Original subtitles

Sada to nazivaju zlatnim dobom gusarstva.

Mo�no Britansko carstvo u nemo�i pred gomilom lopova.

www.fmsubs.com

Nama koji smo tom dobu dali ime, to je bilo vreme �ivota.

O�tro desno, g. Smit.

Odbacili smo okove reda i zakona.

I�li smo kuda smo hteli, krali sve �to nam se svidelo.

Sve dok nas omea i top nisu pokorili.

Britanija nije vladala talasima.

Mi smo.

Pretnja za guvernere i trgovce koji su gradili carstvo.

Plemi�ima Londona, Njujorka, Bostona niko nije

bio omra�eniji od gusara koji su krali njihovo zlato.

Barous, Bard�is, D�enings, Hornigold.

I �ovek koji mi je promenio �ivot. Nabolje ili nagore.

Rodio se kao Edvard Tie u Bristolu pre 40-ak godina.

Nama koji smo slu�ili pod njim bio je samo kapetan.

Jadnim du�ama koje su ga susretale bio je Crnobradi.

Topovi, molim. - Broj tri! Jedan preko pramca!

Nije bio �ovek kojeg biste naljutili. Ili zaboravili.

Ko ka�e da �avo ne postoji?

U zaklon!

Na�a vladavina straha trajala je dve godine.

Od Kariba do obala Amerike nijedan brod nije bio siguran.

Zarobili smo vi�e od 40 brodova.

I Tie je postao najstra�niji i najslavniji gusar na moru.

Ba� kao �to je i �eleo.

Nije �udo �to su se vlasti zavetovale da �e ga zdrobiti.

Proklete budale.

Mo�ete ubiti �oveka, ali ne i legendu.

Na�a pri�a po�inje par godina posle rata sa �pancima.

Hiljade odanih mornara privatnika bilo je odba�eno.

Kraljevska mornarica otpisala ih je kao vi�ak i poslala ku�i.

Pola milje! Pravo napred!

To je bila odluka zbog koje �e za�aliti.

Znali su da plove i ubijaju.

Za manje od dve godine mnogi su znali i kako da kradu.

Ja sam bio jedan od njih. Ime mi je Hends. Izrael Hends.

Upoznao sam Edvarda Tiea na Bahamima.

Slu�io sam kao nadzornik broda jednog manje slavnog kapetana.

Podigni zastavu. Neka znaju da je stigao �arls Vejn.

Podignite zastavu, g. �arp!

Dom nam je bio na ostrvu Nju Providens.

Tamo smo imali hranu, skloni�te i lak plen.

Bili smo u srcu trgova�kih ruta, prepunih brodova

koji su putovali u Evropu ili u kolonije Novog sveta.

London je trebalo da �titi trgova�ke brodove.

Ali London je bio tri meseca putovanja od nas.

Bili smo odmetnici. �iveli smo po vlastitom kodeksu.

Svi ostali su gradili kraljevstvo. Za�to ne bismo i mi?

Ali gospoda kod ku�e ne dopu�taju da muzemo njihovu kravu.

Na� novi kralj D�ord�, Nemac po ro�enju, nije znao engleski,

ali brzo je nau�io �ta zna�i gusarstvo.

Kru�ile su glasine da �e poslati vojnu silu da nas zdrobi.

�to se mene ti�e, rado bih se tada povukao.

Ali onda sam upoznao Edvarda Tiea.

Gospodo, na�e Veli�anstvo �e poslati mornaricu da nas sredi.

Neka do�e, ka�em ja. �arls Vejn se ne boji.

A ti, Tie? Boji� li se ti?

Budala je onaj ko ka�e da se ne boji Kraljevske mornarice.

A kukavica je onaj ko ka�e da se boji!

Ne mislite ozbiljno, g. Vejn.

Gusari ne pucaju jedni u druge.

Dotaknete li me opet, g. Hends to �e vam biti zadnje.

Ima va�nijih stvari u �ivotu od ubijanja.

Do�i, Tie. Popij pi�e s nama, ina�e �emo sutra biti trezni.

Ve�eras pijem sam, hvala.

Nekad je te�ko razlikovati �oveka i mit koji ga okru�uje.

Nikada vi�e nego u slu�aju Edvarda Tiea.

Bio je neobi�an me�u gusarima zbog pameti i lukavstva.

I znao je granice nasilja.

Reci mi, Tie, koliko si �alupa zarobio?

Manje nego ti.

Manje nego ja, tako je.

Da, a tako �e i ostati.

Mo�da.

Mogao si poginuti tamo. - I ti.

Dobro bi mi do�ao �ovek tvog kova. - A kakav sam ja to?

�ovek koji se suprotstavlja ljudima poput �arlsa Vejna.

On je dobar gusar. - Ali ne i kapetan.

�arls Vejn �eli dve stvari: Novac i mo�.

A ti? �ta ti �eli�? - Ja?

Ja samo �elim ostati zapam�en.

Nakon �to je slu�io kao privatnik u mornarici Kraljice Ane

Tie je nau�io gusarske ve�tine sa prijateljem, kap. Hornigoldom.

Ubrzo je dobio svoj brod. Pri�a o E. Tieu bli�ila se kraju.

Pri�a o Crnobradom spremala se da po�ne.

Mala je, ali bi�e brza na vetru.

Upravo sam je obnovio. Nova jedra i u�ad.

I najbolja posada od Barbadosa do Bostona.

Zar ne, Cezare?

Crni Cezar. Na�li smo ga na robovskom brodu za Floridu.

Daleko si od doma. - Ovo je moj dom.

Ja sam mu dao slobodu, a on meni odanost.

Ne govori puno.

Gusari su pre svega mornari.

Crni, beli, mu�karci, deca, pa �ak i �ene.

More nas povezuje, ma kakvog porekla bili.

Ovo je intendant, g. Hauard. - Drago mi je, uveren sam.

Lord Hauard u pro�lom �ivotu. Tako ka�e.

I Morton, glavni tobd�ija. - Dobrodo�ao.

Ako te rum ne ubije, hrana ho�e.

Mo�da mislite da su kapetani sami sebe postavili, ali tu

gre�ite. Mornarica ima svoja pravila, a mi svoj kodeks.

Kapetana bira njegova posada. Mora biti jak, po�ten i uspe�an.

Ako ne uspe, �eka ga pobuna. Uvek neko �eka na to mesto.

Rekao sam ti da je opere�, a ne da spava� na njoj!

Ono je g. Gibens, �ovek uskih interesa. Ali dobar s o�tricom.

Ve�ina nas rano je u �ivotu do�la na svoj prvi brod.

Pobegli smo kao deca ili smo hteli u mornaricu.

A kad okusite �ivot na brodu, �ivot na kopnu je bezna�ajan.

Tada smo znali malo, a jo� manje nam je bilo stalo

do onih �ije smo bogatstvo uni�tavali.

Bili su samo imena koja smo ismejavali uz vr�eve ruma.

Ali svi smo znali guvernera Vird�inije i kako nas je mrzeo.

Mi smo bili gamad i li�ni zadatak mu je bio da nas uni�ti.

'Nadam se da �ete zaklju�iti da je neophodno

napasti gusare u njihovoj bazi pre nego �to oja�aju.'

Ispravka. 'Pre nego �to postanu stra�ni.'

Ime mu je bilo Spotsvud. Aleksandar Spotsvud.

Pustio korene u jednoj od najbogatijih kolonija Novog sveta.

Vird�inija je imala sve �to je potrebno da se brzo obogatite.

Dobra, luke i brodove. Imali su i za�titu Kraljevske mornarice.

Kapetane Brend. - Upoznajte poru�nika Mejnarda.

Nedavno je do�ao iz Engleske. - Dobro do�li u Vird�iniju.

Treba nam sva mogu�a pomo�. - Da�u sve od sebe, guverneru.

Na�e carstvo porobljava �a�ica bandita!

Ka�u da kralj izdaje uredbu da se prekine gusarstvo. - Uredbu?

Ne treba nam uredba, ve� akcija - Posla�e guvernera na Bahame.

Ne�e do�i godinu dana! Dotad �e trgovina biti osaka�ena!

Podse�am vas da imate dva kraljevska broda za za�titu.

Ne �elim samo za�titu. �elim da ih neko prepolovi.

�inimo sve �to je u na�oj mo�i.

Kapetane Brend, podse�am da niste zarobili nijednog gusara.

Po�teno smo zaradili na�e bogatstvo.

Ne dopu�tam tim bezbo�nicima da nam ga ukradu ispred nosa!

Ovo je moje lovi�te. Od Brazila sve do Vird�inije.

Lokalni trgova�ki brodovi, pokoji francuski ili �panski.

Drugim re�ima, isti plen kakav tra�i svaki drugi gusar.

Brod desno! Dve ta�ke!

Zasad bilo kojom brzinom.

�alupa.

Slobodna lovina, rekao bih. Da vidimo �ta znate, g. Hends.

Dve ta�ke levo. Pet milja, g. Gibens. Podignite jedra.

Ljudi na jedra! Okre�emo se levo!

Poput ve�ine gusara, plovili smo na �alupi,

malom brodu sa jednim jarbolom.

Plovite na �alupi iz dva razloga: Brza je i okretna.

Kad susretne protivnika, lovite ga. Lov je spor i dug.

To nije bitka vatrene nadmo�i, ve� ume�a plovidbe.

Krenu�e prema obali i poku�ati tamo da pobegne.

Preplitko je i opasno.

Zadr�a�e kurs i nada�e se da ga ne uhvatimo pre mraka.

Misli� da sve zna�? - Nije va�no �ta on misli.

Va�no je �ta ja mislim.

Osim ako niste spremni preuzeti zapovedni�tvo, g. Gibens.

Nisam ni mislio.

Zadr�ite kurs. Neka br�i pobedi.

Kad saterate plen u ugao, na izboru su vam dve taktike:

Prijateljsko uveravanje i sila.

Pripremi topove. - Topovi! Jedan, dva, tri! �ivlje!

Barut!

Ubaci �ule.

Dobar posao, g. Hends. Verujem da ih imamo.

Francuzi, je li? Uskoro �e im ga�e biti mokre.

Top tri, paljba!

Ne�e se predati tako lako kao �to sam mislio.

Pripremite se za ukrcavanje.

Blejk, Gejts, pripremite oru�je.

Borili smo se samo kada smo morali.

Ali kad smo se borili, nije bilo ceremonija.

Nau�imo te Francuze lekciju.

Dovedi je uz bok, milorde.

U redu, momci. �elite me?!

Hajde, g. Hends.

�ta je, g. Hends?

Bojite se da dovr�ite posao? Nema potrebe ubiti �oveka koji

se predao. - Imate pravo.

U redu, gospodo. Da vidimo �ta imaju.

Tako se povremeno proliva krv. Ne samo za �panske galije pune

zlata. Ubijali smo i umirali za robu. Duvan, boje, �e�er.

Bonanca Kariba.

Toliko krvi za 50 vre�a �e�era.

Oti�ao sam najdalje �to sam mogao.

Misli� da prekine�? - Ne.

Ne, mislim da po�nem.

Pre ili kasnije �e nas uloviti.

Ako �u umreti, ne�u da umrem kao sitni kriminalac

�ija je jedina slava nekoliko �alupa i vre�a �e�era.

Gospodo, prikupite sve muskete pi�tolje, ma�eve i municiju!

Idemo!

�uli ste kapetana. Pokret!

Kolonije poput Spotsvudove Vird�inije patile su pod nama.

U sporednim vodama Severne Karoline bila je druga pri�a.

Nisu imali novca. Imali su malo dobara i malo brodova.

Stoga su morali da trguju sa svima koji su hteli. Gusarima.

Na vlasti je bio guverner �arls Idn.

G. Mozli, situacija je pod kontrolom.

Severna Karolina je predmet ismevanja Britanskog carstva.

I osta�e sve dok dopu�tate gusarima da �ine �ta �ele.

G. Mozli, obra�una�u se sa gusarima koji do�u u S. Karolinu.

Va�i takozvani obra�uni samo ih ohrabruju.

G. Najt.

Poznajete g. Mozlija.

Oprostite, imamo dr�avni�kih poslova.

Taj �avo Mozli me gotovo optu�io za saradnju s gusarima.

Imate li vesti za mene? - Imam ponudu.

50 vre�a �e�era. Ljubaznost lokalnog trgovca.

Dobro. Dogovorite sve �to je potrebno.

Prava �ila kucavica Novog sveta bila je ljudske vrste.

Na svakog Evropljanina dolazi sedam crnih afri�kih robova.

Brodovi sa robovima imali su malo posade i dobro naoru�anje.

Konkord je bio takav brod.

Pod francuskom zastavom plovio je za Martinik.

Kapetanu je ime bilo Doset.

I na brodu je bio mladi� kog sam sa razlogom zapamtio.

Mali od palube, Luj Aro.

Prema gusarskom pravilniku, a verujte, postojao je,

obi�no ne biste napadali brod Konkordove veli�ine.

Francuz. Najverovatnije brod sa robovima.

Ali za nekog nestrpljivog i ambicioznog kao Edvard Tie,

to je bilo pravilo koje je molilo da bude prekr�eno.

Va�a zapoved, kapetane?

Smatram da nije napustio luku bez sanduka zlata. - Kapetane?

Idemo u lov.

Mislite da sam lud, g. Hends? - Jo� nisam odlu�io.

Nisam ni ja. Pripremi topove.

Tad sam shvatio da se kapetan ne�e zadovoljiti skromnim

plenom. Napad na veliki brod. �ta sledi?

Pripremite ljude za ukrcavanje - Nadajmo se da je vredno truda.

To je brod s robovima.

Dva meseca na moru, ve�ina posade je ili bolesna ili mrtva.

A oni koji nisu ne�e biti raspolo�eni za borbu.

Pripremite se za ukrcavanje!

�elim da svaki brod na moru dozna slede�u poruku,

nijedan nije siguran!

Dobar dan, prijatelji! Dobro do�li u novi svet!

I tako je kapetanova taktika zastra�ivanja urodila plodom.

Mogli biste ga nazvati nekom vrstom pacifiste.

Njegove sumnje o Konkordovom teretu i posadi bile su ta�ne.

Dva meseca na moru i vi�e od 50 robova je mrtvo.

I ve�ina va�ih ljudi boluje od groznice i dizenterije.

Trebalo bi malo vi�e da po�tujete ljudskost, kap. Doset.

Da ga ubijem, kapetane?

To bi ga moglo u�initi malo manje govorljivim, g. Gibens.

Ni�ta. Verovatno ga je negde sakrio.

Gde je?

Ti si niko.

Suprotstavljanje meni ne�e te proslaviti.

Veoma lepo. G. Gibens, ho�ete li vi?

Ne prsten, g. Gibens.

Prst.

Ako ne �eli� izgubiti ostalih devet, reci mi gde je zlato.

Kapetane.

Vidi, vidi...

�ini se da nam je mali Francuz ipak pokazao gde je zlato.

Lorde, ho�ete li?

Lep brod.

Zdravo, lepoto.

Do�i, Francu�eiau.

Dodirni ga.

Uzmi ga u ruku.

�vrsto. Tako.

Uzme� li ga previ�e �vrsto, izgubi�e� ga.

Devet kilograma zlatne pra�ine prona�li smo na Konkordu.

Kapetan je uzeo plen. Ne samo teret, ve� i brod.

I nekoliko �lanova posade odlu�ilo je da nam se pridru�i.

Jedan od njih mladi Luj Aro. Zvali smo ga Francu�eia.

Koliko ti je godina, Francu�eiau?

Reci mi, je li istina da Francuzi jedu ljude?

Vi, Francuzi. Jedete li ljude?

Prestani da govori� gluposti. - Dobar si ti, Francu�eiau.

Uz sve glasine koje su gusare pratile o okrutnosti,

kapetan zna da je zarada ve�a ako ne ubije� neprijatelja.

Tako je Dosetu i posadi dao na�u �alupu i oslobodio ih.

Poruka budu�im �rtvama: Ako se ne borite, pre�ive�ete.

Kao �to rekoh, kapetan nije bio budala.

Zna�i, nije ti poznat gusarski �ivot? - Ne.

Sedi.

Evo kako ide: Nema kra�e, neposlu�nosti, dezertiranja,

pu�enja u potpalublju s topovima. I nema �ena.

Za�to ne? - Zato �to su gore od odvezanog topa.

Zna� �ta se dogodi kada se top oslobodi? - Ne znam.

Vas dvojica, dosta kovanja zavere.

Ne, g. Gibens. Samo u�im Francu�eiaa kako se pona�amo.

Reci mu, gde god bio,

�ta god radio, ja ga promatram.

Ka�e da mu se svi�a�.

Ovo je top za �ule od 5.44 kg.

Skoro nigde nije zabele�eno zauzimanje tako velikog broda.

I nikada tako smelo, gotovo bez ispaljenog metka.

Kapetan je po�eo da sti�e slavu.

Paljba.

Hajde, momci! �ivlje!

U idu�a tri meseca zauzeli samo jo� osam brodova.

Mnoge samo sa ispaljenim hicem upozorenja.

Glas o na�im aktivnostima po�eo je da se �iri.

Kao i Tieov ugled. Ba� kao �to je i �eleo.

Trebalo bi da pro�itate neku istorijsku knjigu, g. Gibens.

Dobro je za um. - Ne znam da �itam.

A ja se bojim da nemam um kojim bih to �inio.

A ti, Hends? �ita� li? - Ni�ta osim dnevnika plovidbe i karte.

Ali trebalo bi.

Svaki doga�aj, svaka velika osoba, svako carstvo,

zapisano za potomstvo. Jedina istorija koja zaista postoji.

Brod levo! Tri ta�ke na sever!

Mi bi trebalo da budemo deo istorije.

Kapetan mi je jednom rekao, pamti svoje gre�ke koliko i

pobede. Da je bar poslu�ao svoj savet kad smo zarobili Velikog

Alena. To je bio dan pobede. Ali i gre�ke.

Veliki je. 40 topova, rekao bih.

Veliki nepoznati brod na horizontu. Sa tri jarbola.

Podignite zastavu.

Budimo malo Britanci.

Namerava� da ga zauzme�? - Vide�emo.

Podignite zastavu, g. Smit! - Podigni zastavu!

�ini se da su Britanci. - Mogao bi biti Veliki Alen.

Iz Bostona? - Da.

Ispravite me ako gre�im, g. Hends.

Bostonci su se lo�e poneli prema posadi kap. Belamija?

- Da. - Zamislite to. Do�iveli ste brodolom.

A prona�e vas brod iz Bostona.

Va�i spasioci, pomislite. A �ta oni u�ine?

Obese vas �estoricu. To nije pristojno.

Uop�te nije pristojno.

Va�a zapoved, kapetane? - Napadamo.

Stanite uz jedra. Pripremite kuke.

To te iznena�uje? - Da.

I njih �e.

�elim da se svaki guverner od Floride do Rod Ajlanda zagrcne

kad �uje ovo. - Podignite na�u zastavu!

Poka�imo im novo lice osvete!

Gusari. Okreni ga ulevo. - Dve ta�ke ulevo.

Okre�e se! Ulevo, dve ta�ke!

Pripremi topove. - Topovi! Jedan, dva, tri! �ivlje!

Hriste svemogu�i, ide na njega! - Pripremi topove!

O�tro udesno, g. Smit!

Pripremite topove, g. Smit.

Barut! To se odnosi na tebe, Francu�eiau!

Pogodili su nas. Pomoa, Francu�eia je jo� �iv!

Dobro ciljanje, g. Smit.

Dva mrtva. Mladi Francu�eia je te�ko povre�en.

G. Gibens, dovedite me uz bok. - To nije lako u ovim uslovima.

Dovedite me uz njega! - U redu! Stanite uz u�ad!

Razvijte gornja jedra!

Preuzmite komandu, g. Hends. Imam iznena�enje za Bostonce.

Ali nema ubijanja bez dobrog razloga. - Bez brige.

Ne prati me glas da sam nepotrebno brutalan.

Pripremite se za ukrcavanje!

Kapetan je izabrao trenutak da upotpuni svoju malu predstavu.

Naoru�ao se sa �est napunjenih pi�tolja.

Smirite se, ljudi.

Dva ma�a.

Disciplina.

I za kraj, upaljeno topovsko stenje ispod �e�ira.

Legenda o Crnobradom napokon je otelotvorena.

Svi prisutni, prijatelji ili neprijatelji, zanemeli su.

Recite g. D�onsu da �elim muziku.

Danas je dan osvete.

Osvete za sve obe�ene gusare.

Osvete protiv onih za koje smo se borili,

ali su odlu�ili da im vi�e nismo potrebni.

Izgradili smo im carstvo. A sada �ele da nas obese!

Stoga, gospodo, imamo izbor.

Ili �emo im dopustiti ili ne�emo!

Pozdravi �avola!

Mislio si da mo�e� obesiti na�u bra�u i pucati na moj brod?

Pa, �elavi,

neka te Gospod u�ini zahvalnim za ono �to �e� primiti.

G. Gibens, izvolite.

Napao je Velikog Alena iz Bostona.

Hrabar je, to mu priznajem. - A zatim?

Izve�taji su nejasni. �ini se da je kapetan pretrpeo

poni�enje. - To je uvreda.

Kralju i narodu Britanskog carstva.

I meni!

Ako mo�e zauzeti brod iz Bostona, za�to ne bi iz Vird�inije.

Sla�em se da je uznemiruju�i obrt. Ipak... - Uznemiruju�i?

Taj Tie nam govori da ne preza ni pred �im. Niko nije siguran.

Ovo �e vas zanimati. - �ta je to?

Kraljevska proklamacija za gu�enje gusarstva.

'Ovim objavljuemo da �e svako ko se preda biti pomilovan.'

Tako �emo ih nagraditi?

Za uni�tavanje na�ih brodova, plja�kanje carstva,

mu�enje na�ih gra�ana? Oprost? - To je najrealniji na�in.

Nemamo sredstava za lov na svakog gusara.

Tie i ostali �e se smejati ovome.

Onda, na kakvom sam glasu? - Lo�em.

Lo�em? Dobro.

Gospodo, upoznajte moju novu �enu.

Ve� je u braku. - I kapetan. Sa 13 �ena.

�ta je tako sme�no, Mortone?

Samo sam se �alio. - �alio? - Da.

To je bila samo �ala? - Da.

Ali svrha �ale je da nasmeje ljude, zar ne?

A ja se ipak ne smejem.

Mo�da nisam shvatio �alu. Ispri�aj nam je opet.

Ako mi bude sme�na, obe�avam ti, smeja�u se.

Nastavite, g. Morton. Nasmejte me.

Samo sam rekao... - Reci.

Samo sam rekao da se ne mo�ete o�eniti njom jer ste o�enjeni.

Jesam li?

Jesam li? - Da.

Sa koliko �ena? - 13.

Ja tvrdim da ih je 12, g. Morton.

Opet sam ga pre�ao!

Vejn! Pridru�i nam se na pi�u.

�arls Vejn zaslu�uje pi�e nakon dve zarobljene �alupe u dve

nedelje. - �estitam.

Pri�a se da plovi� brodom, Tie. Tri jarbola. Grad pri�a o tome.

U redu, lepotice. Zabava je gotova.

Zauzimanje broda je smeo poduhvat, to ti priznajem.

I ja bih u�inio isto, ali previ�e su...

Veliki?

Dajte, g. Vejn. �ta pijete?

Bolest i povrede vrebale su gusarske brodove. Mi nismo bili

izuzetak. - Ne, molim te. - Za�to ne?

Ali Luj Aro je bio.

Opasno je imati tajne na gusarskom brodu, Francu�eiau.

Na tvoju sre�u, ja ne znam tvoju tajnu.

Recite da su �ene htele gusarski �ivot i ne�e vam verovati.

Ali i�le su. Bog zna za�to. Mo�da je na kopnu bilo gore.

Reskirale su. Da se istina sazna, sretne su ako se izvuku.

Gusari su voleli �ene u krevetu ali ne i na brodu.

Zamislimo da ipak znam tvoju tajnu. Otvori.

Obojica se sla�emo da ne znam. Ali da znam, dao bih ti savet.

Ako mi se ne�to dogodi, nisi siguran. Odmah napusti brod.

Zagrizi. - Vuds Rod�ers, ka�e�?

Ako prihvatimo pomilovanje, slobodni smo.

Mo�emo postati zemljoradnici. - U isku�enju si?

Miran �ivot na kopnu? To uop�te nije �ivot.

�ta slede�e planira�?

�ini se da je kralj odlu�io da se pri�a o gusarima zavr�i.

Na nama je

da se pobrinemo da zadnje poglavlje bude zapam�eno.

Avantura je sada legalno registrovana u koloniji S. Karolina

Zahvaljujem.

Sretni smo zbog va�e odluke da �ivite ovde u Bet Taunu.

Ipak, odre�ene stvari se moraju dogovoriti.

Recite �ta vam je na umu, g. Idn.

I upamtite, mene ne mo�ete praviti budalom. - Naravno.

Radi se o zajedni�koj dobiti i prednosti...

Govorite, g. Idn, ali ne ka�ete puno.

Guvernera zanima kako... - Znam �ta guvernera zanima.

Kako vam mogu pomo�i? - Ta�no.

Dopustite mi da radim sve �to po�elim, a zauzvrat �u

pomo�i ekonomiji kako god mogu.

Veoma zadovoljavaju�i dogovor.

Jo� jedna stvar. �elim da se o�enim.

Onda vam moramo na�i �enu. Jedna mi ve� pada na pamet.

Kai lokalnog vlasnika planta�e. Dobra porodica.

Dobro je obrazovana i prijatna za oko.

Onda smo se dogovorili. Pozdravljam vas.

Gospodo.

Vreme je da g. Tiea nau�imo lekciju.

Da poka�emo gra�anima Vird�inije

da se s njihovim guvernerom ne�e igrati obi�an kriminalac.

Za�to Tie? Mnogi su drugi gusari na slobodi.

Nijedan nije glasan kao Tie.

Insistiram da pri�ekamo da do�e kraljev guverner.

Ne mo�emo �ekati jo� dva meseca.

Ne mo�ete voditi li�ni rat protiv gusarstva.

Sa Kraljevskom mornaricom ili bez nje, uhvati�u tog �oveka.

�ta je u�inio? -Do�ao je da prihvati kraljevo pomilovanje.

Ako se neko protivi ven�anju, neka to sada ka�e.

Moj mu� �e skratiti bradu i nositi najbolji kaput.

Ulovi�emo ga slu�e�i se brzinom, tajno��u i lukavo��u.

To je lo� i opasan plan. - Ja mislim da je pametan.

Zna� koja je kazna za la� na sudu? - Smrt.

Ko ste vi? -Kraljevska mornarica!

www.fmsubs.com