Original subtitles

FILM JE ZASNOVAN NA STVARNIM DOGAÐAJIMA.

NEKA IMENA, ÈINJENICE I LIKOVI SU IZMENJENI KAO IZRAZ UMETNIÈKE SLOBODE AUTORA.

AMANET

1839. godina. Dagestan.

Vojska generala Grabe je opkolila utvrðenje Ahuljgo u kome se krio imam Šamil.

Šta je bilo, kauri?

Došli ste se predati?

Imam èast da vam predam ultimatum svog komandanta. -Èekaj malo...

Došao si nam u goste. Moraš poštovati naše obièaje.

Imam poklon za tebe.

Sviða ti se?

Ultimatum našeg komandanta glasi:

Opsada utvrðenja æe biti prekinuta

ako nam imam Šamil preda svog sina kao zalog.

Zahtevaju da im predamo Džamaludina u amanat.

Hvala.

Imam èime da cepam drva.

Napred!

Napred!

Imame...

Nemamo više vode da napojimo ranjene.

A uskoro neæe ostati niko ko bi mogao da je pije.

Boli te?

Poæi æeš s Rusom.

Jednom æu te sigurno vratiti nazad.

Želim ostati s tobom. Ne želim da idem.

Ne dozvoli da te iko ikad vidi da plaèeš.

Jasno?

Džamaludine!

Za mnom! Ovamo! -Idemo!

Džamale! -Džamaludine!

Džamaludine! -Džamaludine!

Džamale! -Džamaludine!

-Džamale! -Džamaludine! -Doðite ovamo.

Vaše velièanstvo, potrebno je odrediti širinu železnièke pruge.

Da li æe biti 6 stopa kao što je sluèaj kod Carskoselske pruge,

ili 5 stopa kao što se radi u nekim severnoamerièkim državama.

Vaše velièanstvo...

Stigao je Šamilov sin.

Selam alekum.

Džamaludine...

Aleksandre Nikolajevièu...

Izvoli...

Ðavole...

Kadete Olenjin...

Za mnom.

Uèenik 1. kadetskog korpusa Njegovog carskog velièanstva

mora posedovati visoke moralne kvalitete, iskazati poslušnost...

Gospodine, barin ne razume ruski.

Baš ništa ne razume? -Baš ništa.

Onda mu prevedi. -Aha.

Uèenik 1. kadetskog... -Gospodine...

Ja takoðe ne razumem njihov jezik.

Kako onda, idiote, komuniciraš s njim?

Barin ne razume, ja ne razumem...

Sve je to Alahova volja.

Džamaludine...

Morate se presvuæi u uniformu i javiti se na postrojavanje.

Zar ti nisu rekli da mu daš uniformu, idiote? Biæeš kažnjen, ništarijo!

Kriv sam, gospodine.

Uniforma...

Zahvaljujem. Imaš dobar ukus.

Jako dobro.

Jako dobro? Jako dobro... Koliko æe ovo da traje?

Uèenici prva dva razreda ne smeju da nose hladno oružje. -Aha...

Dozvolite mi...

Barine, barine... -Molim vas, predajte mi svoj bodež.

Šta je ovo? Prekini! Prekini odmah!

Odbi! -Barine, barine... -Kako želite...

Onda, "gospodo"... Moraæu da pozovem stražu.

Onda æete morati kod kancelara. Obojica.

Barine, zašto tako.? Bièevaæe te, bièevaæe mene. Svima æe biti loše.

Daj bodež!

Barine, odmah se vraæam. Odmah se vraæam, odmah...

Tiše! Tiše, braæo...

Tiše...

Sklonite se, braæo. Ja æu to da rešim.

Aleksej.

Džamaludin.

Nisu svi, gospodo moja draga, došli do ispravnog rešenja. Ne svi.

Samo jedan od vas je zadatak rešio besprekorno taèno.

Taj kadet je - Džamal ed-Din.

Kada bi svi uèili tako marljivo kao ovaj mladiæ...

Trebalo bi mu smestiti. -Aha... Veæ smo probali.

Idemo da vidimo kozake - razbojnike.

Stani!

Opa... Pogledaj, Aljoška!

Aljoša! -Sine!

Èekamo te kod ulaza. -Odmah dolazim, mama.

Ne zadržavaj se, prehladiæeš se.

Hajde da popijemo nešto toplo. -Idemo, idemo...

Džamale, moji su veæ stigli.

Idi!

Možeš i ti sa nama. Mojim roditeljima æe biti drago.

Znaš i sam da me neæe pustiti. Ja sam amanet.

Ako želiš, ostaæu sa tobom.

Kreni veæ jednom. Kreni.

Ne puštaju vas kuæi jer niste nauèili lekciju?

Verovatno.

Jelizaveta Petrovna Olenjina. -Kadet Džamaludin.

Da li ste usamljeni ovde?

Ovo je za vas.

Zdravo, mama.

ROBINZON KRUSO

O, Džamale...

Izvini, a šta ti radiš ovde?

Aleksej, skoro sam završio sa prevodom teorije beskonaènosti.

Požurimo. Želiš li da zakasniš baš danas?

Idemo, idemo... -Idem.

Vaše carsko velièanstvo, govorim o Džamal ed-Dinu.

Postavši oficir, on prestaje da bude zatvorenik.

Možda bi bilo dobro da mu još uvek ne izdamo oficirsku diplomu?

Ipak je on sin buntovnog Šamila koji još uvek pruža otpor.

Upravljam sedminom svetske teritorije, a nisam kadar da upravljam ni svojim nogama.

Izvolite, Leonide Vasiljevièu.

Idemo, sine.

Vaše carsko velièanstvo,

1. kadetski korpus Vašeg carskog velièanstva

je postrojen povodom promocije novih kadeta.

Jesi li spreman da daš zakletvu? -Spreman sam.

Spreman sam, Vaše carsko velièanstvo!

Nisam ni sumnjao da jesi.

Zdravo, nevaljalci!

Zdra-vo

Va-še car-sko ve-li-èan-stvo!

Slušaj!

Na ra-me!

Gospodo oficiri...

Rusija...

...je država velikih moguænosti i sreæna je sama po sebi.

Nikada neæe biti pretnja susednim zemljama niti bilo kome u Evropi.

Ali Rusija æe takoðe spreèiti svaki napad na nju.

Noseæi sablju i oficirsku uniformu morate shvatiti

da od ovog trenutka

buduæi život svakog od vas više nije vaš.

Služi Rusiji.

Voli Rusiju.

Voli je nežno...

Voli je ponosno, zato što imaš tu èast

da je nazivaš otadžbinom.

Gospodo...

Èestitam vam oficiri!

Ura!

Ura!

Ura!

Šta je, komandante Olenjin?

Drago ti je što æeš služiti blizu svoje kuæe?

A zašto blizu kuæe? Ovde je carstvo insekata. Tu neæu postati heroj.

Volim krvave ratne zabave, a pomisao na smrt draga je mojoj duši

Obeæaj mi da me neæeš ostaviti, i da æeš ostati kod nas.

Znaš i sam da sam se previše navikao na puk.

Nisi video biblioteku mog oca. U Peterburgu takvu neæeš naæi.

Biblioteka? -Pristaješ?

Dobro.

Pa... Zdravo, Fjodore.

Tako... A zašto nas niko nije doèekao?

Oj, oj, Akulina... Kako si se prolepšala. Kako si se prolepšala.

Stigao je mladi barin.

Aljoša... Aljošenjka, sreæo moja.

Sine!

Sine...

Aljoša...

Drago mi je što mogu da poželim dobrodošlicu hrabrim konjanicima u našem gradu.

Nadam se da æe im se svideti kod nas.

A sada bih, gospodo, želeo da vam predstavim korneta Džamaludina,

sina èuvenog...

Gde je nestao? -Samo trenutak.

Idemo!

Džamaludine!

Ovde ste. A mi vas svuda tražimo.

Dame i gospodo, upoznajte se.

To je taj Džamaludin,

sin èuvenog Šamila, o kome pišu èak i evropske novine.

Džamaludine, razrešite naš spor.

Grof tvrdi da su gorštaci najbolji konjanici. -Da.

Prièa se da ste vi ranije nauèili da sedite u sedlu nago da hodate. Je li tako?

Priznajem da se ne seæam da li sam pre seo u sedlo ili naèinio prvi korak.

Prvo èega se seæam je na koga sam pucao.

Kod nas deca pre nauèe da pucaju nego što su u stanju da podignu glavu.

Dozvolite, a kako...

Èime drže oružje?

Rekao sam vam da nema boljeg vojnika od gorštaka.

Priznajte da je to šala.

A ja sam, da budem iskren, gospodo, naseo.

Gospodo, ja sam naseo. -Uðite u hol, uðite. -Bravo, bravo...

Zamisli. Bravo, bravo!

Dozvolite mi da se predstavim: grof Mamonov Dmitrij Aleksejeviè.

Kornete...

Želeo bih vas pozvati kod sebe.

Moja kuæa je preko reke. Slobodno svratite u bilo koje vreme.

Recimo sutra. Zašto odlagati. -Svakako æu doæi.

Do ponovnog susrete. -Grof...

Shvatate, i nakon toga je došlo do sukoba.

I šta je bilo posle?

Ne sviða vam se naš provincijski bal?

Balovi u Peterburgu nisu ništa bolji.

I tamo se skupi gomila ljudi, pale hiljade sveæa, jedni druge ogovaraju...

I sve to samo zato da bi neka devojka pronašla sebi muža.

Verovatno sam i ja jedna od takvih devojaka, zar ne?

Dozvolite mi da se predstavim: kornet... -Veæ smo se upoznali, kornete.

Beskonaènost...

Da li vam se svidela moja knjiga?

Knjiga?

List.

Saèuvali ste moj list?

Liza?

Nadam se da ste je bar proèitali. -I to ne samo jednom.

Celo detinjstvo sam zamišljao da sam ja onaj Robinzon koga je oluja izbacila na ostrvo.

Sada niste sami, senjor Robinson.

Najteže osvojiva tvrdžava je ljubav prema otadžbini.

Danas kreæemo u boj...

...kako bi zaštitili našu zemlju i njene sinove.

Sve njene sinove.

Ovaj pohod je za svakog od nas

trenutno najvažniji.

Na zabave sam ja do sada Života mnogo protraæio.

Da moral zbog njih ne opada, Ljubitelj njihov još bih bio.

Ja volim bujnu, plahu mladost, Teskobu, raskoš, sjaj i radost,

I naših gospa toalete, I nožice... Al' s mukom æete

U Rusiji pronaæi mesto S tri para vitkih ženskih nogu.

Ah, dugo veæ ja dve ne mogu Da smetnem s uma. I sad èesto

Veæ hladne misli zbog njih blude; U snu mi one srce bude.

U kakvom kraju, gde i kada Zaboraviæeš na te dane?

Nožice drage! Gde ste sada? Gde gazite cvetiæe rane?

Seæate li se Dagestana, Džamaludine?

Nažalost, sva moja seæanja su vezana za rat.

Da, ali šta možemo uraditi?

Rusija mora da pomeri svoje granice što je dalje moguæe

zbog rata sa Turskom i Persijom.

Vi kao oficir morate razumeti

da je ovaj rat neizbežno i nepovratno zlo.

Ja sam oficir, a ne politièar.

I meni je teško nazvati neizbežnim i nepovratnim zlom

smrt mnogih mojih sunarodnika.

Izvinjavam se. Možda se nisam najbolje izrazio. Ja...

Verovatno vam jako nedostaje dom?

Da, da, ponekad.

Ponekad sanjam da letim iznad planina.

Vidim deèake kako jure stada ovaca,

žene kako nose vodu iz potoka u bokalovima,

kako senke oblaka lebde po obroncima planina,

a planinski putevi vijugaju kao trake, iduæi u beskraj.

Ali kada se probudim, nisam siguran da li je to seæanje ili samo moja mašta.

Jako lepo vam stoji ova odeæa, kornete.

Hvala vam, Marija Sergejevna.

A šubara? Šubara. Meni su rekli da se gorštaci nikada ne odvajaju od nje.

Je li to istina? -Da, da, tako je, Petre Aleksejevièu.

Ali sada smo u Rusiji. -Da, u Rusiji.

Džamal mi je rekao da ako konjanik želi zamoliti devojku za njenu ruku i srce

on joj baca svoju šubaru kroz prozor.

Ako mu je devojka ne vrati, to znaèi da prihvata ponudu.

Zdravo, dobri èoveèe. -Zdravo, barine.

Ko je sve ovo napravio? -Sam sam to sagradio.

Sam? -Sam.

Sunce je zašlo, trebalo bi ovo spustiti. Da, moj barin mi je dozvolio.

Dao mi je i ovaj objekat da bih provodio nauène eksperimente.

Razni ljudi dolaze ovde i gledaju. Dolaze iz Vologde, Novgoroda...

Jednom su èak bili i neki Nemci i gledali šta ja to pravim ovde.

Ne moramo mi sve da uèimo od njih.

Doði, sve æu ti pokazati.

Kuda? -Doði ovamo.

I šta je ovo? -Mašina.

Mašina? I šta ona radi? -Podiže.

Svaka èast, majstore.

Vidite, skoro da nema odstupanja.

Èega nema? -Duge oko ivica. -Aaa.

Kako to uspevaš? -Imam i ja svojih tajni, barine.

Trebalo bi da uèiš, brate. Tada bi ceo svet saznao za tvoje tajne.

Da, pismen sam i željan èitanja.

Ali gde da nabavim knjige? Vole bih i ja da se obrazujem.

Marus, briši odavde!

Slušaj, možeš li da mi napraviš nešto ovakvo? Ovde stavi konkavno ogledalo,

a ovde obièno. A gore... -Njutnov teleskop?

Džamaludin.

Semjon. Nekada sam pravio Njutnov teleskop.

Evo ga. Ali, izgleda da nešto ne funkcioniše.

Zanima te astronomija? -Šta? Ma, ne... Samo...

Želeo sam videti božje anðele na nebu.

I šta ne funkcioniše?

Èekaj malo, barine... Ne žuri, trbalo bi popraviti staklo.

Treba ga pomeriti levo za 5 stepeni. Zato i nije radio kako treba.

Kornete!

Drago mi je da ste odvojili vreme da me posetite. Kako vam se sviða moj majstor?

Grofe, priznajem, prosto sam oduševljen što podržavate nauène eksperimente.

Vidim da vas je veæ angažovao kao šegrta. Je li tako, skitnice?

Dobro. Nije to sve. Siðite dole. Pokazaæu vam svoje radionice.

Barine...

Uzmi. Tebi je potrebniji.

Hvala, Semjone. Doneæu ti knjige.

Stepane!

Drži.

Kornete, izvolite.

Šta je ovo? -Nišan za oružje. Izuzetno precizan.

Niko nema takve.

To je moje životno delo.

Ovde su optièke radionice,

a tamo, preko reke, napraviæu fabriku oružja.

Tamo su zemlje koje pripadaju Olenjinima.

Da, pripadaju Olenjinima.

Planirate da je kupite od njih? -Ma, ne.

Naslediæu.

Lizaveta Petrovna i ja smo vereni. Te zemlje su njen miraz.

Iznenaðeni ste, kornete? Ne bi trebalo.

Liza je živa priroda, a vi ste za nju nešto egzotièno.

To je interesantno.

Gde æete?

Džamaludin je nestao.

Kako nestao?

Pali!

Napuni!

Pali!

Napuni! Pali!

Maknite se!

Tražim korneta Džamal ed-Dina.

Kornete...

Otiæi bez pozdrava... Mislite da je to uètivo?

Oèigledno sam tamo bio suvišan.

Ostavili ste knjigu. Šta bi to trebalo da znaèi?

Samo sam vratio nešto što mi oèigledno ne pripada. Ništa tuðe mi ne treba.

Slušajte me Džamaludine. Recite mi šta se dogodilo.

Vi ste verenica grofa Mamonova. Ili možda tvrdite da to nije istina?

Bilo je tako pre nego što sam srela vas.

Žao mi je što ste bili toliko slepi da to niste primetili.

Možda zato što ste suvi i bezoseæajni.

Mogu razumeti mladalaèku zaljubljenost, ali ne mogu oprostiti izdaju.

Nisam vas izdala. Nikada vam nisam rekla da vas volim.

Dobro... Samo imajte na umu...

...da samo jedan pogrešan korak može da vas uništi

i da slomi život ovom nesreænom mladiæu.

Vi...

Vi to neæete uraditi. -Liza...

Vi ne shvatate...

Ovaj deèak je samo pion u igri veoma moænih sila.

I može biti žrtvovan u bilo kom trenutku.

Imeme, ruski generali nikad neæe menjati tvog sina za obiène vojnike.

Videæemo. Pobrini se za njih.

Šta je ovo, Semjone? Udarila te kometa s neba?

Izgleda. Uzmi!

Doneo sam ti neke knjige.

Bolje da se ne motaš ovuda, dobri èoveèe.

Ko ti je to uradio? Barin?

Zašto? -Želite vino? A, da... Vi ne pijete.

Zašto ste pretukli Semjona?

Slušajte... Kakav je ovo ton?

Nije na vama da me uèite šta æu da radim sa svojim vlasništvom.

"Vlasništvom"? To je živ èovek.

Možda je tamo kod vas u planinama obièaj zabadati nos u tuðe stvari,

uzimati tuðu imovinu.

I zato nemojte nama ovde donositi svoje varvarske obièaje.

Vi ste nitkov.

Birajte oružje.

Džamale, budi oprezan. On je veoma iskusan protivnik.

Džamale...

Žao mi je zbog uloge koja mi je dodeljena.

Gospodo, grof još jednom predlaže da spor rešite sporazumno,

tako što æete mu se vi, kornete, javno izviniti.

Džamale!

Džamale!

Liza, stani!

Džamale, mili moj...

Gospode, za sve sam ja kriva. Oprosti mi.

Nisam stigla da ti kažem ono najvažnije.

Život ruskog oficira, gospodo korneti, pripada vladaru i otadžbini,

i ne sme se uzalud gubiti.

Pravite tu nekakve šekspirovske gluposti.

Korneti Olenjin i Gorjainov se šalju na službu na Kavkaz

pod komandom grofa Mamonova.

A za vas, kornete, je stiglo nareðenje od gore.

Šalju vas u sanktpeterburški garnizon

bez prava žalbe. Slobodni ste, gospodo oficiri.

Oprostite, Elizaveta Petrovna. Morao sam vas videti.

Sve æete probuditi. Uðite.

Džamaludine, postupili ste užasno.

Da, Elizaveta Petrovna. Nisam smeo a vam nanosim bol.

Znam u kakvim ste odnosima sa grofom.

Mogli ste umreti.

Oprostite. -Kako ste glupi. Kao neki deèak.

Liza...

Volim vas.

Volim vas kao što nikoga nikad nisam voleo.

Ne umem lepo da prièam.

Znam samo da mi je srce u jednom trenutku postalo toliko veliko

da jedva staje u grudi. I to svaki put kada pomislim na vas.

Džamale, volim i ja vas.

Stvarno?

Šalju me u Sankt Peterburg.

Tražiæu dozvolu da vas oženim.

Èekaæu te.

A...

A tvoju kapu æu zadržati.

Vaša ekselencijo, poruènik Džamal ed-Din.

Ja sam Leontij Vasiljeviè Dubeljt. -Èuo sam za vas.

Na Kavkazu su vaša braæa gorštaci zarobili sestre Èavèavadze,

deveruše njenog carskog velièanstva.

Vaš otac, imam Šamil,

traži da ih razmeni za vas, poruènièe.

Idem u Dagestan?

Poruènièe, završili ste vojnu školu sa najvišim ocenama.

Vaše kolege kadeti imaju samo reèi hvale za vas.

Po svemu, vi ste obrazac uzornog oficira.

Prema tome, ko æe ako ne vi preuzeti upravu nad Kavkazom

kako bi se uspostavio mir u ovoj napaæenoj zemlji

pod pravednom vlašæu ruske krune?

Ne morate da brinete. Veæ sam vam obezbedio dostojno imanje

i doživotnu platu za vas i vašu buduæu porodicu.

Da, da... Znam za vaš odnos sa Elizavetom Olenjinom

i spreman da pomognem da se sve sredi na najbolji moguæi naèin.

Èima sam zaslužio takvu velikodušnost?

Nije to ništa.

Sve što treba je da pristanete

da uskladite svoje upravljanje Kavkazom sa mnom.

Tako je najbolje za vašu liènu bezbednost i opštu korist.

Hvala vam na ponudi, Vaša ekselencijo,

ali moram da odbijem.

Sama ideja da budem špijun poslat meðu svoj narod mi se gadi.

Bila mi je èast. -Ne uzbuðujte se.

Dao sam vam odsustvo kako bi ste imali vremena da o svemu dobro razmislite.

Razmislite o buduænosti svoje Lize.

Da le bi više volela biti žena generala, ili žena veènog taoca.

Možete iæi.

Dragi moj brate Džamile.

Iskreno mi je drago što je Liza raskinula veridbu sa Mamonovim.

Služeæi pod njegovom komandom ovde na Kavkazu,

imam uvid u sve njegove mraène radnje, i uskoro æu sve to i obelodaniti.

Ali sve su to gluposti i sitnice. Tvoj rodni kraj je prelep.

Tek sada shvatam odakle gorštacima taj prirodni duh slobode.

Roðen je u ovim stenama,

u ovim beskrajnim prostranstvima planina i oblaka.

Akulina?

Akulina...

Zašto ste došli?

Došao sam da vidim Lizu. -Više nikada neæete videti moju æerku.

Nešto... Nešto joj se dogodilo?

Sva naša nesreæa je krenula kada ste se pojavili u našoj kuæi.

Od vas, i od takvih kao vi, dolazi svako zlo.

Odlazite!

Marija Sergejevna...

Džamaludine... -Petre Aleksejevièu...

Šta se dogodilo? -Aljošenjka je poginuo u ratu.

Alekseja? -Na Kavkazu.

Bolje bi bilo da odeš. Odlazi!

Džamaludine... Doði ovamo.

Gospodine...

Pustite me na Kavkaz.

Želim zaustaviti ovaj rat. Na obe strane ginu moja braæa.

Misliš da možeš da uradiš to

što nisam moga da uradim èak ni ja.

Oèe! Oèe!

Aleksandre... Idite!

Oèe nebesni...

Idite s Bogom. Sada je na vama da rešavate stvari. Idite!

Džamale, šta mislite, postoje li šanse za mir na Kavkazu?

Ovaj rat traje veæ jako dugo.

Molim vas, želim od vas èuti iskren odgovor.

Ne, Vaše visoèanstvo, ne postoji takva šansa.

Nikada ni jedan gorštak neæe prihvatiti pravila koja im trenutno nameæe Rusija.

Na šta taèno mislite? -Mislim na kmetstvo.

Da, to je problem Rusije.

Uvek sam govorio da moramo ukinuti kmetstvo odozgo,

dok se ne poène ukidati odozdo.

Idi, Džamaludine.

I pokušaj da dogovoriš sastanak tvog oca i mene.

Došlo je vreme da se dogovorimo kako æe dalje živeti naši narodi.

Svima nam je potrebno primirje.

Donela sam ti kapu.

Džamal + Liza = beskonaènost

Idem na Kavkaz.

Kada æeš se vratiti. -Ne znam. Možda nikad.

Nedavno sam izgubila brata. Ne smem izgubiti i tebe.

Zbog toga i odlazim tamo, da više ne bi bilo smrti.

Idem sa tobom. Povedi me.

Ne, Liza. Ne možemo biti zajedno. Oprosti.

Džamale!

Volim te. Mogu biti sreæna samo s tobom.

Postoje stvari važnije od sreæe. Zbogom.

Džamaludine... Prepoznaješ li rodnu zemlju?

Seæam se ovog mirisa još iz detinjstva.

Izreka kaže da ne smeš uæi u istu reku dvaput.

Dozvoli mi da ti nešto poklonim za uspomenu.

Ne ubijajte naše.

Ni naše, ni vaše.

Džamale!

Poslaæu ti tvoje knjige.

Selam alekum. -Va-alejkum as-salaam.

Pred majku æeš u ovoj uniformi?

Nemam èega da se stidim.

Poruènik Džamal ed-Din je stigao.

Kakav "poruènik"? Ti si moj brat.

On te se uopšte ne seæa. Èekamo te jako dugo. Idemo kod tvog oca.

Džamaludine!

Ja sam Idris. Kakva lepa odeæa.

Kako sam te samo dugo èekao.

Moraš se presvuæi posle dugog puta.

Alahu akbar!

Alahu akbar!

Alahu akbar! -Alahu akbar!

Koliko sam samo puta pokušavao da te vratim.

Na kraju, uz božju pomoæ, to se i desilo.

Molio sam se da

živeæi u Rusiji ne zaboraviš našu veru i obièaje.

U pravu si, oèe.

Navikao sam se na Rusiju. Èak sam je i zavoleo.

Ali nikad nisam zaboravio èij sam sin.

Nikad nisam izdao naše obièaje u veri,

èak i kada sam postao ruski oficir.

I sada kad smo se napokon sreli, hteo bih da te pitam:

Zar se nisi umorio od rata?

Možda je došlo vreme da se razmisli o miru.

Nismo imali izbora.

Mnogo puta smo

dogovorili mir s ruskim generalima.

Kao dete sam te dao u amanet

kako bi se zaustavilo ovo klanje.

Ne prièam o generalima.

Car lièno želi da se sretne s tobom.

Oèe, ne možeš dobiti ovaj rat.

Razmisli o posledicama.

Ko u ratu razmišlja o posledicama,

taj nije heroj.

Džamaludine, ustaj!

Pa, jesi li dobro spavao? -Aha.

Draga moja Liza, rastanak zbog ljubavi je kao kad vetar dune u vatru.

Mali plamen ugasi,

a veliki još više raspiri i vatra greje još jaèe.

Prolazi dan za danom. Drago mi je što sam se vratio i tugujem.

Selam alekum. -Va-alaikum as-salam.

Radujem se što su pored mene otac i braæa,

što udišem vazduh koji me podseæa na detinjstvo.

Tužan sam kada shvatim kakva beskonaènost me deli od tebe.

Sigurno postoji razlog zašto nam se sve ovo dogaða.

Selam alekum. -Va-alaikum as-salam.

Probaj moje mleko. Nema boljeg u celom selu.

Zašto mu daješ mleko bez pogaèe?

Uzmi, probaj moju pogaèu.

Probaj, sine. Ovo je najukusnija pogaèa u selu. -Hvala.

Hvala.

Džamaludine... Drago mi je da vas mogu ugostiti u svom domu. Izvolite.

Ovo, naravno, nije Peterburg. -Bili ste u Peterburgu?

Ne samo tamo. Bio sam i u Londonu, Parizu, Stambolu...

Izvolite.

Sedite.

Jeste li za kafu? Upravo sam je zakuvao.

Ne, hvala. Svratio sam samo na kratko.

Mirzabek...

Mogu li vas zamoliti da pošaljete ovo pismo u Rusiju?

Ovo je moje lièno pismo.

Lièno...

Da. Postoji li takva moguænost?

Postoji.

Sedite.

Ovde je sada primirje, tako da je sve moguæe.

Da. Nadam se da æe potrajati zauvek.

Videæemo...

Videæemo...

Selam alekum. -Va-alaikum as-salam.

Imame...

Kauri su ubili tvog namesnika i njegovog sina.

Ovo su namesnik Mansur i njegov sin, tvome ocu najodaniji ljudi.

Oèe!

Oèe!

A ovo je njegova æerka. Sada je ostala siroèe.

Traže osvetu? -Da, traže dozvolu od tvog oca da skupe ljude

i osvete se kaurima.

Oèe...

Odlazim.

A ti ostani ovde i proveri naše topove i puške.

Mirzabek æe ti sve objasniti.

Mir je još uvek jako daleko.

Kada namesnikova porodica ožali pokojnika, oženiæeš se njegovom æerkom.

Postaæeš njen muž i novi namesnik.

Ja veæ imam zaruènicu.

U Rusiji.

Ako želiš mir za naše ljude, poèni da radiš šta ti kažem odmah.

Tvoja ženidba je najbolji naèin da odvratiš ljude od osvete.

Kako ti se sviða tvoja svadba? Veselo je, zar ne?

Veselo je.

Èeka te nevesta.

Beskonaènost...

Da, lepi predeli.

Upravo ovde su ubili tvog brata.

Mama, zašto mi to stalno ponavljaš?

Da bi jednom zauvek zapamtila.

Ona pamti, Mašenjka, pamti.

Gorštaci.

Dobrodošli na Kavkaz.

Mesedu...

Ti si tako lepa, mlada...

Svaki konjanik bi bio sreæan da te ima pored sebe.

Ali ne i ja.

Ja volim drugu, a ona je sada daleko.

Izgubila si najmilije, i ja æu se potruditi da ti ih zamenim.

Ali neæu moæi da te zavolim.

Ne razumem, Džamaludine.

Oprosti mi.

Tako to rade Rusi, zar ne?

Prvo su mi uzeli oca i brata, a sada mi uzimaju i muža?

Mesedu, ja sam Avar, musliman,

i ruski oficir.

I zato uvek držim datu reè.

Elizaveta Petrovna, dugo sam èekao vaš dolazak.

Petre Aleksejevièu...

Obezbedio sam vam smeštaj u hotelu.

Hvala vam, Dmitrije Aleksejevièu.

Petre Aleksejevièu, jesi li uspeo doneti moju biblioteku?

Da, naravno, Dmitrije Aleksejevièu.

Vaše knjige su u ona dva kofera.

Lepota.

Šta æe vam toliki nišani?

Primetio sam da nemate baš toliko mnogo pušaka.

Uskoro nam oružje uopšte neæe trebati.

Vratio se naš naslednik, Džamaludin.

Svi prièaju o miru. Sedimo ovde besposleni.

Da, i u Peterburgu se sve više prièa o miru.

A glavni zagovornik pomirenja je moj stari prijatelj Džamaludin.

Uzgred, trenutno je ostao sam u selu.

Najvažnije je poèeti.

Spremi ljude.

Šta je bilo, kæeri? -Možete li me odvesti u planine?

Veæ si u planinama. -Ne, moram kod Šamila.

Jesu li to Šamilovi ljudi?

Nisu.

Pokrij se. -Molim?

Pokrij lice.

Džamaludine! -Ovde sam. -Gde?

Ovde.

Selam alekum, Džamaludine. Šta ti je ovo?

Jedan dobar èovek iz Rusije mi je poklonio ovo.

Zar u Rusiji postoje i dobri ljudi? Naravno, ima ih mnogo. Hoæeš da pogledaš?

Pa, šta vidiš?

Vidim kako teta Ajšat sprema hinkal.

Zašto si dojurio? -Stigla ti je nevesta. Još jedna.

Džamale...

Liza...

Preti ti opasnost.

Džamaludine, naši gosti su umorni od puta.

Dozvoli joj da se malo odmori, a mi æemo poprièati s tobom.

Idemo... -Stanite! -Idemo.

Džamale, mili, ne veruj mu. Videla sam kada je razgovarao s Mamonovim. -Idemo!

Imam ozbiljnu ponudu za tebe.

Za Elizavetu Petrovnu

je opasno da ostane ovde.

Trebalo bi hitno da odete odavde.

Gde? -U Stambol, Teheran... Svejedno.

A odatle gde god želite. London, Pariz...

Nisam se vratio da bih bežao.

Ti bi trebao da bežiš,

jer æu te ubiti, Mirzabeke.

Džamaludine...

Ti si buduæi vladar.

Turski sultan ti je namenio titulu kralja Kavkaza.

Ti æeš pravedno vladati iz Stambola, a ja æu ovde biti tvoja desna ruka.

A otac? Zna li imam Šamil za tvoje planove?

On se sada više moli nego što se bavi državnim poslovima.

A šta ako ne pristanem?

Ako ne pristaneš,

onda æe tvoja lepotica otiæi u Stambol sama,

u harem turskog sultana.

Gde je?

Idrise? -Posvaðao si se s Musom? -Tiše. Odveži mi konopac.

Trenutno se nalazite u mom domu u svojstvu gosta,

ali bi mogli da postanete i zatvorenica.

A tamo, verovatno, i konkubina.

Šta hoæete od mene?

Moraš ubediti Džamaludina da odustane od svoje besmislene tvrdoglavosti.

Džamaludine...

Kolika ti je provizija?

Džamale, dogovorili su se s Mamonovim. Žele prekinuti primirje.

Pusti je.

Ne boj se.

Neæe ništa uraditi.

Gospodine majore, dozvolite mi da vam se obratim. -Da?

Šta radimo ovde? Kršimo primirje?

Primirje? S kim? Mir je nemoguæ sa ovim divljacima.

Ne zaboravi zbog èega smo ovde, komandire.

Ne razumem. Da odem sama? A ti?

Moram završiti to što sam zapoèeo.

Je li istina?

Èula sam da si se oženio. Otac te naterao?

Istina je. Ovde su takvi obièaji.

Ali istina je i da ne mogu da živim bez tebe.

Volim samo tebe. -I ja tebe volim.

Ali ne mogu biti druga.

Ima važnijih stvari od sreæe, je li tako?

Da.

Idi ovim putem. Tako æeš najbrže stiæi do svojih.

U napad! Napred!

Rusi, vojnici, prekinite! Prekinite!

Prekinite!

Prekinite!

Stanite! Stanite!

Prekinite! Stani!

Bože moj, Džamale...

Zar niste èuli da smo dogovorili mir?

Zar želite da izazovete smrt svoje braæe

i suze vaših majki i žena?

Zar želite biti ti koji govore o miru a udaraju podlo s leða?

Zar nismo svi mi veæ umorni od ratovanja?

Zar nije bolje graditi kuæe, odgajati decu,

biti drugovi, a ne neprijatelji?

Ti mi nisi drug, štene!

Ti... Ti si lažov i izdajnik.

Prekršio si zakletvu!

Ako vam je preostalo i trunke èasti...

Konaèno.

Trebalo je još onomad da završim s tobom.

Onda? Mir?

Liza...

Izvinite. Uradio sam sve što sam mogao.

Rana je teška, a otkrio sam da ima i hroniènu upalu pluæa.

Život ga napušta.

Hvala vam doktore što ste prevalili toliki put.

Oèe, bolje mi je.

Toliko toga sam ti hteo reæi...

Toliko toga te pitati. A sada imam samo jednu molbu.

Dao sam reè caru Aleksandru,

da æeš se sresti s njim i dogovoriti mir.

Pomozi mi da ispunim dato obeæanje.

To je jedino što želim u ovom trenutku.

Ovo je bila njegova uèionica.

Ovo je pismo za vas od Džamaludina. Uzmite.

I ovo.

Robinzon Kruso

Rusko carstvo je ukinulo kmetstvo i ubrzo se završio dugogodišnji Kavkaski rat

u kome je bilo mnogo pobeda i poraza, heroja i izdajnika.

A naš heroj je ušao u istoriju tog rata kao veliki mirotvorac i njegov talac - Amanet.

Posveæeno svim našim sinovima koji su nas prerano napustili.

SLAVORKC-KERESTUR 27. 11. 2022.