А коју оно песму? Волим ту песму.

Да ли се сећаш тога?

Није поштено. - Шта није фер, мајмунчићу?

Ово питање је глупо.

Колико прорачуна можете смислити да бисте добили одговор на 24?

Постоји трилион одговора. Где да их све поставим?

У праву си. На то питање постоји трилион одговора.

Нема сваки проблем решење. Понекад то једноставно мораш пустити.

Одмори мозак и помози ми да направим тестенину. Хајде!

Хенри! - Ти правиш овај оброк. - Требао би ми учинити услугу.

Треба ти услуга? -Добро. Берију треба да учиниш услугу.

Бери? То. Било шта. - Треба ми још једна конзерва парадајза.

Имала си конзерву парадајза. - Треба ми још једна.

Мислио сам да си јутрос ишла у продавницу. - Али заборавила сам парадајз.

Овако ће бити много забавније. Пустимо Берија у продавницу.

Ти возиш, зар не? - Голицаш се. - Толико си велики, можеш све.

Погледај себе. Постајеш велики. - Не узимај плаву конзерву, ок?

Схватам, плава конзерва. Не зелену, зар не? -Не! -Шта?

Зелену, не плаву.

О Боже!

Сада ће почети да пева. Бежи!

Трчи, Бери!

Волим те, мајмунчићу. -Волим те више. - А ја тебе прва.

Нора?

Бери!

Бери! Позови хитну одмах!

Бери! Бери!

Не брини за сутра. Увек смо знали да је то погрешан покушај.

Тата?

Ваш позив из затвора Ајрон Хајгхтс је завршен.

Да ли ти је ово било довољно брзо?

Кажеш да си се вратио у прошлост као у Пожарнову? - Да, као у Пожарнову.

Осим што је био ту на секунд и ово је трајало цео дан.

Замислимо да је могуће да трчиш брже од брзине светлости.

Дакле, путовање у прошлост би и даље било крајње неодговорно.

Знао сам да ћеш то рећи. -Да.

Јер ако би се вратио у прошлост, било какву интеракцију са родитељима или са самим

собом, или погрешно згазио на оштру траву, немаш појма какве би последице могле бити.

Знам за ефекат лептира. -Да. - Разумем.

Али Брусе, могао бих да поправим ствари. - Могао би и све да уништиш.

Могао бих је спасити. Могао бих да их спасим обоје.

Спасити своје родитеље.

Ожиљци које имамо чине нас оним што јесмо.

Није нам суђено да се вратимо и то поправимо.

И ништа покварено у вези тебе не треба да се поправи.

Прихвати да људи праве много грешака.

Не живи у прошлости. Живи свој живот.

Не дозволи да те трагедија дефинише. - Али можда треба да будем дефинисан.

Трагедија те је учинила херојем. - И мене је осамила.

Могли бисмо да се дружимо. Хоћеш пите?

Још сам гладан.

Не овог пута. Можда неки други пут.

Да.

Добра вожња. Твој отмени пријатељ?

Да, то је био возач Убера. Зак.

Види, Ирис, стварно не могу да причам уопште о случају.

Нисам овде као репортер.

Можемо ли да попричамо?

Уђи.

Нећу лагати. Овде је много уредније него што сам очекивала. -Је ли? -Да.

Да, ја сам прилично уредна особа.

Могу ли те понудити пићем? -Наравно. Ја ћу пиво.

Пиво, пиво. Држим их у фрижидеру.

Хвала.

Види, осећам се јако лоше због оног раније.

Требало је да будем осетљивија.

А ја сам вероватно требало да будем мање осетљив.

Мислим, не могу да замислим кроз шта си прошао.

Као...да изгубиш оба родитеља у једном дану.

Да, јесам. Изгубио сам маму због трагедије и

изгубио тату због неуспеха правосудног система.

Да ли си због тога ишао на криминалистичку форензику?

Да покушаш да поправиш систем.

Да. Морао сам то да поправим.

Сигурно постоји начин да се то поправи, зар не?

Мислим, зато сам некако и ушла у новинарство.

Могао бих то исправити ако бих се вратио и некако

их упозорио, а да они не знају да сам их упозорио.

Мислим да би ме такво размишљање излудило.

Кад бих могла да се вратим у прошлост и зауставим типа који је то урадио.

Не могу то да урадим јер је превише интеракција.

Мој тата чак није био код куће. Мама га је послала по конзерву парадајза.

Мислим да је ко год да је провалио у кућу мислио да је празна.

Онда је моја мама била унутра са ножем у руци и ствари су

кренуле од лошег на горе у овом апсурдном ланцу догађаја.

И тако је овај снимак коначно требало да поткрепи татин алиби,

али уместо тога три живота су уништена због конзерве парадајза.

О Боже! -Шта је то?

Па, то би могло бити то. Ако моја мама у почетку не заборави парадајз,

онда он неће отићи и она неће умрети. Нико не треба да ме види.

Брус је рекао 'интеракција' и неће је бити.

Само брзи улазак и повратак у садашњост. Као да нисам био тамо.

Тако ћу то поправити. О мој Боже, Ирис! Хвала пуно.

Ово је било супер. Жао ми је...

Морам да идем. -Добро. Сјајно...

Било ми је стварно сјајно, требало би да урадимо ово поново.

Кал-Ел, сине Криптона! - Ово је лоша идеја.

Дакле, брз си.

Твој тата је убица.

Нора Ален Вољена жена и мајка

Позови хитну одмах!

Здраво мама!

Не заборави на парадајз.

Видимо се ускоро.

Молим те да успе.

Шта није у реду, мајмунчићу?

Шта имаш на себи? - Је ли то Бери? Поранио је.

Који је ово универзум? - Скратио си косу.

Видим ти очи.

Изгледаш грозно. -Хенри! Изгледаш прелепо, душо.

Шта они тамо раде? - Остави га на миру. Он је савршен.

Дођи овамо.

Много те волим. -Волим и ја тебе.

Волим те више. - А ја тебе прва.

Иди се истуширај и пресвуци се. Лоше миришеш. Хајде, хајде!

Озбиљно? Не. Мислим као зрело.

Ако жели да изгледа старо, мора да се ослободи сјаја.

Како могу помоћи?

Мама, какав ти је био дан? Или месец дана или последњих 18 година?

Или је то чудно питање? Зато што сам био

овде, али очигледно имамо заједничка сећања.

Или не знам, можда да направим нове успомене. Отићи у акваријум или циркус.

Или у парк да ме гурате на љуљашци. Што је такође чудно, јер

сам одрасла особа, па сам вероватно мотивисан својим љуљањем.

Како је било ове недеље? Како је у школи?

У школи? Добро је, добро је. У школи је супер.

Заиста сам напорно радио на својим студијама.

Јеси ли позвао ону девојку са факултета?

Знам да је прва година добра за забављање, упознавање људи.

Истраживање ствари и експериментисање.

Али мораш бити веома опрезан.

Срање!

Морам да серем.

Напољу.

Зашто си овде? Која је година?

То је моје лице. Украо си ми лице.

Мислим да се сећам печурака. Да ли је од тога? -Колико имаш година?

18.

Ово је лудо путовање. Дакле, ми смо као у будућности?

Не,чекај! Ово није путовање, ортак. Ово је катастрофално.

И не, нисмо у будућности. Требало је да се вратим у садашњост,

али сам још увек у прошлости и не би требало да нас буде двоје.

Ти и ја уопште не би требало да заузимамо исту стварност,

а камоли да имамо интеракцију. - Ми смо суперхероји,

који путују кроз време. -Не не. Ти си ништа.

Што је добро. Не желиш да будеш суперхерој. То је застрашујуће.

И стално имаш мрљу од буба у зубима.

Закон! Хајде, уради то поново.

Не, немамо времена.

Мама!

Шта радиш? Хоћеш ли јој сада рећи?

Уради то. -Добро.

То! -Срећан? -Да. Сада га врати.

Бери! Је ли све у реду горе? -Ми смо добро! Ја сам добро!

Па, да ли имаш авион који иде под воду или брод који може да лети?

Колико имаш година? Као да имаш 40. -Добро, не престајеш да причаш.

То није шармантно. То је абразивно, исцрпљујуће и…

О Боже! Почињем да схватам шта су људи мислили.

Само ми учини услугу.

И обећај ми да сусрет са мном неће зезнути простор и време.

Брате, недостајеш ми. - Срање, у великој сам невољи.

Шта да радим?

Могу да те дрогирам. Да, да те дрогирам.

А онда се онесвестиш и пробудиш се и заборавиш да се нешто догодило.

И то не би било погрешно, зар не? Зато што си ти ја. -Не! Не би требало то да радимо.

Молим те немој ме дрогирати. -Не? - Не, јер је у томе ствар.

Размишљао сам о томе раније. Не желим да будем

дрогиран, али сигуран сам да можемо смислити други начин.

Хајде да ставимо наше Баријеве капице за размишљање и смислимо другачије решење.

За губитак памћења. Осим тога, носилац сам зеленог појаса.

А ја сам опширно учио рвање и могу лудачки навалити на тебе.

Осим тога, вечерас имам састанак.

Добро. Где мораш да одведеш некога да заборави ствари?

Да сам те ударио у прошлости, повредило би ме у будућности. Сачекај!

Имаш ли састанак вечерас? - Шта радиш? -Ништа.

Са ким излазиш? - Са супер малом са предавања из економије.

Ирис Вест. -О Боже! Хоћемо ли је оженити?

Идеш ли на састанак са њом вечерас? - Зато ми треба мама да ми пере веш.

Можеш сам да переш веш. - Ти то радиш?

Добро. У ствари идем сада. - Како то мислиш?

Уживај у животу. Не мењај ништа у свом животу.

Никад се више нећемо видети. - Али имам још неколико питања.

Толико тога можемо научити један од другог.

Сјајно. Остављаш ме. А сада ће ми олуја покварити дан.

Који је дан данас?

Недеља? - Не, датум.

29. септембар. -Срање!

Олуја. Ово је тај дан. -Који дан?

Дан када добијем своје моћи. Дан када добијеш моћи.

Моћи? - Слушај, не могу ти рећи зашто путујем у прошлост.

И не могу ти рећи шта сам променио. Али у суштини, у мојој верзији стварности

на првој години завршио сам у лабораторији за криминал у Централ Ситију.

Ту се то догодило.

Вечерас, 29. септембра, догоди се несрећа која ми даје моћи.

А ако не будеш тамо за 30 минута,

нећеш добити моћи. Што значи да ја нећу добити моћи.

Можда. А то би значило да губим начин да се вратим кроз време.

И онда буквално немам појма шта ће се десити. -Моћи?

Чекај, али шта је са нашим изласком вечерас?

Она би могла бити наша будућа жена.

Можда неће бити будућности ако не пођеш са мном. Одмах.

Централни градски истражни центар

8 минута. - Како ћемо ући? Шта радиш?

Престани да кукаш. Осећаћеш се некако чудно.

Пролазећи кроз врата.

То је било. У реду је. Ово се зове фазирање. Хајде!

Волим фазирање.

Сви се крећу.

То је то. Седео сам овде.

И заправо, скинућу ово за тебе. -Хвала вам.

Само отвори те прозоре.

Очисти испарења.

Управо сада. Седео сам на тој столици.

Тачно испод ове хемијске полице. У том тренутку ће удари гром.

Сачекај! Да ли ме је ударио гром? -Не не. Није те ударио гром.

Гром удара у хемикалије, које те обасипају, а затим добијаш струјни удар.

У реду, али не желим да ме удари струја! - Седи!

Ти то уради. - Већ имам моћи! - Већ имаш моћи!

Баш тако. - Не желим да ме удари гром!

Успело је.

Изгледа да си изгубио зуб.

Нисам изгубио зуб.

Морамо да идемо.

Иди провери!

Обезбедите улаз!

Идемо на фазирање.

Срање!

Ја сам спор.

Зашто је код тебе много лепше него што сам очекивао?

Свиђа ти се? - Мама ти је помогла да украсиш.

Знаш маму, зар не? - Да, класична мама.

Класична мама.

Какав дан. -Бери, несрећа ти је дала моћи,

али је мени одузела. Па, не знам како да се вратим.

Без приступа снази брзине, не знам како ћу уопште отићи.

Да ли разумеш шта говорим? Можда сам запео. -Сачекај!

Сада имам моћи? -Да али...

Брзе лопте. -Добро. Знам да је ово невероватно узбудљиво.

Зато што сам прошао кроз то. Брзи Гонзалес. Да, и сам сам то урадио много пута.

Не можеш само...

Срање!

О Боже...

Одлазим!

Шта си урадио? -Ништа. Зашто?

Бери, морам ти рећи о одећи. Постоји трење.

Ако пребрзо трчиш у обичној одећи, изгорећеш.

Из истог разлога не можеш да помераш људе великом брзином.

Тај броколи изгледа покварено. Види, можеш да помериш неке ствари.

На пример, можеш померити микроталасну пећницу.

Али не можеш да помериш нешто као, рецимо, бебу.

Бери, као да никад нисам ништа јео.

Све једноставно има живахан укус. Пробај мало.

Мали гриз. То је лоше, зар не?

Ово није добро. Не, шалио сам се. Ја сам невероватан. Невероватни смо.

Па... гладан сам.

Сачекај! Желим да пробам ту фазну ствар. Како да урадим то?

Нећеш то урадити. Још не. Веома је компликовано.

Потребно је много времена да тренираш своје тело да убрза своје молекуле

и успори их довољно да прође кроз молекуларну структуру чврстих материја.

Мораш да ме пустиш да завршим реченице.

Да ли смо увек само поспани, гладни и голи?

Па, прва два да, треће не. Решио сам тај део.

И искрено, ако ћемо ово да урадимо, мораћу много да ти објасним.

Па, претпостављам да је добро место за почетак...

Оригинално одело је заправо направљено од тог полизина...

Или ћемо разговарати о овоме сутра.

Значи одело је у прстену? -Да. -Шта?

И могу ли добити ово? - Не, не можеш, али можеш да позајмиш.

Не да се убијеш користећи своје моћи.

Притиснеш ово дугме и молекули свиле ће се одмотати, апсорбујући

атмосферске гасове и проширујући одело до његове пуне величине.

Спреман?

Тако је ситно... - Требало је да га обучеш пре него што је пало на под.

Шта? Да се ​​пресвучем пред тобом?

Овде ионако нема никога, Бери...

Човече... - Тесно је.

И боли. Знаш шта ме боли?

Мој курац. - У реду, знам. Али не морам да знам.

Жао ми је. Можемо ли даље?

Ево шта ја мислим. Ако могу да те научим да се крећеш као ја,

онда можемо поново створити Хроно куглу. - Хроно куглу?

У моћ брзине. - Моћ брзине.

А онда можда можемо наћи начин да се вратим у будућност.

Повратак у будућност? То. Ерик Штолц је сјајан у том филму.

Какав отелотворен наступ. - Мислиш Мајкл Џ. Фокса?

У "Повратку у будућност"? – Да, у филму „Повратак у будућност”.

Шта се дешава?

Сада мораш да скинеш одело. -Хвала Богу.

Мистериозни објекат лебди изнад аустралијске морске обале.

Имамо снимак... -Зод...

Зод? Шта је Зод?

...Влада САД. Сателитски подаци потврдили су присуство летелице.

Вратићемо се.

Моје име је генерал Зод.

Долазим из света далеко од вашег.

Неко време ваш свет штити нашег грађанина.

Мислим да би требало да га предате мени.

Шта се дешава?

Зод тражи Супермена. - Шта је Супермен?

Супермен је ванземаљац који живи на Земљи, претпостављам још увек инкогнито.

Али да, он је ванземаљац, он је супер моћан, и он је једноставно најбољи.

А Зод је ванземаљац са исте планете.

Такође веома моћан, али једноставно најгори.

И Зод је дошао овде да пронађе Кларка. -Сачекај! Ко је Кларк?

Кларк је Супермен. -Добро.

Али онда је Зод покушао да тераформише планету том светском машином.

Супермен га је на крају зауставио. Али не пре него што је Зод убио хиљаде људи.

Тада нисам могао ништа да урадим.

Сачекај! Био си тамо.

Тек сам добио своје моћи.

Још увек сам завршавао своје одело.

Та ствар, машина светова, почела је да уништава Метрополис.

Тек сам стигао и почео да покушавам да спасем људе.

Слушај, покушај да побегнеш!

И тај клинац... Имао сам га са собом. Пробао сам и тату.

Тата!

Само сам то могао. Спасити то једно дете.

Само је Супермен могао да заустави Зода.

Али не на време да спасе те људе.

А сада ће се то поновити. Али...

Ако успем да нађем целу Лигу правде... Супермена и остатак бенда.

Онда можда могу да спречим да се цела ствар догоди.

Дај ми свој лаптоп. -Добро. - Какав је ово мирис?

Могло би бити било шта.

Ко је то? - Гари је. Отуда и мирис.

Не брини. Заузет је.

Ми то можемо. Хајде да видимо. Виктор Стоун. Универзитет Готам Сити.

Ово је моја цимерка Пати. - Пати је твоја цимерка?

А то је њен дечко Алберт. -Шта има?

Добро јутро!

Жао ми је! Људи, ово је мој рођак Бери.

Умирем од глади.

Добро. Виктор Стоун, Универзитет Готам Сити. Да овде је!

Виктор Стоун, звезда додавач Витезова. Срање! Добро.

Он још није Киборг. Вондер Вумен...

Вондер Вумен, наступ у Лас Вегасу.

Илузије, жонглирање и зебре.

Не, то није Диана. Аквамен...

Акуамен? Је ли то нека супер сирена? - Не, Алберте, он није супер сирена.

Он је пола Атлантиђанин, пола човек, са надљудском

снагом, који умом може да контролише морски свет.

Дакле, као супер сирена? - Не, Алберте! - Тако си то описао.

Само ћемо покушати. Артур Кари, човек. Светионик.

Овде смо. Томас Кари. То је тата. Телефон.

Хало? -Хало, да ли је то Томас Кари? -Да.

Могу ли разговарати са Артуром? Да ли је Артур ту?

Хоћеш да причаш са мојим псом? -Не не...

Извињавам се! Је ли то Томас Кари? -Да.

И радиш на светионику? -Тако је.

А твоја жена је краљица Атлантиде?

Није. -Добро. Можда... можда...

Можда је жена налик риби улетела у ваш живот

и у неком тренутку... - Врло смешно, сероњо!

Артур Кари није ни рођен. -Шта? - Ово је катастрофа.

Потпуно сам уништио историју. - Као Ерик Штолц.

Зашто стално причаш о Ерику Штолцу? -Ерик Штолц је Марти МекФлај. -Шта?

Повратак у будућност. - Зар га још ниси видео?

Ко је овај лик? -Добро. Знам. Све сам их гледао.

А Ерик Штолц није Марти МекФлај. -Стварно?

Објасни ово Марти МекФлај. - Не могу ти то објаснити, Гари.

То је твоја бутина. То је погрешан глумац. И наопако је.

Је ли?

Поента је да у „Повратку у будућност“

Мартија Мекфаја је играо веома познати Мајкл Џеј Фокс.

Тип из "Футлуз"? - Не, то је Кевин Бејкон. - Бејкон? (сланина)

Кевин Бејкон је Маверик. Одбојка и гејеви у авионима.

"Топ Ган". - Сјајне ватрене лопте! "Топ Ган", зар не?

Тотално разбио универзум.

Марти МекФлај је Ерик Штолц. -Да. -Хвала вам.

Створио сам свет без мета људи.

А сад нема ко да нас брани од Зода. Алберте!

Нема киборга. Нема Аквамена, нема Вондер Вумен.

Супермена нема. Нема Бетмена. - Ја сам Бетмен.

Ти! Шта си рекао?

Ја сам Бетмен!

Бетмен постоји? -То.

Да човече. Нико не зна ко је он заправо, али постоји.

Добро. Па, ми...

Мој рођак Бери и ја морамо да идемо на ту рођачку вечеру. Одмах.

Али било ми је задовољство упознати вас све. И Гари.

Бери. Бери. -Гари. -Бери!

Шта? Шалиш се да је ово то место?

Шта је то? Пакао?

Погледај ово супер срање. - Не дирај ништа овде.

Здраво!

Брусе?

Брусе, јеси ли ту?

О Боже...

Нисам знао да сликаш. Добар си.

Брусе Вејне!

Брусе?

Види ово. Постоје звона повезана са сваком просторијом у овој кући.

Можда можемо пронаћи тог Бруса ако позвонимо на сва ова звона, зар не?

Не разумеш како функционишу звона за послугу.

Звониш на ова звона са других места. -Је ли?

Нема "Даутаун Аби" у вашем универзуму? - "Даутаун Аби".

Ланац ресторана у породичном стилу. Као у "Чеп банана пчелама".

Нисам баш упознат са тим. -Аби Сизлин Кеј Сквер?

Шта није у реду са тобом, човече? Шта није у реду са тобом?

А ко си ти? - Тип који живи овде.

Тражимо Бруса Вејна.

Јесте ли гладни?

Након ранијег емитовања генерала Зода...

Дакле...

Ти си иста особа као и он, али из алтернативне временске линије? -Да.

Где смо ти и ја пријатељи?

Да, ти си вероватно мој најбољи пријатељ.

Али ти си... хронолошки другачији. -Старији.

И то је оно што не могу да разумем.

Путовао сам кроз време одавде до овде.

А ипак се овде све некако променило.

Као да си такав рођен...

Време је линеарно, зар не? -Да.

У неком тренутку, вероватно си то видео у филму,

ако се вратиш и промениш прошлост, ствараш

неку врсту временских линија гранања. Јасно?

Види.

Нова садашњост, нова будућност.

Да. - Па, време не ради тако. Ево како то иде.

Када се вратиш и промениш прошлост, стварате упориште.

И створиш потпуно нови низ шпагета.

Будућност, нова прошлост.

То је ретрокаузално. То иде у оба смера.

У ствари, има много праваца. Можда у другим временима.

Добро. Али у моделу онтолошког парадокса не постоји...

Када си променио будућност, променио си и прошлост.

Ако је човек довољно глуп да се

петља са временом, заврши са тим...

мултиверзумом.

Неке нити иду скоро паралелно.

Биће неизбежних прелазака.

А неки ће бити потпуно другачији.

Све је то велики неред.

Срање. Све је то срање. - А додавање пармезана?

Метафора је завршена. То је само украс. - Рећи ћу ти нешто.

Особа би морала да буде идиот да би се

петљала са просторно-временским континуумом.

Идиот.

Ево!

Сад ћеш да се ругаш звуковима жвакања? - Тако...

Ти си разлог зашто ће тај Зод лик уништити Земљу?

Можда. -Постоји тип по имену Супермен који може зауставити Зода?

То. - А он лети и испаљује ласере из очију?

Да, лети и испаљује ласере из очију.

И он себе назива Суперменом? То је можда мало претеривање.

Ти себе зовеш Бетмен. -Да, али ја себе не зовем Супер Бетмен.

Сачекај! Он је Бетмен?

Шта мислиш зашто смо овде? - Мислио сам да је ово вечера за родбину.

Он, Брус Вејн је Бетмен? -Заправо, нисам то више.

Знаш, нисам им више требао.

Ствари су се промениле. Готам је сада један од најбезбеднијих градова на свету.

Требаш ми. Потребан си нам.

У мојој временској линији Бетмен је наш стратег. Наш вођа.

Свету је потребан Супермен. Ти си најбољи детектив на свету.

Ти си вероватно једина особа која ми може помоћи да га пронађем.

Па, хоћеш ли нам помоћи?

Прескачем.

Шта? Прескачеш со...?

Брусе!

Он не жели да нам помогне. Ми ћемо сами користити Бет ствари.

Бет ствари?

Да, ствари које Бетмен има. Стани на оно.

Добро. Сећаш се када си фазирао кроз под? -Да.

Па, мораш то поновити.

Какво је ово место?

Човече! Ово је као Бивс. - Бивс?

Бери! Умало нисам умро у провалији!

У САД има 12.805 Кларк Кента.

Је ли то оно што ја мислим?

Срање! Ову ствар сам виђао на вестима када сам био дете!

Пронађи... тражи... датум рођења.

Кад се родио и стигао. -Бери, погледај!

Заузет сам. -Са чиме? - У потрази за НЛО-има,

који су ушли у Земљину атмосферу у близини Канзаса у последњих 50 година.

У НАСА-и постоји задњи улаз. Наравно да постоји.

Да, али, Бери, погледај ово.

Ова торба се смеје.

Зар ништа не схваташ озбиљно? Престани да се зезаш.

Човече, хајде! Јеси ли видео ово место?

То је невероватно! Здраво!

Зар те озбиљност овога не погађа?

Престани да се зајебаваш, Бери. Нећу понављати.

Извини мама. - Ћути, ћути!

Немаш појма колико си сретан. Немаш појма.

Све узимаш здраво за готово. Ти то чак ни не цениш.

Само ходаш около мислећи да си веома забаван и кул.

И то је штета, јер ниси ни једно ни друго.

Јеби се, човече! Урадио сам све што си тражио.

Због тебе ме је ударио гром. Го сам пролазио кроз под.

Код уплашене госпође Јохансен. Вероватно ћу сада морати да се преселим.

И нећеш ми рећи зашто си овде.

Хоћеш ли ми бар рећи зашто си тако зао према мени без разлога?

Користиш мајмуна као даску за пикадо!

Сачекај! Шта? - Заборави.

Мајмун. Сачекај...

Дакле, љут си на мене што се играм са играчком? - То није играчка.

Мама нам је купила тог мајмуна. - Зато што нас назива "мајмунимчић".

Стално нам даје мајмунске ствари.

То.

Види, жао ми је...

Нисам баш добар са људима. Чак ни према себи.

Хајде човече. Ниси тако лош.

Понекад си кретен, али...

Да се ​​разумемо, прилично сам нападан. Сво време ми је узбудљиво.

Хајде! Ово место је прилично кул, зар не?

Да.

Добро.

Пустићу те да радиш.

Знам да си овде.

Заглавио сам у ономе што си рекао са шпагетима.

Рекао сте да постоје одређена укрштања која су увек неизбежна.

Имао си Алфреда. Мој Брус има Алфреда.

Различити светови, различита времена. Па ипак, он је ту.

Одређени људи, одређени догађаји, одређени резанци шпагета.

Привучени једно другом као магнети.

Читао сам све о временским парадоксима и

каузалним петљама, али ово је више од тога.

Ниједна теорија није могла предвидети неизбежне прелазе.

Па, како то објаснити, осим... судбине?

Ако слушаш, жао ми је због твојих родитеља.

Ја само покушавам да сачувам своје.

Сигурно постоји начин.

Нађи начин, Бери. Само настави да покушаваш.

Бери, пробуди се!

Кларка држи група плаћеника на тајној локацији у Сибиру.

Устани, Бери! - Ја горим...

Идемо у Русију.

Сачекај!

Кафа.

Како ћемо доћи до Русије?

Надам се да ћемо стићи до Супермена. А онда си сам.

Ти си... Ти си...

Да.

Ја сам Бетмен.

Дакле, који је план? Само зграби Супермена и збрисати га док је вруће?

Не знам. - Да га питамо?

Ти га питај. - Требало би да га питаш. -Сигурно. Нећу га питати.

Зашто? Мислио сам да је Бетмен твој пријатељ. - Не овај. Не овај Бетмен.

Стигли смо. - Активирам режим лебдења.

Седиште за избацивање. -Седиште за избацивање. -Седиште...

У реду, остаћемо овде.

Везани сте за падобране.

А где је твој?

Ово је страва!

Све је чисто. Идемо.

Добро!

Ок, сви смо горе.

Зашто је тако хладно? - Ово је Арктик, Бери.

Где он иде? -Не знам. Само прати отиске стопала.

Супермен мора да је доле.

Добро.

Шта си урадио? - Морао сам да те померим, али само мало.

Ово може болети.

Само избаци из себе.

Идемо!

Ту држе Супермена. У великом скротуму.

Он ће да хакује совјетски безбедносни сајбер скротум телефоном?

Пробао сам све комбинације.

То!

Срање!

Кал-Ел?

То није он. Морамо да идемо. -Сачекај!

Не можемо је само оставити овде.

У реду, идемо!

Имам те.

Ја ћу се побринути за то, брате.

Шта има?

Сада бришемо!

Не тако. Не тако!

Пожури пожури!

Не! -Хајде! Идемо!

Ниси ми рекао да можемо бити упуцани! - Зашто си претпоставио да не можемо?

Сјајно! Довео си нас у Спутника.

Човече, треба ми то колено! - Смири се, зараш ће. -Хајде!

Ниво пуњења

Колико си тежак? -80 кг сваки, плус она. 200 кг.

Држи се!

Здраво!

Да ли си озбиљан? -Бери, умукни!

Каква је игра? Бетмене, шта да радимо? Шта сад?

Сада... покушавамо да не умремо.

Момци, да сте видели ово у успореном снимку.

Да, управо схватам да нисам стварно размислио о овоме.

Има добрих Криптонаца, а има и веома лоших.

Било је врло уверено да ћемо пронаћи Супермена

ако пронађемо његов симбол. -Ко сте ви? - О Боже...

Здраво, ја сам Бери. - Ми смо Бери.

Покушавали смо да пронађемо Кал-Ела, али смо уместо тога нашли тебе.

Шта желите са Кал-Елом? - Покушали смо да га спасимо. -Зашто?

Зато што ми је пријатељ.

Да ли га знаш? Већ изгледа љутито. Могла би да користи ласерски вид.

Или би могла користити ледени дах, само за почетак.

Моје име је Кара, ћерка Зор-Ела.

Кал-Ел је мој рођак. - Ко је Кал-Ел?

Супермен. - Не, рекао си да је Кларк. - Ко је Кларк?

Кларк је његово људско име.

Кларк...

Био је дете када смо отишли.

Последњи син Криптона. Ја...

Послата сам да га заштитим.

Чини се да никада није стигао до Земље у овом универзуму.

Мора да су нам се путеви разишли.

Сачекај! Мислио си да беба треба да нас заштити од тог Зода?

Генерал Зод је овде. Мора да је пратио сигнал моје капсуле.

Морам да идем. -Сачекај...

Мораш повратити снагу.

Бери, одведи је на кров и стави је на сунце.

Да. Шта год да је потребно, мислим... Ти си на соларни погон.

То је добро за тебе. Покушај...

Понећемо ово са собом.

Могу ли се сада окренути?

Јеси ли обучена?

Црвени огртач.

Ти лебдиш.

Увек је овако гласно.

Да ли је гласно?

Јеси ли добро? Да ли се осећаш јаком или...?

Да, изгледа да јеси. Изгледаш јако.

Знаш, стари Бери тамо доле каже ако не зауставимо капетана Зода,

убиће хиљаде људи. - Милијарде људи. - Милијарде?

Твоји људи. - Они су добри. - Добри?

Дошли смо на ову планету тражећи сигурно место за живот,

и ставили су ме у кавез. -Да. Многи људи су кретени.

Али постоје и бебе.

И балерине. И забавни рвачи. Много људи вредни спасавања.

Можда теби. Али ја нисам човек.

Ја сам криптонка.

Отишла је. - Морам да вратим своје моћи.

Ако успем да поновим несрећу која ми је дала моћи, можда могу

да вратим моћи брзине, па ћемо можда имати шансу против Зода.

Или се убиј покушавајући.

Реци ми нешто.

Ако добијеш своје моћи назад, можеш ићи било где.

У другу временску линију, у други универзум.

Зашто желиш да останеш и бориш се да спасеш овај?

Јер моја мама живи овде.

Вратио сам се у прошлост да је спасем. Нећу је поново изгубити.

Клинац не зна, зар не? - Да ли се тако нешто каже некоме?

Изгубио сам родитеље, али...

Та бол...

Она ме је учинила оним што јесам. У ствари, нисам ни сигуран ко сам без ње.

Провео сам цео свој живот покушавајући да исправим неправде и неправде из прошлости.

Као да ћу ношењем огртача и борбом против злочина

врати своје родитеље.

Ти заправо јеси.

Па, претпостављам да је план да се полијеш индустријским хемикалијама

током струјног удара. -Да.

Потребна ти је помоћ?

Мислим, то је невероватно сулудо. -У ствари, већ сам позајмио ову кутију...

Ништа ми не доносиш.

Упозорио сам вас.

Неуспех испоручивања криптонских издајника биће схваћен као ратни чин.

Не!

Добро. Када окренем прекидач, струја би требало

да тече низ жицу и створи муњу право у пећини.

Ево! Обуци то. Требало би да буде отпорно на топлоту и ударце и да ти пружи одређену заштиту.

Добро. Али поента није бити заштићен.

Добро.

Мораћеш да се склониш с пута. - Хоћу.

Идемо!

Једноставно неће успети, зар не? - Наравно да ће успети.

Ништа што нисам урадио раније. Плус, овог пута имамо Бетмена.

Шта би могло поћи по злу? -За записник, мислим да је ово сулудо.

Одмакни се!

У реду је.

То сам ја, г. Муњо.

Уради то!

Сачекај! Не! Без чекања! Прекини!

Бери, немој!

Понави! - Али молим!

Коло је спржено.

Држим те.

Бери!

Сада је успело, зар не? Сада би требао да се опорави.

Погледај! Успело је, успело је!

Успело је! То! Биће у реду.

О Боже! Стварно си ме насмрт уплашио.

Будан си. Како се осећаш?

Па... - Можда ће ово помоћи.

То! Човече, дај! Ти си неодољив.

Човече, добар је осећај вратити се. -Да!

А шта носимо вечерас? -Свиђа ти се?

Направио сам га сам од старог Бетменовог одела.

Али, знаш, направио наше боје и све. Види ово.

Мало је лабавије.

Као у Бивсу. - Човече!

Да ли стварно то мислиш? - Мислим, не знам шта то тачно значи.

У ствари, шта ти то значи, али делује као нешто позитивно.

Шта радиш?

Вратила си се. -Драго ми је да си добро.

Морам да те питам нешто.

Када си ме нашао у оној рупи у коју су ме убацили,

а ја нисам била Кал-Ел...

Зашто си ми помогао? - Зато што ти је била потребна помоћ.

Да ли знаш шта овај симбол значи?

Супер девојка? - Значи наду, зар не? - Нада, значи нада.

Криптон је био прелепо место.

Ми више нисмо народ наде.

Зод је са Криптона. Али он није мој народ.

Па, хоћеш рећи... - Да.

Помоћи ћу ти у борби против Зода.

Интересантна група.

Како си рекао да се зовемо?

Ми смо Лига правде. -Не. -Не?

Па, мислим... Некако.

Кратки смо за једну буквално богињу, једног

пријатељског терминатора и супер сирену.

Дефинитивно бисмо могли користити Бетмена.

Улазиш ли?

Хоћеш да разбијаш јаја?

Хајде да разбијамо јаја.

У мом свету, Супермен се појавио тачно када је Зод позвао.

Дакле, од сада смо на неистраженој територији.

Оно што знам је да Зод некако контролише светску машину,

која ће тренутно уништити много више од Метрополиса.

Са сваком секундом ако га не зауставимо... Бери, шта радиш?

Шта?

Наша деца ће ово гледати. - Ваша деца?

Па, знаш, свачија деца. Мислим, деца света. Хоћу да гледам ово.

Приближавамо се. Ја ћу остати у ваздуху и скинути њихову ваздушну снагу.

И, Бери, да разјаснимо ово. Бићемо само ти и ја против целе криптонске војске.

Опуштено. -Морамо дати Кари довољно времена да среди Зода.

И запамти да твоје одело неће расипати енергију као моје,

па требаш да правиш паузе, јер ћеш створити превише набоја. -Шта?

Држи се!

Људи које смо дошли да заштитимо. - Не знају да смо ми на њиховој страни.

Зод.

Кара Зор-Ел, чекали смо те.

Свемирски гигант? А госпођица Убица?

И они су наша одговорност? -Не размишљај о томе. Смири се.

Почећемо са оним момцима тамо. Они су криптонци, тако да нећемо

моћи да их убијемо, али можемо да их успоримо за њу. Једног по једног.

Јасно? Ја ћу их разоружати, а онда ти иди.

Са ударањем.

Хајде, Барби! - Идемо на забаву.

Ок, добро си. Хајде!

Исусе, брзи су. - Да, али не толико као ми.

Тераформирање је почело.

Овај свет мора да умре да би наш поново живео.

Морамо да идемо! Хајде, хајде!

Криптона нема, Зод. - Твој ујак Јор-Ел...

Сакрио је кључ криптонског повратка унутар криптонског детета.

Сав неопходан генетски материјал за поновни почетак,

кодиран унутар ДНК и послат на Земљу у капсули за спасавање.

Он није овде. Ниси успео.

Нашли смо га.

Пресрели смо његову капсулу.

Али твој рођак није био тај којег смо требли.

Ти си та, Кара Зор-Ел.

Морамо пожњети твоју крв. - Шта си урадио Кал-Елу?

Твоја жртва ће омогућити Криптону да поново живи.

Шта си урадио?!

Беба није преживела.

Види, нови план. Направићу циклонску диверзију.

И доћи ћеш, овога пута теже.

То! Бери, јеси ли видео ово? - Акумулираш превише набоја.

Шта сам ја за овог типа?

Бери, можеш бити полуглуп.

Али ако ћеш то да урадиш и не умреш, мораш некако да направиш пуни круг.

Покушај да спојиш руке... овако.

Срање!

Спреман си. - Идемо!

Идем на великог.

Погођен сам!

Брусе, чујеш ли ме?

Где је Кара? - Иди нађи је.

Брусе!

Избацивање није успело. Избацивање није успело.

Почивај у миру, Кара Зор-Ел.

Идем доле.

Ја идем сам на великог. -Не, не, Брусе!

Брусе, избаци се! Избаци се...

Не!

Кара!

Немогуће.

То ће се десити.

Кара је мртва. - Брус је мртав.

Али не морају да буду, зар не? Зато што можемо да се вратимо, баш као и ти.

Још ниси довољно брз. -Јеси ли сигуран?

Бери!

Бери, чекај!

Да ли је ово довољно брзо? - Да, претпостављам.

Слушај, Бери, ја...

Шта је то? У реду је. Можемо исправити.

Знаш шта ћеш променити? Знам шта ћу променити.

Идем на великог.

Брусе, одустани! Тај је заштићен. -Примљено к знању.

Али овај није.

Свемирски гигант? Да, молим те скини га!

То!

Бићеш ти добро. - Не осећам се тако.

Можда неки други пут.

Не можемо те вратити, зар не?

Већ јеси.

Већ јеси.

Хајде, Бери. Мораш устати. Хајде! -Бери...

Идемо поново.

Бери, нема смисла.

Бери!

Бери!

Добро, нисам желео да... -Не, не... -Ти само...

Опет... - Молим те, престани.

Опет.

Бери...

Можемо ли, молим те, имати само минут? - Извини друже.

Брате, наравно. У томе је ствар.

Можемо да издржимо колико год треба. - Нисам то мислио.

Добро. Јеси ли добро? Хајде, требам те тамо. Идемо!

Бери... -Слушај ме!

Где си? Стајао си тамо све време?

Бери, ово је неизбежна раскрсница. Мораш престати.

Бери!

Бери, чекај!

Слушај. Морам нешто да ти кажем.

Прво сам се вратио у прошлост, јер... - Зато што је мама умрла.

Како знаш? -Нема везе. Не?

Знаш да морам да поништим оно што сам урадио.

Не, то није грешка. Можемо је спасити, а можемо и њих.

Не, не можемо. Ово је оно о чему је Брус говорио.

Бери, ово је неизбежно.

Можемо покушати милион пута и нећемо моћи да поправимо.

Шта год да радимо, овај свет умире.

Данас. Погледај око себе.

Погледајте какву штету правимо.

Морамо сада да станемо.

Види, прао сам веш.

Ти си тај који је дошао и рекао ми да сам суперхерој.

И шта ми сад говориш? Да не желиш да будем? Погађај поново!

Прекасно је.

Ја сам Флеш!

И могу спасити било кога. И да нико не умире. -Бери...

Нема сваки проблем решење.

Нема сваки проблем решење.

Понекад то једноставно мораш пустити.

Пустити? Маму?

Она ће увек бити жива негде у времену.

Увек. Само не за нас.

Пун си срања, човече. - Враћам се.

Враћаш се да убијеш маму? Не.

Остани! Остани овде.

Дај ми само још једном. -Бери!

Устали сно на погрешну ногу?

Почнимо од почетка. Ја сам Флеш.

Како се зовеш? - Остављени.

Дуже него што можеш сањати.

Здраво!

Волиш ли ово?

Вау.

Губи се одавде, Бери!

Ти делови... О мој Боже!

Дакле, ти... ти си...

Да, ја сам ти.

Тако смо близу. Скоро сам схватио.

Колико дуго радиш ово? - Време је безначајно.

Хајде, Бери.

На небу. То је птица! - То је авион!

Потпуно непробојан.

Само би се Џокер тога сетио.

Шта се дешава? Ови светови...

Слом и колапс.

Успели смо.

Уништавамо ткиво свега.

Мораш престати. - Престаћу кад завршим!

Потпуно је твоја кривица, Бери.

Због тога сам те избацио из Кроно кугле 29. септембра,

да би могао да започнеш ово путовање са мном.

Како ти се свиђа овај парадокс?

Натерао сам те да ме створиш.

А сада си ми на путу.

Без обзира колико сам близу победе у овој

борби, ти се вратиш и пустиш маму да умре.

Ти си неизбежна раскрсница.

И мораш то пустити. - О чему он прича?

Ти си мој херој.

Не брини, зарашће. Зарашће.

Добро.

Имаш мог омиљеног.

Парадајз.

Волео сам те житарице када сам био дете.

Да, мој син је луд за њима.

Престали су да их производе. Знам да су разговарали о њиховом отказивању.

Да ли те познајем? - Не, нисам одавде. Управо сам био у посети мами.

Можда је познајем. Како се то зове?

Она је најбоља.

Најљубазнија особа на свету. -Јеси ли добро? -Да, јесам.

Само ће ми стварно недостајати.

Не, ја сам само насумична дама у радњи.

Желиш загрљај?

Извињавам се. - Не говори то.

Твоја мама мора да је захвална што си дошао да је посетиш.

Веома је срећна што те има.

Заиста је волим.

Мораш јој то рећи. Маме воле да чују такве ствари.

Веруј ми.

Волим те мама.

Волим те више.

Ја тебе прва.

Добро. -Здраво!

Вратио сам се.

Нисам знала када ћеш се вратити. Видимо се на суду. Ирис.

Срање! Суд!

Суђење је на почетку...

Јако ми је жао.

Као што сам рекао,

снимак безбедносне камере, доказ Ф, на првобитном

суђењу је у почетку сматран бескорисним.

Али сада је побољшано

користећи најновију технологију компаније Вејн Ентерпрајз

То потврђује алиби господина Алена, који

се жалио, а његов син Бари то је потврдио.

Од првог дана.

Овде.

Овде можете јасно видети мог клијента г. Алена,

док посеже за конзервом парадајза на горњој полици.

Господине Ален, можете ли нам рећи нешто више о томе шта се догодило?

Па, парадајз је премештен са доње полице на горњу полицу,

а затим некуване шпагете.

Некуване.

Извините, то нема никаквог смисла. О чему причате, господине?

Ок, то је све. Много вам хвала.

Сада је у реду. Хвала вам.

Добра изјава? -То. Шпагети.

Говорећи о храни, мислио сам...

Требао би да ме позовеш на вечеру.

Вечера са мном? - Да, на састанак, Бери.

Хоћеш ли да изађеш са мном на вечеру? -Врло радо. -Хвала.

И ја исто. -Назови ме.

Рекао је да потискују присуство душе која је створила идеју.

Брусе? -Честитам. -Хвала. Немаш појма како је добар осећај чути твој глас.

Имам толико тога да ти кажем када се следећи пут сретнемо.

Био си у праву. И нисам слушао. И ствари су постале стварно, стварно чудне.

Али добио сам све назад. Кунем се. - Престајем.

Сјајно!

Ко је јеботе ово?

Здраво Бери!

Не... Где је... Ти...

Не. Не можеш бити. Ти ниси Бетмен.

Шта није у реду са тобом?

Шта?

П

ПР

ПРЕ

ПРЕВ

ПРЕВО

ПРЕВОД

ПРЕВОД:

ПРЕВОД:Р

ПРЕВОД:РА

ПРЕВОД:РАД

ПРЕВОД:РАДО

ПРЕВОД:РАДОМ

ПРЕВОД:РАДОМИ

ПРЕВОД:РАДОМИР

ПРЕВОД:РАДОМИР

ПРЕВОД:РАДОМИР А

ПРЕВОД:РАДОМИР АЛ

ПРЕВОД:РАДОМИР АЛЕ

ПРЕВОД:РАДОМИР АЛЕК

ПРЕВОД:РАДОМИР АЛЕКС

ПРЕВОД:РАДОМИР АЛЕКСИ

ПРЕВОД:РАДОМИР АЛЕКСИЋ

ПРЕВОД:РАДОМИР АЛЕКСИЋ

ПРЕВОД:РАДОМИР АЛЕКСИЋ

ПРЕВОД:РАДОМИР АЛЕКСИЋ

ПРЕВОД:РАДОМИР АЛЕКСИЋ

е-мајл:раде79@гмаил.цом