Original subtitles

Ne sećam se mnogo iz vremena kad sam bio dete.

Sećam se šetnje kraj jezera sa mojom majkom.

Izašli bi na led

i šetali po njemu kad je voda bila čvrsto zamrznuta.

Na sredini jezera

ponekad bi videli ribe zarobljene u ledu

poređane jedna pored druge.

Kao porodica.

Tvoja majka je na telefonu.

Kad sam bio dete, mislio sam da one hiberniraju, kao medvedi.

Mislio sam da one provode zimu tamo, a onda se probude u proleće.

Mislio sam da se one vraćaju u život i dišu ponovo, kao ranije.

Kao pre zime.

Ali sada znam:

Riba zarobljena u ledu nikad se ne vraća u život.

Ona ugine.

RAJ ili IZGUBLJENI MOMCI

Hvala.

Izvanredno!

Šta smo rekli malopre? Sedite dole!

- Da li je otišao daleko? - Da.

Samo da gleda devojke!

Sad moram da napišem izveštaj tvojoj sutkinji

pa bilo bi bolje da mi odgovoriš.

Šta si ovde učio?

- O odgovornosti. - Dobro.

Šta još?

O empatiji za žrtve.

I?

- Ne znam. - Misliš, ti ne znaš!

Da govorim istinu.

Tvoje saslušavanje je za tri nedelje, Džo.

Da li želiš da izađeš?

Da.

Lažeš.

Ostaćeš u svojoj sobi ceo dan.

Izaći ćeš za večeru.

Napiši četiri stranice o svom bekstvu.

Želim ih pre no što ugase svetlo.

Gde si otišao?

Hajde, prekini s tim!

Ovo mu je treći put, najebao je.

Pa gde si otišao? Hajde, ispljuni to.

Sedi dole i ućuti, Cezare.

- Gde je on otišao, gospođo? - Fahd!

- Džo, gde si otišao? - Cezare!

Jedi.

Kad ja pobegnem, niko me neće uhvatiti.

Hej, Fahd, ne govori takve stvari.

Ti nikad ne bi mogao da pobegneš, ne možeš čak ni da ustaneš iz kreveta.

Mogao bih da pobegnem kad god poželim.

Ućutite!

- Ovde sam zato što želim da ostanem. - Sigurno.

Ćuti, rekli smo ti.

Nisi nam potrebaan, Janise.

Šta nije u redu s tobom?

Rečeno ti je da ućutiš.

Ne večeras, momci!

-On me izaziva! - Tišina!

To je bolje.

Šta je to bilo?

- Ništa, gospođo. - Da li me zezaš?

To je bilo prijateljski, kul je.

Bez poseta ovog vikenda. Ni to nije ništa.

Šta?

Ovde razgovaramo., nismo životinje. Mi ne radimo to.

Razgovarali smo o ovom. Nikada se ne udarajte međusobno.

Nisam ga udario.

Ne didirujte se.

- Ali moja poseta... - Izgubio si je.

Prestani da odgovaraš! Ćuti!

Nema svrhe da razgovaramo, shvatio sam.

Nema svrhe? Da li si siguran?

Pa, šta si dobio?

Gde si otišao?

Na more.

U redu, dobro.

Sad želim da napišeš pismo izvinjenja sutkinji. U redu?

Napiši i moli i reci da ti je žao, Džo.

Želim ga do sutra. U redu?

- Mogu li da dobijem nazad moj radio? - Ne.

Momci, šta se dešava ovde?

Tome, idi u svoju sobu.

Hajde, Cezare.

- Fahd, gde ideš? - Idem po piće.

On je izbo nožem tipa.

Kako ti to znaš?

Bili smo zajedno u Dvorcu.

Kad je došao ovamo?

Sinoć.

Fahd, požuri.

Samo što sam se probudio, gospodine.

Ovamo.

Hej, šta je to?

Lekovi!

Vilijame?

- Ovo je tvoj nivo. - Kvadrati?

Kvardati, da. Gledali smo ih zajedno.

- Oni misle da smo idioti. - Ne.

To je vaš nivo, momci.

"Da li je polica horizontalna?"

Znaš da li je ili nije.

Da li je to poštovanje?

Naravno, niko ne kaže da si debil.

Cezare, rekao si sutkinji da bi voleo da pohađaš taj kurs.

Ona je rekla da prvo treba da položiš ovaj ispit.

Tome, zatvori ugao.

Moramo da obezbedimo da svetlost ne ulazi odozgo.

- Možeš li da dohvatiš vrh? - Naravno.

Kakva loša šala, ne razumem je.

Hajde, Janise!

Hej, pomeri to.

To je opasno, gospodine.

Moja majka kaže da plamen u mraku priziva zle duhove.

Da li se plašiš?

Nimalo.

Plašiš se!

Ne zezaj se sa tim stvarima.

Ludo! Ovo je izviđačka stvar.

Ruke dalje.

Momci!

Ozbiljno, vi ste gomila dece. Sedite dole!

Počeću za trenutak.

- Pa to je ono što je napolju, gospodine. - Samo naopako.

Neka vam se oči priviknu na mrak, a onda na svetlost.

Mogu da vidim malo.

Hej, vidim to.

Ja ne vidim ništa.

Naravno da ne, kao što sam rekao, sačekajte trenutak.

Tamo je trougao.

Da!

Baš tamo.

Prilično kul.

Lepo.

Oblaci se pomeraju, ne znam da li možete da primetite.

Pogledajte.

Između filma i fotografije.

Vidiš to, Tome?

Da.

Kao... kako se to zove? Kinesko pozorište?

Ovo je lepo.

Divno.

U redu, Tome?

Gospodine?

- Ja sam završio. - Jesi li?

Daj da vidim.

Kad završite vašu kutiju,

napravite rupu na vrhu iglom

da pustite da prođe jedan sunčev zrak.

Nastavite.

To je to, sad stavite fotografski papir

na dno kutije, onda izađete napolje i snimite fotografiju.

Izdvojte vreme da izaberete vaš subjekat,

a onda vreme da snimite vašu fotografiju.

Veoma je važno kad snimate fotografiju,

da se držite savršeno mirno deset sekundi.

Momci, dođite ovamo, snimićemo fotografiju.

Slušajte, momci, uradićemo gang pozu. Sa slušalicama.

Stojite mirno, ne pomerajte se.

Mogu li?

Da li je istina da si bio u Dvorcu?

Jeste.

Kako je tamo?

Isto?

Šta si radio kad si izašao?

Samo uživao.

Da li je bilo dobro?

Bilo je kratko.

- Zašto imaš toliko tetovaža? - Zašto nemaš ni jednu?

Da li si ih ti uradio?

Neke od njih.

Ne pomeraj se.

Ostani gde si.

Gledaj u mene.

Daj mi ga.

Evo.

Tvoj je dok ti ga ne uzmem.

Čuvaj svoje stvari.

Hajde, idemo, momci.

Hej, Fahd, šta nije u redu?

Misliš da je to lako?

Povucite snažno ruke kad dižete noge.

Fahd.

O čemu se radi, Fahd?

Grč? Ispruži nogu.

Povucite se nazad.

Povuci se. Tome!

Smiri se.

Šta nije u redu?

Ujela me je!

- Šta je uradila? - Gadura!

Hajde, ustani!

Koji je ovo đavo?

Da li je on lud?

Pusti je!

Vilijame!

Vilijame, spusti je dole.

Pažljivo, spusti je u travu.

Živa je.

Da li si gluv?

Šta radi on?

Baci je!

Pođi sa mnom.

Nezavisnost je i dalje ono što želiš?​

Jeste.

Možeš li da mi kažeš zašto?

Zato što...

Ne mogu više da živim kod kuće.

Kod kuće? Na šta misliš?

Ne mogu više da živim s majkom.

Tvoja majka? U redu.

U svakom slučaju nećeš biti sasvim sam.

Bićemo tu da ti pomognemo oko administracije:

Sredimo dokumentaciju, otvorimo račun u banci,

pomognemo da nađeš posao.

Zavarivač, zar ne?

Pomoći ćemo ti, takođe, da organizuješ kupovinu, račune, budžet, itd.

Viđaćemo se dvaput nedeljno

ali nećemo biti tamo da te držimo na oku.

Tvoja sudtkinja neće biti pozivana svakog drugog dana

ali moraćeš da budeš tačan na sastancima.

To je moja jedina porodica, to je sve što znam.

Igraj!

Mislim na nju svakog dana.

Nedostaje mi sve u njenom životu. Kao njen rođendan.

On je ovog vikenda. Propustiću ga.

Sakrij svoje karte.

On je u pravu, gospodine, odsečeni smo ovde. Odsečeni od ljubavi.

Presečeni na pola.

Ona mi nedostaje mnogo, gospodine.

- Misliš da te ona čeka? - Naravno!

Imate li devojčicu negde, gospodine?

Devojčicu?

Ili devojku!

Devojku, ženu, šta god.

A vi, gospođo? Imate li nekog?

Ti bi hteo to da znaš, zar ne?

Svi mi bi to hteli.

Živimo zajedno, morate da podelite to. Vi znate sve o nama.

Znamo da je vaše ime Sofija, samo to.

Da li želite nešto da podelite s nama?

Obećavam da neću biti ljubomoran!

Tebe niko neće, čak ni životinja.

Hej, mogu da imam koga god želim, kad god želim.

Kako ćeš se snaći u životu, brate?

Mislim o nekom svakoga dana. Kako se snalaziš?

Ja sam dobro.

- Sam si. - Janise!

- Nisam sam! - Jesi, brate.

Hej, Cezare, smiri se!

Ti si jadnik. Ja pričam o ljubavi.

Ovo je ozbiljno.

Ljubav?! Misliš na kavez! Zarobljen si kao pas!

Janise, napusti sto.

Izvinite?

Bar znam šta jedem.

Jedem stvari koje su dobre za mene.

Džo, ostani za stolom.

Tijago, počisti.

Samo neuspesi Čak i moje srce kvrari

Muško sam, ove suze ne treba da brišem

Da li znaš da su one

Živele samo od soli

Dozvoli da okusim devojku koja ućutka muškarce i njihovu mržnju

Ja zaista ne znam ljubav Na začelju razreda sumoran sam ​

Iza moje maske krijem se u gomili

Reci mi da sam lud, nije me briga

Znam da osećaš moj bol

Šta god sam posejao, nadam se da raste

Raste!

Hej, momci! Pokažite malo poštovanja za njegov trud.

Ovo je bilo dobro, Janise. Stvarno.

Biti zaljubljen je divno.

- Samo se šalim. - Hej!

Izvinite... izvinite.

Cezare!

- Bilo je dobro. - Ne, neću da prihvatim ovo.

Ali, "Nadam se da raste"...

Smiri se.

Vrlo dobro.

Ali moraš da stojiš iza svojih reči.

Ne plaši se

da kažeš šta misliš i osećaš.

Tvoje emocije su lepe.

Govori ponosno.

Tome!

Ne znam.

Možda ćeš sledeći put moći da napišeš red.

Želim da čujem i tebe, OK?

Pa, ko je sledeći?

Džo?

Svakog jutra budim se s istim pitanjem

Bez odgovora na isto pitanje

Šta ja radim ovde?

Šta ja radim ovde?

Moja glava počinje da se trza jako

To samo izlazi, ja vičem

Šta ja radim ovde?

Šta ja radim ovde?

Šta je normalno? Normalno je šta?

Kod kuće mama mi kaže da je umorna, radi ceo dan

To je što kaže ona

Ne obraćaj joj se ili će odlepiti

"Usran klinac, isti kao njegov otac"

Ona nema vremena za moja osećanja

Pasji život, kučkin život Moja mama je tužna

Uostalom, šta je normalno? Kavez

Samo hodanje čini te sumnjivim

Provera lične karte na svakih 100 metara

Sećaš me se? Moje isprave?

Da, Arapin, rođen ovde

Ne znam ko sam, gde idem ali sam ljut

Proveravate, sumnjate u mene, želim da me poštujete

Ispitujete me, mrzite me, pa se prepirem​

To raste u mojim grudima kao veliki balon

Postaje veće, veće, veće, veće

Jednog dana će eksplodirati

Ne izgledajte iznenađeni​

Izluđuje i vas Mislite da ću se ikada sjebati?​

Sećam se svega Ološ! Arapin! Parazit! Divljak!

Ološ! Arapin! Parazit! Divljak!

Gori napolju ali ja gorim iznutra, osećam se živ

I taj osećaj je dobar, čoveče!

Jedan auto, drugi, onda treći, četvrti Ne mogu više čak da izbrojim

Da, taj osećaj je dobar, čoveče!

Vratim se kući, mama gleda u mene

Oči su joj crvene, ona ne kaže ni reč

Eksplodirao sam, prolazim pored nje, pravo u krevet

Ionako nikad nismo mnogo pričali, Nećemo ni početi

Pobegao sam iz kaveza, pobegao od protokola​

Napolje iz vatre, vatre, kunem se

Nemam šta da izgubim jer nikad ništa nisam imao

Ne želim mnogo, samo da se ne osećam izostavljen

Samo vatra... jedna reč, jedan pogled

Ovo je bilo divlje!

Ubio si!

Da li nam je ovde svima vruće ili šta?​

Stvarno moćno.

Shvatate, momci, ovo je politički rep.

Gde ćeš da odeš posle?

Pretpostavljam nazad kod mojih roditelja.

Oni me više ne posećuju.

Mi nikad ne zovemo jedni druge.

Nisu čak bili ni na mom saslušanju.

A ti?

Gde ćeš ti da ideš?

Ne znam.

Kad bih mogao da biraš,

gde bi otišao?

Daleko na sever.

Zašto?

Zbog sunca.

Gore na severu sunce ne zalazi šest meseci u godini.

Stalno sija.

Čak i noću.

Šta je sa drugih šest meseci?

Zapališ vatru.

Sediš unutra, uživaš.

Naučiš da vidiš u mraku.

Jedan...

Jedan-dva...

Jedan-jedan-dva...

Jedan...

Jedan-jedan-dva...

Jedan-dva-tri.

Hajde, momci, jače!

"Prihvatanje mladića koji je tek pušten iz pritvora za maloletnike

"nije odluka koju treba olako doneti.

"Na sastanku u sredu, nastavno osoblje je preporučilo

"da se Fahd ne primi u naš internat.​

"Sa našim ograničenim osobljem,

"potreba da držimo na oku jednog zahtevnog učenika

"ugrozila bi nadzor svih ostalih.

"Dok se situacija ne promeni,

"prošlo iskustvo pokazuje da nemamo ljudske resurse

"da nadgledamo mlade koji napuštaju pritvor.​

"Bojimo se da nećemo moći da ponudimo odgovarajuće upravljanje.

"Posle pažljivog razmatranja,

"moram nažalost da vas obavestim o našoj odluci

"tako da može da se nađe drugo rešenje za Fahda."

Znao sam.

Vaspitači su me upozorili.

Rekli su mi da im ne kažem da sam odavde.

Nisam dobar u laganju, brate.

Pitali su me direktno, pa sam im rekao.

Dobio si dva meseca. Naći ćeš nešto.

Sve sam uradio ispravno.

Kurac.

Daj, brate, ne plači.

Neko drugo mesto će te primiti, biće u redu.

Zašto ne bi? Momka kao što si ti?

Ne brini.

Lepo.

Fahd!

Dodaj!

Tamo!

Janise!

Dodaj!

Tome!

Ono što smo uradili izgleda divno.

Istina je. Čak i njega!

Ne, malo je zabrljano.​

To je tvoja ženska osobina.​

Ali stric Džavad je lep!

Izgledamo drugačije.

Ti si čist plavooki, ja sam čist Marokanac.

Nemaš moje orijentalne prijatne crte lica.

Stil je nekako egipatski momak, egipatska devojka.​

Svež si. Sveža cura.

Glupost.

Znaš li kako izgledaš? Stric Džavad.

Znaš na šta mislim? Stric Džavad!

Kao Strina Džamila.

Produžite svoj korak, hajde!

Skrenite desno.

Svi smo ovde, otvorite kapiju!

Kapija!

Nema veze.

Nema veze!

Hej, gospođice! Pazite gde gazite.

- Zar ne zaslužujem poljubac? - Hej!

Smiri se. Bez mene, ti bi otišao...

Prolazni stan je zaustavna tačka.

Tamo ćeš stanovati nekoliko meseci.

Možeš da pokušaš da živiš nezavisno

i tražiš nešto drugo

da se preseliš na duže vreme.

Sopstveni stan.

Ne brini, pomoći ćemo ti da nađeš stan na kraju tvog boravka.

To je naš posao.

Imaš neko pitanje?

Ne.

Dobrodošao u tvoj spostveni stan.

Kako ide, Janise?

Ovaj. Stvarno mi se sviđa.

Severni zmaj.

Bogovi su se bojali njegove snage i bacili su ga u more.

Pa su ga ljudi zaboravili.

Ali zmija je rasla u moru.

Njeno telo je nastavilo da raste,

da jača.

Porasla je toliko da se obmotala oko sveta da nas zaštiti.

Niko nije moglo da je pređe.

Vikinzi su je zvali Kraljevska ograda.

Raj.

Čuješ li me?

Da.

Ostaviću to tebi, ovde sam ako sam ti potrebna.

Ovo je dobro, zar ne? Kokos kari.

Lak je. I jeftin.

Ako želiš neke recepte, fotokopiraćemo ti ih.

U redu.

Da li si napravio spisak stvati koje su ti potrebne?

Nisam još, ne.

Šta čekaš, Džo?

Vaspitači treba da vide u čemu ti treba pomoć.​

- Da li je krevet dobar? - Jeste.

Rekao si da možeš da popraviš frižider.​

Imaš li nameštaj i kuhinjski pribor?

Šta ti nedostaje?

Jadnik izlazi za dva dana i nije spreman.

Fahd!

On neće nikad izaći.

On ima skoro 18 godina. Ipak je jadnik.

Fahd, šta si rekao?

Pogrešno si isekao. Prestani!

- Vi ste mi rekli da uradim to. - Spusti to dole i dodaj mi dasku.

Hej...

Vilijame?

Vilijame...

Vilijame.

Vilijame!

Pusti ga.

Hej, šta nije u redu?

Čekaj...

Prestani!

Šta nije u redu?

Znaš li šta je dezinvesticija?​

To je kada sudija za maloletnike odbije nadležnost za maloletnika starijeg od 16+​

verujući da je sud iscrpeo sve moguće mogućnosti.

Slučaj se šalje sudu običajnog prava.​

Tako maloletnik dospeva u zatvor.​

To se dešava.

Često.

Razmisli o tom.

Cezare, dao sam ti spisak kurseva pre mesec dana. Kako napreduješ?

Ne znam.

Ne znaš?

Da li ćeš da učiš za ispit ili ćeš ponovo da padneš?

Tome.

To je dobro.

Ali treba da budeš više uključen, u redu?

Nisam te čuo, Tome.

Da, gospodine.

Dobro.

Vilijame.

Moraćeš da se smiriš ako želiš da ostaneš ovde.

Gde misliš da će te takav stav odvesti napolju?

Stalno protivljenje

protiv svega oduzima vreme, veruj mi.​

Da li će to biti stvar za ceo život?

Razmisli o tom.

Janise, izgubio si pravo na posete. Nadam se da te to tera da razmišljaš.

Fahd.

Fahd. Pozitivno ali isto kao Janis.

Posete treba zaraditi, pa budi pažljiv.

Džo, znaš vrlo dobro da hodaš po žici.

Ako se ne ispraviš, pašćeš.

To je na tebi.

Hajde.

Koju ubacuješ?

Ne, udari je ovde.

- Ovu? - Da.

Nisam ti rekao jer sam se plašio.

Kad odlaziš?

Sutra.

Da li je to sport?

Fudbal, to je sport, zar ne?

Kad izađeš...

da li želiš da dođeš i živiš sa mnom?

Da.

Dobro si uradio, Džo.

Bio si u centru šest meseci i stekao potrebna znanja.

Vandalizam, pobuna, vređanje...

Priznao si to i odmerio posledice,

ne samo za sebe već i za svoje žrtve.

Želiš da živiš nezavisno.

Projekat je u postupku,

tvoje obrazovanje se vraća na pravi put.

Ali postoji još jedna stvar.

Naučiti da zaštitiš sebe.

Kad god pobegneš, ukradeš skuter, voziš bez vozačke dozvole,

Izlažeš se opasnosti.

Ali radi se o tom da postaneš odrastao, postaneš čovek - o tome se radi.

Biti u stanju da zaštitiš sebe.

Trenutno, nisi spreman.

Produžavam tvoj smeštaj

za sledeća tri meseca tako da možeš da završiš ovaj posao.

Kad smo se sreli ovde pre tri meseca

o čemu smo pričali?

Da li se sećaš?

Šta je bilo to o čemu smo pričali?

Sloboda?

Tačno.

Šta smo rekli o slobodi?

Šta smo rekli da je ona, Džo?

Paradoks?

Zašto?

Jer sloboda se odnosi i na pravila.​

Uzimati u obzir ta pravila, razumevati ih.​

Tražila sam ti da mi obećaš jednu stvar.

Šta je to bilo?

Šta je to bilo, Džo?

Da nikad više ne pobegnem.

Gospodine, šta se desilo?

Vratite se u svoje sobe!

- Pričaćemo sutra o tome, OK? - Šta on radi ovde?

Da li me čujete, momci? Pričaćemo sutra o tome!

Zašto je dobio produžetak?

Vrati se u svoju sobu, Fahd.

Recite samo zašto je dobio produžetak. Bio je ovde šest meseci.

Znam, Fahd.

Šta znate?

Stišaj se!

Kažete nam da nađemo projekat, kuću, klub, školu.

Ali u čemu je smisao?

Mi pripadamo vama, zar ne?

Zajebavanje ima posledice.

Nikad nećemo uspeti da izađemo.

Smiri se samo.

Odgovorite mi. Hoćemo ili nećemo.

Ti ćeš uspeti da izađeš.

Pa zašto je on još uvek ovde?

To nije moja odluka.

Zar ne možete ništa da kažete?

Beskorisni ste. Vi samo zapisujete

šta jedemo i pijemo, kako spavamo i postupamo.

Čak nas gledate dok spavamo!

- Fahd... - Ja više ne spavam, umoran sam...

Ne dotičite me.

Smiri se, Fahd.

Sklonite svoje ruke od mene!

Spreman sam da puknem Ne govorite mi da se smirim!

- Umirem ovde! - Smiri se.

Pustite ga!

- Pustite ga! - Smirite se! Prestanite!

Povucite se odmah!

Svi!

Janise, idi u svoju sobu.

Tome.

U svoju sobu.

Šta se dogodilo?

Dobio sam još tri meseca.

To nije tako dugo.

Tom, Tom, Tom, Tom...

Momci, spustite ga dole, molim vas.

Dođavola, šta on radi?

Prestani!

Džo, pusti ga. Džo...

Pusti ga. Džo!

Pusti ga.

Džo, hajde.

Smiri se, udahni duboko.

Smiri se. Gledaj u mene.

Osećaš se bolje?

Bićeš ti dobro.

Ovo nije mesto za to.

Napolju, naravno.

Ali ne ovde.

Treba da budeš strpljiv.

Da li želiš da prošetaš malo?

Da.

Hajde.

On se ne seća mnogo iz vremena kad je bio dete.

Ali seća se šetnje kraj jezera sa njegovom majkom.

Kad je jezero bilo čvrsto zamrznuto,

ona bi ga vodila na sred jezera

da vidi ribe zarobljene u ledu,

poređane jedna kraj druge.

Kao porodica.

Kad je bio dete,

mislio je da riba hibernira.

Kao medvedi.

Mislio je da one provedu zimu tamo, a onda se probude u proleće.

Mislio je da se one vrate u život

i ponovo dišu.

Kao ranije.

Kao pre zime.

Ali on sad zna.

Riba zarobljena u ledu ne vraća se u život.

Ona ugine.

Hajdete, momci!

Napolje! Napolje.

Hajde, idemo!

Povucite se nazad.

Hajde!

Povucite se nazad.

Povucite se nazad. Hajde, Džo.

Cezare, i ti, takođe.

Povucite se!

Vilijame!

Vilijame!

Vilijame!

Stoj!

Policija!

Džo?

Ne dajte im da pobegnu!

Džo!

Sad je gotovo!

Stoj, ne mrdaj!

Imaš ga?

Drži ga.

Uzmi gornji ležaj.

Nastavi.

RAJ ili IZGUBLJENI MOMCI

Titlovi Kevin Smit za VEKTRAKOM

Preveo Mita