Original subtitles

www.titlovi.com

Моје име је Себастијан. Да, то сам ја.

Мајка ме је облачила за вртић као да идем у Студио 54. (чувени клуб у Њујорку)

Као и већина америчких прича, моја почиње давно, на другом континенту.

Конкретно, на магичном острву Сицилији.

Пуно људи назива Сицилију великом лоптом испред италијанске чизме

што има смисла, јер свет покушава да нас разбије од памтивека.

Генерацијама, мој народ је био угрожен ратовима, вулканима,

и Спидо купаћим гаћицама које урнишу тестисе.

Али све смо то преживели захваљујући једној незаустављивој сили.

Породици. Ово су фотографије мојих сицилијанских предака.

Обратите пажњу на препознатљив Манискалко изглед.

Са кривим кичмама и надрканим фацама као гомила побеснелих матораца.

Током протеклих неколико векова,

ови поносни грбавци деловали су са једним циљем.

Учинити све што се може да својој деци пруже бољи живот

од оног који су они имали. За мог оца, то је значило одлазак

са вољене Сицилије у Чикаго.

Да би ми он и моја мајка пружили шансу коју они никада нису добили.

Као на пример, чишћење снега.

Или ношење фризуре фудбалерке.

Или одлазак на матуру где изгледам као крупије.

Док сам одрастао, мој отац је уложио велики напор

да ми усади одређена правила о томе како човек треба да се понаша.

На пример, ако си будан, требало би да радиш.

Јел у реду, гђо Маринели? -Притисни јаче.

Мораш да се потрудиш, сине. Не плаћам те по сату, него по јауку. Разумеш?

Тип са коњским репом, то је мој тата. Да ли сам споменуо да поседује салон?

Човек долази из познате породице сицилијанских фризера.

Немојте ни случајно да га назовете берберином.

Овај човек не само да шиша, него прати и моду.

Салво, предивна је. -Видиш да су ти јагодице дошле до изражаја.

Само ти је требао Микеланђело да то открије.

Закон о дечјем раду био је дефинитивно прекршен.

Али са ведрије стране,

имао сам најреалистичнији костим Чубаке у историји Ноћи вештица.

Научио ме је да увек штедим свој новац. -Без наплате нема дезерта.

А ако не одрадиш оно главно, сам плаћаш своју рођенданску вечеру.

И да будем сналажљив.

Хтео си да ти купим скејтборд. Направио сам ти један уместо тога.

Следеће године ћу ти направити један од оних Нинтенда.

Али уз један изузетак, парфем.

Никад не шкртари на парфему који ти се свиђа.

Пред спавање, наша кућа је мирисала као Убер у Лас Вегасу.

Једини пут када сам видео осмех мог оца је

када смо отплесали пилећи плес за моју мајку.

За мене је тај човек био Бог.

И све је сјајно функционисало док нисам одрастао,

и заљубио се у некога ко је био моја сушта супротност.

Звала се Ели.

Мислим, погледајте ту девојку.

Стил, позитивност, карактер.

Да, то је била моја жена из снова.

Себастијане!

Извини што касним. Тип наплаћује 15 долара за паркирање.

Па сам паркирао девет улица даље. -Ако си паркирао тако далеко

како се ниси ознојио? Ти се се знојиш и кад ти стигне мејл.

То је Фенди, душо. Брзо се суши.

Хоћеш и ти један? -Хоћу.

Сви рекоше да треба да послужим фенси храну на отварању изложбе,

а ја сам била у фазону да не постоји особа која не воли хот дог.

А она је уметница.

Док сам одрастао, нисам смео да се тиме бавим ни из хобија.

Како ти иде? -Јебено сјајно.

Све моје слике су распродате за отприлике 15 минута.

Душо, то је невероватно. -Знам.

Већину је купио овај декоратер,

али имају клијенте по целом свету, па се не жалим.

Не би ни требало. Поготово што изгледају као, знаш...

Вагине? Али ако их окачиш хоризонтално,

изгледају као заласци сунца. -Баш тако. -Зар не?

Од када сам је упознао, искусио сам много нових ствари са њом.

Као на пример дремке. Уврнуто. Сунце се промаљало кроз завесе.

И козметички третмани.

Хеј, фрајеру. Добро изгледаш. Чекај, јеси ли љут? -Да.

Требало је 42 године да откријем маску од авокада.

И на крају, али не и најмање важно... осмех.

Добро.

Није природно. -То уопште није природно. Али знаш шта ја мислим?

Морамо да обликујемо мишиће лица, па настави да вежбаш.

Види ти ово. Сада пробај. Сјајно ти иде.

Да, живот са Ели је био прилично савршен.

Не треба да учествујем. То је апсурдно.

Обећао си. -Ма дај! Да те јавно запросим? Срамота ме је.

Ја мислим да је слатко. -Када те будем запросио, то ће бити на интиман начин.

Само ти и ја, како и треба да буде. Нико други.

Некад си говорио: "Ако те запросим". А сад си рекао: "Када те запросим".

У реду душо, мало сам незадовољан. Само блебећем.

Једини начин да пристанем је да се на неки начин јавно понизиш.

Спреми се. -Могли би и одмах да раскинемо, јер нећемо то да радимо. -Стварно?

Нећу ово. -Али ти тако добро плешеш. -Погледај ове људе.

Ели? Треба ми твоја помоћ.

У реду, друже, идемо!

Истина је да сам намеравао да питам Ели да се уда за мене.

Само ми је требало право место и време.

Видим те, момче. Видим те.

У реду? Покупи то. Хвала. -Себастијане. -Шетај.

Причам са родитељима и слушај ово:

Позивају нас у летњиковац за викенд 4. јула.

Душо, јеси ли рекла "нас"? -Нас. -Мислио сам да је ово путовање само за породицу.

Знам! Нисам сигурна да ли је ово сјајна вест,

или хоће да те увуку у италијанску верзију филма "Гет оут".

Нисам сигурна. Да, мама. Питаћу га одмах. Сачекај.

Шта мислиш?

Да. Он плаче. То значи да пристаје.

То! -Волим те. -Донећу ти марамице. Волим те. Тако сам узбуђена.

Да, ја сам прави плачљивко.

Волим да се маринирам у сопственим сузама.

Али ово је било врло битно.

Елин летњиковац није био савршено место за просидбу.

То је такође значило да је њена породица почела да ме прихвата.

Што је било невероватно, јер... Како да се изразим?

Ти људи су били прилично арогантни.

Мислим, погледајте те људе са својим савршеним држањем,

и њиховим савршеним зубима.

Чак је и њихов пас био у бољим школама него ја.

Био сам уплашен, што заиста није никаквог смисла

јер су и они били имигранти.

Из неког разлога, сматрали су се угледнијим,

јер су се доселили пре 400 година.

Ово је слика на којој је Елин пра-прадеда

Вилијам Лав Колинс, који је довео своју породицу у Америку,

на бродићу званом "Мејфлауер".

Да, то је тај бродић.

Док је мој отац дошао да јури амерички сан,

Колинсови су представљали амерички сан, све до Елиног оца.

Вилијам Лав Колинс XИИ.

Једини Италијани које знам са римским бројевима иза имена су папе,

и Роки Балбоа.

Њен тата је председник и извршни директор лукзусних хотела "Колинс",

што је било незгодно, јер сам ја водио нови кул бутик хотел,

који је био конкурент његовим хотелима у Чикагу.

Закључак? Његова мезимица се забављала са непријатељем.

Али Бил није био опаснији родитељ.

Та част је припадала Елиној мајци, која се звала Тигер Мекартур.

Ана, драга, ти ме уопште не познајеш.

А ова маца има канџе.

Као дипломац са престижног факултета и сенаторка из Мериленда

дуго јој је требало да схвати да њена вољена ћерка излази

са неким менаџером хотела који је из радничке класе.

Како бих могла да будем против имиграната

када моја ћерка излази са сином једног од њих?

Али овај позив је значио да су ме коначно примили као свог.

Празнични викенд је био прилика да шармирам те уштогљене људе.

И ако све добро прође, могао бих да запросим њихову ћерку.

Дакле, ту је била девојка коју хоћу да оженим,

савршено место да је запросим, и само ми је требао прстен,

који би требало лако да набавим.

Ма дај. Како то мислиш да нећеш да ми даш прстен?

Бака га је оставила мени да га узмем кад се будем женио.

Твоја бака га је оставила код мене да би била сигурна да га нећеш дати некој курви.

Изађи из баште да поразговарамо о овоме.

Вратили су се да ми униште тиквице. -Пусти сада тиквице.

Тата, можеш ли да ми даш прстен?

Не знам ништа о тој девојци. Нисам сигуран у вези ње.

Подигла је ноге на мој сточић. -Ти си их подигао. -Да, мој сточић, моје ноге.

Шта мислиш, да ли их ракун уништава? -Да нису мрави? -Мора да ме зајебаваш.

Да видимо. Идемо. Погледај, то је опосум.

Опосуми. Сад су мртви, нема их више. Нестали са лица Земље.

Тренутна смрт. -Само постави замку. -Да, поставићу замку. Донећу антифриз...

Кад сам био клинац, мислио сам да је нормално све што мој отац ради.

Ако би нестало мало бораније,

пробудио бих се у дворишту пуном отрованих веверица, птица...

у основи свега што је Пепељуга облачила, било је убијено у нашем дворишту.

Ма дај, тата. Признај да Ели није курва.

Ја је волим, ти је волиш. Само ми дај прстен да могу да је запросим.

Стварно си озбиљан у вези тога? -Да, тата. Она је та. -Она је та? -Да.

Знаш шта ћу да урадим? Даћу ти прстен. -Хвала.

Али прво морам да упознам њену породицу. -Зашто? -Зашто?

Зато. -Шта то, дођавола, значи? -Не поштујеш своје корене.

О чему причаш? Не једеш плодове док се не увериш да дрво није болесно.

По традицији, морам да погледам њене родитеље у очи.

Морам да их погледам у очи да се уверим да нема трулежи.

Могло би да је буде, мада не кажем да је има. -Шта? Нема трулежи у овој породици, тата.

Никад се не зна. -Они су отмени људи.

Ма да. Што отменији, то гори. Никад се не зна.

Осим тога, не живе у близини. Ставићу те на Фејстајм, па их тестирај преко телефона.

Ја не користим Фејстајм. Ово је важан тренутак.

Фејстајм, Зум? Јеси ли нормалан? -Не нервирај се. -Мора бити уживо.

Тата, желим да је запросим следећег викенда у њиховој сеоској кући.

Чекај. Ово је прво лето откад смо се опростили од твоје драге мајке,

а ти ћеш ме оставити самог због проклетог 4. јула?

Њена породица ме је позвала у њихов летњиковац. -Летњиковац?

Већина људи има једну кућу, а они је користе за различита годишња доба. Баш лепо.

Ма дај, тата. Имају више новца од нас. А ко нема? Плус, то је само један викенд.

Један викенд, каже он. Један викенд.

Дошао сам у ову земљу пре 50 година, да ти обезбедим бољи живот.

Пре 50 година, пропустио сам сваки викенд на Сицилији због тебе.

Придружио сам се америчкој војсци да ти обезбедим слободу. И како ми враћаш?

Идеш да прославиш 4. јул са неком другом породицом,

остављајући ме да палим прскалице, и једем хот-дог сам! Сам! Хвала ти.

Ово је невероватно.

Чекај, како то мислиш, не долазиш? -Не могу да оставим оца самог.

4. јул је био њихов омиљени празник.

Због тога што је био у војсци?

Не, јер је то једини празник за који не мораш да купујеш поклон.

Жао ми је, Ели. Урадићемо то неки други пут.

Зашто га само не доведемо? -Шта?

Мислим, ако он воли 4. јул, одлепиће овде код нас.

Има доста забавних породичних активности.

Биће ватромета. Биће и послужење са гомилом свеже рибе.

Воли да скида кости са рибе. -Савршено за њега.

Мој отац добија увид у мој нови живот,

док ја покушавам да се зближим са Елиним родитељима?

Каква сјајна идеја!

Не.Требало би да останем овде са њим. -Уа!

Ма дај. Зар не желиш да се наше породице коначно упознају?

Наравно да желим.

Зашто ти је глас тако висок? Шта се дешава? Да ли...

Да ли се плашиш да га доведеш?

Не. Не, не.

У реду, добро.

Не доводи га. Немој ни ти да дођеш.

Немој да се забавиш. У реду је.

У реду, можда сам се мало уплашио

да доведем оца у летњиковац, где би ме гледао како играм тенис,

возим се у колицима за голф, и дремам.

Али такође знам да ми тврдоглави гад неће дати прстен ако се не окупимо сви заједно.

У реду. Победила си. Питаћу га.

Немој да се превише надаш.

Тај тип је традиционалиста. Сумњам да ће и пристати.

Да, јеботе. Долазим. -Не, чекај мало. Озбиљно?

Наравно да ћу доћи. Шта бисмо иначе радили?

Цео викенд би провели сами у кући

палећи прскалице и једући хот-дог? Да, долазим.

То си исто причао и кад си ме наговарао да не идем.

Шта да ти кажем. Мало ме понесу речи. Знаш ме.

Ако ћемо ово да урадимо, тата, мораћеш да се пристојно понашаш.

Како то мислиш? -Они су уштогљени, конзервативни, нису навикли... -Чекај мало.

Дакле, син ће рећи оцу како да се понаша? Чујеш ли ти ово?

Само запамти да је циљ да упознаш породицу,

да би добио прстен и запросио Ели.

Није на теби да провераваш цену њихових старинских столова за кафу.

Ма дај, бре! Колико би фенси сточић за кафу могао да кошта?

Не знам, тата. -Зезам те. Где ти је смисао за хумор?

Све што тражим је да мало оладиш са овим.... -Шта је ово?

Погледајте га. Да оладим са тим. Знате ли због чега је забринут?

Забринут је да ће због оца имигранта изгледати као криминалац.

Да ти кажем нешто. Не сећаш се овога зато што сам ја твој тата

али много људи мисли да сам прилично шармантан, тако је.

Јел тако, даме? -Тако је. -А они уштогљени

су имали реч за мене... -Гласан, одвратан, превише се парфемише.

Не, не. "Освежавајућ."

"Освежавајућ је. Тако је оригиналан." Све време тако причају.

Кажем ти да ће ме Елини родитељи заволети.

Не знам за тебе, али мене ће обожавати.

Даме, средите ваше фризуре до четвртка јер породица Манискалко иде на одмор.

Он је забринут. Овај клинац је забринут. Ја нисам.

Шта то радиш, дођавола? Не смеш ту да пушиш. -Шта? Напољу сам.

Поред авиона! -Извините. -У реду је.

Дођавола. Не могу ни цигару да попушим.

Имам добре вести. Набавио сам нам луксузни седан по цени за мали.

Лепо, али ме занима за колико пара си могао да добијеш компакт (мали ауто).

Платио сам цену за компакт, а добио луксузни на рачун куће!

Хеј! -Лепо!

Душо, торбе. -За колико стижемо тамо? -За отприлике три сата.

Људи, јел вам треба превоз?

О, Боже. Лаки!

О, не.

Јел то бивши дечко? -Још горе. Брат.

Док сам направио напредак са Елиним родитељима,

то ме још увек чекало са старијим братом.

Звао се Вилијам Лав Колинс XИИИ.

Тако да су га сви звали "Лаки" (Срећко).

И управо је то и био.

Након дипломирања на Принстону, када си могао да подмитиш своје дете да иде на колеџ,

Лаки се спремао да преузме ланац хотела док је радио као "сарадник за везу са клијентима".

Господо! Ко је спреман да иде у лов на угрожене врсте?

Шалим се. Ако нисте расположени, могу нешто да смислим.

То је значило путовања по свету и забављање богатих клијената

са свим хобијима богате деце које је имао времена да савлада.

На пример скијање... -Сноубординг је срање!

...и једрење. Сви спортови у кантри клубу.

Изгледа да морам да променим ципеле, јер сам на плесном подијуму. Шта!

Али мислим да је био најбољи као кретен.

Ту си. Видим да се и даље јебеш са собаром. -Лаки, не! -Само се шалим, бранцину.

Како си? -Шта има, Лак? -Ништа посебно.

Ти мора да си Себастијанов брат. -Не, ја сам његов отац. Како си?

Нема шансе! Озбиљно? Лудило. Не могу да проценим године никоме ко је старији од 40.

Него, даћу вам неке бесплатне узорке.

Инвестирао сам у нову крему против старења коже за мушкарце

а очигледно сам и клијент. -Какав тип.

Јесте ли спремни за полетање? Идемо! -Време је за вожњу хеликоптером.

Ели, мислим да ово није добра идеја. -Имамо слободан ауто.

Момци, ма дајте! Стићи ћемо хеликоптером за 20 минута, а поглед је магичан.

Да ли се слажете? Хајде да се забавимо!

Лаки, можеш да полетиш. -Примљено, Роџере.

Човек се зове Роџер. Дружимо се. Има супер згодну жену.

Ако погледате са ваше леве стране, видећете прелепу реку Роунок.

Душо, види.

Салво, лепо је, зар не? -Да, лепо је. Подсећа ме на Вијетнам.

Јеси ли добро? -Добро сам.

Извини. Схватам.

Често правим акробације. -Шали се. -Да, да.

Не ради клима. -Ради, ради. У реду је. Још само пар минута.

Мало је топло, тата. -Сине... Мислим да имамо проблем.

Шта? -Имамо проблем. -О, Боже, душо!

Не могу да дишем. -Загризи лимун.

Помаже код мучнине. -Нећу да гризем цео лимун. -Исећи ћу га. Не брини.

Исећи ћу га на комаде. Сачекај. Имам нож.

Има нож. Боже. Има нож. -Сечем лимун.

Душо, посисај га. -Посисај га. -Само га посисај.

Само га посисај! Сисај, сисај!

Звучи као моја субота увече. -Сисај! -Друже, не повраћај у моју птицу.

Неће да повраћа. Само удахни кроз нос, а издахни кроз уста. -Сисај.

Само ми је горе. -Сисај! -Само сисај!

Сисај лимун! -Полако, дете.

Мислим да треба да се вратимо. Преплашен је. -Још само 19 минута.

Зар не можеш да издржиш 19... -Смрди! -Спусти га. -Отвори прозоре! Умрећу!

Упери климу овде. -Како си тако миран? -Примљено, враћамо се. -Умирем!

Спусти га!

Знао сам да је требало да га натерам да се придружи војсци.

Да, да. Смејте се. Смејте се, људи.

Само сам срећан што сам на тлу.

У реду, господо. Добродошли у Вајт Оук.

Вау! -Зар не? -Човече.

Оно је терен за голф. Тамо доле су тениски терени.

Душо, погледај тамо. То је кућица мог детињства.

Ишли смо тамо кад год ми је требало да побегнем од породице.

У суштини, све време. -Волео бих да сам и ја имао једну.

О, погледајте! Боже! Наредник Федерс и његова породица!

Шта је ово? -О, Боже!

Шта то радиш? -Шта има, момци? -Да ли је ово безбедно? -Не, она је луда.

Шта је ово? Шта радиш? Буди пажљива.

Врати се у ауто! Појешће те живу!

О, Боже! Зар нису сјајни? -Да, да. -Тако су лепи!

Колико иначе кошта паун? -Не одговарај на то, Ел.

Нисам знао да има паунова у Вирџинији.

Мој деда је давно донео два, али им се није свидело да буду у кавезу,

па је одлучио да их пусти на слободу. И сада су постали

званичне маскоте нашег клуба. -У мом крају доносе несрећу.

Само се размећу, ако мене питаш. Не волим их.

Имају среће што су рођени такви. Могли су да се роде као пиле, или голуб.

Само зато што имају отмено перје, одједном добијају више поштовања.

У реду, момци.

Стигли смо. Добродошли у нашу кућу.

Види ово! Да ли се шалиш?

Колико кошта оваква кућа? -Довољно ако је цена права!

Он је Боб Баркер (ТВ водитељ) са задњег седишта.

Моја мала мазуљица! -Здраво!

Здраво. -Девојчице моја. Каква лепотица! -Ели-Бели!

Када се сетим овога, мој отац мора да је био пренеражен.

Ови воле да се грле, а? -То се зове љубав и приврженост, тата.

За разлику од тебе, кад си ме видео у породилишту и руковао се са мном.

Шта је друго требало да урадим? Тек смо се упознали.

Хајде. Желим да упознате Себастијановог оца.

Здраво, Себастијане. -Здраво. -Драго ми је.

Задовољство ми је. Добродошли. -Себастијане, тако ми је драго.

Ти мора да си шармантни Салво.

Тако је лепо што сам те коначно лично упознао, Тигер.

Баш сам те прошле недеље гледао на ТВ-у.

На ЦНН-у или на Фоксу?

Не, гледао сам твоју плаву косу, која изгледа као да је исклесана.

Желим да убацим свој алат у њу. -Тата, шта то радиш?

Извини, мислим, то је... -Ударићеш је. -Салво, чуо сам да си сјајан фризер.

Реци ми, да ли мислиш да сам сувише стар за јеж фризуру?

"Јеж фризура"? Та вам је добра, господине! Сјајна шала!

Одох на партију голфа. -Забави се! -Видимо се!

Уђите унутра, па ћемо вас провести по кући.

Не брините за торбе. Вендел ће се побринути за њих.

Мама... -Прилично велики пас. -То је Дјук (војвода).

Нисмо превише груби са њим, јер се плашимо се да ће нас убити.

Тако је велик! -Тата! -Ово је наша кућа. Вау! -Да.

Невероватна је. -Тако је велика. -Ово је наш најмлађи син, Даг.

Вежба са његовим звучним посудама.

Стварно? Звучна посуда? Шта је то? -Звучна посуда је у ствари инструмент.

Ослобађа вибрацију која ублажава стрес и доводи до опуштања.

Учи да буде исцелитељ. Тако смо поносни на њега.

Баш си гласан, тата. -Извини. -Извини.

Затворићу... Играј се, дечко, играј се.

Играј се да би умирио дивљу звер у себи. -Не мораш да их затвараш.

Вау! Ова кућа је сјајна! Види ти ово! -То није ништа, треба да видиш кућу у Аспену.

Ма то је само, знаш...

Свиђа ми се овај сточић.

О, Себастијане!

Добар укус!

Први рудник угља у земљи био је скроз доле низ пут,

а овај комад је направљен од дрвета од оригиналних колица за рудник.

Одише историјом. -Одише.

Свака част, да овако употребиш старо дрво. Овај момак ме стално напада

због тога што купим смеће и остављам га у кући. -Смеће?

Лудо је шта све људи бацају у данашње време. Сигурно је боље платити за то, зар не?

Тако да га узимам. -Да, то је скроз тачно.

Заправо, ово смо ипак платили.

Много је коштао, али је бар сувише расклиман да се стави пиће на њега.

То је најгоре у свему. -Не, желели смо нешто што одговара уметничкој соби.

Свака част, што си окачио уметничка дела своје деце.

Не, ово је оригинал Баке Мозис (сликарка)...

Можеш ли да верујеш? -Извини. -Нашао сам их... - Извини.

Нисам хтео да увредим твоју баку и покажем непоштовање. Нисам имао појма.

Шта јој се десило? Да ли је била мало... -О, Боже.

Ко је гладан? -Ја сам. -Ја, ја, ја!

Идемо доле до "Колибе". -Салво, свидеће ти се. -Каква сјајна идеја!

То сам ја.

Овај клуб је огроман, Биле.

Како си га описао, очекивао сам место где служе гриловани сир кроз мали прозор.

Претпостављам да су га средили током година.

Али за нас ће увек бити "Колиба".

Ово место су изградили робови. -Дагласе.

Шта, сад не смем да говорим истину?

Како да се суочимо са нашим проблемима, ако не причамо о томе, тата?

Не, истина је. Истина је. Део историје овде је бруталан.

Незамислив.

Није на менију, али можете наручити сендвич са јастогом.

Не могу ни девојку да доведем јер ме је срамота.

Она је Африканка. -Она ти шаље мејлове из Африке,

а ти њој шаљеш новац.

Тек треба да утврдимо да ли ти је девојка или пријатељ.

Чувај ме од негативне енергије.

Здраво свима. Добродошли у Вајт Оук. Чиме могу да вас понудим? -Без хлеба, молим.

Да ли имате оне крекере са семенкама? -Наравно. -Глорија, имате ли комбуху?

Могу да проверим. -Да ли је још неко жели?

Откад пијем комбуху, имам регуларну столицу. -У реду.

Немам никаквих проблема. -Запамти Дагласе,

не причамо о нашем варењу за столом.

Пре него што сам почео да пијем комбуху, мој измет је изгледао као

поцепани мали комадић папира, а од кад је пијем,

изгледа као дуги, мекани пањ. -У реду, хвала на информацији.

Шта ћеш ти, Себастијане?

Само Коб салату. -Добар избор.

Шта си ти, једна од мојих сестара? Само ћеш то да узмеш?

Нећеш да узмеш предјело? -Само ћу се држати средине менија.

У реду, како желите. Салво, шта ћете ви?

Глорија, ја ћу сендвич са сланином парадајзом и луком. Колико то кошта?

Ми не...

Салво, ово можда звучи глупо, али ми не причамо о ценама,

јер су оне само досадан подсетник о новцу.

Значи, све је бесплатно?

Не, није бесплатно. Волео бих да јесте. -Ништа није бесплатно.

Па, шта они раде? Измисле цену, или... -Тата...

Сине, разговарам са Билом. Јеси ли ти Бил? Здраво, Биле.

У реду је. Све има утврђену цену.

Они то саберу на крају недеље, ставе на мој рачун, и то је сређено.

Разумем. Глорија, волео бих да попричам са неким ко зна цене.

Салво, молим те. Биће нам задовољство да те почастимо.

Свиђа ми се то, и хвала ти, Тигер. Али мислим да си нам већ превише учинила.

Примили сте нас у ваш дом,

то је већ довољно. Желимо да барем платимо оброк.

То није толико важно. -Знам да није. Не преувеличавај. У реду је. Не брини.

Глорија, учини ми услуги и сазнај колико кошта ово моје.

Шта ћеш беше ти? -Само Коб салату.

Коб салату. -Ми ћемо да платимо. -Биће много лакше ако их пустиш да плате.

Не могу. -Тата, нека плате.

Пусти нас да платимо. -Не могу. -Тако је лако...

Не знам због чега си толико љут.

Ја сам запослен. Волим да платим оно што је моје.

Не желим никоме ништа да дугујем. -Љут сам јер је требало

да упознаш Елину породицу. Уместо тога си направио сцену.

Па шта? Кога је брига? Ти људи су чудни. -То ти мислиш.

Јесу чудни. Да ли се шалиш? Не желе да размишљају о новцу.

У мом крају, то се зове умирање. -То је... другачији живот.

Али ипак мораш да се потрудиш. -Да се потрудим.

Нисам паметан, Себастијане. Не знам како ћеш се уклопити.

Није нормално. Твоја мајка и ја те нисмо одгајали на овај начин, тако да...

Да, ти си ме васпитао да се оженим Италијанком која виче када је срећна,

и пушта длаке на чудним местима.

Па шта? То је права жена. Твоја мајка је била права жена,

која је стављала праву храну на сто, а не неко ко одбија да једе хлеб.

Морам да признам да су крекери били грозни. -Као да једеш семе за птице.

Нисам знао да ли да их једем рукама или да само шетам около и...

Тачно, и примећујеш како покушавају да умање значај колико је то фенси?

О, да. -Извините. Гледам ово. Имам очи и видим. Ало.

Шетају около и говоре: "О, да. Кућа има пет хиљада квадрата

и 13 спаваћих соба, али нам се свиђа, јер је пријатна".

А онда са намештајем раде супротно. Звуче важније него што заиста јесте.

То није само обична столица. Прича мора да има позадину.

Ма да. "Овде је седео Томас Џеферсон

када је потписао споразум о... Кога је, дођавола, брига?"

"То је тоалет где је Ејб Линколн кењао.

Тамо је постављена плоча." -Имају ли тамо места и за његов шешир?

Не знам да ли сам у кући или музеју.

Шта има ново у Чикагу? Како напредује продаја слика?

Па... -Да? -Супер. -Да.

Сви моји комади са последње изложбе су распродати на отварању.

То је невероватно! -Тиме се треба похвалити.

Сада кад имаш све те контакте, могла би да радиш са било ког места.

Мама... -Јел тако, душо? -Престани, не.

Себастијан и ја волимо да живимо у Чикагу.

Али недостајеш нам у Вашингтону. -Заиста нам недостајеш.

Није тако забавно љубити ове образе на Фејстајму.

Боже. Хоћу и ја да је пољубим. Где је мој образ?

Извините.

Не бисте требали да причате током звучне купке.

Наравно. Извини, Даги. -Извини. -Ово је предивно.

Молим те, настави да нас купаш звуком. -Да. -Крени са својим... да.

Тата, слушај. Овде смо јер желим да оженим Ели.

Зато није битно како се слажемо са тим људима. Ја се слажем са њом.

Па те зато молим да даш сутра шансу тим људима.

Разумем. Нема проблема.

Јер на крају крајева, сине, то је твој живот.

Да се напарфемишемо пред спавање? -Да.

Види ово. Пинк чаршави. -Шта?

Па, ми смо у кућици за децу.

Мама, тата, волео бих да живим близу вас, знате то.

И? -Али...

Себастијан има свог тату и одличан посао. -Да, ради за проклете Хилтонове.

Тако добар посао. Да ли и даље мораш да имаш херпес да би тамо радио?

Поента је... -Хвала ти за ово. -...да он то воли,

и не могу само да га питам да да отказ.

Наравно, али та кућа у којој живите је скучена. -Ми кажемо "скромна".

Не идете на одмор. -Зато што радимо.

И сва та колоњска вода? Хеликоптер ми заудара на продавницу ципела.

Боже! Мрзим кад се удружите против мене.

Није поштено! И хтели то или не: мама, тата, и Лаки,

Себастијан и ја смо веома срећни заједно, и остајемо у Чикагу.

Жао ми је, Даги. -Овако не могу да отворим чакре. Идем да зовем своју девојку.

О, не! -У реду је.

Срање! Биткоин је пао.

Види нас. Идемо овуда као гости, а не као чистачи.

Да. Само се надам да ништа није украдено овог викенда,

јер ови људи воле да криве имигранте.

Види ову. Шта ради? Носи опрему за теретану кући?

Добро јутро! -Здраво. -Диван дан, зар не? -Да. -Диван, да.

Мора да ме зезаш. Шта је, дођавола, њен проблем?

"Диван дан." Ма дај, молим те. -Она је срећна, тата.

Вероватно је имала оца који је пуштао да спава и после 5:45.

Стално размишљам колико посла пропуштам.

До сада сам могао да офарбам 4 муштерије и урадим трајну. И платим 2 рачуна за струју. Два.

Добро јутро. -Здраво.

"Добро јутро." Ма дај. Шта причаш? Она је у баде мантилу. Не могу да верујем.

Зар ови људи немају посао? -Празнични је викенд.

Плус, добили су свој новац са берзе.

Не теглу мајонеза закопану у свом дворишту.

Само се опусти. Хајде, тата. Дан је диван!

Тамо-вамо, тамо-вамо. Ти играш ову игру? Ма дај.

Опрема? Жене мрдају својим гузицама да их сви виде?

И када ударају лоптицу, звучи као да имају оргазам. Само ударају лоптицу.

Једини разлог што сам пристао да играм је

да би се ти дружио са Билом.

Опусти се и уради оно због чега смо дошли. -Опуштен сам.

Види, обуо сам сандале. Опуштен сам.

Изгледаш као тип ко је убио пса Џона Вика. -Не знам ко је то.

Ели ми рече да си одличан играч. -Да, узео сам неколико часова.

Па, спреми се да допринесеш.

Волим своју породицу свуда, осим на тениском терену.

Да се поздравимо! -Боже, баш је нелагодно.

Крећемо. Мама, јеси ли спремна?

Време је за тенис, душо!

Биле... -Да? -Колико дуго си у послу са хотелима?

Па, 50 година. Дуго времена. Цео мој живот. Да.

Претпостављам да ти је онда то прилично узбудљиво.

Обожавам то. Хотели су ми у крви.

Баш као што је теби коса у крви. Зар не? Мислим...

Хеј, бранцине. Надам се да си навукао рукавице за рерну.

Јер креће врућина.

О, Боже! -Извињавам се. -Шта је то, дођавола, било Себастијане?

Елие ми је рекла да си играо. -Извини.

Није било лако. Избачен сам са Харварда јер сам свирао саксофон. Дуга прича.

Мој отац се наљутио. Рекао је: "То је то. Од сада се сам сналази".

Дао ми је један хотел. Један. -Вау. -Да. -Импресивно.

Мени је мој отац дао мазгу. Наредног дана је угинула.

Стави макароне у лонац и кувај их.

Шта је то, Даг? -Бојанка за одрасле.

Хоћеш да направиш паузу да узмеш воду или неке часове тениса?

Шта се дешава? Ти волиш тенис, а уопште се и не трудиш.

То је само игра. -Добро...

У реду. Барем скини ту глупу тренерку. -Нећу, хладно је.

Остави је. -Мора да се жешће знојиш. -Не, хладно ми је.

Није ти хладно. Чекај мало. Јел те срамота да играш јер те твој отац гледа?

Он баш и није велики фан оваквих спортова.

А не желим да му објашњавам да плаћам типа да ме научи како да играм.

Требало би да знаш да ни моја мајка не воли да губи.

Да.

Слушај, бар је престала да ме удара грудима.

Једине груди које желим да осетим у овој породици су твоје.

Не ако изгубиш.

Себастијане, да ли ти је Ели икада причала о момку с којим је излазила

током њеног семестра у Шкотској?

Је ли то јебени Енди Мари?

Никада нисам изгубила меч са њим у мом тиму.

Питам се какве су му намере. -Знаш шта? Играћу својом слабијом руком.

Зато ћете ви као имати шансу.

Је ли то у реду, мама?

До тада, моја ноћна мора је била да мој отац види како уживам у животу.

Дакле, слично као и кик сервис који сам научио од Швеђанина Јоханеса,

ово је била тачка без повратка.

О, не.

Видиш ли ово?

Ужас! -Миран сам! Сервирај!

Ово игра може брзо да се научи?

Не на овом нивоу.

Свака част. Себастијан зна да игра.

Мора да си веома поносан.

Лаки! Јеси ли добро? -Не, нисам добро.

Жао ми је, Лак. -У реду је, Себастијане.

Сигурана сам да није било намерно. -О, Боже.

Брзо, Биле! Понеси малу чашу ледене воде за његове тестисе.

Ево. -Шта је ово? -Реагујем много пре тебе, душо.

Ево леденог чаја, помоћи ће ти. -Полако, сине. Лагано.

Фино је и хладно. -Расхладићемо моје будуће унуке. -Престаните!

Не, не. -Хоћеш да стиснем један, душо, да осетим како ти је? -Узми ово.

Не дирај ме. -У реду.

Где си научио да тако играш тенис? -Узео сам неколико часова због Ели.

Није тако важно. -Колико је коштало?

За сву децу имигранте који гледају: Када добијете то питање,

увек реците најнижу цену.

40 долара. -40? Платио си колико кошта сушење дуге косе

да би те неко научио да играш? Шта да кажем на то?

Замислите како би реаговао да сам му рекао да је права цена 80.

Ускоро ћеш почети да ми дајеш птичје крекере.

Сине, послужи ме са птичјим крекерима. Хајде.

То је хоби, тата. Многи људи имају хоби.

Престани да се понашаш као да се придружујем секти. -Па, и јесте секта.

Само што се уместо коле, служи шампањац.

Добродошли на С.С. Колинс.

Забавна чињеница. Освојио сам овај брод,

играјући бекгемон са сер Ричардом Бренсоном.

Тако да је за нас свако путовање девичанско. ("Виргин" - Девица - фирма Ричарда Бренсона)

Та ти је добра. -Хвала.

Бил и ја смо разговарали, и хтели смо да чекамо викенд да урадимо ово,

али смо превише узбуђени.

У реду. Себастијане, као дугогодишњи хотелијер,

и отац најлепше девојке на свету,

морам да кажем да ме убија... -Убија нас. -Убија нас. -Да.

Убија нас што радиш за нашег највећег конкурента.

Тако да... -Настави. -Хоћу ли? -Да.

Одмах? -Молим те. -Добро. -Тата, о чему се ради?

У име ланца хотела Колинс, волео бих да нам се придружиш,

и постанеш ново лице најлуксузнијег хотела са пет звездица... бубњеви.

Хотел Баримур. Да. Не шалим се.

Шта? Да ли се шалиш? -Не шалим се. Веома сам озбиљан.

То је твоја најбитнија имовина. Најпрестижнији хотел у Вашингтону.

И боље да јесте. Управо смо потрошили 240 милиона долара за обнову.

Тата, мислио сам да тај посао чуваш за мене.

Редовно тестирамо људе на дрогу. -А, добро онда.

Мама, тата, ово је тако великодушно.

Не бисмо ово урадили да не мислимо да је савршен за овај посао.

Хајде, идемо по још мало шампањца.

Хајде да погледамо. -Мислим, шта? -Не могу да верујем.

Бићеш нови управник. Изграђен је 1896.

Комплетно је обновљен, од звонца до квака.

Погледај.

Даг, шта то радиш?

Само пуштам да крв тече.

Лице ти је мало црвено. -Да, ја... Врти ми се у глави.

Да, и мени.

То је сала за састанке "Џеки Оназис".

Никада није била тамо, али бисмо волели да јесте.

Ова слика у холу изгледа... -Да, то је уметност. Имамо... да.

Ова слика у сали за састанке. Препознајем тај залазак сунца.

Чекај мало. Купили сте Елине слике?

Да ли она зна? -Купили смо неколико

преко овог дизајнера кога познајемо, није много битно.

Ми подржавамо снове наше бебе.

Хајде да затворимо ово.

Мало шампањца. -Попићу га.

Извини, тата.

Дакле, шта мислиш?

Биле, то је веома великодушна понуда, али Себастијан мора да размисли.

Јел тако? -Да. Апсолутно, тата.

Наравно. Ово је велика ствар за свакога, па те молим да не журиш.

Поразговарајте. -Да, и онда нам реци када да пошаљемо камионе за селидбу.

Тата.

Ово је много добро! Много добро!

Као могући члан наше породичне компаније,

шта кажеш да прославимо мало користећи млаз за дизање?

Звучи сјајно, човече. Рачунајте на мене. Шта је то млаз за дизање?

Ово је невероватно, Лаки! -Тако је! Види ти њега.

Душо, добро ти иде! -Осећам се као да летим!

Померај тело! -Ја се смејем. Ово је прави осмех.

Салво, хоћеш ли да навучеш купаће гаће? Имамо каду за хидромасажу.

Нема потребе. Покушавам да га гледам. Да се уверим да је добро.

Само сам хтела да ти се захвалим што пазиш на Ели у Чикагу.

Срећни смо што је упознала твог сина. -Па, он је добро дете. Хвала.

Ја сам светски краљ! -Увек прави будалу од себе.

Знам да сте блиски, па ако дођу у Вашингтон,

обећавам да ћемо се бринути о њему. -Искрено, не бих се превише надао.

Не могу да замислим да Себастијан икада напусти Чикаго или мене.

Јер сам ја једина породица коју има.

Ја сам то исто причала за Ели.

Хеј, тата! Погледај! Могу да зароним!

Погледај. Веома је јак. Прилично је добар.

Тата! -Да, то је покупио од мене.

Види ово!

О, мој Боже! -Срање!

Себастијане, твој купаћи. -То је Версаће. Јел ти се свиђа?

Не, морону! Гаће су ти спуштене! -Погледај доле! -О, Боже!

Хеј, Буба Гамп! Симпатичан рачић!

Не могу да га ухватим.

Јеси ли добро, човече?

Кој ти је ђаво? Подигни гаће!

Не могу да их дохватим. Шта да радим, дођавола?

Сине, твоје једро је на пола копља. -Богами, није на пола копља.

О, не!

Себастијане! Не, не. Не!

Остани доле! Не, не. Остани доле. -Не!

У реду. Боже! -То није прикладно. -Мука ми је.

Душо, моја мама не може да се прави да то није видела.

Хеј, бранцине! Поздрави ТикТок.

Тата, шта то радиш? -Пакујем се. Враћам се у Чикаго сутра ујутру.

Јеси ли ти нормалан? Не идемо. Још ми ниси дао ни прстен.

Веруј ми. Од онога што сам данас видео, нема опоравка.

Престани да драмиш. Било је то издалека. Нико није видео много.

Да, то је сигурно. Нисам те видео голог још од породилишта. Да ли је могуће

да ти пиша од тада није порасла?

Остави тај кофер. -Не, одвешћу те кући,

наместићу ти неке Италијанке, и помоћи да почнеш испочетка.

Чак имам и лепу нову фризуру за тебе.

Тата, ја сам заљубљен у Ели. То се није променило

због тога што сам случајно показао моја јаја целом свету.

Јел сте то планирали за сутра?

Сине, престани да се претвараш да се уклапаш са њима, јер се не уклапаш.

Не претварам се. -Шалиш се? Сваки пут кад си са њима, правиш будалу од себе.

Зато што си ме васпитао да се плашим да покушам било шта ново.

Боже. Тата, плашио сам се да те доведем овде.

Јер сам знао да ћеш само седети и осуђивати ме у својој црној кошуљи,

са торбицом са рајфершлусом, и надрканом фацом.

Хеј, немам надркану фацу. -Изгледамо гротескно.

Ти изгледаш као да ћеш убити цео комшилук.

Знаш шта је твој проблем?

Тако си негативан, не дозвољаваш себи да уживаш у било чему,

па мислиш да ни ја не треба.

Тата, Ели је моја будућност. Остаћу отворен за све могућности.

Еј. Како то мислиш, све? Чак и за понуду за посао? -Можда.

Прилично је добра.

Невероватно. Невероватно.

Невероватно.

Прво сам изгубио твоју мајку.

Сада и ти желиш да одеш. -Не остављам те, тата.

Ели је нешто најбоље што ми се икада догодило.

И када се оженим, не ако,

њена породица ће заузети важно место у мом животу.

Желим да и ти будеш део мог живота.

Али ако ће то да се деси, мораш мало да се потрудиш.

Желим да видим оног Салва у салону који сви воле.

А ако не буде тако, немам избора, осим да те оставим.

Како можеш то да кажеш?

Како можеш то да кажеш свом оцу?

Не поштујеш своју породицу.

Довољно је поштујем да знам да у кревет можемо да одемо љути,

али не смрдљиви. Хајде.

Хајде да одрадимо наше ноћно шприцкање.

Недостајеш ми, и волео бих да си овде из толико разлога.

Толико разлога, само...

Као прво, само ми реци. Јесам ли сероња?

Да ли заиста радимо праву ствар за нашег сина?

Само ми дај неки знак, било шта.

Молим те. Само ми реци шта мислиш.

Ја... Само ми дај неки знак, душо.

Волим те.

Здраво, Даг.

Здраво. -Шта радиш? -Само сам свирао серенаде пауновима.

Да ли би можда желео да радиш сеансу исцељења са мном?

Сеансу исцељења? -Биће веома корисно за тебе.

То је лепа понуда, али нисам сигуран да ли уопште знам о чему причаш.

Само затвори очи

и онда се фокусирај на дисање. У носу.

Из носа.

И ако можеш,

покушај да се повежеш са малим Салвом,

који се плашио кад је био млад.

Не знам више ни где је. То је било тако давно.

Знаш, у другом животу.

Пусти ме да ти помогнем да га нађеш.

Само задржи дах.

Оздрави, мали Салво. -У реду, осећам се боље.

Стварно? -Аха. Да. Хвала. -У реду.

Идем на спавање. -Добро. -Хвала. -Лаку ноћ. -Лаку ноћ, Даг.

Драго ми је да сам помогао. -Хвала. Баш си ми помогао.

Јучерашњи дан је био за жаљење.

Викао сам на оца и показао јаја мојој будућој тазбини.

Али ко зна? Можда су све заборавили?

Ево и сјајног пливача.

Јеси ли синоћ видео пун месец? Причам о твојој гузици.

Игнориши га. -Његови гузови су пун месец. -Да, разумем.

Како си, малиша? -Добро сам. -Јеси ли видео мог тату? -Да.

Напољу је и шета са Ели, Дагом и Тигер. -Шета? -Да, он је...

Ево. Ми о вуку... -Па сам му рекао...

Зашто да ти купим скејтборд, кад могу да ти га направим?

Пресвета Богородице.

Поспанко, управо сам им причао како сам ти поклонио скејт за Божић. Сећаш се?

Сећам се, да. А кад си ти устао?

Устао сам рано. Нисам хтео да те будим, па сам се искрао, опрао веш, гледао ТВ,

поправио једну од њихових застава, реаранжирао сталак за зачине.

Када је свануло, почео сам да правим доручак.

Онда сам отишао у шетњу да упознам породицу.

Добри људи, ови Колинсови. Добри људи. Чак и комуњара.

Ја сам социјалиста. -Шта год, Че Гевара.

О, то је смешно.

Дођи овамо.

Шта се, дођавола, дешава? -Како то мислиш?

Радим оно што си тражио од мене. Трудим се, као што си тражио.

У реду. Ценим то. Али Исусе, кратке панталоне.

Да. Па шта? -Никада пре нисам видео твоје ноге. -Да, ниси.

Тако је. Нису тако лоше. -Изгледају као штапићи переца у чарапама.

Не криви мене. То је оно што су ми ови људи дали.

Шта да ти кажем? Желим и ја да се забављам.

Осећам се одлично, и једва чекам

да видим шта универзум сугерише након што сам отворио очи.

Заједно смо урадили сеансу исцељења.

Да. Мали Салво се више не плаши. -Мали Салво? -Да.

Надам се да су сви спремни за Дан породичне забаве.

Ја јесам. -Шта је Дан породичне забаве?

Шта? -Јеси ли глуп? Све што треба да знаш је у називу. -Да! -Да!

Добро. -Живели! -Живели!

То је велика 4. јулска традиција. Штафете, крокети, фарбање лица,

и такмичење у једењу хот-дога. -Јако је забавно.

Знам да сам питао човека да се потруди, али ово је било лудо.

Осећао сам се као да сам створио чудовиште.

Уместо да изгледа застрашујуће,

смејао се, играо је игрице, и облачио се у америчку заставу.

То!

Манискалкови.

Шта ти то смераш? -Ништа. Срећан сам.

Ја сам са својом породицом.

Реците: "Ватромет." -Ватромет. -Птичица... ватромет.

То је као боћање са палицама.

У реду. Хоћете ли да погледате?

Лепо. -Јел да?

И победник овогодишњег 4.-јулског такмичења у једењу хот-догова је

Салво Манискуло!

Мој отац се лепо забављао,

и одједном сам ја био тај коме је било непријатно.

Желео сам да се потруди, а не да се у потпуности промени.

Ево га. МВП. Шта радиш? Гледаш свој трофеј?

Управо сам схватио како ови људи остају тако богати.

Све раде јефтино. Чујеш ово? Пластика.

Само уживај, молим те.

Одрао си данас неке гузице тамо,

и мислим да овим људима почињеш да се свиђаш. -Ма дај. Само су љубазни.

Озбиљан сам. Бил сад има свој омиљени парфем.

Јел да? Коју марку? -Неће да открије.

Неће да открије? -Да. -Салво. -Хоћу то да помиришем.

О, Боже. Свуда сам те тражила.

Моја мама је позвана да за два сата дође на МСНБЦ (ТВ канал).

То је сјајно. -Да. -Било би, али је Тајлер у Седони,

и немам никога да ми среди фризуру.

Па смо мислили да би ти можда могао да јој помогнеш.

То је као да питате Ван Гога да нацрта смајлија.

То! -Сјајно!

Лагао бих те кад бих ти рекао да нисам гледао твоју сјајну гриву цео викенд.

Лепо је што коначно могу да ти средим фризуру.

Веома сам ти захвална.

Јесу ли то цигаре?

Да.

Могу ли да добијем једну? -Човече, ово постаје све боље и боље.

Наравно да можеш да добијеш. Послужи се.

Само најбоље. Могу ли и ја да добијем једну? -Придружи ми се.

Добро.

Добре су.

Никад раније нисам срео жену која пуши цигаре. -Стварно?

Навукла сам се у морнарици. -Чекај мало. Ти си војно лице? -Аха.

Мислио сам да си ишла на неки престижни факултет.

Пријавила сам се након дипломирања.

Осетила сам дужност према својој земљи.

Али углавном сам то урадила да изнервирам своје родитеље.

Ти?

Војска. -Борба? -Кувар.

Па, срећан ти 4. јул. -Такође. Живели.

Лепо је имати овде још једног правог ветерана да прославимо.

Како иде? -Не чујем ништа. Или се слажу, или тихо боду једно друго.

Слушај, имам сјајну вест. -Реци. -Декоратер

који је купио све моје радове, већ је поставио изложбу.

Не могу да кажу где, због приватности, али то значи да ће тражити још.

То је сјајно! -Зар не? -Да. -Чекај. Зашто си повисио глас?

Зашто ме тако гледаш? Шта се дешава? -Слушај, душо, ја...

Ево.

Шта је ово? Шта...

Ово уопште није оно што сам тражила од тебе.

Па, да. Види, ја заиста не испуњавам захтеве.

Ја радим тако што погледам твоје лице, осетим ауру, и ко си ти,

и онда пустим да то диктира стил који захтева твоја личност.

Идем на телевизију, и само сам хтела да личим на себе.

Биле, да ли изгледам ужасно? -Не, не, не. -Не?

Није страшно. -Ели? -Само ми изгледа као...

Не знам шта је то. -Тата, зашто ниси одбацио

то срање са ауром, и дао јој шта је хтела?

То је као да питаш Каравађа да се врати и ретушира одсецање главе Холофернса.

Шта... -Ко? -Ја то не радим. -Можемо ли, као породица, присилити Дага

да престане да носи тај органски... Јеботе, мама!

Зашто имаш потпуно исту фризуру као Салво? -То је то. -О, Боже.

Ја не мислим тако. -Изгледате као они уврнути близанци који се исто облаче.

Салво, како си могао то да ми урадиш? -Чекај. Најпре нисам схватио да радим било шта.

Мени изгледаш моћно, прелепо. Чак се усуђујем да кажем, секси.

Треба да се појавим на ТВ-у за 10 мунута, а изгледам као огорчени матори Италијан!

Све вас молим да изађете.

Мама, можда ти... -Губите се!

Уз сво дужно поштовање, Крис,

постојећа политика функционише већ две деценије.

Зашто било шта мењати?

Разбија.

Углавном прича о теби. -Престани да драмиш.

Не доносе се битне одлуке на основу инстинкта.

Мораш да слушаш људе којима служиш, или ће неко завршити мртав.

У реду. Можда имаш право. -Сенаторко, жао ми је што сам вас скратио. -"Скратио"?

Јеси ли рекао, "скратио"? Јел то нека болесна шала, Крисе?

Као што видите, веома јаке емоције се појављују у овој причи.

Наставићемо да је пратимо за вас.

Кад се све ово заврши, боље јој се извини.

Да се извиним? Због чега? -Због чега? Хтела је да мало скрати косу.

Учинио си да изгледа као Дејвид Боуви. -Шалиш се? Средио сам јој фризуру

која је прикладна њеним годинама. Она би мени требало да се захвали.

Не очекуј то, Салво. -Да ли је стварно љута?

Кад сам одлазила, гуглала је домаће отрове. Не знам да ли за Салва или за себе.

Не разумем. Већина жена би била почаствована да им фризуру сређује

троструку победник источног Чикага.

То је било 80-их. -Па шта? То је било златно доба за фризуре.

Здраво, мама.

Иди и разговарај с њом. Реци нешто. -Шта да кажем? -Само реци нешто.

Хеј, Тиг. Тиг? Тигер. Само желим

да ти кажем да си одлично изгледала на телевизији.

Стварно. Веома, веома достојанствено.

"На ТВ-у?" Устани и иди тамо. Важи? -Важи.

Тиг,

само желим

да ти кажем да ми је жао што сам ти урадио веома квалитетну фризуру

без твоје дозволе.

Чула сам реч "извини".

Али онда је уследио комплимент самом себи.

Да будем искрен, никада никоме нисам раније урадио такву фризуру.

Тако да стварно мислим да твоја аура изазива поштовање

које обично резервишем само за себе. Тако да ми је жао

што нисам урадио оно што си тражила.

Хвала.

Знате шта? Дозволите ми

да вам понудим нешто. Волео бих да спремим праву италијанска вечеру за све.

Звучи лепо. -Шта кажете? И такође као захвалност и поштовање,

што сте нам дозволили да останемо у овом прелепом дому.

То неће бити потребно. Не држимо много хране овде,

а продавнице су затворене због празника. -Не брини.

Манискалко увек нађе начин да нахрани своју породицу. Јел тако? -Да, тако је.

Мислим да је то сјајна идеја. Ако већ изгледаш као Италијан,

зашто не би и јела као Италијан? Не, мислио сам на италијански...

Умукни, Биле. -Вечерас ћу спавати на каучу.

Сви воле да причају како су друштвене мреже лоше.

Али у овом случају, испало је добро за мог тату.

Видео сенаторке Тигер Мекартур данас постаје виралан,

и по први пут, из правих разлога.

Ова нова фризура изгледа као да је Џи Ај Џејн 2 месеца ван кампа за обуку.

Она показује родну флуидност. Показује да је свежа, опасна, дивна.

Ко год да је урадио ту фризуру,

Америка му захваљује.

Сада када је Тигерин рејтинг јако скочио,

радо је дозволила мом тати да остане у њеном дому.

Тако је добро. -Дакле, ово је јако укусно.

Не могу да верујем да си ово направио од онога што смо имали у кухињи.

Претпостављам да је упао у кухињу у "Колиби".

Можда треба да позовете Глорију да провери инвентар.

Како се ово беше зове, Салво? -Царциофи е павоне. -Царциофи е павоне. (паун са артичокама)

Јако је укусно. Идем по још. Немојте да кажете мом тренеру.

Стварно је добро. Само бих волео да ниси користио моје посуде.

Користио сам твоје посуде, Даг, јер сам желео да додам

јелу посебан духовни ехо. -Добро. -Зато сам њих користио.

Да. -Хвала ти за твој допринос. -У реду.

Салво, преукусно је.

С обзиром на све што радите за мог сина, једино овако могу да вам се одужим.

Само желим да кажем нешто

што је мој отац говорио.

Превод је: "Породица није само једна важна ствар, она је све".

Волео бих да наздравим томе. -Дивно.

Живели! -Живели! -За све. -Живели!

Живели. -Лепо речено.

Пази, пази. -О, судар! -Време је за још мало вина.

О, да. -Кад си у Риму (како налажу обичаји). Јер сте ви Италијани.

Имаш проблем са Италијанима, Биле? -Да, Биле.

Ал смо те зезнули. Ма дај, Биле! -Мислио сам да је озбиљан.

Шта је сад ово?

Знаш, најсексипилнији начин да ти се захвалим.

Овде? Шалиш се? Они су у суседној соби.

Знаш да волим да вриштим. -Знам. Само дођи овамо.

О, да.

Шта је било, душо? -Морамо да уђемо унутра.

Појешће ме живог. -О чему причаш? -Видео сам ракуна. Јесам ли добро изговорио?

Свуда су. -Ракуни? -Да. -Који ракуни?

Ту су неке неке дивље животиње. -Душо, нема ракуна.

Гледајући моје будућу тазбину како једе

свог кућног љубимца је нешто најближе есид трипу што сам искусио.

Ево авиона.

О, не!

Ова италијанска храна ми је ушла у главу.

Ово је био доказ да је човек прави ђаво.

Убио сам наредника Федерса.

Не могу да верујем да си их нахранио пауном.

Како си могао? -Лако.

За мој рецепт ми је требала пилетина. Све продавнице су биле затворене.

Дакле, шта ради велики кувар? Он импровизује.

Убијајући њихову вољену маскоту? -Још увек су им остала 3. Не зезај.

У нашем крају се каже:

"Мораш да урадиш све да био прехранио породицу". То је сељачки менталитет.

Погледај около, тата. Ови људи нису сељаци.

А мислио си да сам луд што сам се бринуо да ћеш

учинити да изгледамо као класични лоши Италијани.

Ма дај. Знаш да нисам такав. -Јеси ли слеп? Погледај...

У шуми смо усред ноћи, покушавајући да се отарасимо јебеног тела.

Тако је. Ту си да ми помогнеш да се отарасим доказа.

Зашто ми се чини да си ово радио и раније?

Глупа птицо! -Мртав је! Шта то радиш? -Погледај му перје.

Ноћно парфемисање?

Слушај, сине.

Само сам покушавао да ти помогнем да придобијеш ову породицу

тако што сам спремио фино јело. То је све.

Ако је ово твој начин да помогнеш, онда у реду, тата.

Исусе.

Зашто ми се чини да покушаваш да упропастиш ово? -Да упропастим?

Само сам се потрудио као што си тражио од мене.

Изгледа да је било боље да се не потрудиш.

Па можда теби, али мени изгледа да им се свиђам. -Да им се свиђаш?

Кад бих рекао овим људима истину о томе шта се десило,

никада нас више не би позвали.

Зашто ли сам дозволио Ели да ме убеди да те доведем овде?

Како то мислиш? Ти си тај који ме је позвао, зар не?

Да, позвао сам те да би добио бакин прстен.

Нисам очекивао да ћеш ме све време саботирати. -О чему причаш?

Како можеш то да кажеш? Све што радим,

и све што ћу икада урадити за тебе, је за твоје добро, да ти пружим бољи живот.

Волиш то да кажеш, али сада када треба да га добијем,

као да покушаваш да га зауставиш. -Да зауставим шта?

Хоћу да се побринем да не правиш будалу од себе покушавајући да будеш нешто што ниси.

Ти контролишеш свој живот. Буди свој. Иначе ћеш се осрамотити.

Знаш шта? То је твој проблем. Фокусиран си на то да други људи треба да се стиде,

да не видиш ко би највише требало да се стиди.

Ти.

Стварно то мислиш?

Хајде да спавамо, важи?

КРЕНУО КУЋИ РАНО ЗАХВАЛИ СВИМА НА ЛЕПОМ ПУТОВАЊУ

СРЕЋНО СА ПРОСИДБОМ

Следећег јутра, био је 4. јул,

што је имало смисла, јер сам коначно добио своју независност.

Био је то невероватан осећај.

Али слично мом омиљеном парфему, био је помало горак.

Али ово је био почетак мог новог живота.

И сада када сам имао прстен,

било је време да кренем у акцију.

Доста сам размишљао о овоме у последњих неколико дана,

и осим прихватања ваше веома великодушне понуде

да водим хотел Баримур,

такође тражим вашу дозволу да запросим Ели.

Ја... то није...

Ја...

Шалимо се!

Зезнули смо га. Требало је да видиш своју фацу. Непроцењиво.

Наш одговор је недвосмислен: ДА! -О, Боже.

Боже, Себастијане, ми те обожавамо.

Једва чекамо да се ти и Ели придружите журци у Вашингтону.

Да. А ово је савршено.

Данас правимо нашу породичну божићну честитку.

Запроси је, и бићеш у њој!

О, хвала Богу. Плашио сам се како ћете реаговати на ово.

Посебно због тога шта се десило овог викенда са мојим оцем.

Не. Та вечера је била сјајна.

Да. Фантастична. Незаборавна.

Пилетина ал кавоне. -Фантастично.

Никад је нисам јео. -Сјајна. -Да. -Не знам шта је у њој.

Какав вилењак треба да будеш? -Представљам све празничне традиције.

Лепо.

Округао си као мала јаребица. -Да.

Баш се уклапаш. -Не знам баш.

Могу ли прво да је запросим, а онда навучем костим?

Ели, где ти је костим? -Не можемо ово да урадимо без нашег ирваса.

Жао ми је, али нећу се сликати ове године, јер не желим више да будем део ове породице.

Такође, Себастијан не прихвата посао, нећемо се преселити у Вашингтон,

и нећемо више трошити време на ове манипулаторе. Идемо.

Шта се десило? -Шта се десило?

Тата, шта је заједничко свим твојим хотелима?

Доживљај од пет звездица по цени од три звездице.

Не. Одговор је слике у лобију.

Да почнемо са хотелом Баримур?

Хоћемо ли? Хајде. -Нема потребе да гледам...

Погледај. Примећујеш ли нешто у вези зидова? -Не.

То је моја слика, зар не?

Шта је ово? Моја слика. Моја слика.

О да, моја слика. -У реду. -То је била идеја твог оца!

Чекај мало. -Његова идеја. -Само моменат. -То је био он.

Само желим да знам како си сазнала. Себастијане, јеси ли јој рекао?

Шта?

Знао си за ово?

Па не, некако сам видео...

Не могу да верујем да сте ми ово урадили.

Ели, можемо да објаснимо.

Не, мама! Све време сам мислила да продајем своје слике

новом кул дизајнеру, а у ствари су их моји родитељи ангажовали

да купе моје слике. -Не, душо. То није... не.

Да. Да, то је технички тачно. -Мислила сам да растурам у свету уметности!

Само смо хтели да добро кренеш у овом заиста тешком послу.

Знаш како је тешко. -Увек то радите. Крадете наше радове.

Подмићивањем нас убацујете у спортске тимове,

прерађујете наше факултетске есеје, ангажујете познате репере

да воде наше рођенданске забаве. -Па шта? -То такође није била моја идеја.

Сада ти се као не свиђа Ворен Џи? Ви сте сјајни родитељи.

Не дозволите да вам набаци осећај кривице.

Све што сам икада желела је да постигнем нешто сопственим радом.

Не могу да верујем да ми једноставно ниси ништа рекао.

Душо, ми...

О, Боже. Рекла сам ти. -Па, да.

Толико сам био фокусиран да удовољим Елиној породици,

да сам изгубио из вида због чега сам овде.

Морао сам да нађем Ели и исправим ово.

И тачно сам знао где ће бити.

Дозволи да приђем.

Могло би мало да се преуреди.

Жао ми је.

Требало је нешто да кажем.

Да, требало је.

Могу ли да урадим нешто да ти се искупим?

Бити у овој породици је као куглање са огромним куглама.

То је као да без обзира шта покушавам да урадим,

они увек поставе смернице, да буду сигурни да ћу победити.

И понекад само желим да урадим по своме, јер тада

ако задам ударац, знам да је био мој ударац.

Али ако се заврши лоше по мене, онда сам и сама крива. -Разумем.

Желиш да напорно радиш да би дошла до успеха. -Да.

Да ли се сећаш кад си ми причао како те је Салво учио да пливаш?

Бацио ме је у сред језера Мичиген у новембру.

Слушај, знам да је напоран,

али те је такође васпитао да будеш чврст и сналажљив.

А то су две ствари које стварно волим код тебе.

Волела бих да су и мене родитељи одгајали на тај начин.

И то је био тренутак када је све коначно почело да добија смисао.

Ево мене, планирам да запросим девојку својих снова,

а то ћу урадити без човека који ме је одгојио?

Схватио сам да имам све што желим, али не и оно што ми треба.

Морам прво нешто да урадим.

Шта? -Веруј ми. Видимо се на вечери.

Како је тамо позади?

Само вози, брате. Добро сам. -У реду.

Стигли смо. То је то.

Довели смо те, брате мој.

Иди по њега.

Хеј, станите! Не можете бити овде!

Господине, склоните се са писте! Господине!

Заустави авион.

Сине...

шта то радиш? Изгледаш као да си пливао довде.

Само сам дошао да ти кажем да си тврдоглав, шкрт, непријатан,

волиш да судиш другима... -Чекај мало. Јел сам због тога изашао из авиона?

Тата, али истина је да те све то чини најбољим оцем на свету.

Добро. Сада те слушам.

Није увек лако бити твој син,

али начин на који си ме васпитао, учинило ме човеком какав сам данас.

Исти човек, кога без обзира на разлог, Ели изгледа воли.

Никад то нисам могао да схватим, али добио си бакин прстен.

Шта још хоћеш од мене? -Желиш да будеш део наших живота, тата.

Али рекао си да те срамотим. -Тачно.

Ниси се ни мало променио откако сам био клинац. Знаш ко јесте? Ја.

И мислим да сам негде успут нешто заборавио.

Ти си мој херој, човече.

Престани. -Не, јеси.

Колико се само жртвујеш. Све што је добро у мом животу дугујем теби.

Не. То...

Добре ствари се дешавају доброј деци.

Ти си добар дечко. Ја сам се понашао ненормално у последње време,

јер сам био превише сиромашан да ти пружим бољи живот,

а сада ћеш га имати. Бојим се да када ожениш Ели,

изгубићу једину породицу коју имам.

Тата, нећеш ме изгубити. Не брини. Престани... не плачи, тата.

Расплакаћеш ме. -Не могу да престанем.

Волим те, човече. Волим те, тата. -И ја тебе волим, мали. Волим те.

Ти плачеш? -Шта? -Ти плачеш? -Не, дођавола. Ја никад не плачем!

Не знам зашто сам био тако уплашен.

Ово је стварно прелепо. -Да.

О, Боже! Падамо! -О, Боже! -Само се шалим. -Убићу те, Лак!

Даме и господо, добродошли на овогодишњу прославу 4. јула.

За сада, веома пријатно вече. -Аха. -Хвала, драги.

Право уживање. -Капа доле за новог кувара.

Изванредно. Наравно, не можеш погрешити са јастогом.

Душо, јеси ли изгубила апетит? -Хоћеш да ми купиш један?

У реду, даме и господо. Надам се да сте обули ваше ципеле за плес вечерас...

Јер... хвала, г. Вудроу. Јер вечерас имамо праву посластицу за вас.

Поздравите момка који је дошао чак из Чикага, Илиноис,

Себастијана Манискалка.

Ели Колинс, тражила си ово.

Питам се о чему се ради. -Не знам.

Еленор Мелори Колинс. -Шта то радиш?

Тачно оно због чега сам дошао.

Мој отац је рекао нешто заиста мудро овог викенда.

То је стара италијанска изрека:

"Породица није само једна важна ствар, она је све".

Да, може да те осрамоти.

Може да те гуши. Понекад изражава своју љубав на... -Не баш леп начин.

Тачно.

Али на крају дана, само покушавају да ураде оно што је најбоље за нас.

Зато што нас воле.

Овде, у овом тренутку, испред наших породица...

Ели...

Хоћеш ли да се удаш за мене?

Да.

И то је то, народе.

Атипична америчка љубавна прича

о човеку који се поново повезује са својим херојем,

и две различите имигрантске породице које се спајају.

Себастијане, сигуран си да нећеш поново размотрити нашу понуду?

То је великодушна понуда. -Да. -Али, Ели и ја смо одлучили

да останемо у Чикагу још најмање неколико година.

Нећу ни да кажем ту реч. -Срцепарајуће.

Тата, размишљао сам да пошто бранцин неће прихватити посао, да ја...

ускочим.

Нема више дроге (лекова)?

Преко рецепта? Углавном мојих? -Остварење сна.

У реду. Хвала. -То је мој дечкић, Лаки. -Водићу хотел.

Здраво. -Здраво свима. Волео бих да упознате моју девојку, Мишел.

Здраво. -Здраво, ја сам Ели. -Она постоји.

То је моја сестра. -Драго ми је што сам вас све упознала.

Да ли си долетела чак из... -Африке. -Африке,

да би била са Дагом? -Па, ја волим Дага.

Али ја сам заправо овде јер сам добила Фулбрајтову стипендију.

Она је веома паметна. -Баш лепо.

Драго нам је да смо те упознали. Дивно.

Да. Можете да седнете... -Мама. Тата. Где да седнемо?

Овуда. -Да, морамо да се сликамо.

Немојте да кажете да никад ништа нисам урадио за вас.

превео: ПАYУТТИ

Шта мислите о томе да се венчате у нашој капели у Вашингтону?

У Вашингтону? Не. Нек се венчају на Сицилији. У башти мог деде.

Ја сам мислила у Напи, јер је тамо место које има велику чашу за вино.

Цела церемонија може да се одржи у чаши за вино.

Дјук! Дјук! Не! Шта то имаш у устима?

Дјук је убио пауна.

Preuzeto sa www.titlovi.com