Original subtitles

www.titlovi.com

Slava velikom Burebisti, caru svih Da�ana! Slava!

-Slava! Slava!

-Slava Velikoj Dakiji, ujedinjenoj i slobodnoj!

-U Velikoj Dakiji, jedinoj i slobodnoj dr�avi, nema mesta robovlasni�tvu!

Vojnik, seljak i zanatlija bi�e jednaki i u �ivotu i u smrti.

Bi�emo ponosni u slavi velikog Da�kog naroda

i snazi na�e besmrtne misli!

-Slava! Slava! Slava!

-Posle skoro 7 vekova od osnivanja grada,

Rim je postao centar Anti�kog sveta

i bio je spreman da postane najve�om imperijom svih vremena.

70. godine pre Nove ere

tojest, 683 godine posle osnivanja Rima

svetska ekspanzija Rima pribli�avala se teritorijama ju�no od Dunava,

gde su po�injale bogate zemlje Geto-Da�ana,

objedinjenih u veliko i mo�no carstvo

pod vladavinom hrabrog i tajanstvenog Burebiste.

Pred ambicioznim Julijem Cezarom

i njegovim nepobedivim legijama Rimljana i varvara

ostalo je jo� jedno nepokoreno carstvo:

Dakija,

i jo� jedan nepobedivi car - Burebista

Ka�i mi, De�eneu,

za�to sam ti ja bio potreban, pored tvojih Da�ana, ja Getski princ

i krunisao si me ovde u Sarmise�etuzi?

-To je bila poruka velikog mislioca

da smo jedno te isto

Mi, i Da�ani i Geti, poreklom smo od istog trakijskog pretka.

Danas si postao najve�i car me�u Tra�anima.

Treba da razvijemo na� narod, ve�bama i obukom,

disciplini i povinovanju nare�enjima.

I najbitnije ratovanju.

Razmi�ljam o suzdr�avanju od alkohola.

Volja velikog cara je i volja Boga Zamolksisa.

Ho�u ta�no da znam sa kakvom silom raspola�u Rimljani?

Rimske i varvarske legije broje vi�e od 400.000 vojnika.

-Nas je manje.

Zato moramo da budemo bolji.

- Ma�! �tit!

-Bacaj!

-Odli�no!

-Nije to odli�no!

Daj mi ma�!

Do�i!

Ne tamo. Ovde.

-Koplje!

-Veliki care! -Govori, Komosikuse.

-Savet prin�eva je sazvan, kako ste naredili, na poljani za ve�bu.

-A sad uzmite koplja u ruke.

-Car da bi bio dobar komandant, mora da sam bude primer.

A ako se dogodi poraz, du�an je da padne poslednji.

I to ne od neprijateljskog ma�a.

Komosikuse!

Ima� �ast da bude� prvi.

Bravo, Komosikuse.

Nisi pomra�io slavu na�eg plemstva i mladih vojnika.

A sada da vidimo tebe generale Viskol.

-Bili ste mi u�itelj, veliki care.

-Karp.

-Mladi Hierpus.

Lo� si vojnik, Hierpuse.

Pogre�io si.

Ne ga�a se tako.

Pripremi se Hierpuse.

Ispravi ruku, Hierpuse.

-Samo pravo.

-Vide se 3 konja!

Iza�li su iz �ume.

-Stoj!

Istovari.

- Pax vobiscum (Mir s vama)

- Ad vitam aeternam (Na mnogo godina)

Po govoru i odevanju, niste Rimljani.

-Ne, nismo Rimljani.

A ko ste vi?

Razumem va� jezik.

Gost je du�an da odgovori doma�inu.

Otkud znate na� jezik i odakle ste?

- Mi smo iz... mi smo iz...

-Pomognite mu!

-Ah, noga! -Ranjen je!

-Uzmite brata i nosite ga sestrama, va�im �enama.

Dajte im sve �to im treba.

-Majstore.

-Ne treba nam.

Imamo i mi, jo� bolje.

-Bio si gladijator? -Da.

Bio sam u Spartakovoj vojsci.

-Oru�je na kojem radi�, od �ega je?

-Od gvo��a.

-Gvo��e?

U Rimu robovi oru drvenim plugom.

-Vidi�, kod nas i plugovi su bolji od Rimskih.

-Objasni mu �ta sve imamo.

-Na� princ Kastaboka smatra vas njegovim gostima.

-Va� princ radi? -Naravno da radi.

Kod nas svi rade,

ma�em ili plugom.

-Idemo.

-Osta�u da isprobam taj gvozdeni plug.

-Seljaka sve vu�e zemlji.

-Ili vinogradu.

-Veliki Burebista �e da odlu�i �ta �e da radi sa vama. Idemo.

-Hvataj ga!

-Ovde je zabranjeno prolivanje krvi. -To je moj rob. Radim sa njim �ta ho�u.

-To je na� rob. -Mi nemamo robove, gazda Mitrane.

Ku�i radi s njim �ta ho�e�.

A ovde se povinuj na�im zakonima.

Pali! Ne valja!

-�ta se dogodilo? -Cezar se vratio u Italiju.

Ponovo!

-Time �emo da se suprotstavimo Rimljanima.

Veliki care!

Do�ao je Kastaboka sa dvojicom stranaca. -Kojim strancima?

-Dobri su ljudi. Kastaboka ho�e da vam ih predstavi.

-Meni da ih predstavi?

-Veliki care, oni su do�li danas.

Ko ste vi?

-Veliki care, ja sam Kalopor.

Bio sam centurion u Spartakovoj vojsci.

Ovo je Laj, on je penik i peva�.

Bili smo robovi.

�uo sam za va�e pute�estvije.

Spartak je bio veliki general poreklom iz na�ih ju�nih naroda.

Ne razumem za�to on, kada je uvideo da je okru�en Rimskom vojskom

na morskoj obali, nije pre�ao u Trakiju,

i ujedinio se da Mitridatom.

Postojala je gre�ka u va�oj strategiji.

Bili smo izdani.

Spartak se dogovorio sa komandantom afri�ke flote

da nas preveze morem do Mitridata.

Ali su im Rimljani platili vi�e

i afri�ka flota tih morskih razbojnika je otplovila.

Bili su pla�eni na�im zlatom.

-Strate�ka Spartakova gre�ka je bila jer je verovao ljudima. U njihovu re�.

-Re� razbojnika!

-Nastavi dalje Kalopore.

-Po�to su nas sredozemni gusari, potkupljeni od strane Krasa, napustili

ostali smo beznade�ni,

vra�ali smo se na sever

u beznade�noj no�noj bitci u odnosu 1:8,

pored reke Bradarus, pao je Spartak.

Poginuo je tamo?

Nije razapet u Rimu?

-Ne. Pao je na bojnom polju.

Njegovo telo su ratnici odneli u planinu,

Odatle je nestalo telo tre�eg dana,

Zamoksis ga je vratio iz mrtvih.

Odnekud nas sada posmatra.

-A �ta ste vi uradili sa trakijskom legijom?

-Izbegli smo Krasa i u poku�aju da pre�emo Alpe, blokirale su nas

sve�e Pompejeve snage.

Pompej,

ubica ranjenih i ubogih,

majki sa izgladnelom decom,

onih koji su be�ali od rata.

-Kako to da niste i vi poginuli sa njima?

Kako to da niste poklekli?

Pre�li smo u Galiju (Francuska) i Helveciju (�vajcarska),

�to nije moglo 6 hiljada,

koji su bili razapeti na putu od Kapue do Rima,

zajedno sa jo� stotinama hiljada, jer bi se me�u njima mogao pojaviti novi Spartak.

-A veliki Pompej?

Kras i veliki Pompej,

ruku pod ruku su u�li u Rim

svako prisvajaju�i za sebe da je ugu�io ustanak

tra�e�i za sebe titule konzula.

Ali Cezar �e da postane velik ako pokori Galiju.

-Ako pokori!

A �ta vi tra�ite?

Tra�imo Spartaka.

Njegov duh.

A kako �ete da spoznate njegov duh, jadni da ste?

Spartakov duh �e da se pojavi u trakijskom vo�i,

koji �e da pobedi Rim.

Rim!

-A kako �e Spartak ili njegov duh u pojedincu da pobedi Rim?

Kako �e da pobedi 400 hiljada legionara

koji su spustili na kolena careve Azije i Afrike.

Kako?

Ne samo pojedinac i ne samo iz Tra�ana,

sa Rimom se ne ratuje samostalno

ve� sa svojim stalnim saveznicima.

Svaka pojedina�na bitka bi�e izgubljena.

Mitridat �e biti pobe�en, kao i Hanibal.

Germani i Gali,

bi�e istrebljeni i ba�eni u blato, kao �to su bili i

redom Kartaginjani, Grci i Iberi.

Svaki narod je du�an da sebe za�titi.

Svi zajedno i u isto vreme,

ujedinjeni oni koji su ugnjetavani u jednom udaru

jedino mogu da razbiju tu neman

koja tla�i svojom gla�u sve u svetu

i sve porobljava i guta.

Tome mora do�i kraj.

Robstvo je stra�no.

To je najgore �to mo�e da se dogodi �oveku... ili narodu u ovom svetu.

Mi ne posedujemo robove,

ali za jo� jednog ratnika i jo� jednog Orfeja ima mesta na na�em dvoru.

Koliku platu tra�ite za ovu slu�bu?

Spartakovu slavu.

Sve u svoje vreme. Jo� �ta?

Veliki care, moj prijatelj �e da ostane pri dvoru,

a ja �u da odem da posetim roditelje na Dunavu.

Ne znam da li su jo� �ivi.

Zarobili su me morski gusari jo� dok sam bio de�ak

i prodali me u Rimu kao roba.

Da nisi iz familije Balta?

Mog ro�aka?

Da, ja sam njegov sin.

-Kalopore! Zna� li �ta zna�i tvoje ime na jeziku Da�ana?

"Dobri sin"

Zna� li, dobri mladi�u?

�ta?

O tome �emo da razgovaramo nasamo.

Imam za tebe lo�u i dobru vest.

Ovo stene su snaga Carstva.

Ova voda stvara snagu.

Ona pokre�e na�e vodenice i navodnjava vrtove.

A tako�e i mo�e da nas odbrani od neprijatelja.

Vidite li da je voda dobar sluga, ali i zao gospodar?

Ali voda mo�e da donese i nesre�u.

Kada se iznenada izlije, neukrotiva je.

U tome je i smisao - nau�ite da iskoristite nevolju.

Jeste li razumeli, deco?

-Marius Lula, veliki rimski arhitekta, pravi vodenice deci?

Za budu�e arhitekte Dakije.

Ka�i mi Mariuse, za�to su te poslali tvoji ovde?

-Diktator Sula je doneo zakon

kojim je pretvorio vojsku u bandu razbojnika da tla�i narode,

a rimske nau�nike u hordu parazita.

Oni koji su se tome usprotivili, bili su uni�teni.

Stotine i hiljade u�enih ljudi

proterano je u varvarske zemlje.

-Zna�i ti si jedan od proteranih?

A mi smo varvari?

-Grci i Rimljani nazivaju varvarima druge narode,

a ja sebe smatram proteranim.

Ina, ako dozvoljava�, smatrao bih sebe sre�nim.

Dobro. -Uzdravlje, veliki care.

Daj mu pe�kir.

-Vidi, vidi.

Li�i� na moju sestru, kao jaje jajetu,

a ona je li�ila na na�u majku.

-A ona je nosila jaja? -A i pametna si na nju.

Lepota na�ih �ena je velika,

to stranci najbolje znaju.

Aha. Ko je to rekao? -Ko bi se osmelio?

Ali va�e veli�anstvo �eli da bude lepo,

time se zarazio od Gaja Julija Cezara.

Kako bi to izgledalo biti rumen poput njega?

Pri�aju da �e�lja glavu malim prstom, da mu ne bi ispadale vlasi.

Ne �eli da bude �elav.

Otkud zna� da je Cezar rumen?

-Pa, znam. -Kako zna�?

-Od jedne tvoje dvorjanke. -Koje?

Od one koja je do�la na va� dvor sa rimskim arhitektom Mariusom

koga su poslali ovde.

A taj tvoj arhitekta, jel lep?

-Nisam gledala. Da i...

...nije on moj. On je va� sluga.

Moj sluga.

Moja unuka Ina je saznala da je Cezar rumen.

Veliki konzul!

To zna ceo svet.

-Za�to ja ne znam?

Jel to moj na�elnik policije krije odre�ene tajne?

Ne, ne veliki gospodaru, kako govore ti Rimljani,

ali takve pokvarene rimske re�i ja ne smem da ka�em u va�em prisustvu.

Ipak �e� da mi ka�e�.

Cezar je najve�i mu�karac me�u �enama i najve�a �ena me�u mu�karcima.

-Pokvarene re�i o hrabrom rimskom princu.

Dobro je da mi nisi rekao to.

Ali to mu nije smetalo da osvoji Hispaniju i baci sada oko na Galiju.

Da se vratimo na�im poslovima. Jesu li tamo svi na�i prin�evi? Jesu li se skupili?

Filozofi ne �ele da dopuste skup prostodu�nih prin�eva.

Bogati protiv siroma�nih.

Ili neki ne veruju da su Da�ani poreklom od Kelta

i da mi pripadamo najbrojnijem

i najrasprostranjenijem narodu na svetu -Tra�anima?

Objedili ste Gete i Da�ane,

a prin�evi ne mogu da se priviknu na novi poredak.

A situacija posle oslobo�enja robova nije se smirila.

Neki ho�e vernost da se nagradi.

-Zlatom, na�im zlatom.

-U druge metale ne veruju.

Pravi�nost!

Da krenemo, nemamo vremena.

Slava velikom Burebisti! -Slava!

Slava velikoj Dakiji, ujedinjenoj i slobodnoj! -Slava!

Imamo mesec dana da razmotrimo

neke poslove vezane za oblasti ju�no od Dunava.

Danas moramo da donesemo odluke vezane za vojsku.

Jel mo�e tako? -Mo�e!

Treba jo� ne�to da se ka�e.

-Da, znam.

O zemlji, vinu i zlatu. Jel tako?

- Veliki care, mo�da treba da ka�e jo� ne�to,

�ta je odlu�eno o oblastima, a jo� je neizmenjeno?

-A �ta treba da se menja?

-Neki su videli

da na njihovoj zemlji, kmetovi ubiraju plodove po novom zakonu,

a treba to da rade plemi�i, po zakonu zemlje.

-Zemlja je slobodna.

A ko ne obra�uje i ne seje, ne ubira plodove.

Osim ako nije pozvan da nosi oru�je.

Tada njegov ma� dobija plen umesto da stvara plugom ili zanatom.

Neki govore o vinogradima.

To nije dobro re�eno.

A �ta je potrebno vinogradarima, osim vina za ku�u,

i za sahranu. Otatak nek se prodaje za dobru cenu.

Uz vino se dobro peva.

O nam se pri�a da smo pijanice

Pijte vino razbla�eno vodom kao Rimljani

-A �ta je sa zlatom?

Tako�e se deli? Slobodno se deli?

Za�to to pita�, Hierpuse? Zna� da ga je mnogo.

Ali se dobro prodaje.

5 od 10 tovara idu Carstvu kao porez,

za potrebe dr�ave i vojske.

-Nisam pitao zato �to smatram da je nepravedno,

ve� da se zlato deli na sve 4 strane sveta,

da bi neko gradio sebi kule i gradove, brodove i jo� ne zna

da Kelti i Rimljani bi nam platili 10 puta vi�e.

To je bilo razja�njeno na�em bratu Lupu.

Za�to on nije do�ao na skup, ve� je poslao tebe, Hierpuse?

On je star i bolestan.

-�alimo ga.

I re�i�u ti ne�to sine princa.

Ko dobije sada 10 puta vi�e, kasnije �e vi�e da plati.

Viskole, ra�iri re�i me�u vojskom i utvr�enjima.

Na� prijatelj i ambasador Akornion.

-Princ Mitran, savetnik njegovog veli�anstva Mitridata VI (kralj Ponta u Maloj Aziji).

-Slu�amo vas.

-Rimljani su se okomili na nas, s namerom da nas porobe i osvoje.

Gr�ko-pontijski gradovi su u opasnosti.

-Rimljani �ele da naprave Unutra�nje more od Crnog mora

i Sredozemnog mora?

-Mitridat, moj kralj, ti zahvaluje

za svu najavljenu pomo�.

Naneo je poraz Rimljanima i stigao do Bosfora.

Ali sada su Rimljani protiv njega poslali najmo�niju rimsku vojsku i...

ratna sre�a mo�e da se preokrene.

-Ko komanduje vojskom? -Veliki Pompej li�no.

-Pompej? Onda �u ja da se borim pod zastavom kralja Mitridata.

Zakleo sam se da �e Pompej umre od moje ruke.

Bori�e� se pod zastavom tvoga cara.

U�i�emo sa na�im armijama u Trakiju,

kako bi smo uhvatili Pompeja u kle�ta.

-A nakon toga na Rim?

Verujete da je do�lo vreme?

-�ta ti ka�e�, Akornione?

-Verujem da jeste.

Ako ovaj plan propadne, vi �ete biti krivi.

Re�i�u da je pre 20 godina general Sula

poru�io Atinu zbog saveza sa Mitridatom.

Moramo da verujemo da ni�ta drugo nije mogu�e.

Pompej, verovatno zna za taj plan,

zato je da bi za�titio svoja le�a, naredio prokonzulu Makedonije

Gaju Antoniju Hidridu da prezimi u Gr�ko-pontijskim gradovima.

-Hibrid! Ubica decec Geta u Maloj Skitiji.

Ako je tako kao �to govori�,

to je dovoljan povod za rat.

Imam vesti. Hibrid je objavio svoju posetu.

Tra�io je organizovanje svetkovine i igara u njegovu �ast.

Tra�io je od mene gladijatore iz Rima.

To �e mnogo da ko�ta.

-Gladijatori iz Rima?

Dobi�e ih.

Jednog sigurno.

-Vreme prolazi. Ako Rimljani u�u u Gr�ko-pontijske gradove,

va� prilaz moru bi�e blokiran.

Rimska Sredozemna flota

bi�e blokirana u na�im moreuzima.

Ali ne zadugo?

Koliko vojnika imaju legije u Makedoniji?

Prokonzul je naredio pokret 10 hiljada vojnika.

-Ako su do�li u goste, mnogo ih je.

A ako su se skupili da napadnu, malo ih je.

Poru�i svom kralju da mo�e da ra�una na nas.

Sada �emo da otvorimo bure vina

i da stavimo bokal na sto prokonzulu.

Akornion je gradona�elnik Dionisopolisa i vrhovni sve�tenik Dionisa.

-To treba da bude mladi� i poverljiv �ovek,

ti �e� da razglasi� na� tajni susret.

-Kalopor, sin Balte i Velike Majke,

koji je bio izgubljen,

a sada je prona�en.

Car Remaks, predak tvoje majke

oduvek je bio za�titnik na�ih pontijskih gradova.

Dunavski Geti �e i dalje da budu va�i za�titnici, sada,

Po�i�emo sa vojskom na jug, to �e da odlu�i vojni savet.

On �e da povede vojsku?

-Ne. Komandovanje je povereno Karpu, kao starijem.

Pripremite se za put.

Ide� sa mladi�em do Balte.

-Velika Majka (Magna Mater) vas �eka.

Ja sam Karp, carev savetnik.

Donosim ti poruku na�eg cara Burebiste.

-Neka je slavljeno njegovo ime.

Ko je taj mladi� sa tobom?

-U�i na svetlo.

-Zovem se Kalopor.

Bio sam u Spartakovoj vojsci i vratio sam se ku�i.

Ne poznaje� ga?

-Poznajem ga.

To je na� sin.

Neka su blagoslovljeni svi oni koji su mi ga podarili.

Mama, �ujem da je otac umro?

Trenutno ne mogu da razumem.

Kakva je to tajna? Ili prokletstvo?

-�ta ti je rekao, car Burebista,

na� gospodar i otac?

-Rekao je da: Ima� dobru i lo�u vest.

I rekao je da se spremim za te�ak put.

-To je i moj odgovor, sine.

A sada ka�i mi ti, Karpe, tvoje vesti.

Na� car te je zamolio da mi dozvoli� da komandujem

flotom i ljudima Balte

koji �e zajedno sa mojim ljudima

i svim Getima na Istru, da se bore u predstoje�em ratu.

-Car Burebista je mudro odlu�io.

Karpe!

Pazi na na�eg sina,

sina zmaja.

Pre 32 godine

proslavljeni car Burebista

do�ao nam je preko zale�enog Dunava

i pokorio sve ljude Balte

svojom hrabro��u i mudro��u

i gostio se kod nas do prole�a,

kada je Balta porinuo svoje brodove u more, vratio se u Dakiju.

-Koliko godina ima�, sine? -31.

-Zlatna k�erka ve�ne tame.

-Koja?

Mesec (Luna).

Sve ve�no poti�e od njega.

Tamo stanuje zmaj,

izvor mudrosti

i �uvar najdragocenijih tajni.

Sre�an put, sine.

I neka te �uva veliki mislilac (Zamolksis).

-Za�to mi nisi dozvolio da budem kod nje?

-To je stara pri�a.

Midija je bila neizmerno lepa kada se udala za princa Baltu.

Jedne letnje oluje, grom je pogodio deltu.

Midija je bila u usred �ume u po�aru.

Tada joj je izgorela kosa, lice i ruke.

Posle toga je oti�la u hram

i nije dozvoljavala nikome da je vidi,

osim svom mu�u.

Bio si de�ak.

-Tada sam bio na moru.

Imao sam 12 godina

-I nestao si.

-U toj oluji, izgubio sam se.

Uhvatili su nas gusari...

i prodali nas trgovcima robljem u Kalatisu.

Zato je to tajna i prokletstvo?

Mo�e i tako.

Pribli�avamo se mestu susreta.

Posle toga nastavljamo put u Dionisopolis,

da se na�emo sa Hibridom, kao �to treba.

Dobro do�li.

-Imamo li gladijatore iz Rima?

-Jedan. -Dvojica!

-Gradski savet vas pozdravlja.

Va�a ode�a je spremna u gradu.

-Sve�a riba. Kome treba riba?

-Dobro nam do�ao Akornione.

Zadovoljni smo va�om saradnjom.

Kakve vesti donosi�?

-Sve je spremno za svetkovinu, kao �to si naredio.

-Bi�e i gladijatori? -Najbolji ikada vi�eni.

Drago nam je �to su do�li.

-Va� grad je bogat.

-Bio je bogat.

-A ti si imu�an trgovac.

-Bio sam.

Rat je uticao na prekomorsku trgovinu.

U takvim uslovima postao sam gradskim sve�tenikom i

izgubio sam volju za trgovinom.

-Kao i na�i senatori.

-Ka�e� da si Dionisov sve�tenik?

Da. Postavljen sam ove godine.

Ti zna� da je u Rimu zabranjeno obo�avanje tog mrskog boga.

Mogao bih da ti prospem creva.

ili �e� da mi uka�e� �ast?

-Prokonzul to bolje zna da ka�e.

Mudar si Akornione.

Ali ja ti opra�tam,

ovoga puta.

Sre�a da nismo u Rimu.

Dionisove igre

mogle bi da ubede va�e �ene da budu pristupa�nije mojim vojnicima

posle nebrojenih meseci uzdr�avanja.

-O toj temi vi�e ima da ka�e Ahilodor na�elnik gradskog redarstva.

-Govori, na�elni�e.

-Gra�ani se �ale na pona�anje nekolicine rimskih vojnika.

Provalili su u nekoliko ku�a po�tenih gra�ana

i nabacivali se njihovim �enama.

-Tako je u ratovima,

gore prolaze pora�eni.

- Dobro, ali ovde nema rata.

-Ne jo�?

-A mo�da i jeste.

Ali ti to ne zna�.

-Ahilodore!

Prokonzul bolje zna �ta treba da radimo.

Radi�emo tako da sve ispadne dobro.

-Da, poka�ite se svojim delima.

-Do�ite. Sve�a riba!

-Vo�e i povr�e! Sve imamo! Vino sa Rodosa i Krita.

-Izvolite.

- Imate li jesetru? -Da, imamo.

-Lidija! -Kalopore!

-Kupi�emo negde drugde -Jesetre se i tamo prodaju.

Tamo �u da vas uslu�im.

Lidija, �ta radi� ovde? -A �ta ti radi� ovde? Mislila sam da si mrtav.

Valerijan je pri�ao kakva vam je bila sudbina posle poraza Spartaka.

Dete je umrlo na poro�aju.

A tebe sam tra�ila me�u hiljadama razapetih na Apijskom putu.

-Spasio sam se.

Ovde ne mo�emo da razgovaramo,

�ekaj me no�u u vrtu Dionisovog hrama.

Ne znam da li �u mo�i. Proba�u. A �ta ako ne budem mogla?

-Poru�i�u ti gde ta�no mo�e� da me na�e�.

-Ko je bio taj mu�karac? -Koji mu�karac?

-Onaj s kojim si razgovarao.

-A, kupac...

-Bednik. Hteo je da kupi jesetru, a nema ni prebijene banke.

Neko vreme pijaca je puna prosjaka.

-Napred!

-Kakva neopreznost!

Zar ne razume� da sve mo�e da propadne zbog sitnice?

Ta �ena te je zagrlila samo sada i nikada vi�e?

-�ta zna�i, samo ta �ena?

-Jo� pita! To pokazuje da se znate.

-Da.

-To je �ena prokonzula Hibrida. Do�i, treba da nestane�.

-Jel sve u radu?

-Jeste i devojke. -Slavljeni Gaje Antonije,

takvu �ast ne mo�e da odbije nijedan Rimljanin.

Puna ti je ku�a lepote.

-Lidija! -Da, Gaje.

Ove ve�eri hteo bih da serviram gostima

ve�eru dostojnu staroga Lukula

Hteli bi smo da pozovemo nekoliko vi�enijih gra�ana.

Dozvoljava� li?

-Ukaza�u im �ast na visokom nivou,

ali ne mogu da im dam radost, jer moram ranije da se povu�em

i mora�e da me izvine.

Takav odgovor je dostojan rimske matrone.

-Ova no� je napravljena za dionisovo praznovanje.

Svi praznuju.

Ali moram da se vratim.

-Znam, svojem mu�u.

-Znao si?

-Nisam znao i nisam verovao kada su mi rekli.

-Mislila sam da si poginuo, Kalopore.

Moji roditelji su me udali za prvoga prosca, znaju�i za moje grehe.

Prokonzul je bio porodi�ni prijatelj.

Patriciji stupaju u brak samo sa svojima

i vole samo sebe.

-Valerija je tako�e bila patricija i zaljubila se u Spartaka.

Pamti� li njihovo ven�anje?

Tada sam imala 15 godina.

Popio si zaredom 5 bokala razbla�enog vina.

A Spartak te je upregao.

-To je na� tra�ki obi�aj.

Popiti na svadbi, toliko bokala koliko ima slova u imenu ljubljene.

-Nisam znala. A slede�eg dana doneo si mi ku�i buket cve�a.

A tre�eg dana napunio si prag mog doma cve�em.

I za taj obi�aj nisam znala.

Zatim sam shvatila da tako po�inje ljubav.

Kako je �alosna bila na�a ljubav, Lidija.

-Slu�aj, Kalopore

Rimljani nisu zaboravili za va� ustanak

i kako su lovili Spartakove saborce,

razapeli su ih bez su�enja.

-Ni mi im nismo zaboravili 6 hiljada razapetih,

ni da je tvoj mu� bio jedan od d�elata.

-�ta tra�i� ovde? �ta te je ovde dovelo?

Spartakov ustanak.

-Opkolite!

- Tra�ite ga svuda, hajde, br�e, br�e!

-Gospo�o, gospo�o, vojnici su u�li u vrt!

Be�i, poku�a�u da ih zadr�im, be�i!

-Kada �e� ponovo da do�e�? -Nikada.

-Idi, ne mogu vi�e da te ostavljam.

Sutra moram da se pojavim u areni.

To �e da bude moja poslednja gladijatorska borba.

-Do�i�u da te gledam.

Po poslednji put.

Be�i �to pre mo�e�.

Ne mogu vi�e da ti ka�em.

Melanija, �ta radi� na ulici u ovo doba? Gde ti je gospo�a?

Ku�i je spava. -Kako mo�e da spava u ovoj no�i?

Bolje bi bilo da pro�eta po parku.

Vide�emo.

Ja �u idem pre nje, a posle �e ona.

Tebe bih ja da poljubim!

Melanija!

- Uzmi! Dosta si pravio gluposti.

Idemo odavde.

�iveo konzule!

Igre u tvoju �ast po�inju,

igre na �ivot ili smrt.

Borba izme�u tra�kog mirmiona

i malog Samnita (ju�na Italija).

Najbolji gladijatori iz rimske �kole. Kli�ite!

-Nisu lo�i.

Ti mladi�i obe�avaju lepu smrt.

Samnitski retiar mi se �ini boljim.

Ula�em: 1000 sestercija na retiarija!

-1000 sestercija na tra�kog gladijatora.

Gledaoci su do�li bez �ena i dece.

-Preuveli�ava� stvari, dragi.

Napred, Samnite!

Ubij ga!

-Spartak!

K oru�ju, Rimljani!

Lidija!

Za�to si do�la?

Ljubavi moja!

Kalopore!

Za�to?

- Tako je bolje... da bi me zaboravio...

Marijuse, odstupi!

-Burebistine armije su zauzele Gistriju, Tomis, Kalatis i nadiru ovde.

Ostupite!

Dobro nam do�ao veliki care, -Bolje vas na�ao.

Gradona�elnik ti zahvaljuje veliki care!

Samo sam za�titio svoj obraz i dostojanstvo.

More.

I more i zemlje

na�e su i osta�e na�e

koliko bude nas.

-Br�e! Ti tovari idu u riznicu!

Br�e!

Vojni�e! -Molim? -Otkuda idu ti tovari sa zlatom?

-Iz Pontijskih gradova. -Iz Pontijskih gradova?

-Iz Pontijskih gradova. Du�ni su. Idu u dr�avnu riznicu.

-Pontijski gradovi su zamolili za na�u pomo�, da ih za�titimo, a ne oplja�kamo.

-A dug?

Dr�avna riznica treba da se puni po�tenim radom,

a ne plja�kom susednih i prijateljskih gradova.

Nazad u Pont! -Okrenite povorku! Nazad!

-Ne �elim da postanem razbojnik.

To prepu�tam Cezaru.

I poru�ite na�im Pontskim prijateljima

da �e Da�ani da ostanu najpravednijim me�u Tra�anima

a od mene pontijskim gradovima, po jedan tovar zlata,

najbolji tovar. Ti �e� biti na �elu povorke.

-Oprostite mi veliki care.

-Ali donesi priznanicu.

A �ta sada �ekamo?

U velikoj nevolji klanjajmo se na�em tvorcu.

Treba da mu organizujemo svetkovinu.

Napunite amfore crvenim i gustim vinom.

Prinesite debele ovnove i bikove kao �rtve

i pustite devojke da pevaju.

-Rimljane moramo odmah da napadnemo. Sutra �e da bude kasno.

Mitridat se bori protiv Pompeja, Gaj se bori protiv Cezara.

Sad je Rim oslabljen gra�anskim ratom.

Cezar na jednoj strani, a Pompej na drugoj.

Treba da se izmere snage.

Ako ne napadnemo, oni �e nas, oplja�ka�e i uni�ti�e na�e gradove.

-Kao �to je uni�tena Atina.

-Mislim da ste u pravu,

ali to mora da se re�ava na vojnom savetu.

A sada slavimo pobedu nad Gajem Antonijem Hibridom.

Pogledajte kako izgleda na� cirkus,

pogledajte na�e gladijatore.

Uverite se da smo ne�to nau�ili u Rimu.

-Ljudi! Ljudi!

Konzul, prokonzul i general,

u�estvova�e u borbi na �ivot ili smrt

planinski i nizijski pas. Stavite pare na njih!

Ugrizi ga! Grizi!

-Pustite vuka.

-A sada se u areni pojavio dakijski vuk

- Grizi!

-Tako rade i Rimljani! Cezar, Pompej, Kras,

kada usledi napad spolja, ujedinjuju se.

Napa��e nas svom silom i �e�tinom.

Nismo spremni da napadnemo Rimljane na njihovom terenu.

Treba da za�titimo na�e zemlje i posede.

-Do�li su Akornion i Mitran.

-Primi�emo ih kako dolikuje.

Prijatelji drago mi je da vas ponovo vidim,

ali moje vesti vi�e �e da poraduju na�e neprijatelje.

Moga cara vi�e nema.

Potomak po ocu od Darija,

a po majci Aleksandra Velikog,

pora�en je sa svojom vojskom, a deca su mu ubijena kao psi.

Treba dobro da se razmisli o toj vesti, prijatelju Mitrane.

Pre smrti, predao mi je pismo za va�e veli�anstvo.

Mitridat nam je ostavio u amanet svoj plan.

Hteo je da osvoji Trakiju i Makedoniju, a zatim i Panoniju,

da u�e u Italiju preko Galije,

objedinjavaju�i alpske i poluostrvske narode

protiv grabe�ljivih naroda

i svetskih zavojeva�a.

Taj plan je bio velik za njega i njegovu snagu.

Takav plan je bio i Spartakov.

I sudbina im je ista.

Za ne poverovati!

Napasti nas morem sa Skitske strane

sa brodovima iz Olbije (Ukrajina) i do�i na Dunav.

-I Rimljani bi mogli da se sete toga

Dobro si govorio da se pomirimo sa Pompejem, a sada je Cezar pred vratima.

-Rimljani su podli narod, ali...

znaju da ratuju.

-Nisi u pravu. Nema podlih naroda ima samo podlih ljudi,

koji do�u na vlast i ne rade za op�te dobro,

kao prokonzul Hibrid.

Gde je sad Pompej?

-U Rimu. Tamo je progla�en trijumvirat:

Pompeja, Krasa i Cezara.

-Vidite li? Bio sam siguran!

Takvi su Rimljani - kada je te�ko pru�aju ruku jedan drugome,

uvek stavljaju razmirice sa strane.

- Nije ba� tako, Burebista.

Pompej je tra�io tvoju pomo� protiv Cezara.

-Akornione, treba da krene� u Rim.

Treba nam mir.

I podr�ka.

-Ne!

-Zlato!

-�ta ka�e�, Hierpuse?

�ta ima da se plja�ka?

-Crne koze. U zemlji smo Capa.

-Pla�i� se?

Zar Capi nisu va�i preci?

-Bili su. A sada su bra�a Burebisti.

-Teraj!

-Idemo! Br�e!

-Veliki Cape! Napali su nas Geti.

-�ta se dogodilo? -Uzeli su zlato.

-Nisi do�ao u najbolje vreme.

Hteo sam da ti predam sanduke sa zlatom za cara.

-Kelti su prekr�ili primirje sa nama?

-Izdao nas je brat.

Hierpus ih je pozvao.

-Video sam ga sa Keltima.

-To je uredio Timn sa druidom Brezom,

koji mu je obe�ao ruku princeze Hebe.

-Ali njen otac nas je zakleo na mir.

-Stari kralj je �rtvovan po njihovom zakonu.

Be�i!

Be�i i obavesti

velikog Burebistu,

da se vratilo ropstvo u na�e zemlje.

Predaj mu ovaj simbol

kao znak vernosti

do smrti

-Mir s vama narode planinski!

-�ta treba Velikom Capu od nas, njegovih kom�ija?

-Mir s tobom, Bojane.

Ho�u da znam za�to ste napali selo Agatirsa (Moldavija), na�ih prijatelja?

I uzeli zlato?

Nisam �uo va�u ratni�ku pesmu, Kelti.

Nismo po�li u rat.

Agatirski princ, Hierpus raskinuo je savez sa Burebistom i pozvao nas da pomognemo

i platio je na�e oru�je svojim zlatom i �enama njegovih robova.

Nismo prekr�ili zakon gvo��a

i idemo svojim outem.

-Bojane, nisi prekr�io zakon,

ali tvoje delo �e navu�i bedu na vrat.

To nije Hierpusovo zlato, izdajnika svoje bra�e

To je danak Agatirsa, oslobo�enih iz ropstva velikog cara Burebiste,

kome je va� druid obe�ao mir i prijateljstvo.

-Druid Breza zna �ta radi.

-Neka je slavljen veliki vo�a Kelta, na�ih kom�ija.

�ujem da ti je druid Breza obe�ao da nasledi� starog kralja

i Hebu, njegovu k�erku kao �enu?

-Tako je.

-Zna�i nisi znao da je druid Breza obe�ao i Hierpusu Hebinu ruku

u zamenu za dakijsko zlato?

-To je la�!

Druid Breza ne la�e!

-Onda je obmanuo tebe Hierpuse, jer me je pozvao na svoju svadbu

sa keltskom kraljicom.

-La�e. Nisam ga zvao na svadbu!

Na kakvu svadbu, Hierpuse?

Ne znamo da idemo na svadbu.

Kojom od ovih �ena �e da te o�eni vrhovni sve�tenik Kelta, a?

-Odgovaraj, Hierpuse!

-Slu�aj, Bojane.

Predla�em ti �astan dogovor, kao me�u dobrim kom�ijama.

Ti uzmi zlato, a nama predaj Hierpusa.

-On je na� brat i priredi�emu svadbu po obi�ajima njegovog plemena.

-Ako mu vrhovni sve�tenik Kelta nije obe�ao drugu svadbu,

ne�e da se ljuti na tebe zbog toga.

-�ini mi se da je tvoja ponuda �asna,

a �ta ako se tvoj car bude ljutio na tebe

jer si ostavio njegovo zlato u na�im rukama bez borbe?

Na� car ima mnogo zlata.

Ljutio bi se ako bih ostavio u va�im rukama bez borbe, njegovog vernog Hierpusa,

Vu�jeg sina.

-Spasi nas, spasi nas, veliki Cape.

- Zlatni grumen! Zlatni grumen!

-Bojane, ostavljam ti i Hierpusa.

- Odvedi ga va�oj princezi.

-Da vidi kakvog mlado�enju mu je na�ao druid Breza.

-Pokret!

-Bojane razbojni�e! Pokupi dakijsko zlato. Treba ti vremena da ga prebroji�.

I prenesi pozdrav va�oj princezi.

Veliki care!

Do�ao je ambasador Galskog princa, �ivet

kao �to si i rekao.

Gde je? -�eka te, veliki care.

-Jel to rat?

-Ne boj se. Ina.

�ekao sam te hrabri �ivet.

Kakve vesti mi donosi� iz Galskih zemalja,

od tvog princa, a moga prijatelja Verd�in D�etoriksa?

Lo�e su vesti, va�e veli�anstvo.

U na�e zemlje upale su rimske legije pod komandom Cezara,

pusti�enja su bez granica.

-Cezar!

A Areovist sa germanskim plemenima se ujedinio sa Cezarem?

-Areovist nam vi�e nije neprijatelj

Sada �eli primirje sa mojim kraljem Verd�in D�etoriksom.

-To je dobro.

-Ali zato Kelti se spremaju za nove ofanzive.

Protiv vas.

Podlo je ubijen druid Dagda.

Na� prijatelj.

Ubio ga je Breza,

koji sada ho�e da zauzme njegovo mesto

i uzme za �enu druidovu k�erku, prekrasnu Hebu,

koju je ve� proglasio vrhovnom sve�tenicom bogova.

-Epona - Boginja-kobilica.

Zlatna kobilica?

- Pozla�ena,

zlatom ukradenim od nas.

-O�ekuje se da �e Kelti da se udru�e sa Rimljanima,

kako bi im pomogli u njihovim ratovima

Uzdaju se u Cezara.

- Cezar la�e!

Sve �e ih podaviti u svom zagrljaju.

Jedini bog kojeg se Cezar boji je sila.

Komikuse, celu vojsku na borbene polo�aje.

Kostoboka, tvoji katapulti da budu spremni da poraze Cezara.

-Oprosti mi, veliki Burebista.

Kelti druida Breze, Boji i Skiti

opusto�ili su planinsku oblast.

Ubili su Lupa, princa Agatirsa

i oplja�kali sve zlato.

-Neka su prokleti.

Gde je bila na�a pograni�na stra�a?

-Bili su pijani

i kelti su ih sve masakrirali.

- Iskorenite vinograde!

Prijatelju �ivet, idi do kraljice-kobilice

i ka�i joj da bi mi bilo lako da je pregazim

ali ne mogu da �rtvujem nijednog vi�e sina,

ka�i joj da nam je potrebna njena vojska, ujedinjena sa nama, sa Galima,

sa Germanima i Bastardima protiv Cezara.

A ti De�eneu,

ka�i sve�teniku Brezi da milom vrati oplja�kano zlato,

ina�e �u da mu odse�em glavu,

i primora�u keltske horde da piju iz njegove lobanje.

-Epona! Epona!

- Kraljica Heba,

k�erka zlatne kobilice, boginja na�a Epona,

si�la je me�u nas da saslu�a glas

ambasadora Galskog princa sa zapada

druida �iveta.

Mir s njim!

-Proslavljena kraljice isto�nih Kelta

prenosim ti pozdrave na�eg naroda sa zapada

i poklanjam vam se vama besmrtnim.

Galski kralj ka�e vam

da Germanska plemena Ariovista

nisu vi�e va�i neprijatelji,

ve� ho�e da se pomire sa Verd�in D�etoriksom,

mladim Galskim princom,

jer su im zemlje opusto�ili rimski legionari pod komandom Cezara

i Rimljani se ne libe da zarate i s vama,

ako ih na vreme ne zaustavimo.

Ovo je velika opasnost,

koja ugro�ava sve nas u ravnoj stepi

i primorava nas na jedinstvo. Ujedinjeni Kelti je bila poslednja �elja druida Dagde,

proslavljenog oca kraljice Hebe.

Predla�em pakt sa Galima,

kao �to rekoh.

Na�a kraljica zna, po�tovani �ivete

da su Gali na�i neprijatelji.

Tako�e zna,

da Rimljani nikada nisu bili na�i neprijatelji,

a poslali su Dagdi preko an�ela

poruku mira, da mi ne u�estvujemo protiv njih u ratovima.

Ujedinjeni Kelti

nisu po volji na�ih bogova

zato �to bi nas pod�inili tu�im bogovima

i va�im prin�evima

koji se pla�e rata sa Rimljanima

Mi se nikoga ne bojimo.

Mir je obi�aj slabih.

Zavr�io sam.

Mir i jedinstvo svih Kelta

nije znak slabosti

ve� velika mogu�nost.

Uzmite primer Geta i Da�ana,

va�ih kom�ija, koje je ujedinio Burebista

i stvorio najsna�niju imperiju

u istoriji velikog Tra�kog naroda.

-Ne. -Ne!

- Uva�avamo na�eg gosta, ambasadora i ne�emo da mu odgovorimo istom merom.

Galski glasni�e,

uskoro �e� svojim o�ima da vidi�

kako �e mo�ni car Burebista

da visi ovde

u trofejnoj sali na�ih ratova

isto kao i njegova vlastela

a mo�e biti i De�eneu

njegov vrhovni sve�tenik

s kojim �u uskoro da se vidim.

-Premudri brate, za�to si me zvao?

- Treba mi tvoja pomo�, Breza.

- Ima� nesuglasice sa tvojim carem?

I ja sam imao nesuglasice sa velikim Dagdom, koji je bio svetac.

- Pozvao sam te da ti ka�em da na� car

moli keltske prin�eve:

Kritasa od Skita i Bojana od Boja

da vrate Agatirsko zlato

i napuste Dakijske zemlje u koje su u�li

i vrate se svojim ku�ama u Panoniji.

Mir i dobra volja je s na�e strane.

-Zlatne zemlje su osvojene oru�jem i samo oru�jem mo�ete da ih vratite.

Takav je zakon gvo��a i na� zakon.

-Gvo��e tra�i krv.

Tra�im od tebe malo pameti.

Za�to da �rtvuje� svoje odva�ne i hrabre mu�karce

u neizvesnom i jo� vi�e nepravednom ratu?

-Na�a kraljica Heba, Dagdina k�erka

�ivi u hramu izgra�enom od lobanja

pobijenih u ratovima.

Od va�ih glava

hram �e dose�i nebo.

- Do neba dose�e samo tvoja ambicija, Breza.

Jer kraljica Heba ne vlada pe�inom od lobanja

ve� beskrupolozni ubica druida Dagde,

koji je tra�io ujedinjenje Kelta sa Galima,

a ti si se suprotstavio tom ujedinjenju

koje bi spre�ilo tvoje ja�anje.

-Dagda je bio svetac i njegovo mesto je na nebu.

Nisam ga ja poslao tamo, na�im precima.

-Tamo su ga poslali Bojan i Kritas, koje si ti obmanuo,

obe�avaju�i i jednom i drugom telo i nasledstvo kraljice,

na �ta ti pretenduje�.

Re�io si da ih suprotstavi�, da bi se me�usobno poubijali

ili si re�io da ih mi ubijemo u ovom ratu?

-Ishod tog rata re�avaju bogovi,

premudri De�eneu.

Moji bogovi!

Spremite zlato, mnogo zlata.

Ti i tvoj bogati car,

kojem su dani odbrojani.

Gvo��e tra�i zlato.

-Gvo��e tra�i krv.

Ne budi nezasit.

Slomi�e vas Cezareve legije.

Bolje je da se ujedinimo protiv njega i za�titimo se.

-Zavr�io sam.

Ve�i si od mene, De�eneu.

Zato je jedan suvi�an.

�ao mi te je.

Zbogom, brate.

-Idi bogu na istinu, druide Breza

i neka ti je laka zemlja

Druid Breza sa svojom ogromnom nadmeno��u,

odbio je na� predlog o dobrim namerama.

Tako�e je odbio predlog ujedinjenja i prijateljstva

sa Galima.

�ivet je postao Brezin zatvorenik.

-Va�e veli�anstvo.

Saznao sam da su Kelti napali na�e zemlje,

ustanovili robovlasni�tvo i zapalili na�a sela.

-To je istina sine.

-Ropstvo i patnja,

su te�i od smrti, va�e veli�anstvo.

Osim toga, nisu se na tome zaustavili,

pusto�e i druga sela,

plja�kaju jo� zlata, porobljavaju jo� �ena i dece.

Da razmi�ljam srcem, ne bi ostali na svetu ti neprijatelji

Ali nije njihov narod kriv, ve� njihov sve�tenik Breza.

Oslepljeni su njegovim glupostima

Ne �elim da prolivam nevinu krv.

Pravedno je tvoje rasu�ivanje,

ako se ne bi prolivala na�a nevina krv.

-Po�eti rat je najlak�e od svega.

Te�ko je predvideti njegov ishod

i �rtve.

Vidi� li kako slabi� pred velikim ratom,

primi�e se rat sa Rimljanima.

-Onda mi dozvoli, veliki care, da sam banem u Keltski grad

i Breza �e da padne od moje ruke.

-Ne, sine.

Bi�e� mi potreban kasnije,

kada mi ruka oslabi.

A sada u�i.

Sazovite vojni savet.

-�ta nam predskazuju zvezde, De�eneu?

Mnogi �e da poginu u ovom ratu.

-Mnogo se me�kolje zvezde, veliki care,

jedna od ve�ih se ugasila,

koja �e da protrese i kraljeve i obi�ne ljude.

- Kakav predznak?

Pomra�enje sunca.

Do skoro slavno sunce izgubi�e svoj lik od zemlje

i preda�e se tami.

- Kakve su posledice?

- Bi�e no�

tamo gde zemlja bude prekrivala sunce.

-I za Keltsku kraljicu je to dobar znak?

-Kod Kelta, kraljica ne odre�uje �ta je dobro, a �ta je lo�e

za nju i njene podanike... -Ve� druid Breza!

- I kada �e da se dogodi ovo �udo?

- Kada bude pun mesec.

- Nadajmo se da �e taj nebeski znak

da poka�e istinu Brezi.

- Sada �emo da vidimo ko je od vas najhrabriji

i najdostojniji ruke na�e kraljice Hebe.

- Kritase, sre�an put na nebo.

Sutra �u da budem Keltski kralj.

- Zauzmite sve prolaze u dolinu.

Dozvolite im da napadnu, a zatim u protivnapad.

Uhvatite ih u kle�ta kada se budu povla�ili.

Okru�ite ih i zarobite

i bez krvoproli�a.

Sada da vidim tebe Kostoboka i tvoje sinove

a i tebe majstore Berna.

-Stavite koplja na zemlju, prekrijte slamom i zapalite je.

-Posve�ujem ove trofeje druidu Brezi.

- Sada je na tebe red, Bojane.

- Kalopore, spoj se sa Capom

i napadnite Bojana, ali tek

po�to duboko za�e u dolinu.

- Hrabri Kritase!

vrati se u svoje oblasti bez krvoproli�a

i spasite svoje �ivote!

- Nazad!

Nazad u grad!

- Pripremite katapulte!

- Bojane, odlazi� precima! Danas ja postajem Keltski kralj!

-Zatvorite kapije!

- Dovedite ovde Dakijske �ene i decu.

-Brezo, Keltski vojnici, �ene i deco!

Poslu�ajte na�eg cara,

koji vam dolazi u miru.

- Premudri De�eneu,

jo� je rano, rat je tek po�eo.

- Ka�i mi, prijatelju De�eneu, uveren si da �e da do�e do pomra�enja?

Taj nebeski znak o kojem si govorio?

-Ni bogovi to ne mogu da odrede.

- Onda im ti govori.

Na� car daruje hrabrim Keltima jednu no� i jedan dan,

od danas u podne do sutra u podne,

da bi ste mogli da sahranite mrtve i pomognete ranjenim.

- A sutra u podne?

-Ako se do sutra u podne ne predate,

veliki bog na�ega naroda

pokaza�e silu va�im la�ljivim bogovima, druide Breza.

Oni �e da bace tamu na sunce

i pretvoriti dan u no�

Ali ta no� �e da postane va�a smrt

do kraja vremena.

-Tvoj car ne mo�e da bude ja�i od sunca.

Pripremi neku bolju la� ako ho�e� da pobedi�.

- Ubice iz Brezine garde udarile su nas s le�a,

�im smo se osvestili

sravnili smo ih sa zemljom.

- I ja idem u zemlju, veliki care

i uradio sam sve �to sam mogao.

Zemlju.

-Ne pla�ite!

Radujte se!

- Slava! Slava!

-Skitski prin�e Kritase!

Po�uj moje re�i!

-Slu�am re�i velikog cara Burebiste!

- Video si kako je pao cvet plemena, Bojan,

hteo je zlato i zemlju?

Dozvolio sam ti da se spasi� sa tvojim hrabrim ljudima.

Jel bilo tako?

- Video sam, pa �ta?

-Bogovi la�ljivog Breze vam nisu pomogli.

Sutra no� na�ega boga ugasi�e va� poslednji dan!

Proterajte Brezu i pokloni�emo vam �ivote i bogastvo

u zalog miru.

A tebe, Kritase, u�ini�u kraljem

svih Kelta, na�ih kom�ija.

-Ne veruj mu, hrabri Kritase.

Car Burebista ne mo�e da ugasi sunce na nebu.

- A ako mo�e?

- Onda �u ja da sagradim oltar Zlatnoj kobilici

i izgoreti na njemu.

- Pogre�io si dan, De�eneu. -Ja sam samo smrtnik, veliki care.

Slede�i put �u bolje da sastavljam kalendar.

- Hrabri moji, ne gubite veru u na�e bogove!

- �uti! �uti!

Na�i bogovi su sna�ni i za�titi�e nas.

- Kako si se setio ove strategije?

- Od Talesa Miletskog,

iz bitke sa Persijom.

Otvorite vrata velikom Burebisti,

sinu sunca.

Smrt la�ljivom Brezi!

Smrt njemu! Smrt la�ljivom Brezi!

Smrt la�ljivom Brezi!

- Slava velikom Burebisti!

-�ta �e da ka�e tvoja majka kada bude� doveo ku�i �enu.

-Veliki care, druid Breza gori u vatri.

- Odr�ao je re�.

-Ali mu je i Kritas pomogao u tome. -I mi.

- Evo ga Kalopor, veliki care, ubio ga je Breza.

- Kalopore, sine moj.

- O�e! -Krvi od moje krvi.

- O�e! -De�a�e moj!

- O�e!

Lidija.

Mo�da je ovako bolje.

- Za�to? Za�to ba� on?

-Ne pla�i, Laje.

Ide na bolje mesto.

-Najbolji me�u nama oti�ao je Zamolksisu.

-�ta stojite sada?

Napunite amfore crnim i gustim vinom

i zakoljite ovnove i bikove debele i mlade.

-Umilostivite an�ele zbog na�ih mrtvih

i po�nite svetkovinu.

-Care nad carevima. Slava!

Govori Komosikuse.

-Vojska �eka tvoja nare�enja, veliki care.

�ta �emo da radimo? Da ih po�aljem ku�ama?

-Treba da je udvostru�imo.

Slede�a Cezareva meta bi�emo mi.

-Slede�a moja knjiga zva�e se "De Bello Dacico"

Krenu�emo iz Ponta na istoku ka zapadu

i napa��emo ih s le�a kao lav,

u isto vreme garnizoni u Panoniji i Meziji Minor �e da se ujedine.

-Burebista zna i za taj plan, slavni Cezare

on nije galski petao

-Odva�ni Burebista,

tajanstveni arhitekta svih saveza neprijatelja Rima.

Sa Mitridatom protiv Pompeja,

sa Galima protiv Cezara

A sve to vreme bio je Kelt ciljaju�i na�e Pontijske gradove.

-Varvarin na Istru, �uti i radi.

- On je stari vuk, koji se dobro snalazi sam u svojim �umama.

Ali stari vuk zavr�i�e u zubima mladog vuka,

kada do�e trenutak za to.

�ta ka�e� Faliuse?

Poznaje� li nekog mladog vuka u Dakijskim �umama?

-Vu�ica je ve� izrodila budu�eg kralja Dakije

- Koga?

-Hierpusa.

Koga sam spasio smrti

kupiv�i ga za velike pare od Kelta.

-Imali smo zlato sa istoka i gvo��e sa zapada.

Sada nam treba vi�e, jer smo brojniji i ja�i.

Treba da osvojimo jedinstvenu dr�avu

u kojoj ima i jednoga i drugoga.

Dakiju.

- Ave Cezar imperator

-Drugovi moji, Galija je pala

pod mojim zastavama

s�epali ste slavu i bogastvo i istrebili ste milion varvara.

U va�a sela

slilo se vi�e para

nego u �ake rimskih senatora.

- Ave Cezar imperator

Danas se navr�ava 700 godina

od osnivanja Rima

Ko bude mene sledio

ponosi�e se tim doga�ajem.

Slava Cezara

u�ini�e da budete upam�eni jo� 700 goidna.

Trijumfalno ulazimo u Rim

da uvedemo red u Senat

Posle toga �eka nas Dacia Felix.

-Veliki care

Do�ao je Akornion sa vestima iz Rima.

- �ta je rekao Cezar? -Ni�ta.

Cezara vi�e nema.

- Umro je? Kako?

Gde?

-Ubio ga je Brut, prijatelj i saveznik.

-I Cezareva zvezda se ugasila.

-Samo su bogovi besmrtni.

-Besmrtna je samo misao.

Na�a misao o jedinstvu,

jedinstvu, nezavisnosti i dobrosusedstvu.

-Samo nebo nasle�uje svet.

-Ostao sam sam, De�eneu.

-Sa tobom je 200 hiljada viteza

kojih se pla�e Rimljani.

-Pokojna carica mi nije ostavila naslednike.

Nije bila blagoslovena.

Nedostajala su mi deca.

-Burebista.

Tvoja zvezda je sli�na Cezarovoj.

Ipak,

zna� da on nema dostojnih naslednika?

-Ne razumem te.

-Dragi prijatelju,

pala je Mitridatova glava

i servirana je na zlatnom tanjiru Pompeju.

Pala je Pompejeva glava i bila je servirana Cezaru,

na zlatnom tanjiru.

Cezarova glava je pala u Senatu

od strane biv�ih saveznika.

Samo su bogovi besmrtni.

-Besmrtna je samo misao i tvoj narod.

Burebista je vladao od 82 do 44. godine p.n.e. kada je ubijen je na dvoru

Preuzeto sa www.titlovi.com