Original subtitles

www.titlovi.com

ŽIVOT I NIŠTA DRUGO

Ispravite leða. PažIjivo!

Sedite pravo.

Šta?

Hajde, ispravite se.

Sranje!

Rekla sam vam.

Ne èujem vas!

Niste se povredili? Držaæu vam konja.

Sestro!

Molim vas, gde je vojna bolnica 45?

Tamo! Iza onog izvuèenog brodiæa!

Hvala.

Moj brat je voleo ovakve aute.

Spremni?

Jedan...

Šest.

Nièega se ne seæaš? Ni imena, ni koliko imaš godina, nièega?

Jedva može i da prièa. Ponekad peva.

Šta peva?

Kako kad. Tantum Ergo ili šaljive pesmice.

Napišite Tantum Ergo, Trevise.

Možda je sveštenik. Postoje i nevaljali sveštenici.

Trebaju mi lièni znaci, ožiljci, bradavice, tetovaže...

Tantum Ergo je kao tetovaža.

Fotografišete i leševe i žive?

Da, mrtve...

i žive...

Mrtvi se ne mièu. Živi govore. Teoretski.

To je skupo. - Još jedna cicija.

Znaš šta znaèi nestao u akciji? - Naravno.

Onda si ti jedini koji zna.

Taj može da bude živ ili mtrav ili polumrtav.

Gluv, slep, bez nogu, u amneziji, kao ovaj tvoj prijatelj.

Ili dezerter. I svi stižu kod mene!

Zato fotografišem, pravim dosijee, njuškam okolo...

Ponekad licu dodam ime ili obrnuto. To znaèi jedan manje.

Spreman, Trevise? - Ako ste i vi.

Šeta se od Nanta, iz Nanta prema Montenjou.

Riba ko avion! Dupe ko kamion!

Je li to pevao? - Tako nešto.

Sretoh zgodnu malu,

što kad spava, dupe ne pokriva...

Izvinite.

Dupe ne pokriva...

Šta je sad?

Izvinila sam se! - Ne umete da kucate?

Uzalud sam kucala na desetora vrata. - Kucajte na jedanaesta!

Kucajte dok vam se ne otvori!

Sto posto je sveštenik.

Treba mi profesor Mortje. Nigde nema imena.

Pitajte u sekretarijatu. - A gde je to?

Gospoða de Kortil? - Da.

Ja sam Solanž de Besankur. Šalje me profesor Mortje.

Ispruži levu nogu. Osloni se.

Imamo nekoga ko odgovara vašem opisu. Ali, nemojte se previše nadati.

Navikla sam. - Veæ ste bili ovde?

Ne, ali sam bila u Lukseu, Vitelu, Bijaricu, svuda.

Razumem.

Moj svekar je upoznao profesora u senatu prošlog meseca.

Glave su im obrijane zbog zaraze, pa zato drugaèije izgledaju.

Evo nas.

Lièi...

Uspravite ga.

Previsok je.

Muškarci rastu i posle dvadesete. - Moj muž bi imao 34 godine.

Bolest ih izdužuje.

Samo je hteo da vas dodirne. Bezopasan je.

Pokažite mi ostale.

Èak je i Napoleon imao manje mrtvih!

Ni milion za 20 godina.

A nas milion i po za èetiri godine!

Možda èak i više.

Reæi æeš da su to izmislili novinari.

Evo, crno na belo piše.

Proporcionalno,

Francuska je platila najveæu cenu. Svojevrstan rekord!

Švabe misle da smo idioti! Ali, mi smo rekorderi!

Sve je oèišæeno. Bar ste se osušili.

Idem sada.

Zvaæemo vas.

Sjajno! Još jedan!

Žao mi je, gospoðo, ovi su poslednji.

Daæu vam pismo za mog prijatelja Fevredana.

On vodi Centar za amneziju u Vitrilu.

Hvala vam.

Nema na èemu.

Cenim senatora. Poštovanje, gospoðo.

Da pogledamo pluæne bolesnike.

Šta je sa otrovanim gasom? - Dvojica su umrla ove nedelje.

Dobro. Smanjuje se.

Odbijate me, Simon?

Zar niste kod kuæe u Remsu? - Brz sam ja momak.

Smršali ste.

Jedite bolje.

Jeste li našli šta ste tražili?

Da, hvala.

Ako mogu da pomognem... - Makar više ne pevate.

Umiru u ovim bolnicama.

Èak i Nemci i Arapi.

Mi ih sve leèimo.

Krstovi. Imena. Znam kako to ide.

Zar? - Da, gospoðo.

Ustima. - Dobro.

Ti, hajde! Unesi ga u bar.

Najzad! - Spada mi lanac sa bicikla.

Ovde je general i do guše smo u govnima. - U govnima. - Da.

Predvidljivo. Peticije, èlanci u novinama, govori u senatu...

Vi kao da ništa ne znate!

Imate samo statistiku i koještarije, bez blage veze sa životom.

Vas, majore, nikad nema!

Ni 24. ovog meseca.

Bio sam na terenu, generale.

Ni 29. niste bili. - Drugi teren. - Danas sam vas zatekao.

Treba mi jedan nepoznat vojnik. Vi to znate da izvedete.

Ne, generale, 20 puta sam obilazio teren i nema nepoznatih.

Zadatak mi je da naðem i... - Taèno, pronaðite!

...identifikujem poginule i nestale.

To je vaš posao! Nestali i nepoznati.

Perine, vaše mišIjenje?

U svakoj vojnoj oblasti...

ekshumacija po jednog francuskog vojnika...

Sve je jasno, doðavola!

Vojnik, to je za vas. Francuski, isto za vas. Neidentifikovan isto.

Vaš posao!

Neæu da vam predam telo koje æu možda identifikovati sledeæe nedelje.

Ali, niste uspeli za dve godine.

Imam brojne istraživaèe.

Na stotine upitnika i pisama,

koji sutra mogu da se vrate i da tu piše da se taj vojnik zove tako i tako.

Onda mi dolazi njegova porodica!

Neæe biti pitanja jer porodica neæe ništa saznati.

Ovde piše "strogo poverljivo". Umete da proèitate?

U redu, generale. Tražiæu. - Ne tražite. Pronaðite.

Danas je peti a ovo je od pre dva dana.

Tela iz devet vojnih oblasti moraju biti u Verdenskoj

tvrðavi najkasnije do 9. novembra 1920.

Do sutra da bude zapeèaæeno, isporuèeno i potpisano!

Neæu moæi. Ako procuri...

Kako da procuri?

U novine.

Onda nestaje vaša misterija o nepoznatom vojniku i gubi znaèenje.

Niste se promenili. Gubite se! - Da, generale.

Zabodite èiode na kartu.

Nasumice, generale? - Nasumice.

Da, tamo.

Ne! Strogo poverljivo.

Neæete ni vi da pogledate? - Samo vi ste odgovorni za ovu operaciju.

I bez Engleza i Švaba pod Trijumfalnom kapijom.

Brže! Požurite!

I vi! Požurite!

Vidite šta sam dobio. Azijate.

Previše su siæušni.

Dobri su za kopanje. - Da, mogu èak i kredu.

Da poènem sa... - To je vaša stvar. - Moja, pa šta?

Za sanduke vidite sa Lamberom. Najbolja hrastovina,

srebrne ruèke, obloge od olova. - U redu.

Radije bih kod Garnijea. - Lamber je izgubio dva sina.

Ne treba mu novac, ali makar neka nešto radi.

Vodite raèuna.

Znam. Da nema ni Engleza ni Nemaca...

Ni crnaca! - Razume se.

Zamak Vitril... u Vitrilu.

Ali, takvo ime ne postoji.

Mora da je pomenuo i selo.

Ili broj pošte. - Lepo piše, Bolnica za neidentifikovane,

Zamak Vitril.

Ali, taj Vitril... - Tako je.

Pitaæu.

Niste dovoljno brzi!

Dolazi uèiteljica!

Konaèno. - Dobar dan.

Znate ko sam? - G. Lagranž, moj inspektor.

Gospoðica Valije.

Uplašio sam se da æu otiæi na voz, a da vas ne vidim.

Praznici su.

Tražila sam da deca... - Znam, ja sam se za to pobrinuo.

To je u redu. Ali, da znate da nisam došao bez razloga.

Evo razloga.

Zove se Žak Lekordije, diplomirani uèitelj, vraæa se na svoj posao.

A vi ste mu zauzeli mesto.

Tišina!

Nemojte žuriti, gospoðice.

Mogu da ostanem kod mojih.

I ja imam smeštaj.

Zaboravio sam kako je, sad me pomalo strah od dece.

Dobri su oni.

Tražim zamak... - Žurim!

Ovo stalno izlazi.

Vidi, stari moj.

Parižani. Bogati Parižani.

Ali, dobro je nama i ovako.

Možda oni i žive komforno, ali svi su rogonje.

Možeš misliti koliko sam njihovih žena sredio.

Ali, usput zaradiš i triper.

Ne pomeraj se, stari moj.

Žano, ova je velika! 220 milimetara.

Moram da ispregnem kljuse da je ne pomeri!

Dovedi odred za èišæenje mina!

Što brže, sine!

Polako, stari moj.

Smiri se. Ne mrdaj se.

Onaj koga sam menjala sad je zamenio mene.

Mogu li kod vas da radim puno radno vreme?

Ako gazda bude za to, i ja sam. Pitaj ga.

Ali, koliko æe da mi traži?

Ranije je primala i platu od škole.

Ali sad... Koliko tražiš?

Samo onoliko koliko biste platili i neku drugu.

Tako može.

Možeš li odmah da poèneš?

Hvala, gospoðo Valentina. Uneæu bicikl.

Skuvaæu ti kafu sa rumom. - Bez ruma, znate veæ.

Simens i Šukert su se vratili u Alzašku uniju za ugalj i drvo.

Pa šta?

Oni su Nemci. - Pa šta?

Poraženi rade bolje od nas.

Budi zadovoljan što još opstajemo.

Lièi na malu Alis. - Da, ona je. Vratila se?

Nada i šlic uvek idu zajedno. - Stidite se što tako prièate.

Deèak traži odred za èišæenje mina! - Jeste li èuli?

Kod njih nema nikoga.

Ujak mu je na njivi. Konj je otkopao granatu.

Sranje, odred je u šumi Fartu.

Mogu da odem biciklom. - Ja æu. - Onda uzmi moj bicikl.

Šta rade oni Ijudi?

Mora da je neka rasprodaja.

Lièe na vojnike. - Da.

Šta prodaju? - Berbu. - Berbu?

Jaja ili puževe.

Ili peèurke. Da, peèurke su.

Ima i žena.

One kupuju.

Naravno, Andre!

Uvek znate odgovore.

Bože, zvona!

Vreme je za vašu užinu. - To može i da saèeka.

Julski zakon je bez veze.

Dozvoliti porodicama da uzimaju tela!

Ima smisla.

Na bojnim poljima je uz pomoæ grobalja moguæe...

izraèunati ili makar proceniti broj mrtvih.

Ali, kad tela poènu da se raznose, raèun neæe valjati.

To je politièka smicalica!

Pisaæemo gradonaèelnicima. - Koga imate da piše?

Zato moramo da požurimo!

Rasporedite Ijude po stanicama.

Da broje sve sanduke dok ne bude prekasno.

Ovo nije svinjetina, gospoðice? - To je peèenje!

Vidite šta piše, peèenje sa pireom od graška!

Stiže èaj.

Hoæu flašu vina! - Zar alkohol za vaš sto?

Nije za muslimane. Meni je dozvoljeno. Ja sam kršteni hrišæanin!

Nije njihova želja da se tela vojnika vrate kuæama.

Oni žele da dobiju granate, èaure i oružje,

koje æe pretopiti u tone èelika, bakra i nikla.

Sve to ima vrednost! Na kraju postane zlato u polugama!

Ovo je moj mlaði brat Žulien.

Umetnik i slikar.

Regrutovan 1915. Dva puta ranjen, tri puta pohvaljen.

U pešadiji. Pešadinci ne vrede kao artiljerci, ali i oni moraju da jedu.

Mogu li? - Izvoli sedi.

Kafu, Alis! - Stiže.

I to o neznanom vojniku.

To traje veæ tri godine, ne, èetiri. Od novembra 1916.

Sad hoæe sve da urade za èetiri dana!

Kažu da sir ima èudan ukus. - Kakav? - Stolari kažu na bezin.

U žurbi sam, devojko.

Ima li moj kamamber èudan ukus, majore?

Nisam ga jeo, ali se nadam da ima ukus kao kamamber.

Majore. - Da. - Izgubila sam posao uèiteljice.

Treba li vam neko kao ja?

A ovde? - Ovo je samo privremeno.

Imam diplomu!

Treba da se vratite kuæi.

Znate da ne mogu! - Znam, znam, zbog verenika.

I njega treba da zaboravite!

Šta mislite da æete naæi?

Lepog mladiæa, vojnika u uniformi?

Èak i ako je živ,

ako ga i naðete nekim èudom, mogli bi da zažalite zbog toga!

Zato što æe mu faliti pola tela ili pola lica.

Kako to smete da mi kažete?

Kažem jer je tako bolje...

Bolje za oboje.

Moja kafa...

Prošetajte do moje kancelarije. Probaæu da vam naðem posao.

Ne dolazi u obzir.

Lepo je!

Moj brat je to uradio. Treba mu posao.

Kao i svima drugima!

Je li to mlin u Farniju? - Da, majore.

16. jula.

1. jula. Gadno mesto.

Tako je.

Pravi umetnik, zar ne? - Nemam šta da mu ponudim.

Znate li Merkadoa? - Vajara?

Pomenuæu vas kad ga vidim.

Dovedite ga sutra u tunel. Videæemo.

Hvala, majore.

Pet šIjivovica!

Hvala. Kako æete da unesete?

Idem okolo. Staviæu poslužavnik na sedište.

Uglavnom kuvamo èaj od nane, za Arape.

Bar je vruæ.

Uzmite šeæer.

Zaista niste gladni? - Izgubila sam apetit.

Doneæu vam kutiju keksa. Èisti su.

Nemojte. Osim ako nemate voæa?

Voæe i sveže povræe, èak i mleko za decu, to se danas teško nalazi.

Imate decu? - Imam ih više od 20.

Nisu moja.

Bila sam uèiteljica.

Niste više? - Od jutros.

Sad vas se seæam. Imali ste bicikl?

Dobro je, a?

Sve dok ne primi ukus èepa ili bude kao siræe.

Dobro vino za tri franka.

Pitko je.

Uzmite èašu.

Hvala.

Pogledajte novine.

Grezokur...

To mi zvuèi poznato.

Sigurno ste dolazeæi ovamo prošli kroz njega.

To je tunel?

Jeste. Proklete Švabe su ga minirali kad su se povlaèili.

Ceo voz Crvenog krsta je unutra raznet.

I sad ga iskopavaju?

Nije da nisu probali i ranije.

Ovde radi puno železnièara. Znamo u èemu je stvar.

Èim probaju, sve se odroni.

Ja tražim zamak Vitril.

Iskop?

Iskop èega?

Iskop uspomena na jadnike koji su poginuli unutra.

Sigurno ste primetili sa puta. Iza velike krivine.

Bože! Mislio sam da sakupljaju peèurke!

Doðavola!

Nerviram ih.

Smejte se vi, umetnièe, ali ih nerviram, smetam im!

Zato što stalno raèunam, a nikad se ne složi.

Gledajte svoja posla, Delaplane!

Vaš posao je da tražite nestale, ne da brojite mrtve!

Ali, ja svejedno brojim.

I onda?

Kad se sve sabere nedostaje 200.000 vojnika! I to nije sve!

Svakog dana nalazim sve više!

200,000 više ili manje...

Ne! Moj raèun je taèan! Sakrili su 200.000 mrtvih!

Pa šta i ako jesu?

Ljudski rod je prišao svom kraju. Ples života i smrti.

Velika završna proslava!

Tucamo i popunjavamo rupe da bismo se spremili za sledeæi rat.

Evo dobrog mesta.

Za šta?

Baš ovde æu da im dignem spomenik.

Osam prašinara, po èetiri sa svake strane,

u pozlaæenoj bronzi, a iznad njih Pobeda raširenih krila.

Šta kažete?

Samo to? - Ne, veoma je lepo.

Lièi na kvoèku na jajima, ali...

Šta se ti smucaš ovuda?

Majore... - Da! - Poprièajte sa njima. Hoæe da kopaju po mojoj zemlji.

Tvojoj zemlji? - Dobio sam ovu zemlju.

Odlièna zemlja za gajenje povræa, majore.

Za pasulj, za salatu...

Videæu šta mogu da uradim.

Hoæete da vas vratim nazad?

Neka, hvala!

ÈIan sam komisije lepih umetnosti iz Verdena i 10. novembra imamo proslavu.

Kakvu proslavu?

Nagradna igra za neznanog vojnika. Nismo dobri u bacanju kocki.

Zamak Vitril? - Jeste, ovo je.

Gde je ulaz?

Tu gde ste. - Zakljuèano je.

Naravno da je zakljuèano.

Možda nije vreme posete, ali moj muž je možda ovde u bolnici.

Ne, gospoðo, bolnica više nije ovde.

Baronesa konaèno opet živi ovde!

Ovo je opet zamak.

Sreæna je zbog toga.

Molim vas sedite da vam objasnim...

Bolnica je ukinuta pre tri nedelje! Pismo ste mi poslali pre èetiri dana!

Razumem, gospoðo, ali te izmene ne zavise od nas.

Satima kružim ovim putevima bez ikakvih oznaka!

Popravka puteva je ogranièena na... - Da, skroz ste ogranièeni!

Ne, rekao sam da je ogranièena, a ne da smo mi ogranièeni.

A ja kažem da je ovo neogranièena neodgovornost!

Gde vam je knjiga? - Knjiga? - Za žalbe.

Ovo je neèuveno!

Ima je svuda, u hotelima, prodavnicama, a vi je nemate! Da biste bili mirni!

Ovo pismo niste dobili od nas, Komisije za narodnu ispomoæ, nego...

Nego od Odbora za veze sa vojnim bolnicama, umem da èitam!

Da, ali to nismo mi. To su bolnice vojnih oblasti.

Odeljenje za neidentifikovane duševne bolesnike

možda postoji u privremenoj bolnici u Vitrilu.

Možda postoji u privremenoj bolnici.

Dajte mi to!

Neæe da se zatvori!

Uz to što ništa ne znate, imbecilni ste i grubi, pa još i kvarite tuðe stvari!

Pustite me!

Hoæete li me udostojiti svojim prisustvom samo na kratko, gospoðo?

Sedite, molim vas.

Ja sam šef ovih imbecila i grubijana.

Zovem se Delaplan.

Vaš izliv besa je neopravdan.

Zato moram da intervenišem.

Možda se seæate da smo se veæ sreli, blizu Berka?

Nepravedni ste jer naša služba radi koliko može.

Kažete da ništa ne znamo i da ništa ne razumemo.

Irena Santeluz, udata de Kortil,

traži narednika Fransoa Anri Gonzaka, svog muža,

nestalog tokom izviðanja u blizini Moronviljea 26. septembra 1918.

Sasvim dobro za gomilu neznalica, zar ne?

Pod dejstvom artiljerije... - Francuske artiljerije!

Gospoðo, svedoci su videli da je pao dok je tražio prekid vatre.

Dakle, on je poginuo, a ne nestao.

Da... Ne!

Mislili smo da je mrtav i žalili ga, kad je kod nas došao jedan narednik.

On je rekao da su ga pokupili Nemci i smestili u bolnicu blizu Bizansija.

Nije reagovao ni govorio, ali je bio živ! Momak je bio siguran u to!

Imam negde njegovo ime.

Kaplar Žan Libur, seljak iz Viljdjua?

Znaèi znate?

Imate li portret vašeg muža? Crtež ili fotografiju?

Samo mali medaljon.

Mogu li da ga dobijem na par minuta?

Naðite mi dosije de Kortila meðu onim koji su za senatora.

Uveæajte mi ovo na pantografu.

Šta æete da uradite? - Bez brige, tehnièke stvari.

Neæemo ga oštetiti.

Što se tièe Bizansija i nemaèke seoske bolnice,

oni su u toku naše pobednièke ofanzive evakuisali svoje ranjenike.

A naše, gde je moguæe bio i vaš... - Sigurno!

Moguæe ili sigurno bio vaš muž, odveli

na železnièke stanice u Vuzijeu i Vizijeu.

Ali, popisi ranjenika evakuisanih vozom su uništene u bombardovanju.

Znaèi... - Znaèi da ne znate ništa više nego pre dve godine!

Jasno je kao dan!

Prepoznajete rukopis? - Moj svekar. - Da.

Senatorovo viðenje Republike je strašno!

350.000 porodica je u isto tako teškoj situaciji,

ali Pola de Kortila to uopšte ne zanima!

On piše! Bez prestanka!

Intervenišu njegove kolege senatori, ministri, moje starešine,

oni mi doðoše glave, naroèito starešine!

Zar mene grdite zbog mog svekra?

Odmah mi vratite muževljev portret!

Za nekoliko minuta.

Vaše ponašanje je bestidno!

Zbog porodiènih i drugih razloga, hitno moram da znam sudbinu svog sina.

Zato je neophodno ovome dati prioritet, zbog viših interesa.

Viših interesa!

Ne zanima me!

Usluge koje su Šukert i de Kortil pružali godinama...

To je orman.

Dozvoljavaju mi da zahtevam poseban napor u istrazi itd.

Lièno smatram... - Vratite mi portret!

...da se opsesija statistikom šefa Biroa za nestale,

može meriti samo njegovom nesposobnošæu.

Fransoa nije morao u vojsku. Bio je dobrovoljac kad je bilo najteže.

Znam, u maju 1917. Bolje i tada...

Znaèi, ništa ne radite i još spreèavate istragu. - Ne, gospoðo.

Nemam vremena za objašnjavanja, ali ja nisam prepreka.

Samo što imamo 350.000 nestalih vojnika.

349.771 taèno.

Recite poglavaru Šukerta i de Kortila...

da je jedan 350.000-ti deo moje nesposobnosti posveæen njegovom sluèaju.

350.000-ti deo i ništa više!

Da, uðite!

Vaš medaljon.

Šta mislite?

Doliko... dakle dolikokefalija.

Plavokos?

Smeð. - Smeð, vitak, visok 178-180 centimetara?

Znate li taèno? - Metar i 86 centimetara.

Ne, roðen je 1886.

Moje visine?

Niži.

Ovako?

Viši.

Neka ostane 178-180 kako sam rekao.

Oèi? - Svetle.

Neverovatno koliko ima nijansi svetlih oèiju.

Èak i tamnih.

Vaše na primer. - Fransoine su bile svetlo plave.

Vaše plavo je u stvari sivo.

Recimo, visina velièina 3,

oèi srednje sive, sekcija F.

Da vam pomognem?

Možda pevam sramotne pesme, ali umem da se ponašam.

To je zastrašujuæe.

Samo nekoliko prvih strana. Posle je kao herbarijum.

Hoèkis? - Mislim da nije.

Seæaš se Dušenovih kola?

Generalovih? - Da, ono ðubre Dušen.

Ovaj ima mnogo veæu haubu. Smemo li da ga dodirnemo?

Da, ali ne po staklu. Zaprljaæe se.

Još je topao.

Juri bar 100 na sat.

Ne, 130!

Sve je sreðeno. Možete da jedete u kantini Crvenog krsta za deset minuta.

Hoæe li biti pirinèa? - Naravno. Na takvim mestima uvek se jede pirinaè.

Uzmi ovaj... a ti ovaj ovde...

Odlazite iz oblasti? - Videla sam previše bolnica.

A vi ih sve zatvarate.

Gde da vas naðem ako otkrijem neki trag?

Kod svekra.

Uradiæu sve što je u mojoj moæi.

350.000-ti deo onoga što možete.

Jeste li iskopali vašu anonomnu relikviju? - Još ne.

Jeste li bar tražili? - Imam kovèeg.

Hrastovina iz 1832. Besprekorna i bez ošteæenja od šrapnela.

Pitao sam vas za telo.

Prvo ambalaža. Ako ga naðem, moram ga negde staviti.

A ovi? - Oni su u rezervi.

Iskopavamo više nego što je potrebno, znate...

Ne razumem vas, Perine.

Nosite mi ovo sa oèiju da ne plaši Ijude!

Treba mi inženjerski kombi. - Nema kombija, Perane!

Stavite ih na kolica i sklonite sa javnog mesta!

To je nareðenje. - U redu, majore.

Ti sanduci su bez veze.

Otac mi je bio stolar. Snabdevao je sanducima ceo grad.

Razumem se u to.

Istina, za te pare i ne možete da oèekujete sanduk od palisandrovine.

Zaraðuju na kolièini.

100 komada samo za Grezokur.

Da koštaju po franak, to je 100 franaka.

Grezokur? Je li to bolnica?

Bolnica? Ne. To je iskop.

Tunel u kome je sanitarni konvoj naleteo na minu.

Je li daleko? Hajdemo tamo.

Danas smo tuda prošli.

Peèurke.

Pa da se vratimo.

Gospodin je kola naruèio za osam ujutru.

Neæe valjda u Vladu da ide na konju?

Odvezite ma na železnièku stanicu.

Da? - Ima li direktna linija za Grezokur?

Tamo ne ide nijedan voz.

Ali, možete do Vezile-Prana, a odatle ima tri kilometra kamionom.

Polazi u 6:54, presedate u Munkorneu.

Mogu li gde da odsednem? - Noæas? - Da. - Ne.

Nema hotela?

Seljani æe vas smestiti.

Soba mog drugog sina je veæa, ali i hladnija.

U redu je. - Veèera je u sedam.

Supa od povræa i krompir hleb sa šunkom. - Ja malo jedem, hvala.

Mogu vam doneti bokal vruæe vode. - Neka, siæi æu dole.

Popij dok je vruæ. Stavila sam cimeta.

Hvala, stavite tu.

Tek si primljena, a veæ tražiš slobodan dan.

Sad mi je šansa. Major je pristao da me poveze.

Gazda æe se Ijutiti. - Uvek se Ijuti.

Kako se usuðuješ!

Kako ste radili pre mene?

Zabrinjavaš me.

Neæeš valjda da budeš kao one jadnice koje prolaze svaki dan.

Iz milosrða uzimam fotografije koje mi daju.

Ali rekla bih im da su mrtvi mrtvi, èak i ako ne možemo da ih pronaðemo.

Uzalud svima dele fotografije. To nijednog neæe vratiti u život.

Lepo što ste mi to rekli.

Isto bih ti rekla i da si mi æerka.

Ipak æu da odem.

Još jednu rakiju, majore?

Ne, hvala. Laku noæ.

Imam posao za vas. - Da?

Pisanje pisama udruženjima veterana i gradskim vlastima.

U redu.

Imam ih 812 od 17. juna.

Sa Senegalcima 812.

Oni nisu bili uraèunati.

Vezile-Pran! Zadržavanje dva minuta!

Do Vizijea. - Još 18 sua, gospoðo.

Požurite malo.

VEZILE-PRAN PRIVREMENA STANICA Marsel, imaš propusnicu?

U džepu mi je.

Putnici za Grezokur!

Kamion neæe krenuti za 40 minuta.

Možete da popijete nešto toplo u šatoru.

Pripremite propusnice.

Imate li vi? - U torbi mi je.

Šta se dešava? - Jedan vojnik je nagazio na minu.

Šta mi da radimo? - Skrenite desno. Poslali smo crnce.

Te kurble su opasne.

Moj verenik je tako slomio ruku.

Odvela sam ga u bolnicu u Desizeu. Bio je bled kao krpa.

Nastaviæemo peške.

Idete li, umetnièe?

Vi ostanite. Put je pun kamenja. Naæi æemo se gore.

Roden, Roden! Puna im usta Rodena!

Dobro, bio je sjajan sa glinom.

Sa tim palèevima, sjajno.

Ali, u kamenu sam mu ravan.

A sad, kad je on umro, ja sam i bolji od njega.

Tamo æe biti dobro. U otvorenom prostoru.

Vajarima dobro ide ovih dana?

Zlatno doba, prijatelju.

Slièno nije bilo od starih Grka.

Od doba katedrala.

Èak i loši umetnici imaju pune ruke posla.

U svakom selu spomenik!

300 vajara za 35.000 naselja!

Svi hoæe svog vojnika, svoju udovicu, piramidu, skulpturu u mermeru.

Bareljefi, zapisi... kao industrija!

Bolje nego renesansa! Ovo je vaskrsnuæe!

Zahvaljujuæi našim poginulim.

Da, njima. Hvala im.

Ne možete da proðete!

Dolazim po vas veèeras u sedam.

Šta æu ja?

Molim vas, gospodine, vama se obraæam.

Kasnije, gospoðo.

Prtljag skupite ovde.

Neka proðu oni sa propusnicom. Sve je gore na stolu.

Nisu svi baš mladi.

Malo levo. A, major i njegov vajar.

Kamion æe vas odvesti. - Ne idem. - Budite razumni.

Ne možete tako sa mnom.

Tražim prolaz! Nisam došla dovde... Sklanjajte ruke sa mene!

Narednièe!

U èemu je stvar sa tom ženom? - Nema propusnicu.

Pa šta onda? - Da se vrati na stanicu. - Imate li papira?

Potreban je peèat.

Ali, pošto ste to vi, gospodine...

Pokret, gušteri!

Inženjerija dobro radi. Iskopano je i identifikovano skoro 40 tela.

Imate li popis? - Da.

Obavestite porodice. - To smo sredili i svi moraju da doðu u kancelariju.

Proverite imena i prezimena. Neka su èesta. Nema igranja sa brojevima.

To je etièko pitanje! Etièko!

Porodica Kutrel u kancelariju za identifukaciju!

I vi ste ovde?

Malo joj podigni krila. Lièi na kvoèku na jajima.

To je Pobeda! Neka bude stvarnija, prirodnija!

Gospoðice!

Neko mi je zbacio kapu.

Možete da mi je vratite na glavu?

Naopako!

Da se predstavim, Ežen Delatoa, bavim se istraživanjima.

Specijalno nestalim vojnicima.

Gubite se! Oterajte ga! Oni su lopovi. - Ali, molim...

Znam sve o tome. Koštalo me 20 franaka, a ništa nisam dobila.

Naši vojnici su tamo sahranjeni. Švabe su duž puta.

Dobro... - Ili Arapi. I dva Belgijanca.

Tu su i Arapi...

Na kraju su samo oni ostali. Izuzimajuæi oficire.

Meni treba francuski vojnik. Ali da ste sigurni da je Francuz i da je anoniman.

Ima onaj kod bunara. Granata mu je eksplodirala u ruci.

Prezivao se Munije. Iz Le Mana.

Anonimnog, gospoðo. Vojnika bez imena.

Bez identiteta. Neznanog vojnika.

Neznanog? - Da. - Sve smo ih pomalo znali.

Naši podaci kažu da ovde imaju tri neidentifikovana tela.

Seæaš li se trojice bez imena? - Da.

Trojica pilota, Amerikanci. - Da, jedan je bio Amerikanac.

Ne, ne mogu Amerikanci. - Dvojica su izgorela u avionu, a jedan pao u šumu.

Vi ne znate gde bih...?

Desilo se u toku žetve. - Shvatam...

Je li on zarobljenik?

Nije više. Lepo mu je ovde.

Ko su oni?

Azijati. Vrlo su fini.

Naroèito onaj mali.

Ovo je od mog sinovca. - Da, šolja mog deèaka.

Pisao mi je da je u predahu ugravirao ružu na dnu šolje.

Koji puk? - Drugi pešadijski.

Imam ih nekoliko odatle.

Lebeg, Lebeg...

Nema Lebega.

Imam jednog bez imena. - To bi mogao da bude on.

Njegova verenica, taènije devojka sa kojom je izlazio, zvala se Ruža.

Možda je zato ugravirao ružu!

Dobro, ajde.

Crvena oznaka. Imate sreæe.

Znaèi da je predmet naðen sa posmrtnim ostacima. - Ostacima?

Telo. Ili ono što je od njega ostalo.

Pokazaæete nam ga?

Naravno, zbog identifikacije. Ne brinite. Ilovaèa ih je oèuvala.

Sveži su kao vino u podrumu!

Držimo ih unutra dalje od vazduha i sunca. Saèekajte. Lefevr!

Lefevr!

Ne pozdravljaš?

Vodi ove Ijude u broj 14.

Ali, mala... - Ne, ona ne ide!

Rekao sam mu. - Molim? - Govorio sam sinovcu da se ne prijavljuje.

Obièno ne mare za tuðe mišIjenje. - Znam.

Ja sam služio 16 meseci i onda zdravo!

Æuti. - Zdravo? - Da! Zdravo svima!

Èudiš se, a?

Šta je ovo? - Tunel nije stabilan. - Zaista?

Možda bolje da ne... - Ne, moramo tamo.

Onda bolje da požurimo.

Broj 14? - Da.

Gospode Bože! Kako je mršav!

To je on? - Da.

Kako ga je brada promenila!

Dlake i nokti rastu i posle smrti. - Da, tako kažu.

Zašto nije u uniformi?

Sanitarni vagon. Mora da je ležao.

Onesvestiæu se! - Drži se, deèko.

Demarši! Nema Demaršijevih?

Treba li da promenimo vodu?

Šarl, moj verenik, lièio je na ovog kaplara.

Visok je. - Imao je takvo uspravno držanje.

Bila sam farmaceut. Mislim, radila u apoteci mojih roditelja.

Ispraznimo ovo.

Napuniæemo na izvoru.

To je marka. - Znaèi da je bilo Nemaca u vozu?

Ne mora da znaèi.

Hoæete da nam se pridružite? - Šta je na jelovniku?

Ovèetina sa pasuljem na razne naèine.

Jedete li vi ikad? - Naæi æu jabuku ili tako nešto.

Pojedite nešto toplo. Niko vas ne gleda, znate.

Èekajte, ja æu!

Pomozite gospoði. Ja sam navikla.

Šta se to desilo?

Ima dobru dušu i pogodilo ga je kad nam je pokazao malog.

Ruèak!

Pasulj kao i obièno!

Niste bili u Africi, Trevise?

Tu i tamo vidite krda koja pasu mladu travu okružena babunima.

Nikakve tu lepote nema. Iznenada antilopa.

Izgubljena... Velièanstveno!

Sve antilope su lepe.

Znate zašto? Zato što su preplašene.

Imaju crne oèi i preplašene su.

Imaju i razloga za strah. Svet je pun èeljusti!

Prevoz tela je besplatan. - Ništa se ne plaæa? - Ništa.

Zakon o finansijama od 31. jula. ÈIan 106.

Šta moramo da uradimo? - Ja æu se pobrinuti za sve.

Za malo para otvoriæu dosije i srediti sve formalnosti.

Šta misliš? - Sami æemo ga odneti kuæi! - Tako? - Da.

Je li bolje nego kod Valentine? - Ubrzo æemo videti.

Mirno! - Voljno.

Kako ide unutra?

Kaplje na sve strane, ali ide nekako.

Voda? Prodrla je? - I zemlja se osipa. Ponekad baš puno.

Dobro. Proveriæu.

Neæe da doðe u moj atelje u Varanu. - Nisam to rekla!

Neæu nigde da poziram, pa ni u Varanu! To sam rekla.

Tako divna ramena...

Iz moje kancelarije, fijoka sa desne strane, doneæeš èašu, tanjir i pribor.

Pomislite na sve one momke koji su delove tela dali za Republiku,

a vi neæete da mi pozajmite vaše grudi na sat ili dva?

Prestanite tako da govorite!

Platiæu 100 sua. - Zadržite ih! -Po sisi!

Hrane više gotovo da nema!

Daj mi parèe krtine.

Za onu gospoðu tamo.

Gospoðo, major vam šalje.

Vojnik je kao džak.

Kad je pun, on stoji. Kad je prazan, on padne.

Prazan džak padne! Isto tako i vojnik praznog stomaka!

Zato se kaže da je neko ispraznio creva.

Ovo je muška papazjanija.

Ja uvek stavim beli luk i majèinu dušicu u ovèetinu. A vi?

Majore! Molim vas da doðete u tunel.

Gospodine Fago! Poðite sa mnom!

O, ženo, kad po tvojim ramenima kosa se raspe,

dozvoli da ti budem èešalj i da je prstima razmrsim.

Nežnu kao svilu.

Ko bi rekao! - Poslao mi major.

I u našoj kantini ima istu šolju sa ugraviranim slovom D.

Iz bogate je lekarske porodice.

Dva sinovca su mu poginula. Jedan u podmornici, drugi na Damskom putu.

Oba sa ženine strane.

Tu je neko ime.

Kusad. Kusad!

Porodica Kusad?

Žene, žene,

kako da prigušim

svu želju Ijubavi moje...

U konvoju je bilo svaèega,

vojska, ambulantni i artiljerijski vagoni, detonatori, štapini, èak i gas!

Izgleda da je konvoj krenuo iz Vezijea.

Amerikanci su pošli u napad. Zakaèili su svoja artiljerijska kola u konvoj.

Mi smo nakaèili naša ambulantna i konvoj je krenuo.

Nažalost, Švabe su minirali tunel. Tu smo.

Zašto tela nisu u sanducima? - Traje pauza za ruèak.

Odavde postaje još gore. - Rekao sam vam da poduprete!

Drvo, majore. - Drvo?

Prodato je preduzimaèu koji je platio dvaput više. - Bože moj!

Oseæa se etar, zar ne? - Ambulantna kola su ošteæena i boce su se razbile.

Hoæu ime tog trgovca drvetom!

Ako su krovovi kola izdržali, moæi æemo da procenimo štetu.

Uzbuna! - Dvojica za mnom!

Niko da ne ulazi u tunel!

Èetvorica sa mnom!

Kaplare, brzo! Moro!

Jeste li bili sami? - Bio je i onaj sa železnice.

Pomozite majoru! Dajte nosila!

Polako... Polako, pažIjivo...

Spustite ga na nosila.

Dvojica sa gas maskama neka uhvate tog ludaka unutra!

Stavite ga na nosila!

Nemojte vi sada! - Pomoæi æu oko ranjenika. - Dobro.

Dajte kutiju za prvu pomoæ, jod, gazu i sve ostalo!

Udahnite lagano...

Ne vidi se prst pred okom! Užas!

Je li sever tamo?

Šta? Sever.

Ne, sever. Ništa ne razumem.

Recite mi...

Jug, jugozapad! Uvek meni zapadne ova magla.

Pošaljite grupu Ijudi da pokupi tela.

I dajte im maske jer možda curi gas! - A civili?

Pošaljite ih kuæama! Samo smetaju!

Zatvoriæemo sve!

Još bolje, recite im da veèeras podupiremo, a za sutra æemo videti.

Dame i gospodo!

Molim vas.

Zbog nesreæe smo primorani da privremeno prekinemo izvlaèenje.

Inženjerci æe sutra sve obezbediti.

Ali, mi sutra idemo na posao! - Moj deèak!

Neæemo ga ostaviti u toj rupi? - Pjer Lebeg, broj 14, crvena oznaka.

Molim vas... - Seæam se. Leon Kuver, prepoznala sam njegov sat.

Ne znate... - Znam!

Leon Kuver, roðen 8. jula 1896. u Idervilu. Zapišite.

Ko želi da ode, može da ide na voz.

Za ostale smeštaj u privremenom hotelu u fabrici Varan, tri kilometra odavde.

A ja? Kako da se vratim na posao? - Izvinite, vidite kakvo je stanje!

Šta da radim? - Odvešæu vas ako naðem bicikl. - Ima li hotel odvojenih soba?

Vino se posebno plaæa. - Šta se pravi u fabrici? - Gvozdeni delovi, mašine.

Varanovi su ovde stara porodica. - Pre rata radili su sa Šukert i de Kortilom.

Zar? - Niste znali? - De Kortilovi nikad pred ženama ne prièaju o poslu.

Nije baš luksuzno, zar ne? Imali smo bolji hotel na 15 kilometara odavde.

Obnoviæe ga nekad, a do tad imamo ovo. Kupatila su sasvim nova.

Velika su, ali su zajednièka za dame i gospodu.

Mogu li? - Smiri se!

Ženska spavaonica. I generator za...

Imate sve što vam treba na noænom stoèiæu. Videæemo za peæ.

Nije udobno, ali za par sati... - Znam, hvala vam.

Moram da telefoniram. Hoæete li posle toga

praviti društvo èoveku koji mrzi da veèera sam?

Izvinite, razumem. Umorni ste.

Mogu li vam pomoæi?

Lepo od tebe, ali snaæi æu se.

Imate dva kreveta?

Šta želiš? - Sveštenik drži misu sutra u devet.

Hvala ti. Znaš li gde je telefon?

Šta? - Nije važno.

Šarpin, da, major Šarpin, inženjerac.

Dobro, saèekaæu da me pozovete.

Ja æu platiti vino. - Molim vas, mi æemo. - Onda drugi put.

Ja pevam.

Ali, mi sviramo! - Da, ali ja pevam!

Malo smo preterali.

Mogu li da telefoniram? - Tamo gore, gospoðo.

Halo, Šarpin? Onda ga pronaðite.

Vaših pet minuta je bilo pre deset minuta.

Nisam tražio maršala Foša, nego inženjerskog oficira!

Pa naðite ga! Èekam!

Mogu li ja? Neæu dugo.

Vidite, èekam... Izvinite, samo izvolite.

47 u Mesilu, molim vas.

U redu.

ÈIan 106 Zakona od 31. jula. Tela se prevoze od 1. decembra 1920.

To je za mesec dana. - A do tada?

Ja æu sve srediti.

Èim otvorim dosije, za sve æu se pobrinuti.

Gde je Merkadoov atelje, molim vas? - Rekoste da tamo neæete ni da kroèite.

Za njega pitam, radiæe na skulpturama. - Ovuda, pa desno. - Hvala.

Ja sam u fabrici Varan.

Tako je. Sasvim sluèajno.

Još ne znam. Èim budem mogla.

Veruj mi, Poni, da ova situacija i meni teško pada!

Želim da se završi ta neizvesnost, da znam na èemu sam!

Poni, znaš kako mi je... - Ima nešto preèe!

Èekam poziv. Imam preèe pravo na tu liniju!

Vi ste ludi! Potpun ludak!

Vojne potrebe, gospoðo!

Halo? Izvinite?

Ne znam na koju ženu mislite. Taèno. Dajte mi ga!

Šarpin? Najzad!

Slušajte me. Treba mi mnogo materijala za sutra ujutru.

Možda i noæas. Tražite od Amerikanaca, njihovi Ijudi su tamo!

Prestanite... Hoæu samo da razgovaramo.

Ne želim.

Ne želim... - Nema žive duše.

Rekla sam da nisam slobodna.

Pustite me, pustite! - Zašto me onda Ijubite?

Vi ste prvo... Stanite!

Kunem se da æu vrištati! Boli me!

Napolje! Idi pronaði svoj leš!

Sram vas bilo! - Ne!

Ima na hiljade takvih kao što je on, hiljade i hiljade!

Ali, oni me se ne tièu, jer ja sam ovde!

Mogu li da uðem? Molim vas da uðem, gospoðo.

Šta je bilo?

Hoæete li sa mnom u sobu? - Baš sam htela da vas zamolim.

Kad je pun mesec, jesenje noæi lièe na letnje.

Ne spava se.

Hoæete piæe?

Sad je sezona parenja. Velika posleratna kopulacija.

Mužjaci imaju teranje.

Kao i ovaj vojnièiæ. Mislio je da je sam sa Alis. Probao je, ali...

Oseæanja ubijaju strast!

Pitao ju je za dozvolu. Idiot.

Kakvi ste vi u tim poslovima?

Moji poslovi? - Ma hajde, prijatelju!

Moj posao je da njuškam oko sebe.

Imam dobre oèi. One su moj alat!

Oèi što gledaju druge oèi, pogledi koji se susreæu kao po zategnutom užetu!

Ljubav putuje po tom užetu.

Ove oèi to umeju da vide. Bez motke za balansiranje...

Izmeðu umetnosti i Ijubitelja umetnosti, pasa i gospodara, muškaraca i žena,

izmeðu vas i nje. I obratno.

U mojim godinama... to nije moguæe.

U par sati.

"Kad se pun mesec pomoli, zemlja padne u nesvest. "

Kakva sam ja budala! Izmislio sam ono sa telefonom!

Nisam mogao da podnesem što prièa sa nekim.

"Da, Poni, svakako, Poni. "

Mislio sam da æu da svisnem. - Dopadaju vam se takve žene.

Oseæanja dolaze posle! Prvo delati, posle analizirati!

Delo! Bum!

Vi ste pravi vojnik, Merkado.

Kad malo doðem do daha,

možda obratim pažnju na manire.

Možda!

Vi ste beznadežan sluèaj.

Nemam više nijedno njegovo pismo.

Moji roditelji su spalili neka, a ostala su ukradena.

Možete misliti? Ukrasti pisma!

Neko se zaljubio u vas.

Najlepše delove sam po seæanju pisala naknadno. Prava poezija.

Je li vama vaš pisao? - U poèetku jeste.

Hoæete li sutra iæi na misu?

Zašto? - Onako.

Mislim da neæu.

Protiv ste toga? Protiv ste Boga?

Trebala bih biti.

Svi bi Ijudi trebali da budu.

U pravu ste. Naroèito žene.

Ali se ne usuðujemo.

Probajte da shvatite, pobogu! Tram Kane, probajte da razumete!

Ovo što ja dodirujem, to nije mrtvac, nego drvo.

To nisu kosti, nego sanduk!

Nas dvojica ne možemo sami da podignemo.

Religija vam zabranjuje da dirate mrtvace,

dobro, ali ovo je drvo, kao drška od lopate!

Drvo koje dodiruje mrtvaca i samo je mrtvac. - Sranje!

Sranje!

Dobro. Možda je i ovako dobro.

Možda je dobro.

Treba nam jako uže.

Uže? Ne znam. Hoæe li nam ono pomoæi?

Idem da potražim.

Ako budete vukli konopac, ješæete pirinaè. Biæe malo pirinèa.

Molim vas da budete malo tiši!

Bog zabranjuje rad nedeljom.

Vi radite. - Danas je moj dan!

Nama je tako svaki dan.

Dragi vernici, danas zahvaljujemo Bogu za

obnavljanje diplomatskih odnosa izmeðu naše zemlje,

starije æerke naše crkve, odlutale æerke i Vatikana.

Kupus. A teleæi bubrežnjak? - Uzeo sam šta je bilo. Teletina je.

Odakle ona ide? - Bila je na misi.

Bilo je veprovine na sniženju, ali nisam se usudio. - Zavisi od cene.

Hrabri ste što tako dugo idete peške. - Volim da šetam.

Jeste li spremili moj raèun? - Ne. Veæ je plaæen.

Major je sredio raèun.

Nemoguæe! Gde je on?

Zar vi ne znate? Jutros u dva nastao je pakao u tunelu.

Stoj, zabranjen je prolaz! Niko ne može dalje!

Uradili smo sve što smo mogli.

Èestitaæu vašim starešinama i zamoliti ih da vam daju vanredno odsustvo.

Hvala vam. Skupite Ijude, vraæamo se nazad.

Zbor!

Uradili smo šta smo mogli.

Noæ mora da vam je bila užasna.

Da, prilièno užasna.

Iz raznih razloga.

Nedeljama æemo sve ovo èistiti!

Blato i pepeo.

Povreðeni ste?

Saèekajte.

Hvala vam.

Kao da rat još uvek traje.

Vi ste ga gledali izdaleka.

Rat je još gori.

Mnogo gori. Èitavi hektari zemlje pokriveni raspadnutim leševima,

jame pune vode iz kojih viri glava prepuna muva.

Smrad! Èopori pacova. - Uæutite!

Jedino to i radimo!

Ko bi nas uopšte slušao? Ko bi to štampao?

Novine hoæe samo laži i oficirske budalaštine.

"Razarajuæa privlaènost rata samo je naizgled destruktivna. "

Proèitao sam to! U potpisu general Šerfils.

Milion i po mrtvih samo su naizgled mrtvi!

Ðubrad!

Ðubrad!

Ko je Poni?

Pitam ko je Poni?

Mora da ste takvi zbog umora. - Nema odgovora?

Ja sam ta koja ima pitanja. Ja tražim odgovore! - Ko je?

Zato sam ovde! - Ko? - Otkud vam pravo?

Sinoæ ste se ponašali kao razularen vojnik!

Ne, taj izraz je izašao iz mode!

Sinoæ sam prisluškivao... - Sram vas bilo! Tako da se ponašate!

Stidim se, ali sam vas èuo.

Dakle, ko je on? - Moj svekar.

Ne verujem vam. - Oduvek ga tako zovu jer je najmlaði brat.

I sviðalo vam se to ili ne, ja sam deo te porodice!

Senator? Poni?

Kao mali poni?

Majore, nestala su dva èoveka!

Jeste li sigurni? - Proverio sam.

Èekajte, dolazim.

Brzo! Duborg je udahnuo tonu gasa.

Ovde nema vazduha! Hajde, koraèaj!

Razbiju se staklene kapsule u granatama i oslobode gas.

Dok poslednja ne ispusti svoj otrov imaæemo ovakve stvari.

Mora da sam Ijubomoran! - Izvinite?

Pitali ste me odakle mi pravo.

Eto odgovora. Ljubomoran sam.

Vaš muž nije bio? - Moj muž?

To je bilo tako davno.

Za njega me veže još samo ovo traženje.

Mislila sam da sam našla njegov prsten za peèate. - Je li bio njegov? - Nije.

Dobro, našli smo na hiljade takvih prstenova.

Njegov je bio poseban.

Prsten su morali da seku posle jedne nesreæe i onda je loše popravljen.

Fransoa je slomio ruku kurblujuæi auto.

Znam, rekli ste mi. - Ja? - Juèe.

Zaista? Sasvim sam zaboravila! Sad sam se setila.

Bolnica u Desizeu!

Da, tako je! Blizu zatvorene fabrike.

Rekla sam vam to? Sve se više gubim.

Ove flaše nisu juèe bile ovde. - Jesu, bile su, samo što ih niste primetili.

Porodice ih ostavljaju kad odlaze kuæi.

Ostavljaju? - Da. I poruke u njima.

Kao boce baèene u more. U svakoj je po nekoliko reèi.

"Ako naðete Emila Blanšea iz 112-te, javite porodici u Lai-an-Valu. "

Lai-an-Val ima lepo ime.

Što se tièe nesreæe vašeg muža, jeste li vi bili prisutni?

Ne. Vikendima je dolazio u Pariz. Upravljao je fabrikom. Zašto?

Nije važno. Izvinite, ni moja glava nije baš bistra. Dozvolite.

De Kortilov pantograf. - Tu je.

I dosije o vereniku.

Vereniku one male? - Alisinom. - Hoæete li oba? - Da, Trevise!

Možda je moja mašta ili je sluèajnost, ali dve žene daju dva opisa

i u oba isti detalji o kurbli i slomljenoj ruci u Desizeu.

Da, èuo sam to od Alis.

A koja je druga? Gospoða de Kortil?

Zašto bi bio isti èovek? - Zašto ne bi.

Je li se zvao Fransoa?

Šarl. Šarl Fero.

Onda nisu povezani.

Njihovi inicijali! Isti su!

To ništa ne dokazuje. - Ali, obe žene su ovde.

To nije koincidencija, nego posledica!

Došle su na isto mesto jer traže istog èoveka!

Kao spoj dve reke.

Ne prièajte o ovome.

Ovih dana se samo spotièem.

Povezao bih vas, ali moram da ostavim kola zbog žrtve trovanja.

Da saèekamo da se vrate?

Naša poslednja zajednièka godina je bila prazna.

Prezirao je svoje privilegije i društveni položaj.

Rat je bio beg od tih privilegija.

Nisam mogla da ga zadržim.

Možda nisam ni želela. - Poèinjem da shvatam.

Tolike bolnice! Lutanja bez cilja.

Revnost. - Preterana revnost?

Da, to je taèno.

Da sam ga zaista volela, borila bih se i zubima i noktima da ga zaustavim.

Kucala bih na sva vrata, legla na šine pred njegov voz. Sve bih uradila!

Ali nisam jer sam se nadala da æe se vratiti drugaèiji.

Da æe mi biti bliži.

Hladno mi je.

Vojnika mogu da poveæam na tri metra, ako želite.

Cena? - Pogledajte u katalogu, ne znam taèno.

Hoæemo i granate, kao u Brizelu. Èetiri granate.

Trebaæe vam èaure, mermer i ploèice sa imenima.

U Brizelu imaju obelisk sa 36 imena. Po devet sa svake strane.

Ali su zaboravili Lamberovog sina i morali da stave posebnu ploèicu.

Ukupno 37 mrtvih na 906 stanovnika! To je previše!

Lep prosek. 10 odsto od svih mobilisanih.

Koliko vi imate? - Baš zato hoæemo da vidimo oficira.

On zna važne Ijude. Naroèito prefekta Blankara.

Recite meni. Imam i ja veze.

Pa, prosto je.

Iz našeg sela, Lakanja, bilo je 17 mobilisanih.

Bili smo te sreæe da nijedan nije poginuo.

Ali, sad imamo muke. Zamislite šta se prièa!

Svi su sad važniji od nas.

Ništa nam ne daju ni iz kantona ni iz ministarstva.

A šta prefekt Blankar ima s tim?

Farma u susednom srezu ima dvojicu mrtvih. Jedan sin i pomoæni radnik.

Kad bi se promenile granice srezova, dobili bismo dvojicu poginulih.

Oni ionako imaju više od 30!

Neæemo ih oštetiti! - Više od 30!

Niko nije tražio ekshumaciju dva tela. - Tako je bilo sigurnije.

Nisam bio siguran. - U šta?

Jedan od njih bi mogao biti Amerikanac.

Stvarno? - Da. Nije imao jedno uvo.

Šta vam to dokazuje?

Indijanci.

Majore, èekao sam da se vratite. Doveo sam vam mušterije.

Ovo nije dobro mesto! - Brzo æe oni. Priðite, gospodo.

Vrlo prosto. Iz našeg sela je mobilisano 17 vojnika.

Ali, nemamo poginulih. - Nijednog jedinog.

Šarl i ja smo se dva puta kupali u istoj kadi.

Moj muž to ne bi voleo.

Sve je tako lepo.

Svuda ih nosite? - Lako je kad imaš kola.

Prestanite! Mirisaæemo kao kurve! - Da!

Ovde svuda strašno smrdi! Groblja, grobnice...

Najgore su kosturnice!

Naæi æete svog èoveka. Svog muža.

Ne verujem.

On je ovde. U Grezokuru.

I Šarl je. Sigurna sam. Pronašla sam Švajcarski perorez.

Bacila sam ga, ali sigurna sam da je bio njegov.

Svi imaju takav. I moj muž.

Sa krstiæem? - Èini mi se.

Podelili su na stotine takvih. - Mogu da koriste.

Zašto ste ga bacili?

To je nožiæ mrtvog èoveka. Ja ga želim živog.

Ali, sad ste rekli... - Èesto poreknem ono što kažem.

Ali, da je živ! To bih najviše volela.

Svih ovih meseci sam se plašila da æu ga naæi u nekoj bolnici.

Živog, ali slomljenog.

Polako mi je misao o tome da je mrtav postala uteha.

Više nisam èak ni tužna.

Oseæam smirenje.

Kako to možete da kažete? - Iskreno govorim.

Vrlo iskreno.

Izvinite, tražio sam Alis.

Mene?

Jeste li to razbile boèicu?

Brzo æu vam je vratiti.

Noæas sam uspeo da uradim portrete nekih stradalnika iz voza.

Veæina ih je izgorela odmah posle nesreæe.

Ipak, pogledajte da li neki odgovara.

Šarl!

Ovo je Šarl. - Sigurni ste?

Poznajem ga boje od vas. - Metar i 80, svetle oèi?

Da. - Èesto ste se viðali?

Da, u poèetku. - U kojoj oblasti?

Znate to. U Nievru.

Èime se bavio? - Naoružanje, organizacija. Onda dobrovoljac.

Od 1917? - Od maja 1917.

Zašto to pitate? - Proveravam.

Nosio je venèani prsten.

Mi nismo bili u braku!

Jeste, dete moje. On je bio.

Doðite u moju kancelariju. Zatvoriæemo dosije.

I rekli ste joj to bez upozorenja?

Da. - Èemu takva okrutnost?

Da joj pomognem. - Muèeæi je?

Pravo u glavu.

Treba udariti jedanput, toliko jako da im se uèini da je košmar.

Kad se posle probude, život im izgleda lakši.

Voz u 7:50 nije dobar.

Pun je pijanih vojnika koji idu na odsustvo.

Odvešæu vas na voz sutra ujutru.

Jeste li gladni?

Da, umirem od gladi.

Ragu i govedina!

Bio je tipièan dobrostojeæi momak. Bila sam opèinjena.

Plesali smo i ja sam se upecala. - Svirali ste violonèelo u orkestru?

Nije to bio pravi orkestar. Svirali smo dobrotvorno za gubavce,

Kineze, siroèad...

Za gluve?

Lepo je izgledao. - Sviðao se ženama. To ga je nerviralo.

Život nije fer. Ja bih voleo da sam privlaèan ženama.

Bio je stidljiv. Prirodniji od drugih u njegovoj porodici.

To što se razlikovao od njih je nešto što mu ide u prilog.

Zašto ih mrzite?

Mržnja? Ne mrzim ih.

Ta reè je preslaba.

Jeste li znali da je taj Poni,

bio posrednik u vraæanju nemaèkog ratnog broda, francuskog ratnog plena?

Brod od nikla, veoma važan za nemaèku ratnu industriju

vraæen je vlasniku, gospodinu Krupu! Usred rata!

To je nemoguæe! Donator je Crvenog krsta! Patriota!

A ovo? Vidite li neko razaranje?

Sela, bolnice, šume, crkve jesu!

A ova fabrika? - Nije od koristi!

Bolje reæi nije korišæena.

Kad je rat poèeo, strateški smo se povukli 22 kilometra.

Tako su Nemcima pale u ruke fabrike oružja u Bresiju i Tionvilu.

U zamenu za šta? - Nemci su poštedeli ovaj i druge dragulje

industrijske arhitekture kad su se oni povlaèili.

Reciprocitet! - To je smešno!

Ova fabrika može da proradi za dva meseca.

Odatle poglavarovo nestrpljenje da se "nestao" promeni u "poginuo u borbi".

Nestali vojnik stvara pravni zastoj.

Mrtav heroj obnavlja ugled firme, postaje deo porodiènog grba!

Proveriæu. Ako se to pokaže kao istina... - Šta æete da uradite?

Ne mešajte se u moje stvari! Jednom zauvek!

Jesam li ja pitala za vašu burmu koju ste juèe nosili?

Majèina je. - Sigurno imate ženu.

Nikad je niste pomenuli. Nikad, a zašto?

Oficirova žena je zanimljiva tema. - Nije više. - Molim?

Nije više žena oficira. Sad je supruga g. Dekondrijea, knjigovoðe iz Orleana.

Pita od krušaka, poslednjih ove godine.

Sa zadnjeg živog stabla kruške u Verdanu.

Malo šampanjca? - Rado.

Pored pijanih Švaba i onoga što su odneli Amerikanci? Nema...

Hoæete da probate neki od ovih novih plesova?

Staromodan sam.

Èovek iz 1913.

Umeš li i ti ovako? - Ovo? Deèja igra!

Mislite li da je ovo nemoralno? Šampanjac i ples prilièe udovici?

A sada, ona koji èekate, jedna i jedina, Kora Marel, pravo iz Pariza!

Nisam nemoralna jer nisam više udovica. Sad æu vam objasniti.

Za sinove poginulih.

Posle èetiri godine rata, sretoše se licem u lice

mali Pjer, borbeni Francuz i moæni grenadir Franc.

Samo je mržnja usmeravala njihove puške,

od planinskih visova do travnatog Brabana.

U zoru Pjer na noge skoèi i dreknu Prusu tamo preko

"Randevu za vrane kreæe! Danas ti je zadnji dan!"

Pjer se baci napred i blještavim bajonetom smrtno rani Franca.

Ali, Franc kundakom svojim razbi glavu pariskom nestašku.

Teturaju oba, snaga ih napušta!

Kad se ujutru zaèu truba kroz vazduh,

preko rovova oglasi primirje! Svi vojnici ustadoše tada!

Tada Prus pred Pjera na kolena pade i zamoli

Milosti imaj i poštedi me! Budimo odsad braæa!

I dvojica vojnika baciše oružje daleko,

u jednom treptaju oka izmešaše svoje suze, krv i smeh!

I dvojica vojnika baciše oružje daleko,

u jednom treptaju oka izmešaše svoje suze, krv i smeh!

Delaplan, imam lokomotivu za vas!

Sad je prekasno! - Najjaèa koja postoji! - Moram da idem. Izvinite.

Vidimo se sutra. Hvala!

Nešto nije u redu? - Htela bih nazad, molim vas.

Htela sam da odem sa tog mesta. - Mladi su. Mnogo su propatili.

Samo jedna Marseljeza i spremni su da daju svoj život.

I vi isto, prvi meðu njima!

To je klub. I biæe klub u godinama koje dolaze, klub ratnih pobednika.

A oni koji su izgubili imaæe svoje klubove.

Znate zašto pominjem klubove? Zato što je tamo ženama zabranjen ulaz.

Ništa vas ne plaši više od žena, njihovih materica, hrabrosti, pogleda.

Zaustavite kola! Zaustavite!

Želite li me?

Ovakvu kakva sam?

Èujte, prièate takve stvari...

Jedva me poznajete. - Nisam mislila na poslovno partnerstvo.

Ne radi se o poverenju, nego o Ijubavi i strasti.

U jednom trenu saznamo da sa nekim želimo da budemo zauvek!

15 godina sam stariji od vas. - Možda i više. Pa šta?

Postoji formula, majore. Od tri reèi.

Samo ih izgovorite i nepovratno æu ostati sa vama,

svuda æu vas pratiti, sa mojim haljinama, crnim oèima, violonèelom.

I bez moje Ijubavne prošlosti.

Tri reèi i biæemo zajedno.

Slušam vas.

Ne. Vi. Vi izgovorite.

Sutra... Sutra æe sve biti jasnije.

Gospodin Andre Mažino, ministar rata i penzija!

Ove žene predstavljaju udovice i majke, kako ste tražili.

A vojnik koji æe obaviti izbor?

Je li bio u ratu? - Klasa 19, dobrovoljac, sin nestalog vojnika.

Borio se u Šampanji, na Verdenu, Alzasu.

Jedan od retkih preživelih, sad je u 123. pešadijskom.

Vojnièe, priði!

Vojnik Ogist Tatan.

Poznat mi je vaš dosije.

Veoma ste mladi. - Da, gospodine, ali to nije važno.

Delaplane, morao sam sve sam?

Nešto me je omelo. - Šta? - Sve.

Vojnièe!

Vojnièe!

Ovaj buket je od cveæa ubranog na bojnom polju kod Verdena.

Meðu grobovima palih heroja.

Položite ga na jedan od ovih osam kovèega.

To æe biti kovèeg Neznanog junaka koga æe

Francuska ispratiti u Panteon i pod Trijumfalnu kapiju.

Najveæa poèast!

Najviše što Francuska može dati jednom svom detetu.

Ali, nije previše za nekoga ko simbolizuje

i ovekoveèuje hrabrost vojnika èija su

anonimna žrtvovanja i nadljudski heroizam

saèuvali otadžbinu,

pravdu i slobodu.

Ovo vas ne interesuje?

Ispunjava me tugom.

Ali, njih održava.

Poginulo je milion i po Ijudi, ali oni æe sad misliti samo o ovom jednom.

Ta laž je skandalozna!

Vi ste skandalozni!

Moja najnovija lista, generale!

Našao sam 51.000! Za dva meseca!

Hoæete li prestati sa tim raèunanjem? Vi ste manijak!

Za mrtve!

Zašto ste izabrali broj šest?

Ja sam iz 123. puka. Sabrao sam cifre i dobio šest.

I moj puk je u šestom korpusu. - Zauzmite mesta.

Ima devet vojnih oblasti, zašto je bilo osam kovèega?

U jednoj nisu bili sigurni u nacionalnost neznanog vojnika.

Stvarno niko ne zna ko je on? - On je moj ujak.

Pokušavam da ne osuðujem Ijude.

To sam nauèila svih ovih godina. - Da.

I još nešto... èaj. - Molim?

Èaj koji kuvate je prejak. - Zar?

Ali, nisam nikad...

Jeste. - U kolima?

Prekljuèe. - Prekljuèe? Èini mi se da su prošle sedmice od tada.

Stavite sasvim malo u kuglicu za èaj i nemojte pustiti vodu da provri.

To i nije važno... Osim ako ne živite sa nekim èajopijom.

Za uspomenu.

Èekajte.

Neæu vas zaboraviti. - Ni ja vas.

Vraæam se kuæi. Èekaju me roditelji.

Uèiteljica. To je lepo. - Da, lepo je.

Idem da se pozdravim sa Valentinom.

Bedarije, 6. januar 1922.

Irena, draga Irena,

Vaše pismo me je veoma obradovalo i dalo mi nadu.

Zato što je tih nekoliko reèi oživelo vaš glas, vaš pogled,

bolno seæanje na moje dane provedene u samoæi.

Daæe Bog da vam ovo pismo stigne u Njujork pre vašeg odlaska u Viskonsin.

To je siæušna taèkica na mom globusu. Kako æu vas naæi ako tamo nestanete?

Govorite o novom životu, novim licima, novom poèetku. Èemu svi ti noviteti?

Vi tako dobro obnavljate stvari, naroèito ostarela srca staraca.

Niste razumeli moju nevolju, moje æutanje... Da li sam i ja razumeo?

Ja još drhtim dubokom nežnošæu.

Vaša vatrenost i snaga su me skamenili.

Užasna noæ u mom seæanju.

Trebalo je samo da promrmljam te tri reèi, ali sam æutao.

Danas ih izvikujem sto puta na dan. Iz sveg glasa.

U nadi da æe premostiti ogroman prostor koji nas deli.

Ja vas volim. Da, volim vas.

Zauvek.

Možda æe vam ovo priznanje biti smešno posle toliko meseci.

Mene smiruje. Dokaz je da sam živ i da sam u miru sa sobom.

Ništa drugo nije važno.

Doneo sam važne odluke.

Recimo, napustio sam vojsku, a nisu se trudili da me tamo zadrže.

Ne umem da biram ni gradove ni kravate,

pa sam se vratio u zavièaj gde imam par hektara kamenjara i vinograda.

Bez iluzija nudim vam ovo beznaèajno kraljevstvo.

10 je sati uveèe, u vazduhu se oseæa miris balege, nane i karamele,

jer sam upravo prosuo šeæer na šporet.

Sutra æu otiæi da vidim da li su šumski veprovi

otišli u Španiju i poèeæu da vas èekam.

Da vas èekam. Veæ vas èekam.

Èekaæu vas još samo sto godina. Možda sto i jednu.

P. S. Zadnji put vam dosaðujem mojom užasnom statistikom.

U poreðenju sa vremenom koje je saveznièkoj povorci

trebalo da proðe Jelisejskim poljima, otprilike tri sata,

izraèunao sam da bi istom brzinom, vojnièkim korakom,

prolazak poginulih u ovom neoprostivom ludilu trajao 11 dana i 11 noæi.

Oprostite na ovoj poraznoj preciznosti. Zauvek vaš...

Preuzeto sa www.titlovi.com