Original subtitles

Inkvizicija je srednjevekovnom Evropom protutnjala kao kuga

i jedna od nesumnjivo najmra�nijih epizoda u istoriji.

Katoli�ka crkva je hiljade ljudi optu�ila za jeres i osudila na smrt.

Bio je to pogrom neverovatnih razmera.

Jedna vera je nastojala da iskoreni drugu.

Sudovi inkvizicije su radili svuda.

Trebalo je narod dr�ati u strahu.

Fanatizam se ra�irio Engleskom u doba Tjudora.

Katolici i protestanti su uni�tavali jedni druge.

Progon se nastavio do 18. veka

i �ene su ve�ane i spaljivane zbog optu�be da su ve�tice.

Tre�ina stanovni�tva je optu�ena za jeres i ve�ti�arenje.

Hri��ani su uni�tavali ono �to je postojalo hiljadama godina.

Borba protiv magije i ve�ti�arenja

vodila se protiv ljudi koji nisu mogli da se suprotstave.

Svet je �iveo u senci inkvizicije i progona preko 500 godina.

Trebalo je o�itati lekciju.

Hiljade ljudi je stradalo od no�a, sekire i loma�e.

Strahote Albi�anskog pohoda na katare u ju�noj Francuskoj,

progon templara i spaljivanje Jovanke Orleanke

tema su na�e pri�e u prvoj epizodi ove serije.

Su�tina inkvizicije je da kontrola i zgrtanje bogatstva.

�im bi se neko uzdigao verski ili politi�ki,

bio bi uklonjen kao pretnja.

INKVIZICIJA Templari i katari

Po�etkom 13. veka dominirala su dva verska centra -

Sveto rimsko carstvo koje vlada ve�im delom Evrope

i Islamsko carstvo sa Arabijom, Palestinom i jugom �panije.

Bilo je to doba sukoba i rata izme�u Istoka i Zapada.

Krsta�i su ratovali da oslobode Svetu zemlju od Saracena.

To je doba uzavrelog religioznog zanosa.

Sveto rimsko carstvo je bilo odlu�no da ukloni sve

koji osporavaju veru i suprotstavljaju se njegovoj vlasti.

Takve su smatrali jereticima.

1208. papa Ino�entije III je poveo krsta�ki rat protiv

sekte sa sedi�tem u Langdoku, u Francuskoj - katara.

Katari su bili hri��ani sa jugozapada Francuske

krajem 12. veka, izme�u 1180. i 1190. godine.

Verovali su da je bog dobar, ali da nije stvorio svet.

Smatrali su da je svet izopa�en jer ga je stvorio slabiji bog,

a mi smo nesavr�eno delo tog boga.

Najbolje je napustiti ovaj svet i oti�i na nebo, istinskom bogu.

Nisu posedovali mnogo.

Kretali su se u parovima i propovedali, �ire�i pouku.

Narod je to prihvatao zato �to su bili pristupa�ni.

Bili su oli�enje rane crkve,

a institucija crkve se u to doba nije tako pona�ala.

Crkvi je ona predstavljala problem i smetnju

zato �to joj je bila konkurencija.

Najve�a razlika izme�u katara i rimokatolika

jeste �to su oni bili odani svojoj veri,

a ne bogatstvu i mo�i.

Njihova vera je bila naj�istiji put do boga.

Verujem da ih je Rim napao

jer se katarima gadio fanatizam, pohlepa i strahovlada

koju je zavela katoli�ka crkva.

Imali su druga�iji pogled na religiju.

Nisu verovali u �istili�te, celibat i nisu �eleli ubijanje.

Katoli�ka crkva je naprosto gubila pozicije

i zaklju�ila da je jedini na�in da pobije katare.

To su i uradili, u velikom broju.

Rim je poslao veliku armiju francuske vojske na katare

sa jednostavnim ciljem - da ih potpuno uni�ti i oplja�ka.

Bio je to po�etak surove 20-godi�nje kampanje

i sveop�teg pokolja hiljada nevinih ljudi.

To je bilo etni�ko �i��enje velikih razmera.

Istori�ar Endrju Gof se bavi progonom katara

i najamni�kom vojskom koja ga je sprovela.

Treba imati u vidu da vojska inkvizicije nije bila strana sila.

Sastojala se od francuskih vojnika

koji su pripadali vlastelinima katoli�kog severa Francuske.

Krsta�i sa severa su se rado obru�ili na jeretike sa juga.

Evo pravog razloga za ovaj pohod -

hteli su da prisvoje nove teritorije.

Motiv je sasvim jednostavan - hteli su da napune d�epove.

Rimu je smetalo �to se bogat i va�an deo Francuske

nastanjen katarima odmetnuo od katoli�ke crkve.

Crkva je navikla da se jeretici kriju u planinama i tajno okupljaju.

Ovo je bila otvorena pobuna, secesija va�ne crkvene oblasti.

Papa i njegove pristalice su im objavili rat.

Vojska dojuri na papin mig.

Pri�a se o sastanku pape i biskupa.

U julu 1209. papska vojska sti�e pred grad Bezje.

Komandanti su tra�ili da se grad preda,

ali su stanovnici, pristalice katara, to odbili.

Usledila je najsurovija odmazda srednjeg veka.

Za samo jedan dan, pobili su sve stanovnike grada,

a Bezje je sravnjen sa zemljom.

Prema tada�njim izvorima, stradalo je najmanje 10 000 ljudi.

Krvavo svedo�anstvo o masakru je ostalo do danas.

Zamislite taj prizor - 21. jula 1209.

velika vojska, neki ka�u od 30 000 vojnika

stajala je u polju iza mene, ispred gradskih zidina.

10 000 stanovnika Bezjea �titilo je tek par stotina vojnika

lokalnih vlastelina koji su bili odani katarima.

Biskup se boji osvete i pokolja i poku�ava da pregovara.

Inkvizitori tra�e da preda jeretike.

�alju mu spisak od 222 ljudi optu�enih za jeres, katara,

ali grad odbija da ih preda.

Prema zapisima, slede�eg dana je do�lo do sukoba

krsta�a i lako naoru�anih stanovnika Bezjea.

Usledio je upad vojske u grad.

Nastao je pokolj. Ubijeno je na hiljade mu�karaca, �ena i dece.

Katari su to nazvali danom pokolja.

Masakrom Bezjea je zapo�eo Katarski krsta�ki rat.

Bilo je zapanjuju�e jer su gradovi i pre menjali vlast,

ali su predstavljali vrednu imovinu, pa su �uvani.

Prema Bezjeu su se pona�ali kao da to nisu ljudi i hri��ani.

Pokolj je bio neobuzdan i nezaustavljiv.

Kad se jedan od komandanata krsta�a pokolebao

zato �to su pored jeretika ubijali i katolike,

papski legat mu je odgovorio:

Bog brine za svoje. Ne brinite, oti�i �e u raj.

Dvadeset godina kasnije, hroni�ar pi�e o napadu:

Kada su otkrili da su katolici izme�ani s jereticima,

pitali su opata �ta da rade, kako da ih razlikuju.

On je odgovorio: Sve ih pobijte. Bog �e svoje prepoznati.

Karkason, jug Francuske

Vest o pokolju u Bezjeu se brzo ra�irila

i mnoga katarska mesta su se predala bez borbe.

Kao da im je to slomilo duh.

Slede�a meta vojske Simona de Monfora je bio Karkason.

Ubrzo su opkolili taj dobro utvr�eni grad.

Opsada je kratko trajala i dve nedelje kasnije se grad predao.

Zamislite prizor tog 1. avgusta 1209.

Svi stanovnici grada znaju

kakav su pokolj krsta�i napravili u prethodnom gradu.

Ovde je druga�ije.

Bez vode i hrane su se predali za dve nedelje.

Svi stanovnici su bili primorani da napuste grad

kroz kapiju iza mene.

Rim je napao katare zbog pogre�ne religije.

Za Rim je to vre�alo i umanjivalo slavu istinskog boga.

Ko ih ne napada, nije pravi hri��anin.

Primili su u slu�bu hiljade pohlepnih siroma�nih vitezova

koji su hteli da se obogate plja�kom katarskih poseda.

Posle predaje Karkasona, ostali katarski gradovi su brzo pali.

Albi, Kastelnodar, Fan�o, predali su se papskoj vojsci.

Ne �udi �to se Karkason predao bez borbe.

Nije bilo ni bitke, ni pokolja.

Ono �to se dogodilo Bezjeu je poslalo jasnu poruku:

Odreknite se svoje vere ili se spremite da umrete.

Zamak Monsegur, jug Francuske

Inkvizicija je nastavila da goni preostale katare u Langdoku.

Ve�ina je pobegla u samotni planinski zamak Monsegur.

Visoko u Pirinejima,

bio je dobro snabdeven i nepristupa�an.

Katari su bili proganjani

i na�li su uto�i�te u zamku Monsegur.

Tamo su se bukvalno sakrili

i iz tog poslednjeg bastiona su vodili katarsku crkvu.

Poslato je 10 000 vojnika u opsadu Monsegura.

Ne�emo mirno na loma�u.

Monsegur je bilo lako braniti jer je u planini

i dobro skrovi�te jer je te�ko osvojiv.

Planina je velika i nije je mogu�e opkoliti.

Tamo su bile stotine katara koji se ne bore i ne ubijaju.

Bilo je oko 2100 tzv. perfekata

i stotinak branilaca, boraca.

Izdr�ali su opsadu mesecima,

ali 10 000 vojnika je bilo protiv njih i oni su pobedili.

Pre nego �to su razorili zidine, katari su se predali.

Izvedeni su, osu�eni i svi spaljeni na loma�i.

�ive su ih spalili.

16. marta 1244. godine

preostale katare su poveli sa planine na loma�e inkvizicije.

Oni su dobrovoljno oti�li na loma�u.

Trajao je skoro 40 godina i stajao preko 50 000 �ivota,

ali Albi�anski pohod na katare je kona�no ostvario cilj Rima.

Uni�tio je gnezdo jeretika na jugu Francuske.

Doneo je veliku imovinu i posede

i �to je jo� va�nije, stvorio upori�te svetoj inkviziciji

�ija �e mo� i uticaj sve vi�e rasti u narednim vekovima.

Pobeda nad katarima je Rimu pokazala

kako da postupa sa jeresi - strukturu istrage, inkviziciju,

sa profesionalnim istra�iteljima koji su umeli da ulove jeretike,

da ih ispituju i iznude priznanje.

To im je obezbedilo odstupnicu jer ako ne�to lo�e krene,

mogu da krenu u pohod i protiv hri��ana,

a ne samo nevernika koji su do tada bili uobi�ajena meta.

Surovo uni�tenje katara je imalo velikog odjeka u Evropi.

To je pokazalo kolika je mo� Rima

i na �ta je spreman da uni�ti jeres.

Za Rim je jeretik svako ko mu se suprotstavi.

Katoli�ka crkva se bojala svih druga�ijih pogleda,

svakog koje imao veze s magijom, vra�anjem,

medijumima, naukom i filozofijom.

Ni�ta od toga nije bilo dobro za katoli�ku crkvu.

Rimu je postalo jasno da inkvizicija efikasno uklanja

sve pretnje njegovoj vlasti i u�enju.

Tako�e je bila dobar na�in da se domogne

velikih poseda, imovine i bogatstva.

Godine 1223. Grgur lX izdaje papsku bulu

i osniva zvani�ni sud koji treba da uni�ti svaku jeres.

Vodi�e ga dominikanski fratri

i to je po�etak onoga �to nazivamo - inkvizicija.

Inkvizicija je grana crkve koju �ine stru�njaci

i to su dominikanski monasi.

Danas nam deluju jezivo jer su nosili crne odore i kapulja�e.

Dobro su ih obu�ili da otkriju jeres. Nisu svi bili zli.

Neki su imali dobru du�u,

ali im je sveta du�nost bila da spasu hri��anske du�e.

Padnite na kolena pred Hristom!

Inkvizitor bi do�ao u neki kraj i odr�ao propoved.

Pozvao bi sav narod da �uje propoved

na kojoj bi najavio inkviziciju.

Podsetio bi narod na mo� koju ima i objavio period milosti.

Tada su ljudi dolazili da ka�u �ta znaju o jeresi.

Za uzvrat bi dobili lak�u kaznu za svoje grehe.

Optu�eni ste za jeres i bogohuljenje,

za op�tenje sa demonima i poricanje Svetog trojstva.

One koji nisu priznavali grehe �ekala je grozna sudbina.

Tamnice su bile stra�ne, ali su se svi pla�ili mu�enja.

To stravi�no oru�je inkvizicije neprestano je kori��eno.

Ho�u imena. Govori imena!

�an de Blan�for. -Znam da nije on. La�e�!

Ka�i mi istinu. Ho�u istinu!

Ri�ard Feliks kao pisac i istori�ar prou�ava mu�enje kroz vekove.

Zamak �ilingem ima impozantnu kolekciju

najokrutnijih sprava za mu�enje koje je inkvizicija koristila.

Ovo je mu�ili�te zamka �ilingem.

To je mesto straha, bola, patnje, muka i smrti.

Ovde se �uvaju sprave koje su kori��ene u Evropi 500 godina.

Ova grozna sprava je to�ak za razvla�enje.

Napravljen je da lomi �oveka.

Vezali bi ga za to�ak sa ra�irenim rukama i nogama

i zasecali delove tela no�em.

Zatim su sipali istopljeno olovo u rane,

da uve�aju patnju, pre nego �to ga polome.

D�elat je imao malj kojim je lomio noge na dva mesta,

a zatim i ruke na dva mesta

i ostavljao �rtvu da polako umire.

Tako bi uradio blag d�elat, ali ve�ina su bili sadisti.

Sadista bi udario u stomak

i to bi obi�no bio kraj. Brza smrt.

Ho�u imena!

Reci imena! Govori! -Ne.

Govori ko su. Reci mi, priznaj!

Ovo je strapada.

To je bila glavna sprava za mu�enje u doba inkvizicije.

Vezali bi vam om�om ruke na le�ima

i zatim vas dizali konopcem preko grede.

Oka�ili bi vam velike tegove za noge

i ostavili vas da visite,

dok vas tegovi sve vi�e raste�u.

Dok vam se ruke iste�u, oni �ekaju da priznate.

Ako ne priznate, d�elat popusti,

ali zaustavi pre nego �to padnete i tegovi vam iskidaju �ile,

i��a�e ramena i tad verovatno priznate.

Zapisi o mu�enju inkvizicije u Francuskoj sa�uvani su do danas.

Profesor Piter Biler sa Univerziteta u Jorku

na�ao je zapis o �oveku koji je priznao posle mu�enja na �ekrku.

Priznao je januara 1311.

Imamo tekst priznanja, sa bele�kom na kraju

da je to po�inio godinu i po pre nego �to je uhva�en.

Nije hteo da prizna kada je uhap�en.

In corda levatus aliquantulum. Pi�e na latinskom.

Podigli su ga u�etom.

Ovde imamo

prvi put u inkviziciji Langdoka

da ta�no navode osobu

uz podatak da je mu�ena i na koji na�in:

Ruke su mu vezane pozadi.

Zatim je konopac preba�en preko grede,

podigli su ga i vezali mu tegove.

Ovo je gvozdena devica.

Sprava je puna �iljaka, koji su tu i sada.

Nije napravljena da ubije, nego da mu�i.

Ovi �iljci se zabadaju u o�i.

Dole su �iljci koji se zabadaju u telo, ali ne u vitalne organe.

Zamisao je da vas ovde zatvore,

da se mu�ite i krvarite dok ne priznate.

Ko je to? Je li on jeretik? -Nije.

Znamo da se nalazio sa drugima kod Karkasona.

Zagnjuri ga.

Priznaj ili �emo te jo� gore mu�iti.

Priznaj i spasi�e� du�u! -Ne, ne.

�esto je kori��ena i sprava za rastezanje.

Polo�ili bi vas ovako na sto za rastezanje.

Ruke bi vam provukli kroz om�e,

kao i noge - stopala bi provukli kroz om�e.

Onda bi po�eli, u po�etku sasvim lagano,

da okre�u to�ak.

Zamislite kako se razvla�e �ile,

dok oni zate�u sve vi�e.

Ho�u imena! Jo� jedan krug. Ka�i imena! -Ne!

Ti�ina! Ka�i imena.

Treba znati da je desetine hiljade ljudi

bilo optu�ivano na sve strane, a naj�e��e su bili nevini.

Sudovi inkvizicije su radili na sve strane.

Trebalo je narod dr�ati u strahu.

Inkvizitori su tra�ili jeretike, ali i ono �to su pisali.

Smatrali su da tajne biblioteke sadr�e paganske rukopise

koji su bili protivni u�enju crkve.

Takve biblioteke su skrivane u manastirima i zamkovima,

po�to su samo klerici i plemi�i bili pismeni.

Inkvizitori su tra�ili knjige pod krevetom, u podrumu ku�a,

ali i u manastirima jer su tamo bile biblioteke.

Samo je u katedralama bilo takvih mesta i pismenih.

Ozbiljan je problem - �ta sa bibliotekom kad ih na�u?

Sa�uvati ih, da prava osoba prou�i jereti�ka verovanja

ili sve uni�titi, da iskorene jeres? To je te�ko pitanje.

Dovoljno je stra�no imati jereti�ke misli, biti jeretik,

ali zapisati je jo� gore jer se time prenosi na potomstvo.

Inkvizitori su tra�ili knjige koje su imale bilo kakav tekst

koji nije bio u skladu sa u�enjem katoli�ke crkve.

Pregledane su �itave biblioteke.

Neke su zatvorene, a na stotine knjiga je spaljeno.

Inkvizitori su lovili knjige jer su ve�ne, ako se �uvaju.

Jeres mo�e da se krije u knjizi, kao antraks.

Kroz stotinu godina �e neko to pro�itati i jeres �e se o�iveti.

Zato su tra�ili knjige, da saseku jeres u korenu.

Po�to je katarska jeres iskorenjena u Francuskoj,

inkvizicija se usmerila na vitezove templare.

Kru�ile su glasine o tom tajanstvenom vite�kom redu

sa okultnim obredima - dobra meta za Rim.

Uz pomo� francuskog kralja,

inkvizicija je optu�ila templare da obo�avaju �avola

i da u tajnim obredima skrnave krst.

Za Rim su oni bili jeretici i trebalo ih je uni�titi.

Templari su se na�li na meti inkvizicije

zato �to su postali previ�e mo�ni, misti�ni i bogati.

Svi su oni bili dobri hri��ani, katolici.

Stotine njih su dale �ivot u ime Boga i katoli�ke crkve.

Prvobitno su bili krsta�i i �uvali su puteve do Jerusalima.

Dobro su to radili, ali su postali me�unarodni bankari.

Francuski kralj se kod njih mnogo zadu�io.

Zato su optu�eni su da su lo�i hri��ani,

da su jeretici, homoseksualci. U osnovi je bila �ista pohlepa.

Francuski kralj i crkva su hteli njihov novac.

Okupili smo se poslednji put. Moramo da napustimo zemlju.

Svi znamo �ta nam je �initi.

Zakle�emo se kao �to smo i dosad.

Prvo �emo ispiti krv.

Templari su optu�eni za stra�ne jeresi.

Bili su pobo�an red, a optu�eni su za pljuvanje na krst,

obo�avanje idola i homoseksualnost.

Takve klevete je bilo te�ko opovrgnuti.

Templari su optu�eni za mnoga nedela prema crkvi

me�u kojima su sodomija, mokrenje na krst,

okretanje krsta naopako i misticizam.

Optu�eni su za obo�avanje Bafometa.

Oni su poput masona imali svoje tajne rituale,

a to je za inkvizitore bila stra�na jeres.

Slavite Bafometa. -Slavljen je Bafomet!

Templare je uni�tio francuski kralj Filip Lepi.

Ne mo�emo znati za�to je to ta�no uradio.

Sigurno je da su templari bili nezavisni, bogati i mo�ni.

Francuskom kralju nisu bili od koristi,

ali njihov novac i posedi su mu bili potrebni.

Ne znamo da li je Filip verovao u pri�e o templarima.

Tvrdio je da obo�avaju �avola i da se bave gnusnim delima.

Zbog toga su im sudili, iznudili priznanja i pogubili vo�e.

U svakom slu�aju, to nije bilo lepo od Filipa Lepog.

On je bio ili verski fanatik

i verovao je u la�i koje istori�ari nisu potvrdili

ili im je beskrupulozno smestio da ih oplja�ka.

U oba slu�aja, to je stra�na povest.

U petak, 13. oktobra 1307. francuski kralj Filip lV

naredio je da se vitezovi templari uhapse

i da se sva njihova imovina zapleni.

Otvarajte u ime kralja Filipa i svete majke crkve!

Stotinama vitezova se sudilo za jeres.

�ak je i veliki majstor reda �ak de Mole

spaljen je na loma�i u centru Pariza.

Divna je ironija da je �ak de Mole dok je goreo

prokleo kralja i papu zbog ovoga i odnosa prema redu

i u roku od godinu dana obojica su umrli.

Po�to je uklonila templare, inkvizicija nastavlja

da nemilosrdno iskorenjuje jeres u Francuskoj.

4. aprila 1323.

stotine jeretika su �ivi spaljeni u Karkasonu,

gde su sto godina ranije katari bili pod opsadom.

Originalni spisi inkvizitora sa�uvani su kroz vekove

i predstavljaju jezivo, ali fascinantno �tivo.

Imamo zapis o jednom spaljivanju u Karkasonu:

Jeretike su skinuli do gola i namazali voskom.

Zatim su ih vezali za visoke stubove.

Na njih su sipali vrelu smolu i mast.

Klin ispod brade je spre�avao da �rtve u agoniji

okrenu glavu i izbegnu te�nu vatru,

da bi im se �itavo telo pretvorilo u buktinju.

Kakav surov prizor.

Zamislite spektakl �ija je svrha bila dvostruka:

Prvo, kao kazna za gre�ne jeretike,

a drugo, sna�na poruka svima koji su prisustvovali -

Ovo �e i vas zadesiti, ako ste jeretik!

Obi�no se misli da je pretnja loma�om dovoljna da se prizna.

Ukoliko priznate, mo�da �ete goreti.

Zavisi od situacije. Profesionalna inkvizicija

retko je koga spaljivala, ali je neprestano ispitivala.

Upore�ivala je priznanje i odbijanje sa izjavama svedoka.

To je izgledalo kao svaki dobro organizovan sud.

Ali kad zavlada panika, bez profesionalaca, radili su sva�ta.

Pretili su loma�om, a posle priznanja su spaljivali.

Naterali bi vas da vri�tite i da priznate bilo �ta.

Naterali bi vas da optu�ite i one koji su vam najdra�i.

Obra�ujte ga jo�. -Da, brate.

Po�to je pot�inila najve�i deo Francuske,

inkvizicija je na�la jo� jednu �uvenu �rtvu -

Jovanku Orleanku, Devicu iz Orleana.

Ro�ena je kao seljanka u isto�noj Francuskoj

i bila ube�ena da je sam Bog vodi.

Jovanka je povela vojsku i vi�e puta pobedila Engleze

za vreme Stogodi�njeg rata.

U boj! Borimo se za slobodu Francuske.

Borimo se za kralja. �iveo kralj, �ivela Francuska!

Bog nas �uva! Napred!

Jovanka Orleanka je bila ratnica, amazonka,

nova Budika koju su Englezi pamtili. Dobro je vodila Francuze.

�ula je glas bo�ji i imala vizije.

Nosila je oklop kao mu�karac i to je uzazvalo negodovanje.

Za Francuze je bila heroina, a za Engleze francuska ve�tica.

Kad su je uhvatili, Burgundi su je predali Englezima

koji su je osudili za jeres i spalili na loma�i.

Ulazi ovamo, ve�tice. Hajde, ve�tice!

Izveli smo te na ovaj sud pred o�ima Boga

jer si optu�ena za jeres.

Ratovala si protiv svog kralja i odevala se kao mu�karac.

Tvrdila si da �uje� glasove demona.

Optu�ena si za jeres. �ta ka�e� na te optu�be?

Ovaj sud nije nadle�an da mi sudi. -Ti�ina!

Ironija je da su toj �eni, toj heroini,

Englezi sudili za jeres

zato �to je �ula neke glasove.

Englezi su hteli da je se re�e.

Najbolji na�in je bio da je proglase ve�ticom i jeretikom

i spale na loma�i.

Jovanka od Orleana, u ime ovog suda

progla�avam te krivom za jeres. �ta ima� da ka�e�?

Ne priznajem ovaj sud!

Bi�e� izvedena na gubili�te i spaljena na loma�i,

a tvoj pepeo �e biti rasejan. Vodite je.

Ne priznajem ovaj sud!

Jovanku su posle su�enja odvukli do loma�e na trgu u Ruanu

gde je polako umirala u plamenu.

Pepeo je bez ceremonije ba�en u Senu.

Do kraja 15. veka, inkvizicija je harala Francuskom

i severnom Evropom, dr�e�i svet u strahu,

u nemilosrdnoj vlasti pape i katoli�ke crkve.

Lutaju�i sudovi inkvizicije vladali su uz pomo� vojske.

Gotovo da nema grada koji je izbegao posetu dominikanaca.

Mada su jeretici bili pora�eni,

nisu sasvim nestali. Samo su se pritajili.

Albi�anski pohod nije postigao uspeh na duge staze.

Dosta je u�inio da bude manje jeresi

jer je ubijeno mnogo ljudi.

Me�utim, stradali su i oni koji nisu bilo jeretici.

To je u�vrstio identitet juga.

Zamislite kako su papa i njegovi savetnici

bili zadovoljni pohodom i inkvizicijom u Francuskoj

i hteli su da to ponove u �paniji.

Upravo su to uradili.

Ohrabren uspehom u Francuskoj,

�eljan lova na jeretike i njihovih poseda i bogatstva,

Rim se okrenuo �paniji.

Usledilo je jedno od najmra�nijih poglavlja evropske istorije.

To je bilo doba krvavog Torkemade.

Te�ko je dovoljno naglasiti

koliko je inkvizicija uticala na svest naroda u �paniji.

Posle velikog ispeha inkvizicije

u iskorenjivanju katara, valdenza, albi�ana i templara

tra�ili su jo� zemlje i novca.

Zato su se okrenuli �paniji gde su izdvojili dve grupe -

Jevreje i muslimane. Po�ela je �panska inkvizicija.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com