Original subtitles

Zaboga, Sofi?

POLJA KAMILICE

gdje si?

Sofi...

PRVA EPIZODA

Sofi...

gdje si?

KORNVOL, kolovoza 1939. godine

Telegram za vas, gospodine Kutbertsone.

Hvala.

Helena. Čuješ li, Helena??

Što je bilo? - Pogledaj ovo.

Biće Lijepo ovdje popiti čaj.

Što se dogodilo? - Od Olivera.

Našao je stan u ulici Harli.

Stići će tek u ponoć.

Rekao sam mu. - Donijet ću još jednu stolicu.

Pa, da nije zbog moje noge...

Sve je to budalaština. Neprikladno.

Da preseda na dva voza. - Ričarde, kakve ima veze?

Snaći ćemo se sa invazijom, dečurlije tvoje braće i sestara.

Bilo kako bilo, Kalipso može da se nađe sa njim ove godine.

Sada može da vozi. - Ne i moj automobil.

Ima li mleka? - Ne dragi, tu su ti bratanci i sestrići.

Imam i ja auto. Oliver je ranjen u Španiji.

Joerdž i Sara su željeli da vide, Je li dobro. - Joerdže je glupan.

Zašto je dopustio da se njegov sin spanđa s tim seljačinama?

Sumnjam da ga je Oliver pitao. Samo je otišao.

Srećom se vratio kući. Sin Turnbulovih je poginuo.

Barem se borio na pravoj strani.

Na desnoj ili pravoj strani?

Protiv levice? - Ako ponovo počneš s tim stavom,

odbijam da diskutujem o tom... komešanju u Španiji.

Gdje je to dijete, Sofi? Opet je negdje zbrisala.

Zar ne bi trebalo da dođe na čaj? Sofi! - Dolazim, dolazim ujka Ričarde.

Predivni ste. - Kako si, Kalipso?

Sofi, dušo.

Gdje ti je brat? O, tu si Voltere.

Zar ovaj zrak nije predivan, nakon londonskog?

Upadaj, Poli? Kako je ujka Ričard?

Znaš već, njegova noga.

Jesi li čula za Olivera? - Oliver dolazi večernjim vozom.

A niko ne pominje, generala Franka.

O, Helena, kvariš nam zabavu.

Hajde, Sofi, sjedi mi u krilo.

Drago mi je da te vidim.

Hoćeš li sa mnom po Olivera? Mogu li sa njom, tetka?

Ako želiš, mada bi Sofi trebalo da je u krevetu.

Samo ovaj put? - Ona je dijete u razvoju, treba joj san.

Vidjet će Olivera sutra.

Mama je razgovarala sa ujka Ričardom i kaže da je Oliver izbegao metak.

Metak mu je okrznuo glavu.

Što ti misliš o ratu, tetka?

Na koji misliš. Ono komešanje u Španiji, kako ga zove ujko,

ili onaj koji tek slijedi? - Onaj koji tek slijedi.

Pridružiću se mornarici. - Uvijek ti je muka, čak i u čamcu.

Bit ću u podmornici. Ne može mi biti muka pod vodom.

Suviše si mlad. - Imam osamnaest godina, napustio sam školu.

Što je sa Oksfordom? - Nije to za mene. Ne kao za Olivera.

Ujka Joerdž je mrzio Olivera, zato što je otišao u Španiju.

Želio je da on nauči njemački. - Ne bi mu se svidjela njemačka.

Bila sam tamo na Vaskrs. Bilo je užasno.

Ono njihovo "zig hajl" i blokada Židova.

Jedan odvratni "braonkošuljaš" je bio neprijatan prema meni u Minhenu.

Jer sam nosila šorc.

Hajde da ne govorimo o ratu i politici. Ovo je možda naše posljednje ljetovanje.

Ionako ga ne možemo zaustaviti. - Vaš ujak misli da neće ni biti rata.

Stoga, nemojte o tome razgovarati sa njim

Stigli smo.

Olivere, dragi.

Kako si samo preplanuo. Izgledaš kao Suzan Lenglen.

Da li te boli?

Da li te boli? - Ne, ne boli. Sutra ću skinuti zavoj.

Zar si ti vozila? - Da.

Gdje su kola? - Na uobičajenom mjestu.

Misliš da je neki pab otvoren sada?

Suviše je kasno. Zar bi sada išao na piće?

Samo jedno, zbog kašnjenja.

Zašto? - Čemu tolika pitanja?

Neće ih biti toliko. Tetka Helena je zabranila da pričamo o Španiji ili ratu.

Kada će početi, Olivere. Koliko još imamo vremana?

Kod kuće su svi već u krevetu.

Možemo li da zastanemo kod litice, prije nego što odemo kući?

Naravno.

Može li ovako?

Teror trka. Hoćemo li je imati ove godine?

Poli misli da će ovo biti naše posljednje ljetovanje.

Mogu li da te kresnem? Sada, odmah?

Kalipso, želim da te oženim.

Pa, mogu li? - Ja sam djevica, ne želim dijete.

Olivere, dragi, ne mogu se udati za tebe. Želim da se udam za nekog bogatog.

Znaš to. - Da te zadrži u onome na što si navikla.

Da.

Volim te, Olivere. Znaš to.

Osim toga, imaš tek devetnaest godina, treba ići na Oksford.

Oksford, Bože. - Nemoj da nam pokvariš odmor.

U redu, imat ćemo teror trku.

Bože, baš sam umoran.

Miris.

Ne mogu ti objasniti, kakav je. - Kakav miris?

Miris smrti.

Povrijeđeni ljudi, kao što ujka Ričardu nedostaje noga?

Zamišljam ga, kako poskakuje u krevet sa Helenom.

Upravo tako, jadničak. A mi mu se smijemo.

Promijenio si se.

Ne, upravo sam se probudio.

Žao mi je, Olivere.

Laku noć.

Koja je moja soba? - Crvena soba.

Hvala.

Sofi, što ti radiš ovdje?

Tetka Helena mi nije dala da te dočekam.

Kalipso je željela da me povede na stanicu. - Zaista?

To je bila njena ideja.

Ali je tetka Helena rekla da moram na spavanje i da ću te vidjeti ujutru.

Jesi li ljut? - Nisam.

Hladno ti je. Dolazi ovamo.

Ugrejaću te. Ugrejaćemo jedno drugo.

Ideš u moj krevet.

Da li te boli glava? Jesu li te upucali? - Ne, nisu.

Mirišeš na sapun.

Jesi li usamljena? Ja sam bio.

Ponekad jesam.

Baš si smiješna.

Poli i Volter imaju jedno drugo. Ti i ja, imamo samo jedno drugo.

Tu je i Kalipso. - Da.

I Kalipso.

Sofi, tko je bio tvoj otac?

Niko ne zna. - Tvoja mama mora da zna.

Ali, ona je umrla kada sam se ja rodila.

Dakle, imaš ujka Ričarda i tetka Helenu.

Jadna stara, Sofi. - To mi je smeta.

Tiše. Možda možemo da čujemo more.

Olivere, pa ti plačeš.

Da, znam. Samo me pusti.

Možda možemo da pozovemo Flojer blizance da nam se pridruže. - Naravno.

Telefoniraj im, i pitaj ih da nam se pridruže sutra na ručku. Dobri momci.

Izuzetni, kad se uzme u obzir da im je otac seronja.

Čujem da je napunio parohiju, Nijemcima.

Zapravo, Erstvajleri su Austrijanci.

Predivno svira orgulje nedjeljom. Iako im treba popravka

Svira da bi dobio večeru. Rekli su mi da su oni Židovi.

Možda su zato i ovdje. - Tetka, ima li mladih Erstvajlera.

.Samo jedan. On je u logoru. - Dođavola.

Mora da su premrli od straha. - Pa, ohrabri ih, učini nešto dobro za njih.

General Pičam kaže da je to divno mjesto. Sve je to propaganda protiv Židova.

Kakva propaganda? Tetka, oprosti što sam sišla u kućnoj haljini.

Dobro jutro, ujko. - Koncentracioni logori.

Ima i dvopeka? - Ja sam ih pojela.

Sve? - Nije ih bilo mnogo, oprosti. - U redu je.

Uzeću jaje.

Nisam mislila da je vrijedno da se oblačim jer želim da provedem cijeli dan na suncu.

Oliver je predivno pocrneo.

Pozvaćemo blizance iz parohije sutra na ručak.

Ako im je Savjest kao kod njihovog oca, ne želim ih u mojoj kući.

Ujače, ovo je kuća tetka Helene.

Tata kaže, da treba da se divimo ljudima kao gospodin Flojer.

Da je bilo više takvih 1914. godine, živjeli bi u boljem svijetu.

Voltere, prestani. Ako tako nastaviš da ga zadirkuješ, pocepaće novine.

Bilo kako bilo. Izlazim sutra.

Videću se sa generalom u golf klubu.

Raspitaću se.

Tetka Helena, nikad nije bio gori. - Ne želi da čuje za još jedan rat.

Neće da prizna da nam se sprema. Evo ga, Oliver.

Rano si ustao. To ne liči na tebe.

Razvijam neke nove navike, tetka. Nisu sve baš dobre.

Plivao sam u zalivu sa blizancima. Ima li još kafe?

Uđite blizanci, pričali smo o vama. Pozivamo vas na ručak.

Ne stojte tu. - Zdravo. - Hvala. - Dobro jutro. - sjedite momci. - Hvala.

Hvala, gospođo Kutbertson.

Ujak kaže, da se nećete odazvati u vojsku ako bude rata. - Ne, ne Poli.

To ne važi za ovaj rat. Moramo da se borimo da oslobodimo Židove. - Svi mi.

I hoćemo. - Prijavljujemo se kada se završe odmori.

O, u koju službu se prijavljujete. - Zrakoplovstvo.

O, ubijanje na daljinu. Jeste li čuli za Gerniku?

Naravno. Pikaso. - Ja ću se prijaviti u mornaricu, čim budem mogao.

Djeco, prestanite. Možda neće ni biti rata.

Možda se neće dogoditi. Ponovo vi o tome.

Ne mogu da izdržim.

Samo sam pomenuo. - Jadna tetka Helena.

Ujka Ričard joj je drugi muž. Prvog je izgubila u prošlom ratu.

Svi mi moramo da priznamo,

pa čak i ona, da smo sposobni da ubijemo.

I ti, i ti...

I...

Kakve to ima veze?

Biće rata.

KRAJ PRVOG DELA

mjeri Vesli POLJA KAMILICE

Čekajte, čekajte mene.

Helena, gdje si? - Ovdje sam.

Obično se ne mešam, oko ovoga, ali sada moram da insistiram. - Oko čega?

To dijete, Sofi, ne nosi gaćice.

Kako ti to znaš? - Vidio sam, kada ju je Oliver podigao.

Je li to sve? - Sve? Neprikladno je.

Strašno. - Ričarde, ona ima samo deset godina.

Nikada ne nosi gaćice kada je vruće. Kao ni ja, kad smo već kod toga.

Gaćice su viktorijanski izum.

Tvoj prijatelj, general, je zvao.

Želio je da ti kaže da je donio odluku.

I ti si u odboru. - Bože.

Znači, zaista misli da će biti rata. - Da dragi, izgleda da je tako.

Helena, ja sam beskoristan.

Ričarde, to je besmislica. Ima toliko toga što možeš da uradiš.

Savjetnik, takve stvari. - Da se javljam na telefon.

Strašno.

Imam samo jednu nogu. - Ne javljaš se na telefon nogama.

Sada moram da se bacim na pripremanje hrane za nahranim tvoju rodbinu.

Što je sa Sofinim gaćicama. - Biće rata, kakve veze imaju Sofine gaćice?

Kada će biti pun mjesec?

Misliš na teror trku? - Da pustimo Sofi da ona to uradi?

Ona to i želi. - Zašto da ne?

Samo prvo mora da vježba. - Ti joj reci onda.

Biće sretna zbog toga.

Prije mjesec dana, bio sam u Španiji.

Jedan moj prijatelj je poginuo. Bez glasa.

Pogođen u vrat.

Njegovi prijatelji su spalili svećenika.

Naložili su lomaču, i spalili ga.

Smiješno je, što se ispostavilo da je jedan od nas.

Ili je bio.

Smiješno? - Užasi i jesu šala.

Inače ne bismo preživjeli. Svi smo ih činili, na obje strane.

I ti si ih činio? - Bio sam prisutan i stajao.

To mu dođe isto.

Bili smo jako pijani. I bilo je previše čekanja.

Da popunimo vrijeme, palili smo, silovali i pljačkali.

Silovali? - Pa zapravo, bile su više nego voljne.

Pomislio sam, zaboga doBit ću triper.

Na sreću, nisam.

Znači, samo jednom? - Ne dušo, svaki put kada sam imao priliku.

Znači, zato si rekao, da smo svi sposobni da ubijemo.

Pogledaj koliko su blizanci otišli daleko. I Sofi je sa njima.

Neće se udaviti.

Znaš što, Oli?

Njihov otac je bio bolničar u ratu.

Znači bio je hrabar.

Nikada nisu o tome pričali.

Nije od onih protivnika rata.

Sofi, hoćeš li učestvovati u teror trci?

Izađi napolje.

Što si rekao? - Hoćeš li da sudjeluješ u teror trci ove godine?

Da, molim te. - Ali, moraš da vežbaš.

Poznajem stazu. Poznajem je bolje od bilo koga od vas, samo...

Ima onaj dio pored Obalske straže. - Ali, tamo je sigurno. - Da, znam.

Hoćeš li me gledati sve vrijeme. -Naravno. Držaću te na oku, na kraju i na početku.

I na sredini. Vidjet ćemo kako će biti. - O, hvala ti Olivere.

Vidiš što je potrebno za sreću.

Hoćete li i vi trčati? - Naravno. - Možeš da se kladiš.

Kada ćemo trčati? - Kada bude bio pun mjesec. Kad god to bude bilo.

Kabiti uskoro vežbala za trku, hoćeš li me gledati? - Naravno.

Što kažeš danas poslije podne.

Da li to nos postaje crven. - Pokrij ga nekim listom.

Pametnjakovići. Pronađite mi neki.

Priprema... pozor... sad!

Hajde, Sofi! - Hajde Sofs.

Krenula je, Volter ju je pustio.

Pitam se, kako bi svijet izgledao iz zraka. - Nikada nismo leteli.

Misliš da će nas ostaviti zajedno? - Ti misliš da će nas razdvojiti?

Možda hoće. - Bože, nadam se da neće.

Smrt će možda to uraditi.

Neće nas.

Sofi je već stigla tamo. - Već je kod žbunja.

Kalipso i Oliver, bi trebalo da požure.

Znaš što, Oli? Iako se neću udati za tebe,

spavaću sa tobom. Jesi li ti to već radio?

Jesam. - Je li lijepo?

Lepo?

Lepo?

Želim te za sebe. Čekaću.

Ako bude rata, spavaću sa tobom, prije nego što te ubiju.

To device rade u knjigama, a ja sam djevica.

I dalje ćeš da brbljaš o svom devičanstvu?

Devičanstvo je ništa. Možeš ga izgubiti vozeći bicikl.

Nisam to znala. Moraću da pazim. Nabaviću bicikl u Londonu.

Benzin će biti ograničen.

A devičanstvo, neće.

Kako ćeš pronaći svog bogatog princa, na biciklu? To je tako buržuaski.

Ako nešto jako želiš, to i dobiješ, a ja jako želim bogatog muža.

Kalipso, nemoj to raditi. Ljubavi moja, ja ću se obogatiti.

Potpuno, odvratno, užasno, smrdljivo bogat.

Što je to? netko je vrisnuo. Sofi? - Nešto nije u redu.

Sofi... Sofi...

Sofi!

Sofi, što se dogodilo? - Jesi li povrijeđena?

Što se dogodilo

Prestani Sofi, prestani.

Sofi, čupaš me. - Prestani.

Roze. Čovjek.

Roze, zmija.

Zmija?

Da li te je ugrizla? - Nije.

Nije.

Dobro sam.

Oprostite.

Da li sam brzo trčala?

Mora da si postavila rekord. - Bit ću još brža na mesečini, Vidjet ćete.

Što se to ovdje dogodilo? - Neće nam reći.

Tako je mirno. U našoj zemlji u vrijeme žetve, puni smo straha.

Da, još uvijek, ali ne samo za sebe.

Svi se plašimo, ali Pauli ne. Sigurno će nam Bog pomoći.

Bog će nam pomoći? Ne budi smiješna.

Tata kaže, da ne smijemo izgubiti veru u Boga, ali to se već dogodilo.

Nestala je kada smo povrijedili zglobove na ragbi utakmici.

Obojica u isto vrijeme. - Da, izgubili smo i utakmicu.

A baš smo se molili. - Koliko ste imali godina? - Dvanaest.

I tek tako ste mu to rekli? - Nikada to nismo rekli ocu.

Vaš otac je svijetac. To kažem za naše dobro,

mada sumnjam u to. - Idete u očevu crkvu.

Svirate orgulje za njega. - Najmanje što mogu da uradim za vaše roditelje.

Osim toga, vi momci imate sreće. - Zaista?

Sve će biti u redu, Monika. Vidjet ćeš. Mi ćemo se boriti za tebe.

PriJavit ćemo se u zrakoplovstvo. - Izbavićemo vašeg sina iz nevolje.

Iz kovčega?

Kaže se iz kovčega. Naš sin je muzičar.

Neće moći da preživi rat.

I, kakva je to igra koju ćete igrati noćas?

Trka duž staze pored litice. Oliver je zove "teror trka", jer se plaši visine.

Pomalo je zastrašujuća na nekim mjestima, ali sada i Sofi može da trči.

Trčimo na mesečini. - Možemo li da gledamo? - Naravno.

Odrasli sede na polju kamilice i tračare dok čekaju.

Zdravo.

Zar ovo nije sjajno. ubijedili smo tetku da večeramo na travnjaku.

Izgleda da jeste. - Zar nije zabavno? Hajde.

Briljantna ideja. - Ujka Ričarde, ovo su Monika i Maks Erstvajler.

Stanuju u parohijskom domu. - Mislim da sam vas viđao u crkvi.

Poznajete moju suprugu, Helenu. - Drago mi je što ste došli.

Tada sam prvi put razgovarala sa njim

Molim? - Sa Maksom, na polju kamilice.

Ima poseban miris. Posadila sam je, baš pred rat.

Tada nije bio poznat? - Bio je izbeglica iz nacističke njemačke.

General je rekao... - General? - General Pičam, naš komšija.

Mrzeo je Židove i divio se Hitleru.

Jedan od onih ljudi sa sela, gospodin. Dobar čovjek. Nikome nije učinio zlo.

Dragi moj momče, moraš li da voziš ovako brzo?

Radije bih zakasnila na ovu sahranu, nego da stignem na svoju.

Oprosti tetka. - Ovu zabavu održavamo svake godine. Možda će biti posljednja.

Svake godine, napolju? - Ne, ovo je prvi put.

Ali je vrijeme večeras lijepo. A i djeca se zabavljaju.

Pričaju o borbi. Zar nisu sada već, muškarci?

Izgleda da jesu... muškarci.

Piće.

Čuo sam da je vaš sin u logoru.

Moj prijatelj general, kaže da se dobro staraju o vašim ljudima.

Ne mogu da vjerujem.

Hajde, večera počinje čim sunce zađe.

Vrijeme je za piće.

Za mjesec.

Čekajte, čekajte.

Još jedna zdravica.

Za odsutne prijatelje.

Za odsutne prijatelje.

A sada, teror trka. Ja idem prvi. - Ja sam slijedeća.

Hoćeš li nam mjeriti vrijeme, ujka Ričarde? - Imate li svi lampe? - Da.

Pretpostavljam da su pravila ista? Upalite lampe kada krenete. - U redu.

Hajde onda, krenite. - Idemo, blizanci.

Zar Sofi nije premlada? - Trčaće sa blizancima. - Biće ona u redu.

Ne vidim stazu, Mora da je opasno.

Poznaju je jako dobro. Da mi je noga u redu, i ja bih učestvovao.

Inače, gdje je cilj? - Tamo, ne vidi se. Vikaće kada stignu.

Ja mjerim vrijeme, i moja riječ je posljednja, nema rasprave.

Pogledaj, Oliver je krenuo. - Olivere!

Kalipso.

Blizanci... Sofi.

Poli... Volter.

Hajde Sofi, trči. Brže!

Oliver!

Završio!

Kalipso je stigla!

Ko je sljedeći? - Sofi i blizanci.

Poli i Volter su posljednji.

Olivere, što je to?

Ja. To je moja kita.

Olivere? - Što nije u redu?

Ogroman je. - Sasvim je prosečan.

Imam erekciju. Želim da ga stavim u tebe.

Zar nisi vidjela muškarca sa erekcijom?

Nisam.

Znači, zaista si nedirnuta. Djevica.

Nisam ti vjerovao. - Da li će boleti?

Ma ne. Može toliko da se rastegne, da može beba da izađe.

Znaš valjda kako se rađaju bebe? - Naravno da znam.

Volim te.

Uvijek ću te voljeti. - Mislim da nećeš.

Hajde Sofi, trči... - Brže, brže... hajde trči...

Brže, brže, hajde. Bravo! - Uspela sam.

Sofi stigla. - Dejvid ovdje. - Pol ovdje.

Poli ovdje. - Volter ovdje.

Gospode. Gotova sam. Nikada više.

Veoma vjerovatno. tko zna gdje ćemo biti slijedeće godine u ovo vrijeme.

Pod zemljom.

Pod morem u tvojoj podmornici.

Možda i hoću.

Ujka Ričard želi psa. - Kako znaš?

Nedostaje mu stari Fartikus. - Heleni neće biti drago.

Vrijeme je da prestanemo da mislimo samo o tetka Heleni.

Uputila mu je užasan pogled, neposredno prije večere. - I zaslužio je.

Priča o generalu. - Dođavola sa svim generalima.

Naročito sa Frankom.

Što ćeš ti raditi Kalipso, ako bude rata?

Naći ću glamurozan posao sa puno bogatih muškaraca. - Mislim da je ozbiljna.

Zar nećeš da utešiš vojnike? - Možda i to budem radila.

Barem donekle.

Dakle, Je li Oliver pobjedio, kao i obično?

Tvoj otac se javio telefonom.

Rekao je, da će evakuisati bolniću iz Londona.

Rat.

Trebalo bi da se vratimo. - Da.

Da, moramo da vam se zahvalimo. Oboma.

Bilo je predivno. - Pun mjesec, prelijepo vrijeme.

Moramo nekako da dobijemo mamu. - Da, iskoristi telefon.

Sofi, trebalo bi da odeš u krevet.

Odavno je prošlo tvoje vrijeme za spavanje.

KRAJ DRUGOG DELA

mjeri Vesli POLJA KAMILICE

Ričarde... - Da, draga?

Lijepa zabava. Hvala ti na trudu. - Nje mi bilo teško.

Oprosti što sam lupio ono o Židovima. - Pa... iskupio si se.

Ričarde...

Još ne mogu da spavam. Možemo li da razgovaramo?

O čemu? - O ratu.

Još jedna lažna uzbuna, neće biti rata.

Bolnice i liječnike evakuišu. Takođe i djecu.

Martina su... - Samo još jedna prokleta vježba.

General kaže... - General je ubio svoje lovačke kerove.

Još to nije uradio. Zaboga Helena, neće biti rata.

Neću biti dio ove panike i ženskih glasina.

Ne mogu da razgovaram sa tobom.

Kako to misliš? - Jednostavno ne mogu.

Ako poričeš sve što se događa, kako da razgovaram sa tobom?

Sva će djeca biti u ratu. Svi oni užasi će se ponovo dogoditi.

Samo će sada biti još gore. Ne mogu to da podnesem.

Ne mogu više da podnesem tvoju glavu u pesku.

Odlazim u London. - U London?

Zašto, pobogu? - Što ti misliš?

Da odem u kupovinu.

Rat.

Sve mijenja. - Da li?

Naravno da mijenja.

Hoćeš li se udati za mene?

Moram da te imam, ako već idem u borbu. - Možda ćeš imati neki bezbijedan posao.

U obavezi sam. - Prema kome?

Prema sebi. Prema tebi. - Ne tražim od tebe da se boriš.

Nisam tražila ni da odjuriš kao ludak u Španiju.

Protiv fašizma. Protiv nacista.

Neki od njih su baš divni. Kao onaj koga sam upoznala na skijanju.

Baš su bili sjajni u Kicbilu. - Kalipso, pogledaj me.

Ozbiljan sam.

Barem da se verimo. - Ne! Po stoti put.

Ja ću te, utešiti, kako to inače kažu.

Ali brak, ne. Samo bih te učinila nesretnim.

Rizikovao bih.

Već sam nesretan. - Pa eto.

Već si osjetio kakva bih bila.

Bože, baš mi se spava.

Laku noć, Oli.

Držim te za riječ, da ćeš me utešiti. - Važi.

Sofi? Prisluškivala si? - Jesam.

Ne bi trebalo to da radiš. - Slučajno sam se zatekla. uvijek dolazim ovamo.

Siđi dole.

Uhvatit ću te.

Eto, tako.

Eto... - Hvala.

Plima je. - I rat.

Plašim se, a ti? - Da, veoma.

Više nego na teror trci? - Puno više, ovo je stvarno.

Trčaću ponovo, tebi u čast.

Baš si smiješna.

Trebalo bi da si u krevetu. - Pusti me još malo.

Odlazim, Sofi. - Kada?

Odmah. Što prije to bolje. Ovdje nema ništa za mene.

Ja bih te utešila. Hoćeš li se vratiti?

Obećaj mi. - Možda.

Jesi li dobro? - Da, ja...

Nestalo mi je goriva. - Idem dalje, doneću ti.

Dok stignem tamo, garaža će već biti otvorena.

Jesi li siguran. - Pa to je samo par kilometara.

Možeš ostaviti torbu. - Da.

Kuda si krenula? - U London. - I ja.

Mogu te odvesti tamo. Možemo naizmijenično da vozimo.

Odsešćeš kod majke? - Nisam razmišljala o tome.

Biće joj drago da si kod nje.

Možemo doručkovati kod Truroa i odatle je pozvati telefonom.

Dobra ideja.

Doručak u "Crvenom lavu".

Ako je još uvijek tamo. Na otvorenom.

Ilminster, Ilčester. To je nekada bio put 3303.

Kada?

Kada sam se vozila ka Londonu, sa Oliverom.

Prije četrdeset godina, možda i više. - Oliverom Anstijem?

Čitao sam neke njegove romane. Bio je jako poznat.

Još uvijek je jako živ.

Što je sa građanskim ratom u Španiji?

Tragao je za nečim, a nije znao što je to. - Dobro opažaš.

Dakle, tetka Sara je vjerovato njegova majka. - Da, moguće.

Bila je. - Saro!

Zdravo, mora da ste premoreni. Odmah silazim dole.

Saro, moram da se popnem gore.

Nadam se da ti ne smeta. Jednostavno ne mogu da odem u hotel.

Ma, ne budi smiješna.

Joerdž će se uskoro vratiti. Odjurio je u admiralitet.

Strašno je zauzet, previše radi. Dušo, kako ti je glava?

Ništa ne mogu da odlučim dok sam u Kornvolu, nikada nisam mogla.

Naravno, potpuno te razumijem.

NAŠ PREMIJER DAJE HITLERU posljednjU PRILIKU

Saro, mislim da napustim Ričarda.

Da, i mislila sam da hoćeš. Zašto si se udala za njega?

Uvijek smo se to pitali. - Zaista ne znam.

Možda zato što je poznavao Entonija, prije nego što je poginuo.

Jer mi je trebao neko da se brine i meni?

Možda iz sažaljenja. Jer je morao da se stara o siročetu, Sofi?

Nije bila u pitanju ljubav. - Naravno da nije u pitanju ljubav.

Nisam navikla na kuhanje, a Joerdž insistira na pravom nedjeljnom ručku.

Misliš da mu dobro ide? - Očekivano je.

Ima savršen vojni dosije. Naravno da mu je to važno.

Voljela bih... voljela bih da ne šepa tako očigledno.

Mogu li ja da sredim zeleniš, znam kako. - O, da, molim te.

Pa ti si anđeo. Evo ti nož.

Upravo sam shvatila, zašto sam se udala za Ričarda. - Zašto?

Noga, to je bilo zbog njegove noge.

O, pa to je dobar razlog.

Puno bolje, nego da je njegova noga...

O, Bože, zar nije užasno što sam htjela reći. - što si željela da kažeš?

Pa, htjela sam reći...

da je to bolje, nego da se njegova noga ispriječila među vama.

Naravno, ne može. - Ne, jadnik. Uvijek je skine prije odlaska u krevet.

O, Bože... o, nebesa...

Hej, vas dvije dole.

Propustile ste objavu. - Čembrlen na radiju.

Dogodilo se. - U ratu smo. - Htjela sam da slušam tog magarca.

O, Bože.

O, Bože. - Mislio sam da više ne vjeruješ u Boga.

Ne, da ne vjerujem, ne bih ni rekla.

Vazdušna opasnost.

Ulazite unutra, brzo. - Sakrijte se.

Stavite plin maske i sakrijte se. Vazdušna opasnost!

Dođavola, ništa ne mogu da vidim.

Olabavi kravatu. dragi. Ugušićeš se.

O, pogledajte.

O, zdravo teta Saro. Ima li bombi? - Ništa za sada, popnite se gore.

Vidite li nešto, ima li aviona? - Nema ama baš ništa.

Ko su ti momci? - Flojer blizanci, iz parohije.

Vozaču, zašto se ne sakriješ? - Ma ne, svejedno mi je.

Olivere, uvedi ih unutra.

Gdje je Volter? - Otišao je na voz za Plimut. Da se priključi mornarici.

Bože, kakav divan miris teletine. - O, zaboga, ručak.

Dobro je. - Malo je prepečeno. - Jako ukusno.

Mislim da je vrijeme da vam nešto kažem. Prijaviću se u vojsku.

Kada? - Koji rod?

Pešadija. Mada mislim da je obuka za oficire, malo pomogla.

Inače, sve sam već sredio i pre nego što sam otišao u Kornvol.

Što je sa Španijom?

Nisu me pitali, a ja im nisam rekao. - Bolje da se pripremimo.

Moramo da znamo, gdje se prijavljujemo. - Zrakoplovstvo?

Možda u ministarstvu zrakoplovstva. - Vjerovatno će biti postera.

Potrebni smo našoj zemlji!

Gdje odsedate u gradu? - Kod mene.

Mama i tata su otišli u Godlming. Tamo je evakuisana bolnica.

Rekli su da i Kalipso može da dođe. I blizanci, dok sve ne budu sredili.

Što ćete vi djevojke da radite, sada kada je rat? - Imaš neku ideju, ujka Joerdže?

Mogu da vas preporučim.

Zapravo, ja imam posao.

Našla sam ga prije nekoliko mjeseci. - Pa, to je pametno.

Sretnice. Je li glamurozan?

Mislim da nije. Samo ratna kancelarija.

Helena, je li sve u redu tamo?

Kada dolaziš kući? - Neću baš odmah.

Moram u kupovinu. Svašto da nabavim.

Biće nestašica, moramo da napravimo zalihe.

Veoma je nezgodno bez kola. - Pitaj generala da te poveze.

Helena... Helena...

Ubio je svoje lovačke pse. Možeš li da povjeruješ?

Pitao sam ga. Možda si u pravu u vezi Hitlera.

I general isto misli.

Mislim da samo zlikovac može tako da se ponaša.

Jadni Ričard.

Lovački psi. - Vraćaš se natrag? - Još ne.

Moram da razmislim? - O čemu, o Sofi?

Puno toga je vezano za Sofi, ali ne sve, tu je i ta noga.

Saro, ja ne volim Sofi.

Mala nezgoda, Ričardove polusestre.

Bilo je već dovoljno plemenito, da je primiš kod sebe.

Zašto je ne pošalješ u pravu školu, u neki internat? - Za vrijeme rata?

Helena, život ne može da stane i dalje se odvija, bio rat ili ne.

Pronađi dijetetu školu. Pošalji je negdje, bit ćeš daleko sretnija.

Misliš? - Poli je bila vrlo sretna u svojoj školi.

Kalipso i ne baš toliko. Izbačena je jer je flertovala sa baštovanom.

Poli je bila u blizini Kejmbridža. - Znaš, postoje vozovi.

Pitaj Poli i razgovaraj sa njenom majkom. Napravite spisak.

Počni sa, noga, pa Sofi, pa kupovina.

Možeš odmah da precrtaš "nogu", jer tu ništa ne možeš da uradiš. -Požuruješ me.

Moramo da požurimo, jer ako nekoga mrziš u Sofinom uzrastu, nije ispravno.

Nisam rekla da je mrzim. - Ako je ne voliš, to mu dođe na isto.

Znala sam da ćeš mi pomoći.

Saro, vratila sam se.

Jesi li to ti Helena? - Da, kući sam.

Na katu sam, presvlačim se.

Užasno putovanje. To je van Kejmbridža.

Ali škola je predivna.

I pukom srećom imaju slobodno mjesto.

Neko u Indiji, želi da njihova kćerka bude sa njima.

Helena, Ričard je zvao, želi da ga pozoveš. - Zašto?

Nešto u vezi sa Sofi.

Što se dogodilo? - Nije mi rekao, ali je zvučao očajno.

Mora da ti je rekao. - Helena, znaš kakav je. Bio je više nego nemoguć.

Ali, bila sam u Harodsu i kupila sam štene.

Poslala sam mu ga.

Pa, dobro.

Idem kući.

A, tu si. Čuo sam da dolaziš. - Gdje je Sofi?

Dobio sam tvoj poklon. Sve živo grize.

I moj najbolji kardigan. - Gdje je, Sofi?

U krevetu, u parohiji. - Zašto, što se dogodilo?

Pa, parohija je ponudila, bolje je za nju da bude sa ženom.

Ne mogu da pomognem, sa mojom nogom. Monika Erstvajler se brine o njoj.

Doktori kažu da joj treba mir. - Što se zaboga dogodilo?

To mi nije rekao. - Bolje da pođeš i ti.

Kuići? - U parohiju, naravno.

Svećenik ju je pronašao na stazi pored grebena. Imala je sreće.

Ponudio joj prevoz, a ona se onesvijestila u kolima i nije više progovorila ni riječ.

Samo leži.

Ima li nekih povreda. Mislim da li.. - Ništa vidljivo, ništa.

Kad se uzme gdje je bila, ništa se ne vidi ni na Penrouzu. - Penrouzu?

Onaj iz obalske straže. Ma, znaš ga.

Vojska postavlja bodljikavu žiću na stazi. Glupost.

Hitler neće napasti preko vertikalnih stena grebena. - što je sa Penrouzom?

Pao je preko. vjerovatno pijan ili samoubojstvo.

Njegova žena kaže da je bio ćudljiv. Bilo kako bilo, vojnici su ga pronašli.

Sada će policija imati nekog posla.

Kad bih samo imao nogu.

Prokleta noga. Što je bilo sa Sofi?

Kraj 1. epizode