Original subtitles

prevod i obrada Gaca62

FATALNA VIZIJA

Fort Breg, Severna Karolina

17. februar 1970. 3:40 -Halo? Jeste li tu?

Da, centrala ovde. -Halo? Da. -Mogu li da vam pomognem?

Potrebna mi je... hitna pomoć.

Da?

Hvala... samo neka požure. -Gde? Recite mi adresu.

Kesl... Kesl Drajv 544.

Oni... umiru. Umiru, pobogu! Požurite.

Recite mi vaše ime. Halo?

Halo, gospodine? Jeste li tu?

Gospodine? Halo?

Gospodine, sačekajte trenutak, na vezi imam vojnu policiju.

Ubodne... ubodne rane.

S kim pričam, gospodine?

Pošaljite doktore... treba mi hitna pomoć.

Požurite... požurite, mislim da umirem.

Kasl Drajv 544. Da li je to dobra adresa, gospodine? Halo?

Gospode... -Još je živ.

U redu, prolazi. Vozi!

Pazi na stepenice!

Kapetan Džefri Mekdonald, zelena beretka iz ovdašnje baze.

To mu je žena. Ona je...

Po njegovim rečima napala su ih četiri hipika.

Dva belca i crnac u vijetnamci sa naredničkim činovima.

Kaže da je žena bila plavuša sa šeširom, u čizmama i da je nosila sveću.

I deca su tu iza.

Neka vaši ljudi do daljnjeg ostanu ispred.

Ja idem da popričam sa susedima.

I neka niko ništa ne dira.

Skineru! Napolje.

Moja porodica... gde mi je porodica? -Smirite se. -Moja žena, deca...

Sve je u redu, biće dobro.

Kako... kako to mislite?

Mrtvi su, zar ne?

Da, to je Kimberli.

Ovo je Kolet. Više vam nisam potreban, bar ne za sad.

Rekli ste da niste ništa čuli.

Pluća su mu verovatno probušena, uradite rentgen grudnog koša.

Nisam mogao da se uzdržim. Ne, nisam mogao.

Recite vojnoj policiji da sam joj ja izvadio nož iz grudi,

recite i policiji. Recite im. -Reći ću im.

Bacio sam nož na pod. Gde su mi deca?

Gde su mi deca? -Smirite se. -Gde mi je porodica?

Gde su? Zašto nisu ovde? Zašto nisu ovde?

Samo polako. Lezite. Tako je. Lepo.

Long Ajlend, Njujork

Halo? -Ovde doktor Bronstin iz Fort Brega. Gospođa Kasab?

Da, ja sam. -Zovem u ime vašeg zeta, kapetana Mekdonalda.

Voleo bi da vaš muž i vi što pre dođete u našu bolnicu.

Bolnicu?

Nešto nije u redu? Da li je on dobro?

Već smo pokušali da javimo njegovoj majci,

pa ako je nađete, molim vas da joj prenesete istu poruku.

Šta je bilo? Šta se desilo? Gde su mi ćerka i deca?

Molim vas, dođite što pre.

Ali, ne razumem, ja...

Halo? Halo?

Šta se dešava?

Ne znam.

Ne znam.

Gornji deo pidžame bio je preko nje. Odakle ovi plavi končići ispod nje?

Pogledaj ovo. Izgleda kao deo prsta sa gumene rukavice. Krvav je.

Ozdraviće, bez ikakve sumnje. Desno plućno krilo mu je probušeno.

Stavili smo mu dren dok ne zaraste.

Možete da ga posetite. On je u sobi 171.

Rone, tukli su me. Nisam mogao da je spasem. Udarali su me.

U redu je. Znam.

SVINJA

Bile... ova pidžama koju smo pronašli na telu gospođe Mekdonald... -Da?

Sva je izbušena. Ima na desetine sitnih rupica.

Od šiljka za led? -Moguće.

Ima 16 rana od noža.

Jedan rez joj je presekao glavnu plućnu arteriju i od toga je umrla.

Koliko čujem bila je trudna? -Muški fetus, 4-5 meseci.

Uz to ima i 21 ubodnu ranu.

Moguće od šiljka za led.

Obe ruke su joj polomljene.

Verovatno je probala da uzvrati.

Na dlanu jedne ruke našli smo plavu dlaku.

A ispod nokta smo našli nešto što liči na parče kože.

A deca?

Više-manje sve isto. Nikad nisam video ništa slično.

Mama...

Mrtvi su, mama.

Svi su mrtvi.

Bože...

Pobili su ih! Nisam mogao da ih sprečim...

Sve su ih pobili. Pokušao sam da ih zaštitim...

Žao mi je... žao mi je.

Oficirova žena i deca pronađeni ubijeni u Fort Bregu

Rone! Rone!

Žrtve hipi kulta?

Nemate prava ovo da radite.

Ne brinite, ne mogu vam ništa!

Trenutno sprovodimo opsežnu potragu za ubicama.

Ali da razjasnimo. Fort Breg je otvorena vojna baza u koju ulaz nije zabranjen.

Svaki građanin, hipik ili ne, može da uđe bez ikakvih ograničenja.

Da li je kapetan Mekdonald među pacijentima imao zavisnike?

Siguran sam da ih je morao imati nekoliko.

Mogu vam reći samo da je ovo uništilo mog brata.

On je emocionalno prazan, on je...

Strašno je povređen, pobogu, cela porodica mu je zbrisana.

Nisam znao šta da mu kažem. Ne znam kako da ga utešim.

Mislim, šta uopšte možete da mu kažete?

Pričamo o istim plavim končićima sa gornjeg dela pidžame?

Da, gospodine. Končići su pronađeni u spavaćoj, ali ne i u dnevnoj sobi.

Uz to i komadići drvene palice takođe su pronađeni u spavaćim sobama,

a nema ih u dnevnoj sobi. -Samo malo, hipici su ga napali u dnevnoj sobi.

Da, ali tamo nema ni končića, ni vlakana, ni cepki od palice.

Jeste li dobili rezultate analize kože nađene ispod njenog nokta?

Grabner vam nije rekao? Nestala je.

Nestala? -Da. Neka budala ga je negde zaturila.

Fredi? -Idem napolje... idem malo da se provozam.

Fredi... -Da?

Jutros kad se probudila i kad sam shvatila da sam u motelu,

pomislila sam da je sve ovo samo noćna mora.

I na trenutak sam...

Kad pomislim na decu... -Znam, znam.

Jesmo li stigli? -Još malo, dušo. Mislim da je tu, na kraju ulice.

Jedva čekam! Jedva čekam!

Znala sam, evo je! -Tako je, Kolet.

U redu, strpite se da stanemo. Nemojte da iskačete.

Lepo izgleda. -Da, lepše od bilo čega što smo do sad imali.

Zaključano je, mama, ne mogu da otvorim. -U redu.

Džefe, zdravo! Ima li koga? -Imaš ključ?

Nemam, nije mi poslao. Možda se zadržao u bolnici, ne znam.

Evo ga! -Tata! Tata! -Zdravo, šta ima?

Deda nas je dovezao pa smo svratili na sladoled.

Deda je jedan sjajan tip i zato će nam otključati vrata.

Zdravo, Fredi.

Tu su sve moje devojke. Čekajte samo da vidite kuću iznutra!

Tri spavaće sobe, po jedna za svakoga. Pazite gde stajete.

Pa? Kako ti se čini?

Džefe, prazna je, nema nameštaja.

Možda si u pravu.

Rekao si da će je vojska delimično opremiti dok mi stignemo.

Očigledno su me ispalili.

Ovo je moja soba.

Samo moja soba! -I moja!

Nema ni kreveta. -Možda je bolje da večeras prenoćite u motelu.

Zašto? -Zašto!? Osvrni se malo, nemamo gde da spavamo.

Imamo vreće za spavanje. -Možemo li? Možemo?

Naravno! Šta će da nam fali? Od sad ćemo stalno biti zajedno. Važi?

Golicate me!

Imaš sve? -Ako nemam, tražiću.

Hvala što si ih doveo, Fredi. Konačno smo prava porodica.

Šališ se? Uživao sam u svakom trenutku.

Ostaćemo u kontaktu. -Naravno.

Poljubi i pozdravi mamu. -Naravno.

Čuvaj se, dušice. Volimo vas i sve će biti u najboljem redu.

Vozite dalje, gospodine. Vozite dalje.

Shvatam. Hoćete da kažete da nemamo, ama baš ništa?

Ne, nije tako. Svakako imamo Mekdonaldovo svedočenje,

razgovarali smo sa svim hipicima u području Fort Brega a dokazi...

Dokaze za sad nemamo. -Čekamo laboratorijske analize,

ali po svemu ovo liči na slučaj Šaron Tejt iz Kalifornije.

Misliš da su im hipici upali u kuću? -U ovom slučaju nisu upali,

zadnja vrata su bila otvorena. Ali smo našli reč "svinja" ispisanu krvlju,

a Mekdonald kaže da je jedan od njih pevao, "Esid je strava, ubij svinju."

Dobro, nastavite dalje. Mediji plaču za osumnjičenim.

Mekdonaldu ću dati par dana odsustva da ode iz baze.

Bez pratnje, gospodine? -Držaćemo ga na oku. Ide sa svojom majkom.

Dragi Mildred i Fred,

veličina našeg gubitka je nešto što još ne mogu da shvatim.

Znam da vam ovo neće ublažiti bol,

ali želim da znate da sam Kolet voleo najviše na svetu.

Znam da je bila srećna dok smo bili zajedno.

I mada je moja porodica nestala, ipak malu utehu nalazim u saznanju...

da smo Kolet, Kimi, Kristi i ja za ovih par godina bili srećniji,

od mnogih porodica za ceo život.

Long Ajlend, Njujork -Voli vas, Džef.

Neka sva ova garderoba ostane kod nas dok nam ne kaže šta da radimo s njom.

Znaš, jednu stvar nikako ne mogu da shvatim.

Četvoro ubica šeta sasvim slobodno a vojska ne može da ih nađe.

Nadam se samo da vojska ima normalne istražitelje koji znaju šta rade.

Naravno ida ima.

Mi i dalje ne znamo šta se tamo stvarno desilo. Niko nam ništa ne govori.

Znamo samo ono što pročitamo u novinama. Mildred?

Izvinite, gde mogu da nađem gospodina Grebnera?

Da, do kraja hodnikom pa uz stepenice.

Izvinite. Gospodin Grebner? -Kapetane, uđite.

Hvala što ste svratili. Sedite, molim vas.

Hteo sam da vama da popričam kako da uzmem nameštaj iz kuće,

pošto je zapečaćena a ja sam pronašao novi stan.

Dozvolite da vam predstavim dva čoveka zadužena za istragu.

Bil Ajvori i Robert Šo.

Jeste li za kafu? -Ne... ne, hvala.

Kapetane, kad ste se doselili u našu bazu?

Prošlog jula.

To je devet meseci.

Bili ste narednik u specijalnim jedinicama?

Da... ali, moram da priznam da ništa ne razumem.

Samo želimo da čujemo celu priču, kapetane, sve čega se sećate.

U redu.

Pre nego što počnemo moram da vas obavestim o vašim pravima.

To zvuči veoma zloslutno.

Imate pravo da ćutite. Ne morate da odgovorite ni na jedno pitanje...

Spreman sam. -U redu...

U svakom trenutku možete da prestanete. Želite advokata?

Ispričajte nam svoju priču, kapetane.

Pa, ovako...

U ponedeljak uveče moja... moja žena je otišla na spavanje.

Ja sam čitao...

U krevet sam otišao... oko 2:00.

Moja ćerka Kristi se sklupčala kod mame u krevet,

a pošto je legla na moju stranu odneo sam je u njenu sobu.

Ne sećam se da li sam je presvukao ili ne.

Dao sam joj flašicu...

i otišao da legnem na kauč, pošto je moja strana kreveta bila mokra.

I onda sam legao na kauč da spavam.

Sledeće čega se sećam bili su krici.

Video sam... u podnožju kreveta video sam neke ljude.

Ne znam da li sam prvo čuo devojku ili...

Mislim da sam je prvo video... ne znam da li je to bila lampa ili sveća...

ali, meni je delovalo kao da nešto drži.

Instinktivno sam pomislio da drži sveću.

Koji će joj moj ta sveća?

Ubij svinje, esid je strava.

Onda su momci prošli između stola i kauča...

i jedan je nešto podigao iznad glave.

Samo na tren pogledao sam ženu, kad joj je sveća obasjala lice.

Ubij svinje!

Sećam se da sam pomislio kako sam ponekad boksovao sa rukavicama.

Počeli su da me udaraju. Osetio sam strašan bol u grudima.

Ubij svinje!

Još uvek sam upola... bio na kauču...

A onda sam video... sečivo. Nisam znao šta je to, samo sam...

video nešto što mi je tada ličilo na oštricu.

Video sam neke noge... ne skroz pokrivene,

kao da su virile iz nekih čizama...

Sledeće čega se sećam je da ležim u hodniku...

na kraju hodnika i da mi je strašno hladno. I sve je bilo izuzetno tiho.

U glavi mi se... vrtelo. I više nisam osećao opasnost.

Zubi su mi cvokotali pa sam otišao u spavaću sobu...

Moja žena je ležala na podu pored kreveta, a iz grudi...

iz grudi joj je virio nož.

Izvukao sam ga i pokušao da joj dam veštačko disanje,

ali vazduh joj je izlazio iz grudi.

Svuda je bilo...

mnogo...

mnogo krvi.

Sećam se da sam i ja teško disao... i da mi se vrtelo u glavi.

Svejedno, kad sam se vratio da pogledam ženu... a onda i decu,

proverio sam im pulseve.

Ali, ruke sam umrljao krvlju.

Gde su vas prvo udarili? U glavu?

Da, bio sam... sedeo sam, samo sam sedeo na krevetu...

I nije, nije bilo mnogo dreke.

Mislim, nije skakala po kući i vikala, "Ubij ga!"

Nije bilo nikakvih...

Sve je bilo... izgledalo je kao...

kao u filmu "Goli u sedlu". Pogrešio sam što sam gledao taj film.

Pokupili su sve akcije odatle. Meni je to na to ličilo.

Kapetane Mekdonald, ranije u istrazi ste rekli da ste nosili gornji deo pidžame,

koji se navlači preko glave, je l' tako? -Tako je.

Sve što znam je da sam se borio.

Posle prvog udarca, sećam se da sam se borio i da mi je gornji deo pidžame...

ne znam. Ne znam da li mi je pocepan ili mi je skinut preko glave.

Mislim da nije skinut jer se ne sećam da mi prelazi preko glave,

ali odjednom mi se našao u rukama i... sećam se da mi je smetao.

Ruke kao da su mi bile... vezane.

I sećam se... kad sam se probudio,

da sam završio ležeći na podu. Zaboravio sam da kažem...

kad sam se probudio da su mi ruke i dalje bile upetljane u pidžamu.

Oslobodio sam se usput dok sam išao u spavaću sobu.

U bolnici kad su me pregledali...

imao sam ubodne rane po celom stomaku, mislim da smo izbrojali... oko 14,

a ovde sam imao posekotinu.

I sve to od tih ljudi koji su vam upali u kuću? -Pretpostavljam.

Niste se sami povredili, zar ne?

Ne... i onda su mi rekli da ću morati na rentgen.

Ako imate mehuriće u plućima imate i pneumotoraks.

To zna svaki bolničar u specijalnim jedinicama, i svaka sestra.

U redu. Imamo troje ljudi ubijeno na veoma svirep način,

a opet, vas su ostavili u životu?

Možda su mislili da sam mrtav.

Da se vratimo malo unazad...

rekli ste da ste prvo čuli vrisku. Da li su to bili krici ili... -Reči?

Kao na primer?

Sećam se da me je žena pitala, "Džefe, zašto mi ovo rade?"

To je bilo dok ste još bili na kauču?

Da, čuo sam vriske, a onda sam čuo Kristi, ovaj, Kimi...

stariju ćerku koja je ponavljala, "Tata, tata, tata..."

Nešto ne mogu da shvatim. Hiljadu puta sam o svemu razmislio...

i uvek ima toliko neodgovorenih pitanja.

Kapetane Mekdonald, probudili ste se i videli četvoro ljudi.

U isto vreme, čuli ste ženu kako vam nešto govori. -Da.

I ćerke, zar ne? -Tako je.

Onda mora da je tu bilo bar još dvoje ljudi.

Ne razumem, ako su ušli na stražnja vrata i dok su došli do mene...

ako sam čuo krike, onda je sigurno bilo više ljudi, a ne samo četvoro.

Šest, minimalno. -Znam.

U kući kao što je vaša to je već velika gužva. -Znam.

Moralo bi da bude i... -Znam.

Moralo bi da bude prevrnutog nameštaja, razbijenih ogledala, rupa na zidovima...

Mislim, vi ste iskusniji, ali ja recimo, ne bih to očekivao.

Nije još ništa definitivno, ali ako nam bude trebalo,

da li ste voljni da na poligrafu potvrdite ovo što ste ispričali?

Naravno. -Shvatate da ne morate?

Naravno, nemam ništa protiv.

Obrazovan ste čovek, doktore... pardon, kapetane, i biću iskren prema vama.

Vaša priča ne pije vodu.

U vojsci sam 19 godina i proučavao sam mnoga mesta zločina,

i sa ovim nešto nije u redu.

Video sam partije pokera koje su ostavile veći džumbus od ovog.

Na primer... vidite li nešto čudno na toj fotografiji?

To sam prvo ugledao onog jutra kad sam ušao u kuću. Pogledajte tu saksiju.

Stoji uspravno. -A sad pogledajte časopise i sto.

Ne znam šta treba da vidim.

Ajvori, Šo i ja smo nekoliko puta prevrtali taj sto.

Uvek bi se skroz prevrnuo, ni jednom se nije tako zaustavio na ivici.

Zar sto nije mogao da bude gurnut u borbi?

Jeste, ali bi se skroz prevrnuo.

Šta hoćete da kažete?

Da je sve namešteno. -Mislite da sam ja namestio?

Mislim.

Mislite da bih ostavio saksiju da sam namestio celu scenu?

Neko je saksiju uspravio.

Hoćete da kažete da sam ja ubio ženu i decu?

Neverovatno!

Pobogu... kakav motiv bih imao? Zašto bih to uradio?

Mislili smo da biste nam vi mogli reći svoje razloge.

Ne verujete da sam bio u srećnom braku?

I ja sam srećno oženjen pa se ponekad razbesnim na ženu.

Naročito dok sam bio mlađi pa mi je i fitilj bio kraći.

Mislite da mogu toliko da se razbesnim da ovo uradim?

Viđao sam to i ranije.

Znate šta se meni čini? Meni se čini da tapkate u mraku,

i sad mislite "daj šta daš" i izabrali ste žrtveno jagnje. Eto, to mislim.

Morate sve da sredite do kraja fiskalne godine, pa kad napravite izveštaj...

da imate 100% sravnjen saldo.

I šta ćemo sad?

Zavisi od vas. -Ne, ne zavisi od mene. Ja vama kažem sve što znam...

a vi mi onda pokažete slike, kažete da sam namestio scenu i pobio porodicu?

Ne znam da li ste to vi učinili, kapetane, stvarno ne znam,

ali iskustvo mi govori da to što pričate nije istina.

Trebalo vam je šest nedelja da me ispitate?

Bili smo zauzeti jurnjavom hipika i dugokosih plavuša.

Shvatam ja sve to... -Pričali smo sa hiljadama ljudi.

Ovo je košmar, ovo je kao Edgar Alan Po.

Očigledno da ne znate mnogo ni o meni, ni o mojoj porodici...

čim ste mogli da dođete takvog zaključka.

A kakav ste vi to čovek?

Pametan sam, obrazovan i mnogo volim svoju ženu.

Naporno sam radio, imao sam sjajnu porodicu...

i ovo je nešto najgluplje što sam ikad čuo. Gotovo da je užasno kao...

Pitajte bilo kog pacijenta kog sam ikad lečio... da sam uvek bio pažljiv.

Uvek sam bio pažljiv, uvek sam pomagao ljudima.

Voleo sam svoju ženu više od bilo kog muža kog znam.

Ne znam ni jedan par... porodicu koja je bila srećna kao naša,

a onda se vi pojavite sa ovim glupostima? Dođavola!

Džefe, moram da proverim sve dokaze koji su mi dostupni.

Gluposti, od komarca pravite magarca!

Niko nije imao tako dobar život kao ja.

Zašto bih poželeo da ga upropastim? Pobogu, pa ja sam doktor!

Imao sam predivnu ženu koja me je volela i dve sjajne ćerke.

I mi smo imali svojih problema...

Ovo nema smisla, stvarno nema nikakvog smisla.

Gospodine Grebner, sve što sam vam ispričao o toj noći...

to je istina.

Možda neki detalji jesu malo nejasni ali sve sam ispričao najbolje što umem.

Šta bih dobio ovim zločinom? Isuse...

Kako bih živeo s tim?

Deluje mi poznato.

Njen nos mi deluje poznato... deluje mi poznato, ali ne znam ko je.

A ova?

Liči na jednu devojku iz San Antonija.

Bila je bolničarka, jednom smo bili zajedno, ali nismo spavali.

Napisala mi je jedno pismo koje sam pocepao i bacio. Ništa posebno.

Temeljniji ste nego što sam mislio.

Temeljniji ste nego što sam mislio!

Vojnička glupost nema granice. Ne mogu da verujem da sumnjiče Džefa!

Posle šest nedelja konačnu su odlučili da okrive Džefa.

Do sad su prave ubice mogle i zemlju da napuste.

To nema nikakvog smisla, Frede. -Smisla? Ludilo! Eto, šta je to!

Ne mogu ni da zamislim da neko misli da je Džef kriv. Gluposti!

Nešto ćemo morati da preduzmemo. -Šta?

Ne znam, ali sigurno neću sedeti i gledati kako razapinju Džefa.

Filadelfija, Pensilvanija

Dobar dan, gospođo Mekdonald. Berni Sigel.

Gospodine Sigel, dobro jutro. Jedan prijatelj mi je predložio...

Znam, upoznao me je sa slučajem vašeg sina. -Potreban mu je dobar advokat.

Ne biste verovali šta mu vojska radi. -Jeste li sigurni?

I to samo zato što ne mogu da pronađu prave ubice.

Sedite, gospođo Mekdonald.

Gospođo Mekdonald, kako vam je ime? -Peri. -Peri...

Peri, postaviću vam jedno veoma teško pitanje.

Ako nemate ništa protiv. -Slobodno. Samo pomozite mom sinu.

Da li ste se ikad zapitali... mislim, stvarno zapitali,

da li je moj sin sposoban za tako nešto?

Jesam. -I?

Ne samo ja, već svi koji ga poznaju reći će vam isto,

on to nije mogao da uradi. Džef je dobar čovek, stvarno dobar.

Da li... to majka štiti svog sina?

Ko god da je to uradio Džefovoj porodici, sigurno je lud.

Manhnit, zar ne? -Složio bih se sa vama. Apsolutno!

Ja sam ga podizala... tolike godine.

Da mu nešto fali, ja bih to sigurno znala, zar ne?

Hoćete da porazgovaram s njim? -Molim vas, ovo je njegov broj.

Kolike su bile devojčice? -Pet i dve godine.

Užasno!

I ja imam dve devojčice. Bliznakinje.

Užasno!

Dragi Mildred i Fredi, ovo je nestvarno.

Kao iz priče Edgara Alana Poa, ili bar iz Hičkokovog filma.

Ove optužbe na moj račun meni su apsolutno neshvatljive.

Glupo sam verovao da su advokati potrebni samo ljudima koji pogreše.

Uvredio sam idiote kad su me ispitivali 6-og aprila.

Nikad nisam uvredio gluplje ljude koji imaju moć.

Izgleda da sam kriv dok ne dokažem nevinost, a još nisam ni optužen.

Hvala vam na podršci.

Divni ste ljudi.

Voleo sam devojke... vašu devojku.

Moje devojke...

više nego što možete i da zamislite.

Uravnotežen je i zdrav po svim psihološkim merilima.

Hvala bogu. Znači ne mogu da mu prilepe ludilo,

a s obzirom na prirodu zločina, morao bi da bude veoma, veoma bolestan.

Ali vojska sigurno ima dokaze inače ne bi izašla sa saopštenjem.

Denise, ako odluče da ga optuže, krenućemo u napad.

Jer koju god činjenicu vojska ima izvukla je pogrešan zaključak...

i mi ćemo to dokazati.

Još kako sam ljut. I hoću da me vi, novinari, citirate od reči do reči.

Protestujem protiv činjenice da armija...

već tri nedelje drži mog zeta pod nadzorom.

A uz to, samo da vas podsetim, uz to, nisu ga optužili ni za kakav zločin.

Recite vi meni, da li je ovo Amerika?

Mislio sam da se samo u komunističkim zemljama ljudi ovako pritvaraju.

Da, voleo bih da znam šta se dešava.

Danas sam mu rekao sve što mislim. Ne znam da li će koristiti, ali...

Šta je bilo? -U vestima su rekli da vojska tereti Džefa za tri ubistva.

Kada će se ovo završiti?

Kada će se ovo ludilo završiti? Šta hoće?

Da li i Džef mora da umre?

Fredi? -Pozvaću Džefa... da mu kažem da smo 100% uz njega,

i da ćemo uraditi sve što je u našoj moći da mu pomognemo.

Čikago, Ilinois, 1967.

Hej, šta vas dve radite? Ćao.

Kimi i ja idemo na audiciju za čikašku operu.

Da li je Čikago spreman za vas? -Stani da ti pomognem.

Sa tom bebom u stomaku... -Dobro sam, mama.

Mislim da se previše naprežeš... -Ne diži teško sa tim leđima!

Pa zašto sam došla ovamo? -Hvala.

Da li se Džef vratio? -Nije.

Da li je zvao? -Nije. Očekivala si?

Sve je u redu? Mislim, sa tobom i Džefom?

Kolet?

Iskreno, Džef sjajno gura na prvoj godini.

Postao je novi predsednik sportskog kluba,

a prošle nedelje je uradio i operaciju slepog creva pa je na sedmom nebu.

Tata! Tata! -Ćao, dušo. Kako si?

Baš si porasla.

Malo sam radio. -U bolnici? -Na atletskoj stazi.

Mislila sam da danas ideš na košarku? -Idem, ali tek za sat vremena.

Možeš da mi sipaš piće? Istuširaću se na brzinu.

Radiš noćas? -Da, od 21:00.

Opet noćas radi? -To je normalno za studenta medicine, mama.

I ti ćeš još dve godine ovo da trpiš?

Uspećemo. Dobro nam ide.

Sačekaj ovde, ja idem po kolica.

Kolet, ostani u kolima, rekao sam da idem po kolica!

Ne trebaju mi kolica. -Trebaju ti. Šta je s tobom? Zato su tu.

Dobro, budi tu.

Dajte mi to i sačekajte ovde, u redu?

Sedi tu dok ne dovezem kolica.

Dođi, dušo.

Najbolje da Kimberli odvedete kući. -Ali, Džefe...

Možda bude nekih komplikacija, a ja ću vas pozvati čim nešto saznam. -Dobro.

Džefe, neću znati da nađem kuću, nikad ovuda nisam vozila.

Ja znam, ja ću ti pokazati. -Eto, i to smo rešili. Pazi na baku, dušice.

Ne, ne! Spusti to! Kolet, šta to radiš? Teško je! Daj mi to!

Dobro. Kako si? U redu. Korak po korak.

Gde je mama? -Ostaće u bolnici.

Zašto? -Vratiće se za par dana i doneće ti veliko iznenađenje!

A u međuvremenu, ti i ja ćemo da se zabavljamo.

I tako slon dunu u svoju surlu, a patka reča, "Kva".

I tako slon dunu u svoju surlu...

Halo? Da, ja sam gospođa Kasab.

Da, zvala sam pokušavajući da saznam kako mi je ćerka.

Shvatam!

Dobro... a kako je ona?

Molim vas, ako vidite Džefa, recite mu da sam presrećna što je dobio ćerku.

Slušaj, jutros kad sam stigao bila je u šoku, a oni ništa nisu preduzimali.

Gde je bio njen doktor? -Ne znam.

Imala je krvarenje u stomaku, mogla je da umre.

Džefe, baš mi je drago da si otišao u bolnicu.

Dobro je što sam stigao u pravom trenutku.

Džefe, hoćeš... -Nemam vremena.

Je l' mama dobro? -Nikad bolje. Doneće ti malu sestricu.

Hajde da proslavimo. Hoćeš da idemo u zoo-vrt?

Smemo? -Naravno! Samo idi i obuci džemperčić.

Pričao sam sa Džefom i... -Ovo je ludilo. Ovo je pravo ludilo.

Kako je vojska i mogla da pomisli da bi Džef...

Sigurno su svi ludi.

Znaš šta mi je Džef upravo rekao?

Vojska želi uzorke dlaka sa svih delova njegovog tela.

Uzorke dlaka?

Fredi? -Ovo je horor priča, Mildred.

Kako to misliš, uzorke dlaka? -Izgleda da su u Koletinoj ruci našli par dlaka,

verovatno nekog od ludaka koji su je ubili i...

žele da provere da nisu Džefove.

Ko je to uradio? Zašto?

Šta se desilo, Džefe? Reci nam detalje.

Toliko je uznemiren da kad god ga nešto pitam ne može da mi odgovori.

Počne da se guši. -Siroti Džef. Siroti, dragi Džef.

Znaš šta ću da uradim?

Ponudiću nagradu od 5.000 dolara za hvatanje pravih ubica.

Ovo saslušanje nameravam da vodim pošteno i nepristrasno,

da pregledam sve relevantne i neophodne dokaze koje mi obe strane predstave...

i dam preporuku da li su dokazi dovoljni za vojni sud.

Kad sam se u februaru čula sa Kolet,

rekla mi je da joj je vreme u Fort Bregu najsrećnije od kad je u braku.

Sa Kolet je imao odličnu komunikaciju a za decu je bio izuzetno vezan.

Na osnovu mojih ispitivanja mislim da kapetan Mekdonald...

niti je taj tip čoveka,

niti ima mentalni sklop neophodan za ovako surov zločin.

U redu, Barni, dobar si bio. -Džefe...

Frede? -Pokušao sam da uđem. Znaš šta je vojska uradila?

Zatvorili su saslušanje za javnost.

Da ti kažem zašto? Zato što ne želi da javnost sazna šta se dešava.

Plaše se lošeg publiciteta. -Reci mi, šta je bilo?

Berni ih je sahranio.

Da ti kažem, vlada je već u problemu. -Zašto?

Kao prvo, ukazali smo na to da je vojna policija u kuću upala kao krdo slonova.

Pomerili su sve što im je došlo do ruke.

Telefonirali su sa mog telefona!

Slušaj ovo, Fredi. Jedan od vozača hitne je podigao saksiju...

da bi mene posle okrivili da sam namestio celu scenu. -Saksiju?

Istog tipa su nagovorili da mazne moj novčanik sa stola.

I što je najgore... vojska je bila toliko nemarna...

da su dozvolili đubretarima da odnesu đubre...

i sad ne mogu da potraže ni tragove, ni dokaze. -Ne mogu da verujem.

Moram da idem. Vidimo se.

Džefe, da li bi mogao da mi obezbediš sve transkripte sa saslušanja?

Ne znam, Fredi, znaš kakvi su vojni propisi.

Pokušaj, molim te. -U redu. Važi.

Jesi gledao televiziju? Štampa sve dobro pokriva. Super!

Šta je bilo, Fredi? -Džef je dao intervju za novine.

I? -I sve im je ispričao.

Pogledaj naslov. Vidi. "Probudili su me krici."

Suviše bolno, tako si rekla. E pa...

njima je ispričao sve najbolnije detalje.

Nama nije ništa rekao, ali tim novinarima je sve izbrbljao.

Sigurna sam da mu je neko tako rekao. -Rekao?

Sigurno se tako bore protiv vojske. Gospodin Sigel je...

Ja to ne razumem. Prosto, ne razumem!

Hej, dobro de... Smiri se.

Možda ja malo preterujem.

Ima on svojih problema, sam bog zna.

Znaš, jutros sam...

rano jutros posmatrala sam hranilicu za ptice.

Par plavih šojki je dolazio i odlazio.

Onda je sunce počelo da se pomalja iznad drveća.

Pomislila sam...

one to nikad neće videti.

Kimi i Kristi nikad neće upoznati sve lepote i sva čuda sveta.

Nikad!

Jesi stavio film u taj aparat?

Šta je sad? -Vodimo vas pod zaštitni nadzor da vam se uzmu uzorci dlaka.

Izađite, molim vas. -Samo malo!

Ja sam advokat kapetana Mekdonalda i ovo što radite je protivzakonito.

Vodite kapetana Mekdonalda. -Ne! Ne možete tako!

Vašu legitimaciju molim.

Zahtevam dokaz da imate zakonsko pravo da privedete mog klijenta.

Gde vam je nalog? -Pomerite se.

Zahtevam da mi pokažete po čijem naređenju privodite mog klijenta.

Gospodine, molim vas da se pomerite! -Samo malo. Ne može to tako.

Ovo je civilni advokat i moj pomoćnik. Ništa nećete uraditi bez naloga.

Je l' to jasno?

Denise, jesi li dobro? Denise, nisi povređen?

Denise, kako si? Neka neko pozove hitnu pomoć. Slikajte ovo.

Jeste li slikali? -Moj vrat!

Izlazi napolje. -U redu, idem.

Doktora! Dovedite mi doktora! Moj vrat!

Moj vrat! Moja leđa! Životinjo! Moj vrat!

Dovedite mi doktora!

Sad bar znate kako vojska funkcioniše. Videli ste!

Fredi, ne bi verovao! Ovo je najgluplja stvar koju je vojska do sad uradila!

Svuda smo na naslovnim stranama, Anderson nam je posvetio kolumnu.

Sada je sasvim očigledno da je vojska očajna.

Gospodine Sigel, ja sam Pouzi,

Bil Pouzi i živim u Hejmond Sekšnu, to je hipi kraj.

Živim odmah do jedne hipi devojke po imenu Helena.

Možemo li da popričamo?

Da... idemo tamo.

Izvolite, sedite.

Moj pomoćnik, gospodin Ajsman. -Drago mi je.

Pročitao sam da postoji nagrada od 5.000 dolara...

za informaciju koja će dovesti do hapšenja... -Tako je.

Ova devojka je stalno drogirana. -Hipi devojka koja živi do njega.

Diluje drogu a rekla je i da se bavi veštičarenjem.

Ne razumem baš najbolje, gospodine... -Bil Pouzi.

U redu, nastavite, gospodine Pouzi.

Često je vidim... u visokim čizmama.

Nosi plavu periku i ogroman, šljampavi šešir.

Ali, od one noći, prestala je da ga nosi.

A na dan sahrane, obukla je dugačku, crnu haljinu, stavila veo...

a na verandu je stavila ogroman venac.

Sasvim ste sigurni u to? -Da, gospodine.

Ponašala se kao da je u žalosti.

Samo je sedela kod kuće a svuda oko nje gorele su sveće.

Da li vam je rekla gde je bila te noći? -Nije, gospodine.

Nije mogla da se seti.

Bila je toliko na LSD-u da ne zna ni gde, ni s kim je bila.

Ali je rekla... -Šta?

Pitao sam je za dečka, a ona je rekla da ne mogu da se venčaju...

dok ne ubiju još ljudi.

Gospođica Stokli?

Helena! -Da?

Dođi, idemo.

Gospođice Stokli?

Dobar dan, ja sam Ajvori iz vojnih istražitelja.

Pa, zdravo...

Želeo bih da vam postavim par pitanja u vezi sa slučajem Mekdonald. -Da.

On je vojni kapetan koji je... -Znam.

Po rečima Vilijama Pouzija, vi ste izašli sa prijateljima to veče...

Valjda.

Šta to pišete?

Ništa. Evo, sklanjam.

Da li se sećate gde ste bili te večeri? -Ne.

Izašla sam sa marihuanom.

Da nemate plavu periku, gospođice Stokli?

Pozajmila sam je od drugarice, ali sam joj vratila.

A da nemate veliki, šljampavi šešir?

Njega sam dala, samo se ne sećam kome.

A čizme? -Bacila sam ih.

Verovatno ste pročitali da vojska sprovodi istragu u slučaju Mekdonald,

pa da li biste bili voljni da dođete i da nam kažete gde ste bili u noći zločina?

Ne, ne želim da se mešam.

Možete li da identifikujete momke s kojima ste bili?

S nekim momcima, ne znam.

A vlasnika automobila?

Brus.

Brus? I to je sve?

Ne poznajem ga. Tamnokosi belac.

Gospođice Stokli, da li ste se ikad interesovali za veštičarenje?

Neki kažu... -Da? -Da sam prava veštica.

Ali nisam, to su samo priče.

Da li ste u noći ubistava bili u kući Mekdonaldovih?

Ja čak ne znam ni gde oni žive.

Ali, rekli ste da ne znate šta se tačno desilo.

Izašli smo malo da se provozamo. Ne znam, a i kako bih mogla da znam?

To pokušavam da otkrijem.

Nisam bila tamo, u redu? Nisam bila tamo!

Gospodine Ajvori, ne razumem,

kažete da ste ispitali Stoklijevu ali niste ništa zapisali?

Ne, nisam. Počeo sam da zapisujem ali se strašno unervozila pa sam prestao.

Po vašem mišljenju da li je bila iskrena i otvorena?

Da, mislim da je bila iskrena.

Iskrena i otvorena, zar ne? -Da.

Dakle, mislite da je njena nemogućnost da vam kaže ime vlasnika kola...

u kojim su se te večeri vozili bio iskren i otvoren odgovor?

Da. -Mislite i da je to što vam je rekla da ne može da se seti...

gde je provela četiri sata zato što je duvala marihuanu...

takođe bio iskren i otvoren odgovor? -Da, tako mi je rekla.

Mogli ste da joj kažete da je lažljivica, zar ne?

Mogli ste da joj tražite da kaže malo preciznije gde je bila i šta je radila?

Moguće da sam mogao. -Ali niste, gospodine?

Ne, gospodine. Nisam.

Bili su srećniji nego ikad.

Mogao je više vremena da bude sa decom i više da se posveti Kolet...

Gospodine, mogu li još nešto da kažem? -Da, naravno.

Da imam još jednu ćerku, poželeo bih istog ovakvog zeta.

Čime ste se sve bavili u gimnaziji?

Fudbalom, košarkom, bezbolom, atletikom, raznim sekcijama...

Bio sam predsednik razredne zajednice, član đačkog saveta...

Posle mature koji ste koledž upisali? -Dobio sam stipendiju na Prinstonu.

Posle medicinskog fakulteta i završenog stažiranja, šta ste odlučili?

Dobrovoljno sam se prijavio u vojsku.

Sjajno, Džefe, drago mi je da sve ide kako treba.

Ali, i dalje bih voleo da dobijem te transkripte, možeš to da mi središ?

Da, naravno da shvatam.

Ti se i dalje trudi dok ja pokušavam da nateram vladu da otvori saslušanja.

Naravno. Džefe... drži se!

Kapetane Mekdonald, kad je te večeri vaša žena krenula na čas? -18:15.

I kad je otišla, šta ste vi radili?

Stavio sam... sudove od večere u sudoperu,

a onda sam sa decom gledao TV.

Vreme je za spavanje.

A zatim, nakon što ste Kristi stavili u krevet, šta ste onda radili?

Zaspao sam u dnevnoj sobi.

Tata, probudi se, počinje! Počinje, probudi se!

Zajedno ste gledali emisiju? -Da.

I kad se emisija završila? -U 21:00.

Kad ste stavili Kimberli u krevet, da li ste radili nešto posebno?

Ništa neobično.

Nastavio sam da gledam televiziju.

Sve u redu? -Sve u redu. Deca su ušuškana.

Hoćeš da popijemo piće pred spavanje?

Šta je radila kad se vratila?

Sela je kod mene u dnevnu sobu.

Ne, stvarno volim svoje časove dečje psihologije,

samo mi je žao što nisam ranije krenula.

Jesi čuo nešto za onaj put? -Put?

Da, rekao si da ćeš možda ići u Rusiju kao lekar bokserskog tima.

To još nije definitivno. -To je sjajna prilika, Džefe.

Naravno, nedostajaćeš mi na leto kad se beba rodi, ali sam srećna zbog tebe.

I onda je otišla na spavanje? -Da.

Šta ste vi radili kad je otišla na spavanje?

Još malo sam gledao televiziju. -A onda? -Oprao sam sudove.

Da li ste nosili rukavice? -Mislim da jesam.

Kakve rukavice?

Ne sećam se tačno... imali smo neke teške, žute, kuhinjske rukavice...

kao i hirurške koje sam ja doneo kući.

U koliko sati ste završili sa čitanjem? -Oko 2:00.

Onda ste Kristi zatekli u svom krevetu, krevet je bio mokar,

pa ste je odneli u njenu sobu i legli na kauč da spavate?

Da.

Šta vas je tačno probudilo?

Krik.

Posle kog se čulo, "Upomoć! Džefe, pomozi mi, zašto mi ovo rade?"

Da li ste čuli još nešto?

Čuo sam ćerku Kimberli kako me doziva...

Tata! Tata! -Tata. Tata, tata!

Gde je u tom trenutku bio gornji deo pidžame?

Ne znam... ovaj... bio je oko mene...

oko mojih ruku.

Ne znam kako je tamo dospeo.

Vrtelo mi se u glavi i bukvalno sam video zvezde pred očima.

I kad ste pali izgubili ste svest?

Pa, ovaj, pretpostavljam, zato što je to...

poslednja stvar koje se sećam.

Kad ste ustali i kad ste se sabrali, šta vam je bilo sa rukama?

Znam samo da su... još uvek bile umotane u gornji deo pidžame.

Šta ste uradili kad ste otišli u spavaću sobu?

Radio sam različite stvari. Pokušavao sam da oslobodim ruke.

A onda... onda sam video svoju ženu.

Šta ste uradili s gornjim delom pidžame?

Ispustio sam ga. -Gde? -Ne znam.

Šta ste zatim uradili?

Izvadio sam nož iz ženinih grudi.

A onda? -Čini mi se...

Mislim da sam joj preko grudi stavio gornji deo svoje pidžame.

Gde je bio? -Nemam pojma, samo ga pokupio...

i pokrio joj grudi.

Dokaz broj 84, nož sa krivom oštricom. Da li je ovaj nož iz vaše kuhinje?

Mislim da ga nikad ranije nisam video pa ću morati da kažem da nije.

Apsolutno ste sigurni? -Da.

Ovo je drugi nož pronađen na mesu zločina.

Dokaz broj 82. Da li je ovo nož iz vaše kuhinje? -Nije.

Dokaz broj 83... šiljak za led.

Da li ste ga već videli?

Ne.

Sigurni ste? -Da.

Da li vam je neki od vaših pacijenata narkomana ikad pretio?

Jeste. -Možete li da se setite, kako tačno?

Ubiću te. Srediću te...

Otprilike u tom stilu.

Kolet sam voleo najviše na svetu.

I vreme u Fort Bregu nam je bilo... ubedljivo najsrećnije u braku.

Gospodin Džek Nelson iz Los Anđeles Tajmsa.

Čini mi se da ste pravi čovek da napišete članak o mom slučaju.

Moji advokati trenutno razgovaraju sa časopisima Luk i Eskvajer, ali...

Kapetane Mekdonald?

Na mestu voljno, kapetane.

Proučio sam izveštaj pukovnika Roka u vezi sa istragom.

Zaključio sam da nemamo dovoljno dokaza da vas krivično gonimo.

Gospodine, ja bih više voleo da budem proglašen nevinim.

Ali, do tog zaključka nisam uspeo da dođem.

Gospodine, nisam ubio ženu i decu.

Moj predlog pukovniku Roku biće da odbaci sve optužbe protiv vas.

Hvala.

Hvala još jednom, gospodine.

Napred!

Uspeli smo, zar ne? -Čestitam, zete!

Džefe, tako nam je drago što se sve ovako završilo.

Možda će sad krenuti za pravim ubicama.

I to stavite u članak, da sam sve vreme imao njihovu apsolutnu podršku.

Možeš li sad da mi nabaviš transkripte? Želim da pročitam sve što je rečeno.

Fredi, sad sam jako zauzet, televizija, novine... -Naravno, shvatam.

Samo sam hteo... -Šta planirate sad kad je vojska...

Šta mislite, da obučem zelenu ili kaki uniformu za intervju?

Zelenu. -U pravu ste.

Kakvi su vam planovi? -Ne znam.

Voleo bih da te... -Trenutno sam toliko besan da želim da uhvatim ubice.

Ti ljudi su zaslužili smrtnu kaznu. -Apsolutno se slažem s njim.

Ovaj telefon ne prestaje da zvoni. Vidimo se večeras. -Da, naravno.

Ne znam kako da vam se zahvalim. -Vidimo se.

U redu. -Čestitam i doviđenja. -Hvala. Ćao, ćao.

Halo? -Kapetan Mekdonald? -Da.

Ovde Betsi Gilmor. -Ko? -Betsi Gilmor iz vesti.

Da, da, tako je. -Videla sam sliku pa sam pomislila, kakav tip,

možda bismo mogli da izađemo na piće? -Nabacuje mi se, zvuči interesantno.

Možda bih mogao nešto da preduzmem.

Gde si bio? -U časopisu Luk.

Izvini što kasnim.

Toliko kasniš da sam već počela da večeram. -Pričao sam sa urednikom.

Rekao sam mu da sam poslao pisma na 500 kongresmenskih i senatorskih adresa...

sa zahtevom za ponavljanje istrage.

Rekao sam, neko mora nešto da preduzme, pošto FBI nije ni prstom mrdnuo.

Šta misliš, da li se zainteresovao?

Rekao je da će poslati dva reportera da rade sa Džefom.

Kaže da će im trebati možda i cela tri meseca da stvar isteraju na čistac.

Tri meseca? -Žele da sprovedu temeljnu istragu i razotkriju počinioce.

Drugo, hoću da ti budeš rehabilitovan, i tri,

hoću da pokušamo da sprečimo da se ovo ikad ikom više dogodi.

Džefe, Luk ima reportere prema kojima detektivi FBI-ja deluju kao školarci.

Stvarno? -Ti momci će, bukvalno živeti sa tobom.

Dobro, nego...

siguran sam da o tome niste pričali, ali...

Niste pominjali finansije?

Molim? -Niste pominjali finansije?

Ne, nismo. Iskreno, nisu mi ni pale na pamet.

Pa... moraće da plate neke moje troškove. U tome je stvar.

Prokletstvo.

Nek sam proklet.

Kome je sad stalo do novca?

On priča o novcu dok mi pokušavamo da uhvatimo one koji su ubili Kolet i decu.

Mislim... da li je ovo priča za prodaju?

Da li iz ovoga pokušava da izvuče novac? -A šta je sa transkriptima?

Kaže da ne sme da mi da transkripte da ne bi završio na vojnom sudu.

To su gluposti i to je svima jasno.

Pobogu, Mildred, šta se ovde dešava?

Mislim da svi mi ovde, kao i svi ljudi širom zemlje koji nas gledaju...

shvataju vaš gubitak i saosećaju sa vama.

Možete li malo detaljnije da nam kažete šta se desilo te užasne noći?

Baš sam završio sa odlaganjem sudova...

iako sam zelena beretka.

Stavio sam decu u krevet i kad se žena vratila, zajedno smo popili piće.

Onda smo gledali vaš tok-šou.

Ne shvatam, šta je smešno? Šta se dešava?

Možete li nam reći koji su to dokazi koji su vas teretili?

Rizikovaću i reći neverovatnu, ali ipak istinitu stvar,

nije bilo nikakvih dokaza, što je i najfascinantnije u celom slučaju.

Priveli su me i ispitali.

Okrenu vam svetlo u lice i koriste se svakakvim smicalicama.

Na kraju su mi rekli da se vratim na posao.

Prvog maja sam optužen i od tog dana počinje ova farsa sa saslušanjima.

Koliko se sećam, imali ste 16 rana? -23.

Vojska misli da ste sami sebi naneli tolike rane?

Očigledno nisu razmišljali o sitnicama kao što su motiv i...

kako sam sâm sebi naneo 23 rane, od kojih su neke potencijalno smrtonosne.

Kako to misli? Imao je jednu ranu i površinske ogrebotine.

Kad smo ga videli u bolnici... -Bio je sasvim dobro.

Da, sedeo je i večerao.

Mogao sam lako da izgubim život.

Pošto sam operisan, nekoliko dana sam bio na intenzivnoj nezi.

Kakvu operaciju?

Dakle, prave ubice su na slobodi? -Tako je.

Na slobodi je minimum četvoro ljudi koji su...

ubili troje ljudi.

Vojska se ispala sasvim nesposobna,

a kad je shvatila da mora nešto da preduzme, optužila je mene.

Tako vojska funkcioniše, kad neko zabrlja ili ga odlikuje ili ga najuri.

Posmatrao sam te ljude, gledao sam ih dok svedoče, i video sam...

krivokletstvo i totalno neuko sprovedenu istragu. Bez ikakve kontrole.

Tamo nema nikoga ko bi kontrolisao jedinicu za kriminalne istrage.

Tamo radi ko šta hoće.

Izvolite. -Hvala, gospodine.

Možda imate predstavu o čemu se radi?

Čujem da bi moglo doći do ponovnog otvaranja slučaja Mekdonald.

To je rešeno.

Tip se pojavi na nacionalnoj televiziji i optuži vojsku za krivokletstvo!

Koliko sam čuo, pukovniče, sama istraga nije urađena kako treba.

Ali to nije razlog za maliciozne optužbe koje iznose Mekdonald i njegov tast.

Gospodine, kakav je plan?

Poslaće nam državne agente. Staviću ih pod vašu kontrolu.

Možemo da ih zadržimo koliko su nam potrebni,

i svi neophodni resursi biće nam na raspolaganju. -Zvuči ozbiljno.

Očekuju da pronađemo dovoljno dokaza da podignu optužnicu protiv ubice...

ili ubica. -Da li to uključuje mogućnost da je ubica i Džef Mekdonald?

Recimo to ovako... i dalje je osumnjičen. -Da, gospodine.

Fredi... hoćeš li ikad doći u krevet?

Šest meseci sam čekao da dobijem ove transkripte,

a izgleda da će mi trebati još šest da ih pročitam.

Hoćeš kafu? -Neću.

Šta je bilo? -Ima nešto u Džefovom svedočenju što nikako da shvatim.

Šta to? -Pokušavam da napravim listu pa ću da poradim na tome.

Slobodno idi na spavanje, ja ću to da rešim.

Pa, jeste li našli Stoklijevu? -Jesmo, u Nešvilu je. Da je zadržimo?

Da, da... izvedite je na poligraf. Hoću da razjasnimo stvar.

I neka je jedan od naših agenata ispita. -Razumem, gospodine.

Znam ih. Da. Ali neću da kažem ko su.

Znam ko su ubice.

Zašto su ubili Mekdonaldove?

Neki ljudi bi sve uradili za drogu.

A taj doktor mom prijatelju nije hteo da dâ metadon. Jeste li znali to?

Nije hteo da mu dâ!

Kako se zove taj tvoj prijatelj? -To ne mogu da vam kažem.

Ti ljudi su dovoljno propatili.

Da li je i on bio s tobom one noći kod Mekdonaldovih?

Stalno sanjam kako... ležim tamo na kauču a on stoji iznad mene.

Ko? -U ruci drži šiljak za led sa kog kaplje krv.

Nastavi.

Ne znam...

Bila sam na LSD-u, meskalinu i travi.

Ne znam, ali sanjam taj san.

Kakav san, Helena?

Pa... rekla sam ti. Rekla sam ti, zar ne? Tip je to sâm uradio.

Ko? -Mekdonald. On ih je pobio!

Muka mi je, odoh odavde.

Čekaj malo! Čekaj!

Ovo malopre je Džef zvao.

Definitivno ide u Kaliforniju, dobio je sjajan posao u sjajnoj bolnici,

radiće u urgentnom. Izgleda da počinje sasvim nov život. -Sedi, Mildred.

Moram da operem sudove. -Molim te, sedi na tren.

Samo me saslušaj.

Transkript, 25. strana.

Džef je čuo Kolet kako vrišti, "Upomoć, Džefe, zašto mi ovo rade?"

Kao prvo, ako su Džefa napali u dnevnoj sobi, s kim ona priča u spavaćoj sobi?

I ne samo to, kako je uopšte mogla da priča?

Imala je teške rane i dušnik joj je bio prerezan.

Sigurno postoji neko objašnjenje. -Dozvoli da nastavim...

Stranica 29. Džef je rekao da su ga tukli na kauču i da se onesvestio.

Zašto ga nisu dokusurili? Sve ostale su pobili, zašto su njega poštedeli?

Završio je samo sa ogrebotinom na čelu.

Fredi, nećeš valjda da kažeš... -Stranica 26...

Džef je čuo Kimi kako viče, "Tata, tata..."

Vikala je, "Tata!" sa smrskanom lobanjom? -Fredi, Fredi...

Podsetiću te, pored tolike krvi u spavaćim sobama...

na podu dnevne sobe nije nađena ni jedna jedina kap,

a tu se on borio sa njima. U dnevnoj sobi!

Zašto?

Zašto? Pitam te, zašto?

Rekao je da je to veče oprao sudove.

Tvrdi da je...

Da, da je te večeri nosio gumene rukavice.

Mildred, oboje znamo da ga nikad u životu nismo videli da pere sudove.

Ni sa, ni bez gumenih rukavica!

Pomoć je pozvao sa telefona iz kuhinje.

Na tom telefonu nije bilo krvi... tamo gde su bili njegovi otisci.

Fredi, ne želim to da slušam. -Kunem ti se, ni ja.

Mogao bih ovako do preksutra.

Ovde imam spisak sa 123 izjave za koje znam da su lažne, ili bar neverovatne.

Ja kad ti kažem, Mildred...

njegovo svedočenje nema nikakvog smisla,

i tu nešto nije u redu, debelo nije u redu.

Mildred...

izgubili smo sve što smo imali.

Imali smo porodicu...

a sad...

Ja ti kažem...

da je to uradio Džef Mekdonald.

I ja se neću smiriti dok pravda ne bude zadovoljena.

Nikad.

Nikad!

Poslednji poziv putnicima za Los Anđeles...

Džefe! Džefe!

Fort Breg, Severna Karolina, 1971.

Sve ovo vreme kuća je bila zapečaćena.

Vidim... dobro ste se pripremili.

Znam od reči do reči sve što je rečeno na saslušanjima,

a ovo je jedino mesto gde te reči mogu da proverim.

Onda, gospodine Kasab... -Zovite me Fredi.

Fredi... navalite!

Ako uđete u dečje sobe...

videćete da je sve ostalo otprilike isto...

i da još ima krvavih mrlja.

Ne mogu da shvatim... Ne...

Šta? -Neki konci sa njegove pidžame pronađeni su ovde ispod kreveta.

Kako su tu dospeli?

Osim, naravno, ako nije tu stajao, ili klečao, dok je pisao "Svinja".

U ovom ovde žbunju pronađeni su jedan nož i šiljak za led.

A palica je bila ovde.

Zašto bi četvoro ubica koja odlaze sa mesta zločina...

stali ovde da ostave oružje u žbun, odmah pored zadnjih vrata?

Ove čestitke za Dan zaljubljenih da li su te noći bile ovde?

Jesu. -Na istom mestu gde su i sad?

Tako je. -A on se sa ubicama borio u ovoj sobi?

Da.

Jaka tuča!

Nemoguće. U dva minuta dva puta je zvao u pomoć.

Za ta dva minuta tvrdi da je pogledao kroz zadnja vrata,

otišao do kupatila da pogleda svoje rane, oprao ruke...

pogledao da li je Kolet još živa, dao joj veštačko disanje usta na usta,

proverio decu, Kimi i Kristi, i oteturao u kuhinju.

Možda da opet opere ruke.

Nemoguće.

Apsolutno nemoguće.

Niko to sve ne može da obavi za samo dva minuta.

A sad... spavam.

Budim se i čujem Kolet kako vrišti.

Vidim vas kako stojite iznad mene i mogu da vas opišem.

Plavuša sa šljampavim šeširom.

Muškarac sa naredničkim činovima na rukavu. Sve mogu da opišem.

Kako? Kako, ako boga znate?

Ovo svetlo je ugašeno.

Bez svetla ni jednog od vas ne prepoznajem.

Hvala, gospodo. -Zadovoljni?

Jesam.

Sad znam da je moj zet ubio moju ćerku...

i moje dve unuke.

Sad znam. -Moram nešto da vam kažem, Fredi...

mislim, nadam se da shvatate da je sve ovo samo posredno...

i pošteno je da vas upozorim, ako planirate da nastavite,

sve bi moglo jako dugo da potraje.

Fredi?

To je u redu...

pošto planiram još dugo da živim.

I imam beskrajno strpljenje.

Long Bič, Kalifornija, 1972.

Dragi Džo, počinjem svoj život da dovodim u red.

Radim u bolnici i u vezi sam sa najdivnijom ženom koju sam ikad sreo.

Radi za jednog prodavca jahti.

Kad sam je prvi put video delovala mi je uštogljeno.

Kosa joj je bila podignuta i nije... bilo nikakvih nagoveštaja,

osim tog njenog predivnog pogleda, i neverovatne senzualnosti.

Kad sam ušao u salon, ona je zurila i mene, a ja u nju.

Tog trenutka naše sudbine su bile zapečaćene.

Dvoje strasnih ljudi koji vode miran život,

a kad smo sami, najviše vremena provodimo vodeći ljubav.

Pazi.

Sledećeg vikenda idemo u San Dijego.

Tamo je neki seminar, a malo ćemo i da se zabavimo.

Zvuči sjajno. -I jedan moj prijatelj iz zelenih beretki će biti tamo.

Koliko si bio u beretkama? -Nisam dugo, godinu dana.

Kao Džon Vejn? -Slušaj, ja sam doktor. Ja lečim, sâm sam tako izabrao.

Kakva je bila? -Ko?

Kolet.

Mnogo sam je voleo.

Mogu misliti.

Mora da je bilo strašno... kroz šta si prošao.

Džefe... izvini. -Ne, u redu je.

Hoću da znaš da mislim da si predivan čovek i izvanredan doktor...

i ako mogu bilo šta da učinim... -Samo budi tu, budi tu i shvati.

Shvatam. Kad bih mogla da ti pomognem da zaboraviš...

Nikad neću zaboraviti. Nikad!

I to mi je ministarstvo pravde. -Šta?

Baš njih briga za pravdu.

Da li je mnogo što posle 2 godine i 10 meseci tražim da se slučaj pokrene?

Pokrenuće se, makar morao da zavrnem ruku svakom kongresmenu u Vašingtonu.

Gde ćeš, Fredi? -Idem da počnem sa zavrtanjem.

Dragi Mildred i Fredi, Božić je vreme za sećanja i nostalgiju,

vreme kada nas obuzme duh ljubavi...

i povrh svega, vreme da se setimo nekoga kao što ste vi.

Srećan Božić. Voli vas Džef.

Fort Breg, Severna Karolina, 1969. -To je kuca! Deda, to je kuca!

A koliko je velika? -Veća je od mene!

Jeste, stvarno!

Prelepa je, mama, super, hvala. -Drago mi je što ti se sviđa.

Ima li još ili je to sve?

Naravno da ima još. Samo nam nisu isporučili.

Još stoji u izlogu robne kuće. Da odemo da vidimo? -Da!

Dobro, onda se obucite i idemo da vidimo. Važi?

Pokažite mami poklon. -Šta, Džefe?

Neću da ti kažem. To je iznenađenje! -Šta?

Samo tvoj poni, šta kažeš na to? Penji se, hajde!

Zar nije predivan?

Držite se! -Hajde, kauboji! Điha! Idemo!

Znaš šta je ovo, Kolet?

Ovo je početak farme koju ćete jednog dana imati u Konektikatu.

Konje, pse i prelepu kuću. Sve lepe stvari koje zaslužujete.

Jednog dana.

Drži se za Kimi da ne padneš.

Baš su slatki.

Rerna je spremna, donesi patku.

Kolet, pozvaću Kejlanove na piće. -Ali samo što smo stavile patku...

Pobogu, Božić je! Sipaj nam piće, važi?

Džefe, mislim da ne treba da... -Već dolaze, sve je u redu.

Sipaj nam piće, važi?

Trebaće nam led. -Da.

Gde ti je šiljak za led? Našla sam!

Telefon! Mislim da je tvoj bivši tast.

Fredi? Da, želim da znam samo jednu stvar, šta hoćeš?

Hoćeš da me razapneš na krst? -Ne znam o čemu pričaš.

Evo, reći ću ti o čemu pričam.

O dugačkom članku u novinama koji kaže, "Roditelji žive da vide osuđene ubice."

Tačno tako. Ni o čemu drugom ne razmišljamo. Ni o čemu.

I zato si izmišljao laži da sam imao seksualnu vezu tokom saslušanja?

To nisu laži, ja sam verovao u to.

Zašto? Zato što su ti istražitelji rekli da je tako? -Naravno.

Šta hoćeš da kažeš? -Hoću da kažem da imam pisanu izjavu te devojke.

Frede, zgrožen sam. Stvarno svašta veruješ.

Hvataš se za svaku slamku.

Možeš da nabaviš 14 izjava i ako misliš da će to nešto da promeni, onda si lud.

Ne znam šta mi govoriš, ali ako kažeš...

da sam svako veče spavao sa nekom, to je nešto najapsurdnije i najluđe...

Zašto bi ljudi izmišljali? Zato što ako si toliko blesav da poveruješ u to,

onda zaslužuješ sve što ti se dešava. -Pričao sam sa devojkom, Džefe.

Baš me briga, Fredi. Pričao si sa devojkom, pa šta?

Varaš se ako misliš da ću posle svega da se ispovedam takvima kao što si ti.

Povređuješ nevine ljude.

Praviš od sebe mučenika, Fredi, jer nećeš da zaboraviš.

Vreme će pokazati.

Fredi, skoro će 18:00, uskoro zatvaraju,

a moramo i do hemijskog pre nego što se i oni zatvore.

Mislim da sam možda nešto iskopao.

Sećaš se advokata koji je pričao o građanskoj žalbi? -Da.

E pa, stvar je u tome...

Ako velikoj poroti dostavimo dovoljno dokaza,

onda i ministarstvo pravde mora da pokrene slučaj.

Ali, kako... -Prvo ćemo da podnesemo građansku tužbu zbog tri ubistva.

A zatim ćemo...

Zatim idemo kod tužioca Severne Karoline sa izjavama i činjenicama o slučaju.

Tako ćemo da uradimo, Mildred. Tako ćemo da uradimo, zaustavićemo monstruma...

makar nam to bilo poslednje u životu.

Vašington, 1974.

Fredi, moram da vas upozorim. Viktor Vorhajdi je...

recimo, malo ekscentričan ali je najbolji advokat u okrugu.

Napred!

Viktore, dozvolite da vam predstavim Fredija Kasaba.

Zdravo. Sedite.

Ako nemate ništa protiv, prešao bih na stvar. Da li ste doneli neki zaključak?

Da. Doneo sam jedan zaključak.

Ministarstvo pravde je svo ovo đubre istovarilo na moj sto.

Sedite.

S obzirom da je podneta građanska tužba, zamoljen sam da je pogledam.

I da predložim korake velikoj poroti.

Dakle, šta imamo?

Reći ću vam šta nemamo.

Nemamo priznanje. Nemamo motiv. Nemamo svedoke.

I svaki pokušaj da se ovaj čovek osudi, unapred je osuđen na neuspeh.

Gospodin Kasab to sluša već godinama. Pa, ipak...

Pa, ipak, obojica mislite da imate slučaj. -Imamo!

Šta vi imate od ovoga?

Mogu li ja da odgovorim?

Gospodine, nekolicinu nas, u koje spada i gospodin Murtag, bogu hvala,

vodi samo jedna misao, iskasapljena tela trudne žene i njene dve ćerke.

Ovo je Pol Strombah, on je šef fizičke i hemijske laboratorije FBI. Fredi Kasab.

Drago mi je. -Pole, rekao sam mu da mislim da naš najjači dokaz...

mora da bude gornji deo Mekdonaldove pidžame.

Da, malo je teže objasniti ali je svakako najjači.

Možda nam ipak malo pojasniš?

Probaću.

Ovo je plavi gornji deo pidžame, sličan onom koji je nosio.

Držim ga ispred sebe kako bih ublažio udarce napadača,

ali oni me napadaju šiljkom za led.

Gornji deo pidžame je iznova probadan.

Pažljivo smo ispitali sve rupe od uboda na pravoj pidžami,

i to pod mikroskopom. -I?

Ni jedna jedina rupa nema cepanja koja bi se pojavila...

da se pidžama pomerala tokom probadanja.

Svaka rupa predstavlja čist, mali ubod.

To znači da je pidžama stajala mirno?

Po mom mišljenju. -Gde?

Nađena je preko Koletinog tela.

Misliš da je tamo izbo? Kroz pidžamu?

Imala je 21 ranu od šiljka za led.

Otkrili smo da, ako zgužvaš ovu pidžamu, onako kako je nađena preko njenog tela,

čiste rupe odgovaraju rasporedu 21 ubodne rane na njenom telu.

Izvinite, gospodine Kasab.

Ne... u redu je.

Gornji deo pidžame nam pruža još jedan uverljiv dokaz.

Rekao je da je pidžama pocepana pre nego što je otišao da vidi Kolet,

da je pocepana u borbi sa hipicima.

Možemo da dokažemo da je Koletina krv bila na pidžami,

u savršenom rasporedu, pre nego što je pidžama pocepana.

Long Bič, Kalifornija

Hvala.

Jeste li za kafu, doktore Mekdonald? -Ne, hvala.

Koliko je sati? -3:30. -Čoveče!

Doktore, čuli smo da idete nazad na istok pred veliku porotu,

pa samo želimo da znate da smo svi uz vas.

Prosto neverovatno da vas i dalje proganjaju posle toliko godina.

To je lična osveta mog bivšeg tasta.

Sigurno je sve to veoma bolno za vas. -Hvala.

Želimo vam sve najbolje, doktore. -Hvala.

Sad sam zvao njegove roditelje u Sijetl. Rekao sam im da će biti u redu.

Metak se odbio, za dlaku je promašio srce.

Ovo nam je četvrti u poslednjih nekoliko meseci.

Slušajte... želim lično da vam se zahvalim što ste ga operisali...

Kad su mi rekli da su šanse pola-pola, došao sam i...

U svako doba. I stvarno to mislim, u bilo koje doba dana ili noći,

ako neko od vas policajca bude ranjen na dužnosti, tu sam za vas. U redu?

Bog vas blagoslovio, doktore.

Retki su takvi ljudi.

Danas ste svedočili, da kao bejbisiterka kod Mekdonaldovih,

mislite da su u kući imali šiljak za led.

Da li ste sada, apsolutno sigurni da su u kući imali šiljak za led? -Da.

Iz svog novinarskog iskustva, narkoman nikad ne bi rekao, "Esid je strava".

"Strava" nije reč koju koriste zavisnici od esida.

Pored toga, četvoro ljudi na esidu ne bi moglo da organizuje odlazak do toaleta,

a kamoli trostruko ubistvo.

U vašoj kući pronađen je primerak Eskvajera...

sa člancima o ubistvu Šaron Tejt.

Da li ste o tim člancima pričali sa nekim prijateljem?

Samo smo sedeli i pričali, slučajno smo videli časopis i to je bilo sve.

A sad je to iznenada postalo važno u mom životu.

Ponovo vas pitam, doktore,

da li ste voljni da se podvrgnete poligrafu ili serumu istine?

Advokat mi je rekao da bi serum istine mogao biti opasan.

To je lek koji u osnovi tera osobu da ponovo doživi određeni događaj.

Pri tom, to nije samo obično prisećanje nego ponovo isto iskustvo...

sa većinom svih emotivnih stanja, kao što su bol, tuga i iskustvo posle...

Samo polako, doktore. Samo polako.

Drugačije nije moglo, Fredi. Moramo da uzmemo uzorke dlaka.

Moramo da saznamo čije su dlake u Koletinoj ruci, njene, Džefove, dečije...

Ili nekoga sa šljampavim šeširom.

Gospode, dlaka je njena.

Još jedna stvar, ovde imam isečke iz novina...

o grobovima moje žene i dece. Želeo bih da ih velika porota pogleda.

Ovo je pravi pokazatelj kako se ovaj slučaj vodi od samog početka,

jer niko ne pita muža, odnosno oca, da li ove grobove sme da otvori.

Još ste vi, pokvareni skotovi, platili 6 grobara po 50 dolara...

da nikom ništa ne govore.

Doktore šta je tačno paranoična psihoza?

To je stanje kad osoba postane ubeđena da je njeno viđenje stvarnosti...

apsolutno jedino ispravno viđenje.

I svako ko se ne slaže da tim apsolutno nije vredan pažnje.

A sad, doktore, kad je u pitanju baš ovaj slučaj.

Uzmimo vojne policajce koji su stigli na poziv u pomoć,

agente istražitelje koji su vodili istragu,

bolničare koji su došli i pružili prvu pomoć,

bolničko osoblje koje ga je lečilo...

Da li se psihološki sklop okrivljenog može definisati stavom,

"To su najobičniji glupani. Jesu. Glupi su, budale.

Ništa ne rade kako treba. Nesposobni su."

Da. I tokom psiholoških testova koje smo radili,

njegovo ponašanje je bilo prilično... neprikladno,

otkrivajući njegov stav koji bih nazvao paranoičnim.

Možete li to malo da nam pojasnite, molim vas?

Taj stav se ogledao u preziru, u omalovažavanju...

kako prema testu, tako i prema ispitivaču i celom tom procesu.

Moj brat je žrtva. -I to je to?

Ceo ovaj proces je nameštaljka, farsa. -I to je to?

Sve je nameštaljka od samog početka. -I to je to?

A što se tiče vas i ovih istražitelja, ja mislim da ste vi gomila đubreta.

Nisam znao da vas toliko ima.

Protivim se zlostavljanju mojih rođaka zbog izvlačenja svedočenja.

Jednom mom rođaku je rečeno da sam se samo jednom slomio i zaplakao...

i to kad smo pričali o serumu istine, a to je laž!

A ko je, navodno rekao tako nešto?

Taj kreten koji radi s vama, ta mala zmija. -U redu.

Taj čovečuljak koji nema dovoljno pristojnosti ni da se predstavi,

koji nema najosnovnije manire.

Pretpostavljam da kao doktor pravite medicinske zalihe.

U hodniku imam veliki orman u kom držim mnogo lekova.

Komplet za prvu pomoć.

Imate li pilule za koje neki ljudi kažu da dižu ili spuštaju?

Imam flašicu Eskatrola, odnosno amfetamina.

Kolet je povremeno uzimala Benadril da bi bolje spavala.

Znamo da je Mekdonald imao vanbračnu vezu za koju Kolet nije znala. -Pa šta?

Vanbračna veza ne dokazuje da je ubica. -Ali je lagao.

Kao što je lagao za Rusiju i boksere. Samo je hteo da pobegne.

Lagao je i svoju ženu, ko ne laže?

Noć pre ubistva radio je smenu od 24 sata,

a onda je ceo dan proveo u kancelariji.

Možda se nagutao nekih pilula da bi mogao da funkcioniše.

Prevelika doza može da predstavlja problem.

U bolnici su uradili analize i nisu ništa pronašli.

Da, ali su ga testirali na teške droge a ne na amfetamine.

Ne znamo da li ih je uzimao. Ne znamo čak ni oko čega se svađao sa Kolet.

Šta ga je pokrenulo? Neverstvo? Dete koje se upiškilo u krevet?

Moguće. -To nije motiv, Brajane, koji mi možemo da dokažemo.

Nemamo motiv.

Izvinite, gospodo, ako bismo na trenutak zaboravili na motiv,

želim da vam skrenem pažnju na to koliko imamo sreće. -Sreće?

Samo jedna porodica u u hiljadu, u 10.000, ima različite krvne grupe.

Otac, majka, deca, različite grupe.

I na osnovu toga možemo da odredimo šta se desilo. Iako nemamo "zašto".

Nije potpuno. Bez odgovora na "zašto" nikad neće biti potpuno.

A ja mogu samo da ti kažem da nam Džef Mekdonald to nikad neće reći.

Pozdravljam vas, gospodo.

Samo malo, idem s tobom.

Krv... -Molim?

Pomenuli ste krvne grupe. -Da.

Kolet je bila A, Džefri je B, Kimberli AB, a Kristen 0.

Zar ne mislite da je to isuviše zbunjujuće za porotu? -Naprotiv.

To znači da možemo da odredimo Mekdonaldovo kretanje po kući.

To znači da znamo da je Kolet izašla iz spavaće sobe.

Uradite to. -Molim? -Ispitajte te grupe...

Želim tačno da znam šta se desilo.

To ne može da se uradi, Fredi, ne sasvim precizno.

Ali zahvaljujući hemijskim analizama mogao sam mnogo da odredim.

U redu, onda mi recite. -Stvarno to želite?

Recite mi.

Sve je počelo ovde, u spavaćoj sobi.

Kad se Kristen upiškila u krevet, odneo ju je u njenu sobu.

Ovde pored kreveta je pronađena četka za kosu...

i moguće je da je sve počelo tu, kad je Kolet tom četkom udarila Džefa.

Znamo da je imao ogrebotinu iznad levog oka kad je primljen u bolnicu.

U tom trenutku, Kolet krvari iz nosa i usta i krv prska po Džefovoj pidžami.

Pidžama je pocepana i džep je otrgnut.

Tu smo pronašli najviše končića i vlakana pidžame.

U blizini je pronašla nož kojim je pokušala da se zaštiti...

i kojim je zasekla gornji deo Džefove pidžame.

I Džefove posekotine su napravljene tim nožem.

Kimberli je čula šta se dešava i ušla je u sobu.

Komšinica koju je probudio lavež njenog psa,

rekla je da je čula ženu kako vrišti i dete kako plače.

Džef drži palicu...

i kad je zamahnuo...

moguće da je slučajno udario Kimberli u levi deo glave.

Udarac je bio izuzetno jak,

to znamo po količini AB krvi koja je pronađena na ovom mestu.

Istim udarcem udario je i Kolet... dok je bez svesti ležala na podu.

Podigao je Kimberli i odneo je u njenu sobu.

To znamo jer smo tragove njene krvi našli na njegovoj pidžami.

I dalje je u pocepanoj i krvavoj pidžami...

jer smo na Kimberlinom krevetu pronašli 19 njenih vlakana.

Nekako, na pamet mu padaju hipici.

Verovatno iz časopisa.

Da bi napravio utisak kako je bilo više počinilaca,

potrebno mu je i više različitog oružja.

Navlači hirurške rukavice...

i uzima stari nož.

Zatim u Kristeninoj sobi...

ubada dete u leđa...

a zatim i u grudi.

Nekoliko niti sa njegove pidžame pronađeno je i na njenom krevetu.

Onda ponovo palicom udara Kimberli,

a zatim je ubada.

Hoćete da nastavim?

Želite da čujete?

Moram da čujem.

Kolet se vraća svesti, a onda u šoku odlazi kod Kristen u sobu.

Džef je tu ponovo pronalazi i mahnito je udara palicom.

Njena krvna grupa je pronađena na prekrivaču kreveta...

i isprskana po zidu.

U spavaćoj sobi uzima posteljinu.

Dok je izlazio iz sobe, noseći je...

na podu je ostavio dva otiska stopala u Koletinoj krvi,

otiske koji odgovaraju njegovom levom stopalu.

Dok je prenosio Kolet, pidžama mu se natopila Koletinom krvlju.

Na čaršavu je ostavio tragove njene krvi i niti svoje pidžame.

Ostavio je i deo gumene hirurške rukavice.

Onda je otišao i ponovo uzeo palicu i nož.

I onda?

Sam Bog zna kakav bes se na njih izlio.

Ali, vratio se do Kolet i zadao joj takav udarac palicom...

da je na plafonu ostao trag kad je zamahnuo iznad glave.

Onda je nastavio da je ubada kuhinjskim nožem.

Nekoliko niti pidžame pronađeno je i ispod reči "Svinja".

Onda je preko nje prebacio pidžamu da bi mogao da objasni zašto je krvava.

Zatim je više puta Kristen izbo šiljkom za led,

verovatno, pre nego što se vratio kod Kolet u spavaću sobu.

A onda, i ovo je veoma važno,

dok je Kolet ubadao šiljkom, pidžama je bila preko nje.

Šiljak je iznova probadao pidžamu... ostavljajući glatke cilindrične rupe.

Skinuo je rukavice i u sobi su pronađena četiri delića.

Delići odgovaraju rukavicama, hirurškim rukavicama pronađenim u kuhinji.

Ostalo mu je još da sredi dnevnu sobu tako da deluje kao poprište bitke.

Kao hirurg, tačno je znao gde sebi da nanese ranu,

koja bi dokazivala da je napadnut.

To naravno nije ništa u odnosu na ono što je njegova porodica doživela.

Više kapi Mekdonaldove krvi pronađeno je u lavabou.

Zatim je očistio oružje i bacio ga u dvorište.

Na prostirci u kupatilu nađeni su tragovi brisanja šiljka za led i noža.

U 3:40 uzeo je jedan od dva telefona i pozvao pomoć.

I to bi bilo to.

Fredi?

Znate... nisam dovoljno uradio da bih spasao porodicu.

A onda dođete i kažete mi da je neko nameštao moju pidžamu...

i na njoj bušio nekakve rupice koje dokazuju da sam ja ubio Kolet?

I te priče o drugim ženama su apsurdne.

Spavao sam sa mnogo žena ali to ništa ne znači.

Meni nikad ništa nije značilo. Nikad nisam...

jurio devojke po Kaliforniji a spavao sam bar sa 30, od kad sam tamo.

Ali, zato što ostatak života ne želim da provedem...

moleći se na grobovima, vi mi kažete da ne volim svoju porodicu?

I da sam ih pobio, a to nije istina.

To je gomila gluposti.

Nisam ubio Kolet! Nisam ubio Kimi! Nisam ubio Kristi!

Davao sam im veštačko disanje! Voleo sam ih!

I sad ih volim.

Slobodno uzmite sve svoje dokaze i nabijte ih, znate gde.

Halo? Brajane... Šta je bilo? Šta si čuo?

Da li je velika porota donela odluku?

Shvatam.

Čim saznaš, javi mi. Važi?

Šta?

Prenesi im naše pozdrave.

To je bio Brajan Murtag.

Izgleda da se 23 porotnika još uvek predomišlja da li da mu se sudi ili ne.

Pet meseci svedočenja i preko sto svedoka a oni ne mogu da se odluče.

Kako je gospodin Vorhajdi? -Nije dobro, nažalost.

Ali više nego ikad želi da ovo završi na suđenju.

Ja sam zahvalna bogu i za ovo saslušanje.

Saslušanje? Uvek samo saslušanja.

E pa, ja hoću suđenje.

Mora mu se suditi.

Ne možeš očekivati da velika porota donese odluku na prečac.

Na prečac?

Čekamo već pet godina.

Zdravo! Kako je bilo? -Sjajno! Prelep dan.

Zvao je Berni Sigel. -I? -Rekao je, zvaće opet.

Idemo nešto da jedemo, crkavam od gladi.

Mama, neverovatna si!

I mislim da znam šta je to. -Naravno. A sutra...

Sutra idem u San Dijego. Održaću tri predavanja o zlostavljanju dece.

Upravnik tamošnje bolnice želi da preuzmem program... -Džefe.

Halo? -Zdravo, Džefe, Berni ovde. Već sam te zvao, ali nisi bio tu.

Da, mama mi je rekla. Šta je bilo, Berni?

Hteo sam da ti javim pre svih da znaš šta se tačno događa.

Velika porota je donela odluku. -Samo sekund, Berni.

Samo malo. -Doktor Mekdonald? FBI. Molim vas da pođete sa nama.

Velika porota Istočnog distrikta Severne Karoline optužila vas je za ubistvo.

Morate da pođete sa nama.

Džefe? Džefe, jesi li tu? Čuješ li me?

Brajane!

Skinuo si se? -Sad radim za ministarstvo pravde. Puno radno vreme.

Nemaju pojma koliko imaju sreće, dobili su prvoklasnog advokata,

a ja to najbolje znam. Dođi da popijemo kafu.

Brajane, nikad neću moći da ti se zahvalim.

Fredi, nažalost, donosim ti loše vesti.

Loše vesti? Kako to misliš? Sredili smo ga, zar ne? Ide na sud.

Tražio je obustavljanje postupka zbog prekoračenja razumnog roka.

Kako to misliš? -Sve se svodi na to da smatra da je prekasno za suđenje.

O čemu pričaju? Toliko nam je trebalo da dobijemo odluku velike porote.

Znam, Fredi, ali žalio se i na dvostruki postupak.

Dvostruki? Nikad mu nije suđeno, imao je samo saslušanja.

Platio je kauciju, Fredi. Slobodan je.

I ostaće slobodan sve dok sud drugačije ne odluči.

Koliko nedelja to može da traje?

Može da traje mesecima... čak i godinama.

Žao mi je.

Šta Vorhajdi kaže na sve to?

Vorhajdi? Nisu ti javili?

Prošlog četvrtka, nedaleko od kuće, srušio se na trotoar.

Infarkt. Mrtav je, Fredi.

Fredi... ja još nisam odustao.

Šta bi sa onom kafom?

Havaji, 1976.

Samo sekund, Berni. Ne znam da li sam te dobro čuo. Ne razumem.

Hoćeš da kažeš da su... optužbe odbačene?

Berni, pa to je sjajno! Ne mogu da verujem!

Reče da bi voleli da u petak dođemo na večeru, ali...

Rekla sam da ne znam tvoje planove... -Žao mi je, nemam vremena.

Zašto? Mislim, prošlog meseca smo... -Zato što smo prezauzeti!

Za moju informaciju, Fredi, reci mi dokle ćemo biti zauzeti?

Fredi, volela bih da znam dokle ćemo ovako? -Kako to misliš?

Jako dobro znaš na šta mislim.

Ni meni se ne sviđa ovo što se dešava i mislim da je užasno.

Ali, ako ćeš pustiti da te to ubija, ja ne mogu da ti pomognem.

Možda ne puštam.

Kako to misliš?

Podneo sam zahtev za nošenja oružja.

Gospode bože... -Neću mu dozvoliti da se izvuče.

Ako sud neće... -Fredi, jesi li poludeo?

Sudovi... -Dobro, dobro, sudovi. Žalio se sudu, žalićemo se i mi.

Tome nema kraja. -I zato odustaješ?

Nikad neću odustati, ali ti kažem...

Onda se žali sudu, Fredi. Uradi to!

Jesi li voljna da opet prolaziš kroz sve to? -Jesam.

Kroz sav bol, nesreću, odlaganja... -Da! Da i da! Voljna sam.

Jesam.

Onda, izvini... moram da napišem par pisama.

Pisma? -Državnom tužiocu, ministarstvu pravde, senatu i advokatskoj komori.

I znaš, kad već pišem... napisaću i Vrhovnom Sudu zahtev za...

raspisivanje peticije da se Džef Mekdonald izvede pred sud.

I ako ti u poslednje vreme nisam pomenuo, mnogo te volim.

Long Bič, Kalifornija, 1979.

Doktore Mekdonald? -Da. -Ja sam Džo Mekginis.

Da, da, kako ste? Drago mi je. Izvinite. Jeste li za kafu?

Morate da mi oprostite i dalje sam u šoku.

Van pameti je da Vrhovni sud odluči da me posle 10 godina opet izloži svemu.

Da, u potpunosti vas shvatam. Zato sam se zainteresovao za slučaj.

Za sve je kriv moj bivši tast, Fredi Kasab.

Konačno je dobio suđenje koje je toliko želeo,

i sad je njegovom poremećenom umu stalo samo da me smesti...

na električnu stolicu i da lično okrene prekidač.

Hajde da sednemo.

Sigurno nećete ništa da pojedete? -Ne, hvala.

Čujem da ste pravi stručnjak za trostruka ubistva.

Tako mi je rekao moj advokat Berni Sigel.

Pa, pre nekoliko godina sam pisao o jednom sličnom slučaju.

Izgled da većina ljudi ne shvata kroz šta sam prošao.

Pri tom ne mislim na osoblje bolnice, sestre i ostale.

Ali ja stalno živim s tim.

Ne sumnjam u to.

Pozovete devojku na večeru i to je tu.

Koliko zna, šta da joj kažem?

Odete na medicinski seminar i to je tu.

Šta misle? Shvatate šta hoću da kažem? -Naravno.

Dosadilo mi je da se branim.

Očigledno je da će ovo biti užasno iskušenje...

Opet ću morati... ponovo da preživljavam celu stvar.

A opet... drago mi je zbog jedne stvari, što će se dokazati da sam nevin.

Konačno.

Treba mi pisac... koji će ceo proces provesti sa mnom,

koji će svaki trenutak provesti u sudnici.

Da li ste zainteresovani da uradite moju priču? -Da.

Mislim da je ovo neuobičajena, ali i izvanredna situacija.

Shvatate da deo pripada meni?

Mislim, od prihoda.

Dame i gospodo, udruženje policajaca Long Biča...

i svi prijatelji Džefa Mekdonalda, okupili su se večeras ovde,

da mu pruže bezrezervnu podršku.

Uključujući i ulaznice od 100 dolara koje će se iskoristiti za odbranu.

Posebno zahvaljujemo gostima koji su izdvojili po 500 dolara,

i tako zauzeli svoje počasno mesto za stolom doktora Mekdonalda.

Rali, Severna Karolina -Verujte mi, ovde ima sjajnu reputaciju,

a ja ću tokom suđenja sve vreme biti uz njega.

Da li je sličan Vorhajdiju? -Ne, ne bih rekao.

Sedite, molim vas.

Danas ste stigli u grad? -Da, jutros.

Nadam se da će vam se grad svideti.

Mi ovde mislimo da je Rali sjajno mesto za život.

Grad je lep.

Želim samo da znate da ću dati sve od sebe.

Cenimo to. Šta mislite o slučaju?

Mislim, u poređenju sa drugim vašim slučajevima?

Sa drugim slučajevima?

Moram da vam kažem, gospodine Kasab, ovo je moj prvi slučaj ubistva.

Gospodin Blekburn je u pravu, Rali jeste lepo mesto za život.

Znaš o čemu sam jutros razmišljao?

Prisećao sam se vremena kad smo tek upoznali Džefa.

Kako je dolazio kod nas. Kako nam je leti šišao travnjak.

Da, i ja se sećam.

Zimi nam je čistio sneg sa prilaza.

Tada su još bili samo školarci. Dečica koja se zabavljaju.

Ja sam ih vozio u bioskop. -Znam.

Šta mu se desilo?

Džefe... mislim da si dovoljno video.

Koliko će trajati suđenje? -Ne znam.

Gospodo porotnici, još jednom ću vas upozoriti,

tokom posete mestu zločina nema nikakvog razgovora.

Svoje komentare zadržite za raspravu na kraju suđenja.

U redu. Imate 20 minuta.

Moram da se vratim do 16:00, imam zakazanu večeru.

I onaj danas, nazovi vladin ekspert, kako se ono zvaše, Strombah?

Jak mi je on ekspert! I ono njegovo đubre o istim otiscima stopala?!

Šta misli da dokazuje? Kakve gluposti pokušava da proda?

To bi mogao da bude bilo čiji otisak stopala.

Čoveče, Berni ga je kasnije baš rasturio.

Na onom svedočenju o gornjem delu pidžame kao da je dobio neke poene.

Poene? Sudija nema petlju, to se odmah vidi u sudnici.

Očigledno ti se sudija ne sviđa.

Izgleda da je republikanac, kao i vojska, FBI i ceo Vrhovni sud.

Fredi, zar nećeš da večeraš?

Ne mogu. Ovoga sam se plašio.

O čemu pričaš? -Nama je u onoj sudnici potreban Viktor Vorhajdi.

Neko ravan Berniju Sigelu.

Gospodin Blekburn samo ima malo drugačiji pristup. -Tu se slažemo.

Nikad ne podiže glas. Uvek pristojan.

Pravo oličenje pristojnosti.

Znaš šta ja mislim?

Sasvim je moguće da gospodin Blekburn tačno zna šta radi.

Hajde, Fredi, pojedi nešto.

Neverovatno! I posle kažu da me niko ne voli?

Mi te volimo, Berni!

Šta... vidi ti ovo!

Znam u čemu je problem. Sad je gotov!

Pogodak! -Mogu ja da probam?

Samo izvoli.

U redu. Pazi sad!

Vidi se da si zelena beretka.

Neverovatno. -Pravo među oči.

Gospodin Strombah, vladin ekspert izneo je zaključak...

da je gornji deo doktorove pidžame izbušen dok je mirovao.

Da li se slažete sa tim?

Ne, mislim da to nije istina.

Izveo sam eksperiment kojim sam utvrdio da su rupe u tkanini...

napravljene šiljkom za led uvek okrugle bez obzira na kretanje.

Doktore Tornton...

da li je ovo relativno ista pidžama kao one koje ste koristili u eksperimentu?

Relativno, da.

Moje pitanje gospodine je... ako ovu pidžamu koristite kao štit,

dok neko pokušava da vas ubije šiljkom za led...

mislite da pidžama može da ostane ovakva bez pocepanih delova?

Ne znam.

Ako dozvolite...

staću ovde ispred vas... sa ogromnim poverenjem u gospodina Blekburna,

koga ću zamoliti da me napadne šiljkom za led.

Ovo nije bio deo tačke, Vaša Visosti.

Ima li neko flaster? -Ne, u redu je.

A sad, doktore Tornton, zamoliću vas da pregledate ovu pidžamu,

i da nam kažete šta vidite.

Vidim mnogo poderotina, koje su baš to, poderotine.

Gospodine Murtag, da li vam je potreban doktor?

Ne, hvala.

Gospođice Stokli, izvolite.

Ne, vi ne. Hvala.

Molim vas, sedite, gospođice Stokli.

Imamo kafu i krofne, želite nešto? -Ne, hvala.

Da nemate neki dijetalni sok? -Naravno.

Gospođice Stokli, znate da je četvoro hipika bilo u kući Mekdonaldovih...

u noći ubistava i da ćete biti ispitivani da li ste bili tamo.

Želim samo da znate da šta god danas kažete...

Gospođice Stokli?

Želim samo da znate da šta god danas kažete,

nećete upasti ni u kakve probleme.

Na ovoj slici nalazi se kuhinja u kući Mekdonaldovih.

Vidite kalendar na zidu? Evo, ovde?

Tu je već devet godina i čeka... čeka da nam neko ispriča pravu priču.

Helena?

Ne mogu da vam pomognem. Nisam bila u toj kući i nemam ništa s tim.

Verujte mi, ako mi kažete šta je bilo mogu da učinim...

da sve prođe sasvim bezbolno po vas.

Recite zbog sopstvene savesti.

Zbog čoveka kome se sudi, čoveka koji već devet godina nepravedno pati.

Ne mogu da kažem stvari kojih se ne sećam.

Ovde imam šest svedoka kojima ste rekli da ste bili tamo.

Znate na kojim sam sve drogama bila?

Neću sedeti ovde i pričati stvari kojih se ne sećam.

Pored toga, kako znate da on nije kriv?

Ovo je njegova krvi i meso, Helena.

Koji bi otac uradio nešto ovakvo sopstvenim devojčicama?

Samo lud i drogiran.

Ne od esida, možda od spida. Da li je testiran na droge?

Jeste, Helena.

Ne znam za šta su drugi sposobni, ali znam da ja za to sigurno nisam.

Helena, niko vas ne pita da li ste vi to uradili.

Treba samo da kažete da ste bili tamo,

da ste držali sveću i da ste rekli, "Esid je strava."

Ne sećate se da ste ikoga povredili, samo ste izašli na zadnja vrata.

Nisam bila tamo.

I ne znam o čemu pričate.

Nisam bila tamo!

Džefe, dođi na trenutak, molim te. -Evo, samo...

Odmah! Molim te.

Hoću pažljivo da me saslušaš.

Uskoro nas čeka najvažniji deo suđenja.

Znam da će sutrašnje svedočenje za tebe biti jako bolno.

Ali želim da porota upozna žrtve.

Šta?

Želim da Kolet, Kimi i Kristi sutra predstavimo kao žive osobe.

Imamo slike... recimo, kad ti za Noć Veštica deca sede u krilu.

Ili ova, kad devojčice jašu ponija, a ti stojiš pored njih.

Želim da porota upozna porodicu.

Ne samo... gomilu končića, dlaka i krvavih fleka.

Govoriš kao da treba da sedim tamo i dokazujem svoju nevinost.

Ne, ne, mislim da možemo povoljno da završimo ovaj slučaj,

samo ne želim da nas neki porotnik ponovno provlači kroz sve ovo.

Koji? Bivši pandur sa mrkim pogledom...

ili računovođa koji izgleda kao predsednik kju kluks klana,

a ja sam crnac koji je upravo silovao njegovu ćerku?

Džefe, moramo da pridobijemo porotu. -Da, da, tako je.

Trenutno imaš taj stav koji ne želim da porota vidi.

Hoću da gledaš negde u pod, isto kao Blekburn.

Blekburn je mekušac. Nema petlju.

Slušaj, ako porota vidi da nemaš strpljenja sa Blekburnom,

može da pomisli da si isto tako bio malo nestrpljiv sa svojom decom.

Ne moraš da budeš Lorens Olivije, samo pokaži malo poniznosti.

U redu.

A šta da kažem kad me budu pitali kako sam završio u zelenim beretkama?

Pa, gospodine Blekburn, volim da davim ljude žicom od klavira.

Džefe, ne smeš da zvučiš arogantno. -Odnosno, kao poremećeni ubica?

Tvrdoglavost? Zbog nje te je Vorhajdi sredio pred velikom porotom.

Ne pominji mi Vorhajdija! On je nacista!

Šta on misli, ko je on? Himler? On je nacista, prosto i jasno, nacista!

Džefe... ogorčenost ti trenutno može samo odmoći.

U redu...

Cenim tvoj savet a imam i ja jedan savet za tebe i za ispitivanje.

Polako sa ponijem, Berni.

Pred svedocima ti kažem, pomeneš li još jednom ponija, zažalićeš.

Doktore Mekdonald, gde trenutno živite? -U Hanington Biču, u Kaliforniji.

Da li ste oženjeni? -Nisam.

Da li postoji neki razlog zašto niste oženjeni?

Ne mogu da zaboravim ženu i decu.

Da li i dalje mislite na svoju porodicu...

iako je od njihove smrti prošlo 9,5 godina?

Svakog dana.

Šta ste sve radili zajedno sa porodicom?

Živeli smo zajedno i skoro sve smo delili.

Imali smo lep život, bili smo prijatelji.

Delili smo životna iskustva.

Recite, doktore, koje je vaše najjače i najčešće sećanje na vašu ženu Kolet?

Kolet je bila... izuzetno lepa.

Topla i inteligentna.

Bila je... sjajna majka. I žena.

Ovo je dokaz D96.

Šta je to, molim vas?

Čestitka moje dece za Dan zaljubljenih.

Da li biste bili ljubazni da nam je pročitate i kažete ko je potpisao?

Najboljem tati...

Na svetu postoji mnogo tata, ali najbolji si ubedljivo ti.

Vole te... Kimi i Kristi.

Da li prepoznajete ovu fotografiju?

To je moja ćerka... Kristen.

Tako ste je zatekli kad ste ušli u njenu sobu?

Sećam se samo puno krvi.

I, ako se sećate, šta ste uradili? -Sećam se samo jedne stvari.

A to je?

Pomazio sam je po glavi.

I rekao sam joj, rekao sam...

Ovo je gornji deo pidžame koji ste nosili te večeri?

Ako vi tako kažete.

Zar to nije gornji deo pidžame koji ste nosili? -Ne znam.

Doktore Mekdonald, vi niste zadobili ni jednu ranu od šiljka za led,

ni na šakama, zglobovima, mišicama, zar ne? -Nisam.

Zašto, ne znam ni sam.

Da li ste se u toj pidžami borili sa Kolet? -Nisam se borio sa Kolet.

Da li je iskrvarila na pidžamu pre nego što je ova pocepana?

Ne, koliko znam.

Te noći, da li ste dirali čaršav ili prekrivač nađene na podu?

Ne sećam se.

Rekli ste, da ili ne? -Ni jedno, ni drugo.

Ako porota otkrije da je na čaršavu pronađeno vlakno,

i Koletina krv sa vaše pidžame. Kako biste to objasnili?

Ako porota otkrije?

Nemam.

Recimo da porota otkrije da je krv vaše ćerke Kimberli, AB grupe,

pronađena na plavoj pidžami koju, kako rekoste, niste nosili...

kad ste otišli u njenu sobu da je vidite. Kako biste to objasnili?

Puko nagađanje.

Recimo da porota iz dokaza sazna da je Koletina krv, grupe A,

pronađena u ogromnim količinama u Kristeninom krevetu,

i na zidu iznad kreveta. Kako biste to objasnili, gospodine?

Pošto sumnjam da vojni istražitelji umeju da odrede krvnu grupu, ne.

U principu si bio jako, jako dobar.

Samo nemoj da ispadaš iz koloseka, Džefe.

Znam da si umoran i da moraš da izigravaš finog momka,

ali, sakrij malo svoje emocije i koristi glavu.

Doktore, da li ste Kolet stavili na čaršav i izneli iz Kristenine sobe?

Nisam.

I niste uzeli skalpel ili neki drugi hirurški instrument...

i sami sebe povredili iznad lavaboa u kupatilu?

Nisam.

Ako porota čuje da je vaša krv pronađena u lavabou,

da li za to imate neko objašnjenje? -Ne.

Recimo da porota iz dokaza sazna da vaša krvna grupa nije nađena u dnevnoj sobi,

gde ste rekli da ste napadnuti i navodno izbodeni,

da li biste za to imali objašnjenje? -Očito rane nisu mnogo krvarile.

Telefonirali ste sa telefona u kuhinji, kako onda na njemu nije bilo krvi?

Ruke su mi bile krvave, koristio sam telefon i to ni meni nije jasno.

Recimo da porota iz dokaza sazna...

da su vaša žena i deca udarena i izbodena više puta,

a da vaše rane ni izbliza nisu bile tako teške kao njihove,

i da ste očigledno još uvek živi. Kako biste to objasnili?

Prigovor, Vaša Visosti! Ovo nije pitanje.

Jesi li dobro?

Samo ne mogu da zaspim.

One... slike koje su nam pokazali u sudnici.

Znam, znam...

Fredi... ne verujem da ću izdržati još jedan dan.

Samo dan, ili dva, toliko nam je još preostalo.

Sve sad zavisi od sutrašnje Blekburnove završne reči.

Dame i gospodo porotnici, dokazi će vam pokazati da je te noći u kući...

stvarno došlo do borbe.

U njoj je učestvovalo najmanje dvoje ljudi,

Kolet Mekdonald i njen muž, Džef Mekdonald.

Iz dokaza znamo da se Kolet borila,

borila se iz sve snage, pre nego što je umrla.

Niko ne čeka polomljenih ruku da bude ubijen. Prosto, ne čeka.

Teorija odbrane optuženog u ovom slučaju glasi, otprilike ovako...

ja ću da vam ispričam bajku a vi ćete da mi poverujete.

Govorim vam istinu. Volim svoju porodicu.

Volim Kolet. Volim Kimberli i Kristen, verujte mi, nikad to ne bih uradio!

Predlažem vam da uporedite njegovu sa vladinom pričom i da izaberete stranu.

Zato što dokazi u ovom slučaju pokazuju, ako ništa drugo...

pokazuju da se dokazi i ono što on govori ne mogu pomiriti,

totalno su suprotstavljeni.

Ako se sećate optuženom smo postavili mnoga pitanja.

Pitali smo, ako porota sazna ovo ili ono i da li nam je dao neko objašnjenje?

Razmislite na trenutak o tome.

Da je vaš život u pitanju, zar ne biste objasnili da možete? Ja bih.

Pretpostavljam da je optuženi,

verovatno u nastupu besa nasrnuo na ženu.

U jednom tragičnom kratkom trenu, jako kratkom...

izgubio je kontrolu i uzeo palicu.

Kad je uzeo, udario je Kimberli i udario je svoju ženu.

Čuli ste reči, "Džefe, Džefe, zašto mi ovo rade?"

Pomislite koliko je to slično, "Džefe, Džefe... zašto mi ovo radiš?"

Dame i gospodo, ako u budućnosti, kad se ovaj slučaj završi,

opet pomislite na njega, molim vas da pomislite i setite se...

Kolet, Kimberli i Kristen.

One su mrtve već skoro deset godina.

Deset godina koje smo imali i vi i ja i optuženi, ali one nisu.

Ako u budućnosti pustite suzu, pustite i jednu za njih.

Ako se u budućnosti pomolite, pomolite se i za njih.

Kad vlada pita, zašto Mekdonald ne objasni te stvari...

odgovor je, zato što Džef Mekdonald nije ni odgovoran za te stvari.

Njihov slučaj je zasnovan na pretpostavkama...

koje nemaju nikakvo uporište u stvarnosti.

Cela ova neverovatna fantazija, koju nazivaju slučajem,

može samo svakoga od nas da razljuti,

jer 9,5 godina nisu u stanju da nađu prave ubice.

To je prosto neverovatno!

Ko zna?

Možemo da čekamo još jedan sat, jednu nedelju...

U redu, hoću.

Jesi mi uradila one rezervacije za posao?

I to je sređeno, kao i za večeru.

Džefri, moramo malo da popričamo šta ćemo posle sa novinarima.

Možda bi najbolje bilo da odmah odeš iz Ralija.

Nema potrebe. Upravo sam saznao da će mi,

kad se vratim, u Kaliforniji napraviti pobedničku žurku.

Iznajmio sam i Kvin Meri.

Ne mogu da verujem. Porota je završila za samo 42 minuta.

O, da, da... mnogo vam hvala.

Džefe, stigao ti je poklon od tvojih prijatelja iz policije Long Biča.

Momci... -Otvori ga.

Kako ti se ovo sviđa? Panduri obožavaoci.

Obuci.

Stvarno misliš da mu je pancir neophodan? -Nego šta!

Nekima napolju neće se dopasti oslobađajuća presuda.

Prošlo je već šest sati.

Nije to ništa.

Ovo može da traje i traje...

Moramo da idemo, doneli su odluku.

Gospodo porotnici, da li ste doneli jednoglasnu odluku?

Jesmo, gospodine.

Držim kovertu u kojoj je presuda.

Da li je to vaša presuda? -Jeste.

Neka sudski službenik pročita presudu.

Molim porotnike da ustanu.

Gospodo porotnici, da li ste doneli jednoglasnu odluku? -Jesmo.

Kakva je vaša odluka po tački jedan, za ubistvo Kolet Mekdonald?

Da li je optuženi Džefri Mekdonald kriv ili ne, za ubistvo prvog stepena?

Nije kriv.

Da li je kriv ili ne, za ubistvo drugog stepena? -Kriv.

Kakva je vaša odluka po tački dva, za ubistvo Kimberli Mekdonald?

Da li je optuženi Džefri Mekdonald kriv ili ne za ubistvo prvog stepena?

Nije kriv.

Kriv ili ne za ubistvo drugog stepena? -Kriv.

Kakva je vaša odluka po tački tri, za ubistvo Kristen Mekdonald?

Da li je kriv ili ne, za ubistvo prvog stepena? -Kriv.

Sedite, molim vas.

Vaša Visosti, da li članovi porote mogu pojedinačno da se izjasne o presudi?

Gospodine Formen, kakva je vaša presuda? -Kriv.

Kriv. -Kriv. -Kriv.

Kriv. -Kriv. -Kriv.

Vrhovni sud SAD odbio je žalbu Džefrija Mekdonalda,

i on trenutno služi tri doživotne kazne u zatvoru u Teksasu.

1991. je stekao pravo, ali nije tražio pomilovanje, tvrdeći da je nevin.

2005. podneo je zahtev, ali je odbijen,

a sledeće saslušanje za uslovno puštanje je u maju 2020.

zgaca62@yahoo.com