All language subtitles for Palme-2012-SWESUB-DVDRip-XviD-AC3-Haggebulle

www.titlovi.com

Zadovoljstvo mi je �to mogu
da razgovaram sa Vama.

Voleo bih da �ujem ne�to
i o Va�em privatnom �ivotu.

Po �emu biste hteli
da Vas zapamte?

Naravno, ne mislim da �ete umreti sutra,

ali kakvu sliku �elite da ostavite iza sebe?

O tome nisam nikada razmi�ljao,
a nadam se

da nikada ni ne�u.

Jer �im �ovek po�ne da razmi�lja
o tome �ta �e misliti o njemu,

postaje kukavica, ustru�ava se
da bilo �ta �ini i gubi energiju.

Dok smo na ovom svetu, osu�eni smo
na to da �ivimo na njemu,

i na to da poku�amo da u�inimo
taj �ivot �to smislenijim.

To je i osnova moje
politi�ke ideologije.

Time politika treba da se bavi.

23 i 22 i 50.
- Policija. Halo.

Pucali su u Ulici Tune
na Sveavegenu.

Zvala sam policiju, ali
ne znam da li su i vas obavestili.

- Urgentno odeljenje u Sabatsberju.
- Pogo�en je �ovek u grudi.

- Da li �e pre�iveti?
- Ne�e. Ulof Palme... Da, to je Ulof.

- Da li je istina? Na� premijer?
- Da.

- Hitna pomo� tako ka�e.
- Hitna pomo� ka�e da je to Palme.

- Halo!

- Pucali su na premijera na Sveavegenu.
- �ta?

Kad su to rekli,
zavladala je grobna ti�ina.

- Da li su uhvatili onoga ko je pucao?
- Ne znam. Ne znamo ni�ta.

23 i 40 i 20.

�vedski premijer Ulof Palme,

koji se uvek borio za mir u svetu,
je ubijen.

Nikada ne�emo zaboraviti
koliko je Palme u�inio

da uspostavi mir izme�u
svoje zemlje i Sovjetskog Saveza.

Ne mogu da odbacim mogu�nost da
je u pitanju politi�ki motiv.

Iako ne�u da spekuli�em�

Ulof Palme je ubijen
jedne februarske ve�eri 1986.

Li�nost tog �oveka decenijama
je u senci ovog ubistva.

Ne mo�emo, a da se ne setimo
njegovih ideja.

Za sve koji su dobro poznavali
Ulofa Palmea,

ovaj svet vi�e ne�e biti isti.

Ko je, u stvari, bio ovaj �ovek?

Gospodine premijeru,
idete li �esto u saunu?

Da, svake nedelje.

Kada su Vas privukle socijaldemokratske
ideje? Koliko ste godina imali?

Otprilike 18, 19 godina.

I ranije, ali tada definitivno.

U stranku sam se u�lanio
kad sam imao, mo�da, 21. godinu.

Zameraju Vam to �to ste
odrasli u bogata�koj porodici.

- O tome govore samo bogata�i.
- Jeste, ali da li Vam je to smetalo?

U socijaldemokratskom pokretu ne,
zato �to to tamo nije bila retkost.

I Brant je potekao iz sli�nog okru�enja.
To su nam zamerali samo bogata�i.

Kako predstaviti jednog �oveka?

�oveka koji je uvek bio pokreta�.

Kada se �ovek formira?

Ulof Palme je odrastao u ku�i u kojoj
se verovalo da �ovek mo�e da promeni svet.

OSTERMALM, 1927.

Porodica Palme je
bila veoma mo�na.

Kontrolisali su banke, trgovine,
osiguravaju�a dru�tva.

Ulof je bio najmla�i i
�udo od deteta.

Nau�io je sam da �ita sa 4 godine.

�lanovi porodice su poticali
iz svih delova Evrope.

U ku�i se razgovaralo
o politici i knji�evnosti.

�esto su se prire�ivale
zabave i ve�ere.

Ulof je odu�evljavao goste
svojim recitovanjem.

Sa guvernantom je pri�ao na francuskom,
a sa majkom Elizabetom na nema�kom.

- Va�a majka poti�e iz Estonije?
- Ne, iz Letonije.

- Pripadala je balti�kom plemstvu?
- Da.

- Kako se zvala?
- Knieriem.

- To joj je bilo prezime?
- Da.

Veoma... Za �vedsko uho
veoma neobi�no ime.

Rasli ste u Ostermalmeu�

Do�la je kao izbeglica
za vreme I svetskog rata.

A kad ste izbeglica, onda
sebe lako ubedite

da su �vedske ribizle najukusnije i
da je privilegija �to ste ovde.

Zato �to, kao "stranac",
morate da se prilagodite.

Ali sam, na osnovu svog iskustva,
shvatio da je to jako te�ko.

Sa nama �ve�anima uop�te
nije lako �iveti.

Zato mi je kasnije
bilo mnogo lak�e da shvatim

kako je izbeglicama i
doseljenicima u �vedskoj.

Ulof je imao samo 7 godina
kada je njegov otac Gunar iznenada umro.

Ceo njegov �ivot se promenio.

Poslali su ga u ni�u realnu
gimnaziju u Sigtuni,

u koju su i�la deca iz kraljevske
porodice i vi�e klase.

Na�a mama je mislila da
nakon smrti oca

KATARINA PALME, sestra
ne treba da odrasta
samo sa �enama.

Ali on se nije dobro ose�ao u
internatu.

Bio je jako mali kada je
tamo oti�ao.

U to vreme se o tome nije govorilo,
ali danas bi to zvali mobing.

Tako je bilo u �kolama za de�ake. A njemu
jo� te�e jer je bio jako mali.

Kasnije �e pisati o
�kolskim danima.

"Od III razreda do Gimnazije
odba�en od svih i svega."

INGVAR BOMAN, �kolski drug
Naprimer, umesto Ole,
zvali su ga Ole Prljavko.

Zato �to je bio neuredan.
Ne, zato �to je bio prljav.

Dobio je taj divni nadimak zbog neuredne
ode�e i nemarnog izgleda.

Tu se �kolovala elita.

Takmi�enja su bila na ceni.
Oprobao se u svim sportovima.

Ulof Palme je �eleo da
se doka�e.

Na kraju je uspeo kao
golman u bandiju.

Po�to niko nije hteo da stoji na golu,
Ulof Palme je uspeo da u�e u tim.

Bacao se neustra�ivo u gomile
sli�uga i �tapova.

RI�ARD GUSTON, drug iz �kole
U tome je bio dosta dobar,
iako je jedva stajao na klizaljkama.

Kona�no su do�le studije.
Te�ke godine su bile iza njega.

Slede�i porodi�nu tradiciju,
upisao je prava.

�inilo se da je budu�nost zacrtana.

Me�utim, njegov �ivot
�e iznenada promeniti tok.

Godinu dana u SAD, na Kenion
koled�u u Ohaju.

To �e izmeniti njegov �ivot.

Kenion je bio su�ta
suprotnost �koli u Sigtuni.

Neke od njegovih kolega
su bili u II svetskom ratu.

Drugi su poticali iz siroma�nih porodica.
Ideje su radikalne.

Sa stra��u je ve�bao dr�anje govora
- argumentovao, ube�ivao.

Za nas je demokratija
ostvarenje ljudskih prava.

Pravo da se slobodno izrazi
svoje mi�ljenje.

Pravo da se kritikuje i
da se zauzme stav.

To je i pravo na le�enje i na rad,
obrazovanje i socijalnu sigurnost.

Postao je retori�ar, mo�e se
re�i, ameri�kog tipa:

ULOF RUIN, drug iz detinjstva
Govorio je konkretno i stalno
ponavljao.

Hteo je da ostane.

Rektor je napisao porodici da je
Ulof talenat kakvog jo� nije upoznao.

Ponu�ena mu je 4-godi�nja
stipendija za Harvard.

Me�utim, porodica je rekla - ne.
Hteli su da se vrati ku�i.

A on je �eleo da vidi Ameriku
pre nego �to otputuje ku�i.

Za tri meseca je stopom
obi�ao ceo kontinent.

Stopirao sam 6.500 hiljada kilometara

da bih upoznao ameri�ko
dru�tvo iznutra.

Tada sam mo�da nau�io vi�e nego iz bilo
koje knjige. Na mene su dubok utisak

ostavile siroma�ne
�etvrti na jugu

i crna�ka predgra�a sa ku�ama
od slame.

Razgovori po barovima sa ljudima
o njihovim problemima

bili su isto tako dragoceni
kao i teorijsko obrazovanje.

Sti�e ku�i. Ali to
je neki drugi Ulof Palme.

Sa ste�enim samopouzdanjem
i politi�kom samosve��u.

�vedska nije u�estvovala u II svetskom ratu.
�vedske fabrike nisu bile bombardovane.

Imali smo najbr�i
privredni rast u svetu.

Vi�e od dve decenije vladale
su socijaldemokrate.

Obrazovanje je bilo dostupno svima.
Stare elitne �kole su bile pro�lost.

Svi su imali pravo
na 3 nedelje odmora.

Rerna je dovoljno visoka za
ve�e pe�enje i �ivinu.

�vedska je za ceo svet
bila uzor modernog dru�tva.

Zahvaljuju�i i znanju stranih jezika,
Palme je vrlo brzo anga�ovan

u me�unarodnom studentskom pokretu.

Ulof Palme, predstavnik �vedske, na

Svetskom kongresu studenata se
vratio iz Praga.

Raspravljali smo o borbi protiv
antisemitizma i totalitarnih

Nasilnih sistema, bilo da
je re� o komunizmu, nacizmu

ili antisemitskom pokretu.

U Pragu je upoznao Jelenu Renerovu, koju

je komunisti�ki re�im proganjao.

Da bi joj pomogao da iza�e iz zemlje,
la�no se sa njom o�enio.

Taj postupak je privukao pa�nju
na politi�koj sceni.

To je stvorilo utisak

da je re� o energi�nom I
anga�ovanom �oveku,

borcu protiv nepravde i ugnjetavanja.

To je bila prva reakcija,
ali onda je sledilo iznena�enje.

Dobio je posao kod Tage Erlandera.
O tome se mnogo govorilo.

TAGE ERLANDER, �vedski premijer 1945-1969.
Ako blagostanje u �vedskoj nastavi da
raste istim tempom kao do sada, onda..

�vedski premijer Tage Erlander
je bio neka vrsta oca nacije.

Bilo je dosta posla
za socijaldemokrate.

I on je tragao za novim saradnicima.

Ulof Palme je pozvan na
razgovor kod premijera.

Ali, da li je on stvarno socijaldemokrata,
pitao se Tage Erlander.

LIZBET PALME, supruga
Uvek je bio politi�ki anga�ovan,
iako toga nije bio svestan od po�etka.

Kada je do�ao kod Tage Erlandera,
zapitao se "�ime �elim da se bavim?"

"Pa, ti si politi�ar".
Ali to je tek morao da otkrije.

Tada je moglo da izgleda kao slu�ajnost.
Erlanderu je trebala pomo� sa papirima.

Zato ga je i doveo kod sebe.

Privuklo je pa�nju to �to
je 26-godi�njak

dobio zaposlenje kod Erlandera.

Tage Erlander i Ulof Palme su
procvetali jedan pored drugog

Ako bi Erlander do�ao na ru�ak u
jedan u Vladu, a tamo nije bilo Palmea,

LENART GEIJER, ministar pravde 1969-1976.
Propitivao je: "Gde je Palme?",
"Gde mu je ku�a?"

Bio je nervozan i uznemiren sve
dok Palme ne bi stigao.

Retko da sam video da je neko toliko
zavistan od drugog, kao Erlander.

Erlander je jednom prilikom rekao:
"Palme je najve�i talenat u politici,

koji je �vedska imala u XX veku".

I to je I mislio.
Bio je u to ube�en.

LA� EDELSTAM, drug iz detinjstva
Erlander mu je bio kao otac.
Otac koga je izgubio.

U Moskvu su usred sne�ne oluje
u 14 �asova stigli gosti iz �vedske.

Ulof Palme i Tage Erlander uskoro su
postali nerazdvojni.

Kud god je i�ao Erlander,
pratio ga je Ulof Palme.

Predsednik Bulganjin je gostima po�eleo
dobrodo�licu u Kremlju.

Tu su generalni sekretar Hru��ov

predsednik Vlade Bulganjin i ministar
inostranih poslova Molotov.

Po svemu sude�i, odnosi dve dr�ave
u budu�nosti �e biti mnogo bolji.

Tokom boravka u Moskvi
Erlander se razboleo,

pa je njegov novi asistent
morao da vodi pregovore.

ULOF RUIN, drug iz mladosti
Sve vreme, skoro od samog
po�etka, Ulofa Palmea su napadali.

Sumnjali su da je karijerista, koji
koristi socijaldemokratiju

da bi se domogao karijere.

Razumem one koji su bili ube�eni
da je izdao svoju klasu.

I postigao je veliki uspeh,

ali u du�i i srcu je bio pripadnik
vi�e klase iz Stokholma.

Mislim da bi bio sre�niji kao premijer
u nekoj konzervativnoj vladi.

On je, jednostavno, bio
samo malo neobi�niji.

Iznosio je interesantne ideje.

Ulof je upoznao Lisbet Bek-Fris,
studentkinju sociologije.

Poticali su iz istih krugova
u Ostermalmeu.

Bila je veoma slatka devojka.

LA� EDELSTAM, prijatelj iz mladosti
Bilo je jasno da se zaljubio
u nju, i da je to gotova stvar.

Ulof Palme je bio nizak. Nije
podse�ao na filmsku zvezdu.

Bio je neobi�an. Kao mladi�
nije naro�ito privla�io devojke.

Privukla me je njegova ozbiljnost.
Imao je hrabrosti da bude ozbiljan.

Pri�ao je o interesantnim stvarima.

Delovao je kao da pripada drugoj
generaciji, starijoj generaciji.

Istovremeno je bio savremeniji
od drugih.

Nakon ulaska �efa kabineta
Ulofa Palmea u Vladu

po�inje novi period socijaldemokrata
na vlasti.

- Ja...
- Ja... Sven Ulof Joakim Palme...

- Pozvan i izabran...
- Pozvan i izabran...

- ... da budem �lan Vlade.
- ... da budem �lan Vlade.

Sa 36 godina Palme je bio skoro
najmla�i �lan neke vlade u XX veku.

Palme je glasnogovornik Erlandera,
njegova desna ruka, a mo�da i naslednik.

Kada je 1963. polo�io zakletvu
i postao �lan Erlanderove Vlade,

�inilo se da su mi svi putevi otvoreni.

KRAMFO�, 1964.

Ustajte svi na zemlji kleti.
Svi su�nji koje mori glad!

Tutnji ve� i selo i grad.
Nek tiranstvo sru�i na�a snaga.

Ulof Palme je promenio na�in obra�anja
koji je vladao jo� od '30. godina.

Govorio je otvorenije i
na intelektualan na�in.

Prvi maj je dan solidarnosti.

�vedsko radni�tvo vi�e
nije na margini.

Postalo je sastavni deo
�vedskog dru�tva.

Nakon dramati�nih promena
Do�iveli smo

da klasno dru�tvo postane
dru�tvo blagostanja,

da klasna solidarnost preraste
u dru�tvenu solidarnost.

Imali smo brzi razvoj.

U poslednje 4 godine
�ak milion ljudi se

uselilo u nove stanove.

Ali nedostatak stambenog prostora
ostaje najve�i socijalni problem.

Ulof Palme je bio �ovek re�i.
Sa svojim literarnim jezikom

u politi�kim govorima, stekao je
popularnost me�u intelektualcima.

Imao je nepresu�nu energiju, tako da

je uskoro dobio sopstveno ministarstvo.

Mogao je da razgovara o
svakoj temi.

Mogao je da ne jede jako dugo i
da spava na svakom mestu.

Mogao je odmah da se uklju�i
u razgovor, kao da okrene� prekida�.

Mnogo kafe i mnogo cigareta.

Lisbet i Ulof su se odbacili nasle�e
i preselili se u Velingbi,

najmodernije naselje u �vedskoj.

Na otvaranje centra u Velingbiju
do�lo je sto hiljada ljudi.

Ovde je bila budu�nost, savremenost
sa pvim fri�iderima na javnim mestima.

Ovde je novi �ivot.

Reporta�e iz njihove ku�e su
prikazivale mladu porodicu

usred socijaldemokratskog
projekta za budu�nost.

Ulofa Palmea su poredili sa
ameri�kim predsednikom Kenedijem.

Mo�na i uticajna porodica.

Novi tip predsednika, za�titnik
crnaca i sa ose�ajem za pravdu.

Ceo svet je potreslo ubistvo
Kenedija usred mase na ulici,

pored supruge �akline.

Dr�avnici iz svih delova sveta
do�li su da isprate Kenedija.

Iz �vedske su stigli princ Bertil,
premijer Erlander i

i ministar Palme.

I na istoku i na zapadu postavljali su
pitanje: Ko je to uradio i za�to?

Usamljeni ludak ili neka organizacija?

Ekstremisti�ka grupa,
s levice ili desnice?

Mi pacifisti mo�da ponekad
bacimo neki kamen,

ali vlada je bacila 6 tona bombi
na Vijetnam.

1965. je bila istorijska godina,
jer je tada zapo�elo nova era.

Ubistvo crnog borca za ljudska
prava Martina Lutera Kinga

ATLANTA 1968.
izazvalo je talas protesta
�irom sveta.

Martin Luter King je mrtav,
ali sloboda mi�ljenja nije.

San i dalje �ivi i jednog dana
posta�e stvarnost.

Rasna jednakost i borba
protiv rata Amerike u Vijetnamu

najva�nji su zahtevi
mirovnih pokreta.

Bombardovanje severnog Vijetnama
mora da se prekine.

Ulof Palme je postao
tribun mladih.

On je samo ministar obrazovanja, ali
bavi se i spoljnopoliti�kim pitanjima.

Zbog toga je izazivao polemike.

Posle u�e��a na demonstracijama protiv
rata u Vijetnamu rame uz rame

sa ambasadorom Severnog Vijetnama,
usledile su �estoke reakcije.

STOKHOLM, 1968.
Amerika je u znak protesta
opozvala svog ambasadora iz �vedske.

Pona�anje i nastupi Palmea su doveli
do toga

da je uverenje o neutralnosti �vedske
u svetu poljuljano.

Usledio je zahtev da Ulof Palme
napusti Vladu.

Tvrdi se da je mladima u bogatim
zemljama dobro.

To je ta�no, ali morate da znate
da je to prva generacija

�iji skeleti svetle u mraku posle
eksplozija nuklearnih bombi

i koji su putem medija suo�eni
sa brutalno��u bede

kao sastavnim delom svakodnevnice.

Zato su morali da se osveste.
Oni govore o ljudskim vrednostima.

ANDE� FERM, saradnik
Najve�a okupljanja nakon II svetskog
rata su organizovali 20-godi�njaci.

Oni koji su odrasli u
dru�tvu izobilja i

kojima je data mogu�nost
da studiraju.

REKTORAT, 1968.
Pobunili su se protiv dru�tva,
koje je pla�alo njihovo obrazovanje,

s uverenjem da �e im to
doneti posao.

Zato da bi mogli da se izdr�avaju.
To se studentima nije dopadalo.

Ovo je pobuna protiv svih prevaranata.

Uhva�eni smo u zamku.
Zar to ne shvatate?!

Studenti su blokirali
Rektorat u Stokholmu.

Uze�emo vlast u svoje ruke.

ANATE KULENBERJ, novinarka
Njihov glavni neprijatelj nije
bila desnica,

nego socijaldemokrate,
koje su razo�arale radni�ku klasu.

Kada sam bio student, putovao sam
u komunisti�ke zemlje.

Kad god sam poku�ao da ne�to ka�em,

predsedavaju�i bi me prekidao
uzvicima "Staljin, Staljin!".

I iako su znali da su im i
prijatelji u komunisti�kim zatvorima,

svi su aplaudirali u znak podr�ke.

Palme je do�ao u Rektorat
po�to je �uo da je blokiran.

Kada su studenti tra�ili odgovornost
novog ministra obrazovanja,

nije se dvoumio nijednog trenutka.

Da li me �ujete? U redu.

Kako su mi rekli u Ministarstvu,
blokirali ste sopstvenu upravu.

Pored toga, �elite da mi
predo�ite svoje zahteve.

Zato sam do�ao ovamo, da
�ujem �ta �elite da mi ka�ete.

Za sada, toliko od mene.

U pitanju je prihvatanje.
Te�tko je sve to prihvatiti.

Pitanje je za�to bi, kog �avola,
prihvatili ovo dru�tvo.

Studenti su jedna od grupa koja
potencijalno mo�e da promeni dru�tvo.

Ali to je elitisti�ki stav
ako neko poveruje u to

da je promena dru�tva
ekskluzivnost akademskog kruga.

Postavite mi sada pitanja,
kada sam zavr�io misao.

Treba da prihvatimo dru�tvo.
Koje dru�tvo? Tvoje i Valenberjevo?

- To dru�tvo...
- Odgovori na pitanje!

Ono �to ho�u da vam ka�em je
da je to dru�tvo, u kojem �ivite,

demokratsko dru�tvo.

- Na osnovu �ega?
- Zato �to po�iva...

Zato �to po�iva na slobodnim
i op�tim izborima.

Zato �to ne primenjuje nasilne metode
za re�avanje konflikata u dru�tvu.

Ovaj mladi� vi�e "Si�ite s vlasti!"
Bio sam u sli�noj situaciji.

Tada su mi zvi�dali i
uzvikivali "Staljin! Staljin!"

Na taj na�in me nikada ne�ete
pomeriti ni za milimetar.

Ube�en sam da protiv vlasti s tog
mesta mo�ete da pri�ate koliko ho�ete.

Jer u pitanju je o�uvanje vlasti
izabrane na demokratski na�in,

po�to ja predstavljam nadmo�nu
ve�inu �vedskog naroda.

Kada je Palme napustio skup,
krenuli smo da se priklju�imo radnicima.

U pitanju su bili maosti i sli�ni.

Na Trgu Gustafa Adolfa kolona je
stala ispred crvenog svetla,

PIER �ORI, spoljnopoliti�ki analiti�ar
na putu do radnika revolucionara
koji su bili u Soderu.

Bila je to prilika za predah.

Ti uzbudljivi doga�aji nikada se
vi�e ne�e ponoviti. Bio je to blesak...

ili trenutak u beskona�nom
sledu, sasvim druga�ijem.

KARL JOHAN DE GER, umetnik
�ivot je u �vedskoj i�ao svojim tokom.
Ve�inu to nije interesovalo.

Ne znam da li sam imala sre�e ili
uspeha, kada sam uspela

da ga ubedim da mora, ako
ho�e da se ven�amo,

da iskoristi �etvoronedeljni
odmor svake godine.

To nije smeo da izbegne.

To je morao da bude ultimatum,
ina�e ne bi pristao.

Foro, severno od Gotlanda, je
posebno mesto za porodicu Palme.

Iznajmljivali su ku�icu pored obale,
bez struje i vode.

Foro je imao sve �to je potrebno.

Prirodu, ljude, samo�u.

Kad sam i�ao na odmor, nastojao
sam da se isklju�im od svega.

�itali smo knjige i �etali.

Pro�itao sam ponovo skoro sve
klasike za mla�i uzrast.

�itao sam svaki dan. Dok ne
promuknem i padnem od umora.

Nije vreme da ma�emo sa
smanjenjem poreza sve dok

imamo toliko toga jo� da uradimo
i da ispunimo obaveze.

Sa Ulofom Palmeom Socijaldemokratska
partija je oja�ala.

Izbori 1968. su bili najuspe�niji za
Tage Erlandera - ali i poslednji.

Socijaldemokrate su dobile vi�e
od 50% glasova.

Samo sam malo iznena�en. Nikada
nisam u�estvovao u ovakvoj kampanji.

�uti, molim te, imam
ovde neprijatelje koji me slu�aju.

Moram da se u�tinem da bih
bio siguran da je ovo stvarnost.

Immo potvrdu da je sve u redu.
Aina je zadovoljna.

To je jedino pozitivno �to je
ikada izrekla.

Veoma sam sre�an.
Ovo je vrh vrha.

Ne�to su mi tu�ni ovi sa desnice i
iz Narodne partije.

Izgleda da ne treba da si mnogo pametan
da bi bio na �elu stranke.

Ja sam dokaz. Vidite da to prolazi.

Sve mu je i�lo u prilog,
osim jednog detalja.

Imao je problema sa zubima.

To je moralo da se sredi.

SVEN ASPLING, ministar socijalne politike 1962-1976.
Na radikalan na�in. Morali su
da mu se povade svi zubi.

Posle toga bi bio drugi �ovek.

Mali korak za �oveka.

ali veliki korak za �ove�anstvo.

Kakvi su �ve�ani, u stvari?

Dejvid Rost je bio velika
novinarska zvezda tokom '60-tih.

U njegov �ou su dolazile poznate
li�nosti iz celog sveta. Pa i Ulof Palme.

�ta mislite ko �e biti slede�i
�vedski premijer?

Ne znam. To �e odlu�iti stranka
na partijskom kongresu u septembru.

Ne znam ko �e to biti.

Poga�am da �ete to biti Vi.
Uostalom to bi �eleli politi�ari.

Ja to ne �elim.
Ja volim da budem u timu.

Ali, nemogu�e je da �ovek ne �eli
da dostigne vrh u poslu kojim se bavi?

Ako je �ovek vrhunska TV
li�nost,

ne zna�i da �eli da postane
direktor BBC-ija.

- Mo�e se biti zadovoljan i onim �to imate.
- A mo�da ne �eli da ugrozi svoju platu.

Ako se neko bavi politikom,

�eli da osvoji vlast
da bi promenio stvari.

U �vedskoj je premijer deo tima,

a mnogo je bitnije biti dobar
�lan tima.

KONGRES PARTIJE 1969.

Ta�ka 21: Izbori za predsednika stranke.

Da li se sla�ete da predsednik
stranke bude Ulof Palme?

- Da!
- Odgovor je da.

Naje�io sam se.
Kao i mnogi drugi.

Nisam mogao da verujem da je to istina.
Svi smo se tome nadali.

Mi koji smo ga slu�ali kada je govorio
o Vijetnamu, Ju�noj Africi�

Nemogu�e da takav �ovek na zapadu mo�e
da bude izabran za �efa stranke.

Pomislio sam tada:
"Samo da mu se ne�to ne dogodi".

PJER �ORI, spoljnopoliti�ki komentator
Setio sam se tada Kenedija i
Martina Lutera Kinga,

koji su ubijeni kada su
zao�trili svoju borbu.

O tome sam razmi�ljao.

"Samo da ga ne ubiju."

Nikada ranije �vedska nije imala
tako mladog premijera.

Oko sebe je okupio mlade
ljude iz stranke.

Bili su njegova najve�a investicija.
Zvali su ih "Palmeovi de�aci".

Nisam ba� odu�evljen, kada nas
se setim iz tog perioda.

ANDE� FERM, saradnik
A najvi�e samog sebe.

Bili smo naivni i mislili smo da smo
pametniji od svih drugih.

Bili smo pomalo nedisciplinovani.
Mladala�ko ludilo.

Svi su li�ilina dede.
U odelima i u�togljeni.

A onda bi do�ao on. Opu�ten,
�esto u jakni.

Sa neurednom kosom i
cigaretom u ruci.

I uvek je bio stra�no radoznao.

Nekoliko puta sam to ve� rekla.
Sledila sam Ulofa Palmea.

MONA SALIN, predsednica SDP-a 2007-2011.
A onda sam postala socijaldemokrata.

Privla�io je �ene.

ANETE KULENBERJ, novinarka
To je bilo dobro. Takvih je
malo, mislila sam.

Bar u �vedskoj politici.

U �vedskoj se dobro �ivelo.
Imali smo najbolji standard i

i najmanju nezaposlenost
na svetu.

Industrijska proizvodnja je rasla.

�vedski proizvodi su bili tra�eni
i izvan na�ih granica.

Mo�da smo mi najbolji na svetu.

Sociijaldemokratska partija, koja
je bila ja�a nego ikad,

je precenila sebe.
"Sve odmah".

Neprekidni rast je trajao
20 godina.

Reforme su se sprovodile od novca
koji se slivao u dr�avnu kasu.

Op�te zdravstveno osiguranje,
penzije za sve,

�EL-ULOF FELT, ministar finansija 1982-1990.
de�iji dodaci, nove �kole,
univerzitetska zdanja...

Sve je bilo ostvarivo.

Bio je to skoro neverovatni rast.

INGVAR KARLSON, premijer 1986-1991.
Kao u bajci.
�vedskoj je dobro i�lo.

Trebalo je da znamo
da tako ne�e biti doveka.

Bilo bi pametno da smo pretpostavili
da taj put ima svoj kraj.

Zato je za njega bio veliki �ok

kada je izbio �trajk rudara u
LKAB-iju u decembru 1969.

�IRUNA, 1969.

Da li �emo da radimo i no�u
i danju?

Da bi vi�e proizvodili, a
manje zara�ivali.

Samo prosimo i poni�avamo se. Da li
smo u stanju da se suprotstavimo.

5 hiljada rudara je stupilo
u "divlji �trajk"

protiv dr�avnog preduze�a LKAB.

Mediji su prognozirali da �e
to, kao i uvek, da sredi Ulof Palme.

�trajka�i su �eleli da do�e Ulof
Palme da bi

ispred svih �trajka�a preuzeo
odgovornost za to �to

njihovi pregovori sa poslodavcima nisu
ispunili njihova o�ekivanja.

Mnogi od radnika su bili komunisti i
vrlo nepoverljivi

prema novom lideru �vedskih radnika
iz vi�e klase.

koji pritom nikada nije bio fizi�ki radnik.

Prvi sam mu rekao:
"Nemoj tamo da ide�."

"Lin�ova�e te tamo.
Ne�e� iza�i kao pobednik."

A on je hteo da ide.
�eleo je da to raspravi.

Jo� niste oti�li u Norboten.
Kada mislite da to u�inite?

Nisam jo� doneo odluku. Kazao
sam da �u oti�i kada pro�e sukob.

Ne �elim da se me�am
u pregovore koji su u toku.

Iako je �eleo da ode, morao je
da se dr�i po strani.

Kao premijer nije imao istu slobodu
kao pre. Za njega je to bilo frustriraju�e.

Nije se dobro kontrolisao.
Kada bi se naljutio, napadao je

�EL-ULOF FELT, ministar finansija 1982-1990.
�ak i mene, kao ministra finansija.

Psovao je ljude i urlao
na njih.

A slede�eg dana bi sve
bilo zaboravljeno.

Nikada nisam video da je besan

ni na mene, ni na moju bra�u.
Bio je beskrajno strpljiv.

Mama ga je pitala za�to,
a on je odogovrio:

"Ne mogu da se ljutim na njih,
oni su mali."

MATIAS PALME, sin
�eleo sam da on...
Trebala mi je pa�nja.

I pozitivna i negativna.
Ali pa�nja.

Voleo bih da je... imao neki obi�an
posao i da je bio obi�an �ovek.

- Koliko �esto ih vi�ate?
- Retko. Samo ujutru.

Kad sam bio sasvim mali,
pre nego �to sam po�ao u �kolu,

MORTEN PALME, sin
se�am se da smo, skoro uvek,
spavali kad bi on stigao.

Ujutru bi ga videli samo u prolazu.

Provodili smo duga leta na Forou.

Letnji raspust bi po�injao
u Velingbiju.

Po�to je mesecima naporno radio,
obi�no je bio potpuno iscrpljen,

pa je mama morala da vozi.
On bi spavao na prednjem sedi�tu.

JOAKIM PALME, sin
A kada bi se probudio,
odmah bi zapalio cigaretu.

SAAB bi ubrzo bio pun dima
koji je stra�no smrdeo.

A onda bi za njega po�injao oporavak.

De�avalo se �esto u toku prvih dana
da zaspi na pla�i.

Morali smo da ga gurkamo,
da se okrene, kako ne bi izgoreo.

Brzo bi pocrneo a re�e se i brijao.

Bio je dobro rasplo�en.

Dr�ao je do tradicije
i rituala.

Vodio je statistiku i sve
je zapisivao.

Za Bo�i� bi pisao �ta je
ko kome poklonio.

Bio je to kao neki zapisnik.

Sve je to bilo sa�uvano u malom rokovniku
koji bi upotrebio za slede�i Bo�i�.

SAD su poja�ale bombardovanje
Severnog Vijetnama u julu 1972.

Tih dana je na civile ba�eno
20.000 tona bombi.

Bilo je to jedno od naj�e��ih
bombardovanja civila u istoriji.

U tom ratu su novinari bili
vrlo anga�ovani. Naro�ito ameri�ki.

Setite se fotografije gole devoj�ice
koja tr�i niz ulicu dok gori od napalma.

Ili fotografije �efa policije u Sajgonu
koji zatvoreniku puca u glavu?

To je veoma potreslo Ulofa Palmea.

Stvari treba nazvati pravim imenom.

Cilj je mu�enje ljudi.

Mu�e �itav narod da bi
ih naterali da popuste.

Da bi u pregovorima vlada
stekli nadmo�niju poziciju.

Zato je ovo bombardovanje zlo�in.

Ima sli�nih primera
u modernoj istoriji.

Svi su ti doga�aji povezani:
Vijetnam, Gernika, Oradur,

Babi Jar, Katinska �uma,
Lidice,

�arpervil, Treblinka.

Na tim mestima je trijumfovalo
nasilje, ali osuda celog sveta

je naknadno stigla po�inioce.

Sada se dopisuje novo mesto u tom nizu.

Hanoj, jul 1972.

Bilo je jako napeto.
Palme je bio napet.

Nikoga nije bio kod ku�e.
Sve je bilo pusto.

KRISTINA JUTERSTROM, novinarka
Bilo je skoro sablasno,
koliko se se�am.

�ini mi se da sam postavila
jedno pitanje.

Zna�i li to da poredite
Hitlerove postupke

i to �to Nikson radi?

Stavio sam znak jednakosti, porede�i
bezumno nasilje prema pojedincu.

Ne izjedna�avam politi�are,
nego postupke protiv pojedinca

kao i bezumno nasilje i
okrutnost.

Nema sumnje da je imao

jaku unutra�nju potrebu
da sve to ka�e.

Ulofove re�i, promi�ljene i
odvagane, odjeknule su u svetu.

A u SAD su usledile
�estoke reakcije.

Kao u�esnici rata u Vijetnamu
smatramo da je stav �vedske bezose�ajan,

bez razumevanja za na�e probleme.
I pre svega nepo�ten.

HENRI KISIND�ER, dr�avni sekretar SAD-a 1973-1977.
bez razumevanja za na�e probleme.
I pre svega nepo�ten.

Da nas neko poredi sa nacistima,
a 4 godine smo se borili protiv njih?

To ne mo�emo da prihvatimo.

Ovo, zna�i, nisu demonstracije protiv
�vedske, nego protiv Ulofa Palmea?

On tvrdi da sprovodi politiku
neutralnosti. Ali to nije istina.

Bolje da brine o svojoj zemlji,
nego o SAD.

Posle svega smo povukli ambasadora.

Nije bilo ni �vedskog ambasadora
u Va�ingtonu, ni ameri�kog

u �vedskoj dve godine.

JOSTA ROMAN, predsednik stranke 1970-1981.
Nisam se slagao sa na�inom na
koji je to re�eno.

Mislim da jedan premijer ne mo�e
da govori kao �to je to on uradio.

Palmeova izjava je tako�e izazvala
i opoziciju koja ga je

optu�ila da je ugrozio �vedsku
neutralnost.

Staljin i Hitler su nam bili mnogo
bli�i, kao i opasnost od rata.

KARL BILT, premijer 1991-1994.
Mudri politi�ari uvek
govore �to je manje mogu�e.

A onda Palme podigne ton o
doga�ajima koji su daleko od nas.

Problem su i na�i
odnosi prema sovjetskoj vlasti.

Ispada da to �to mo�emo da
govorimo o Vijetnamu,

nismo mogli da ka�emo za zemlje
sa kojima se grani�imo.

To je opteretilo raspravu unutar
�vedske i smanjilo manevarski prostor

na�oj spoljnoj politici,
�ak i samom Palmeu.

Razgovra�emo o spoljnoj politici
i o neutralnosti �vedske.

Kritika Vijetnamskog rata mo�e se
tuma�iti kao antiameri�ki stav.

Jeste, ali smo kritikovali i
intervenciju u �ehoslova�koj.

To nije bilo antisovjetski.
Bila je to podr�ka jednom narodu.

Imali ste priliku da
analizirate na�e politi�are.

Mo�ete li da ih ocenite?
Sami se ne usu�ujemo da to uradimo.

Palme je veoma inteligentan.
Da po�nem sa tim.

JERN DUNER, pisac
Najinteligentniji od svih.

Ali otac nacije
on vam nikad ne�e biti.

Direktno da ka�em...

Mo�e se re�i da je previ�e inteligentan
za �vedsku. Isuvi�e harizmati�an.

Tokom prvih godina sa
Palmeom na �elu Vlade

pala je podr�ka
socijaldemokratama.

Izborna kampanja 1973. je bila dramati�na.
I to ne samo na politi�kom planu.

Mogu li da se slikam sa Vama!
Sa dignutom pesnicom!

Ali usred izborne kampanje dogodilo
se ne�to �to je paralizovalo celu �vedsku.

Palme je obustavio izbornu kampanju.

Na Trgu Normalm odvijala se drama.
Nervi su bili na ivici pucanja.

Kriminalci su oteli 8 osoba,
a �ulo se i vi�e hitaca.

Naoru�ani policajci su opremljeni
pancirima i �lemovima.

Policija je izdala upozorenje
da �e pucati.

TRG NORMALM, 1973.

U Kreditnoj banci,
u centru Stokholma,

jedan od kriminalaca
je zadr�ao 4 taoca.

Pretio je da �e ih ubiti ako
ne budu ispunjeni njegovi zahtevi.

Ulof je bio jako uznemiren.

Kabinet premijera je pretvoren u
�tab koji je rukovodio i policijom.

TAGE G. PETE�ON
Kabinet premijera je pretvoren u
komandu, koja je rukovodila i policijom.

Soba za odmor je bila odmah
pored radne sobe.

Kabinet premijera. Eva Leander.

Ovde je Kristina Enmark, talac iz banke.
�elela bih da razgovaram sa Ulofom Palmeom.

- Dobro. Sa�ekajte malo.
- U redu.

Premijer spava, ali �e se javiti.

Situacije je ovde jako lo�a.

- Halo.
- Halo, da.

- Ovde Kristin Enmark. Dobar dan.
Ja sam talac iz Kreditne banke.

Da li shvatate, ako upadnu i po�nu
da pucaju, svi �emo biti mrtvi.

Policija to ne�e da uradi.

Zar ne mo�ete da meni, i Elizabet,
o Klarku i onom koji nas dr�i ovde

date na�e devize i dva pi�tolja.
Onda �emo oti�i. To ja moj zahtev.

- �ta �e im pi�tolji?
- Mo�da da se za�tite od policije.

Aha. Nije valjda da ste
i Vi u tome?

Sad sam ljuta. Slobodno nazovite
Va�e na Trgu Normalm

da im ka�ete da je gotovo ili do�ite
Vi ovamo da nas zamenite.

- Zdravo i hvala �to ste pomogli.
- Zdravo...

Policija je na kraju uspela da
oslobodi taoce.

To �to se dogodilo u banci �e
dobiti naziv "stokholmski sindrom".

To je psiholo�ki termin koji
govori o tome kako �rtva kidnapovanja

mo�e da se identifikuje sa otmi�arem.

Sedeli smo u kabinetu i posmatrali.
Kada su iza�li, Palme je rekao

"Sada idemo do Trga Normalm".
Tamo je odr�ao vatreni govor.

LENART GEIJER, ministar pravde 1969-1976.
Smatrao sam da u tome ne treba
da u�estvujem. Nisam po�ao.

- Sti�e premijer Palme.
- Ovo dru�tvo zaslu�uje da bude za�ti�eno.

Moramo da se suprotstavimo nasilju.

Kao �to smo radili tokom ove 4 no�i i
spasli 4 ljudska �ivota.

Ube�en sam da �e mnogi ljudski
�ivoti i u budu�nosti biti spaseni.

Jedna od njegovih osobina je
bila potreba da stalno

iznosi svoja razmi�ljanja.

Po tome se razlikovao od ve�ine ljudi.

- Ose�am stra�no... olak�anje.
- Sada mo�ete na nastavie izbornu kampanju.

Sad mogu da se vratim izborima.
O njima skoro da nisam ni razmi�ljao.

- Ali sada ponovo kre�ete.
- Prvo �u da odspavam jedan dan.

SANTJAGO, 1973.
U poslednjim danima predizborne
kampanje zbio se jo� dramati�niji doga�aj,

koji je naterao Palmea
da se ume�a.

U �ileu je vojska preuzela vlast.
Napali su predsedni�ku palatu i

i socijalisti�kog predsednika
Salvadora Aljendea.

Salvador Aljende je mrtav.

Nasilno je sru�en
od strane desni�arskih snaga.

Mi sutra idemo na izbore
u demokratskoj zemlji.

To je privilegija.

Vojska je zatvorila stotine hiljade
�ileanaca na stadionu u Santjagu,

pretvoren u zatvor gde
su ljudi mu�eni i ubijani.

Harald Edelstam, ambasador u �ileu,
je stari Palmeov poznanik.

Odrasli su zajedno u
istom okru�enju u Ostermalmeu.

Kada je vojska napala kubansku ambasadu,
u susedstvu �vedske ambasade,

Harald Edelstam je u�inio ne�to
neuobi�ajno za jednog diplomatu.

Spakovao je ogromnu �vedsku zastavu,

stavio je pod mi�ku i u�ao u
kubansku ambasadu, usred vatre.

Rekao je: "Ovo je sada �vedska
teritorija. Ako ne prestanite da pucate,

izbi�e rat izme�u �ilea i �vedske".

�ta je onda uradio? Da. Nazvao je
Ulofa na ku�u u Velingbiju

i na�ao ga je u kuhinji.

LIZBET PALME, supruga
Telefon je bio u predsoblju, tako da
je moglo da se �uje kako vi�e.

"Mora� da ih pusti� kod nas!
Napravi vi�e mesta!.�

�ula sam kako uzbu�eno razgovaraju.
Posle mi je ispri�ao �ta se dogodilo.

Palme se bio jasan: �Saglasan sam�.
Time je stvar bila zavr�ena.

�ivoti mu�karaca, �ena i dece bili su
spaseni. 250 ljudi.

IZBORI 1973.

Dramati�na izborna kampanja je zavr�ena.

Socijaldemokrate su pobedile
sa minimalnom predno��u.

To su bili najgori izborni
rezultati za stranku jo� od 1932.

- Da li Vi ovo stvarno smatrate pobedom?
- Nismo ni rekli da je pobeda.

- A �ta je onda?
- Samo smo rekli da... da...

To je pobeda, Ulof.
Ne obaziri se.

- Pa... Mogu li da idem da legnem.
- Laku no�.

Hej, nemoj da snima�! Treba da uzmem
klju� sa tajnog mesta.

- U redu?
- Ol rajt.

Lepo spavajte.

Uvek je bio otvoren za
medije. Tu nema dileme.

Bio je majstor da.., izbegne odgovor.

KRISTINA JUTERSTROM, novinarka
Odgovarao je na ne�to drugo,
a ne na ono �to ga pitate.

Odgovarao je na ne�to drugo,
a ne na ono �to ga pitate.

Postojalo je nekoliko Ulofa Palmea.

Tokom jedne godine video bih
nekoliko Ulofa Palmea.

Znao je da uvredi ljude sa govornice.

KARL BILT, premijer 1991-1994.
Ponekad. Ne uvek, ali ponekad.

Ljude je to jako vre�alo.

Posle tih napada

- skup�tinska rasprava 1982. -
gospodin Adelson je pobegao iz zemlje
da bi tamo dr�ao predizborni govor.

Posle napada na �vedsku Vladu.

Poru�ite mu...

..da spoljna politika nije mesto
za klovnove.

Tu nema mesta za glupiranje i smejuljenje.

ULF ADELSON, �ef konzervativaca 1991-1996.
Najagresivniji od svih je
bio Ulof Palme.

Nemam utisak da je Tage
Erlander bio takav.

Moram da ka�em, da su svi novinari, kada
je Palme ubijen, postavljali pitanje

da li �e se sada �vedski politi�ari
promeniti stil pona�anja.

- Izborna debata, Skandinavijum - 1976. -

Bilo je zanimljivo slu�ati
Faldinove misli, ako se ima u vidu

da je uspeo da govori
15 minuta i jo� pride ne�to,

a da nijednom ne pomene
temu ve�era�nje debate.

INGVAR KARLSON, saradnik
Na sastanicima su takvi nastupi
zvu�ali dobro.

Ali, za narod u dnevnim
sobama koji to gleda preko TV ekrana,

to je bilo pretereno,
pa �ak i surovo.

Rado �u da govorim o tome
�ta �e socijaldemokrate

da rade u naredne dve decenije.
On pita za budu�nost!

Ali ne mo�e da ka�e ni �ta �e
konzervativci da rade u naredne 3 nedelje.

ako nas zadese kao elementarna nepogoda.

Rekao sam mu jednom prilikom,
kada je bio tako brutalan u govoru,

da ljude okre�e protiv sebe.

Imam gomilu materijala za raspravu
sa jednom osobom,

koji na�alost ne mogu da upotrebim,
jer bi ga narod �alio.

To mi je stra�no optere�enje.

Bio sam usred replike,
kad sam pomislio:

"Nemoj da ka�e� �ta misli�, po�to
�e narod da sa�aljeva protivnika".

Pevamo pesmu koja
se �iri celim svetom.

Za slobodnu republiku
i protiv dr�avnog terora.

Oni uzvikuju ime
koje nas dr�i zajedno

Oni slave Staljina
na�eg prijatelja i druga.

Levica je i dalje klicala
diktaturama u Kini i Sovjetskom Savezu.

Staljin i predsednik Mao.
Ali bili su pod prismotrom.

Svaki narod mora da ima
neku vrstu bezbednosne slu�be.

Samo ljudi i politi�ke grupe
koji su skloni paranoji,

imaju obi�aj da kev�u
na SEPO. (�v. bezbedn. slu�bu)

�ta bi radili ekstremni levi�ari,
kada ne bi postojala SEPO?

Afera sa IB-om (informacionim
biroom) dobila je neo�ekivan zaokret.

Da li podr�avamo takvu
�pijunsku organizaciju?

Kao prvo, potpuno je jasno da
nikada nismo mogli da objavimo

tako ozbiljne optu�be, a da
ne budemo potpuno u to sigurni.

Novinari Jan Guilju i Peter Bret
razotkrili su �pijunsku organizaciju,

koju su zajedno napravile
socijaldemokrate i bezbednosna slu�ba.

Informacioni biro, IB kako se zvao,
je prislu�kivala levi�arske aktiviste.

Pra�enje zbog politi�kih uverenja
u �vedskoj je zabranjeno.

Ali su socijaldemokrate imale dobre
kontakte sa lojalnim sindikalcima,

koji su dostavljali informacije
o svojim kolegama sa posla.

Otkrilo se da je u �vedskoj bilo pra�eno
150.000 ljudi zbog svojih ube�enja.

Socijaldemokrate su i dalje bili
arogantni.

To, mo�da, nije bilo tako �udno
da se u vreme Tage Erlandera,

JAN GUILOU, novinar
pa i Palmea, osnuje informativna
slu�ba za koju ostale partije

nisu znale, i o kojoj se
nije razgovaralo u parlamentu.

�uvali su to u krugu porodice.

Ulof Palme je napravio veliku
gre�ku, negiraju�i �injenice.

Tajna informaciona organizacija,

sa mnom na �elu,

koja radi ilegalno da bi pratila
levi�arske simpatizere

unutar socijaldemokrata..?
To zvu�i romaneskno.

Bilo je jasno da Palme nije
govorio istinu o IB aferi.

U stranci su bili zabrinuti.
Partija nije bila ume�ana

�EL-ULOF FELT, ministar finansija 1982-1990.
u rad informacione slu�be ili
u dojavljivanje IB-u.

On je to negirao.
Ta pri�a je bila sramotna.

Novinari koji su otkrili aferu sa
IB-om su optu�eni za �pijuna�u

i osu�eni na godinu dana zatvora.

To je izazvalo bes
kod mladih levi�ara.

IB-afera je naru�ila Palmeov imid� mladog
radikala � borca protiv starih.

ROJ ANDE�ON, filmski reditelj
I dalje je nejasno koliko je on
�ist u ovoj pri�i, moram to da ka�em.

To mu�i socijaldemokrate
ve� decenijama.

Od kada su do�li na vlast
tokom 30-tih godina.

Bila je to neka vrsta pragmatizma

sa geslom: "Tako mora�.

Mo�da je to uticalo da po�ne da se
pona�a kao mo�nik, u izvesnoj meri.

HARI �AJN, prijatelj
Nije voleo mo�nike.
Ali, ako �ovek posumnja da

i sam postaje ne�to �to ne voli,

vrlo �e lako na�i opravdanje.

Ulof je voleo da se me�a u stvari
koje nisu posao premijera.

Zato �to je voleo da on odlu�uje.

Ali, ako je u �vedskoj �kripalo,
druga�ije je bilo napolju.

Ulof Palme je bio politi�ka
zvezda u svetu.

Sastajao se sa onima koje su
drugi bojkotovali.

Zbog toga je po celom svetu stekao
i prijatelje i neprijatelje.

Do�ek na aerodromu u Havani
je bio skoro nadrealisti�an.

Stigao je junak socijalizma.

Stotine hiljada ljudi je klicalo
kada je Fidel Kastro

po�eleo dobrodo�licu
�vedskoj delegaciji.

Bila je to prva poseta nekog
dr�avnika sa zapada Kubi.

Dobrodo�li u Siudad Eskolar
26. jula!

�ivelo prijateljstvo izme�u Kube
i �vedske - pionira komunizma!

Sedeli smo u avionu na putu od
Havane do Santjaga de Kube.

Prolazili smo kroz govor
koji je hteo da dr�i na �panskom.

Kastro je pitao �ta radimo.

PJER �ORI, spoljnopoliti�ki savetnik
Palme mu je odgovorio da �e
dr�ati govor na �panskom.

Doviknuo je tada "Mogu li da �ujem deo?!"
Ulof mu je pro�itao jedan deo.

Ovo je va�an korak ka
pro�irenju saradnje

I na�ih politi�kih ciljeva.

Kastro je detaljno raspitivao
o �vedskoj.

ANA-GRETA LEIJON. ministarka rada 1982-1987.
Pitao je sva�ta.
�ak i koliko krave daju mleka.

Takva pitanja niko nikada
nije postavljao.

U �vedskoj je tek dovr�en
"projekat milion".

Milion novih stanova je
izgra�eno za samo 10 godina.

Nikada i nigde nije bio zabele�en
zako veliki porast zarada.

30 posto za dve godine.

Socijaldemokrate su predlo�ile
da oni koji se razvedu

moraju zajedno da brinu o deci.

Visoki standard.
�ta je to, do�avola, visoki standard?

�ta �e ti auto i vikendica
kad ti je muka od sveta.

Od klope i pi�a,
kad bi radije bio �pijun.

Ali �70-te u Evropi su i
doba vojnih hunti.

U na�im letovali�tima vladali
su fa�isti.

U Gr�koj, Portugaliji i �paniji.

Zaprepa��uju�e je da oni opstaju.

Da se te monstruozne ubice
i dalje odr�avaju na vlasti.

"Za slobodu �panije"

Te godine situacija
se zao�trila.

Afere su se smenjivale
i uru�avale ugled Ulofa Palmea.

Po�elo je kada je predsednik
Sindikata transporta

otputovao na odmor u �paniju,
koju je bojkotovao njegov sindikat.

I to ba� u Rokas Rohasu,
centar Udru�enja poslodavaca.

Hans Erikson je dao ostavku,
ali �teta je ve� bila na�injena.

U o�ima �ve�ana on je ve� bio
sindikalni bos.

- �titili ste Eriksona. Za�to?
- Kada su mediji po�eli progon,

rekao sam: "Dajte malo ljudskosti."

Da li i dalje podr�avate
Eriksonovo putovanje?

Nisam ni podr�avao njegovo putovanje,
nego to da i on mo�e da bude obi�an...

Mo�da ima svoje razloge. I on je
slab �ovek kao i svi mi drugi.

30. januara 1976. zaustavio se
ispred Dramatena u Stokholmu crni Volvo.

Iz njega su iza�li poreski inspektor
i jo� dva policajca u civilu.

Usred probe Strindbergovog
"Mrtva�kog plesa"

uhapsili su �uvenog
reditelja Ingmara Bergmana,

zbog sumnje za utaju poreza.

Ulof Palme se i privatno
poznavao sa Bergmanom.

Bilo mu je odmah jasno da �e
po�eti jo� jedna mu�na afera.

Bilo smo u sali za probe,
kad su mi kazali

da me tra�i policija.

Rekao sam... Ne razumem.

To smo u�inili da ne bi pobegao.

Ako bi se sklonio,
izbegao bi kaznu.

To je zna�ilo i pola
miliona kruna za dr�avu.

Bio sam �okiran.

Dva dana kasnije sam
upao u depresiju.

Prvi program Radio �vedske. Sati je
pola 8. Ovde Eko redakcija.

Ingmar Bergman je zauvek
napustio �vedsku.

Bergman je sam dao obja�njenje
u otvorenom pismu u "Ekspresu".

�IRLI MEKLEJN, glumica
Ho�u da Vas pitam za ne�to
�to nas je potreslo pro�le godine.

Re� je o optu�bama protiv Ingmara
Bergmana i Astrid Lindgren.

Bilo je to te�ko razumeti�

Po�to ga poznajem,
razumem njegovu reakciju.

On se u ekonomiju ne razume,
kao ni ve�ina nas.

Mi �elimo samo da budemo voljeni i
da probudimo ose�anja kod ljudi.

- Da li se sla�ete?
- Da.

Lo�e je �to je to iskori��eno da
se ocrni ceo sistem,

iako je re� o jednom
pogre�nom potezu.

Ali sledile su nove afere.
Koje je skoro nemogu�e prepri�ati.

Kao kada je Astrid Lindgren napisala
polemi�ni tekst, u obliku pri�e,

o tome koliki porez bi trebalo da
plati na rast prihoda. Vi�e od 100%.

"Kada se saberu porez na rast prihoda
i socijalna davanja Pomperiposa

mora da plati 102%. Onda se Pomperiposa
zapitala �ta �e sad".

Zelena - 66. �est - �est.

Bela � 54. Pet, �etiri. �uta - 27...

Slika zemlje budu�nosti je
po�ela da se uru�ava.

�vedska je sve vi�e postajala
no�na mora za poreske obveznike.

Prilike unutar zemlje su
ga iscrpljivale.

MATIAS PALME, sin
Sve te rasprave i sve
one koji ga nisu podnosili...

Takve stvari...

Trebalo je da poku�a da to
ignori�e. Ali, nije mogao.

Mislim da ga je sve to
jako iscrpljivalo.

Ulof Palme je druga�iji.
On je ne�to vi�e nego politi�ar.

On je Palme. Osoba o kojoj
svako u �vedskoj ima svoj stav.

Iskakao je. Mo�da isuvi�e.

Imam neke crte�e ovde. Ovaj
je od Edvarda Lindala iz "Ekspresa".

�ta mislite?

Istina je da imam veliki nos,
ali ovoliko �picast ne.

Ovaj je od Ande�a Stena iz
"Ju�no�vedskih novina".

Gledajte dedu, ne scenu.

Predstavio me je kao zlo�estog.

Izgledam zlo�esto.
I to je, mo�da... ta�no.

- Da li Vas crta tako stalno?
- Da, on�

On mi uvek stavlja jako tamne
podo�njake ispod o�iju.

Nacrtao mi je ogromnu kosu i
ogromni nos. Mo�da ja tako izgledam.

Nau�io je da, kao politi�ar,
prima udarce.

Ali gori su napadi bili
na li�nost Palmea.

�irile su se glasine da
je du�evno oboleo.

Pri�alo se da svake nedelje
ide u Bekomberj

ANDE� FERM, saradnik
na elektro�okove da bi se le�io,
jer je bio...

Ta�no je da je �esto i�ao
u Bekonberj.

Ali da bi posetio staru dementnu
majku na samrti.

Od toga je napravljena pri�a
da se le�i na psihijatriji.

Generalova �ena govori o Palmeovoj bolesti
- Iako je dobio izvinjenje,
glasine su se �irile 15 godina -

Pri�alo se na prijemima:
�Palme se drogira�!

Aristorkatski nacisto!!!!!
Ludi �avole, kada �e� da reaguje�....

To se trajalo sve vreme
njegovog bavljenja politikom.

TAGE G. PETE�ON, saradnik
Sve vreme se suo�avao sa mr�njom
i mu�nim kampanjama.

Pri�ali su da ga to ne doti�e, da
prolazi pored njega. To nije istina.

Starija deca u �koli su bila zla.

Govorili su mi da �u nositi crninu
kad on dobije ono �to zaslu�uje.

Mislili su da �e moj tata
biti ubijen.

MATIAS PALME, sin
To je bilo stvarno...

To je stvarno bilo stra�no.

Socijaldemokrate nisu kritikovali
samo zbog poreza i arogancije.

Najosetljivije pitanje je
bila nuklearna energija.

Opozicija je iskoristila �ansu.

TORBJORN FELDIN, lider Partije centra 1977-1985.
Iako se vode polemike oko
nuklearne energije,

socijaldemokrate rade na izgradnji
najve�eg nuklearnog postrojenja na svetu.

Pritom pitanje njihove bezbednosti
uop�te nije re�eno.

Palme je pripadao onima koji su
verovali u tehniku i razvoj.

�EL-ULOF FELT, ministar finansija 1982-1990.
Mnoge od nas socijaldemokrata
je zato bolelo �to

nas ljudi nisu razumeli,
�to su �ak ose�ali strah

od tehnike za koju smo mi
mislili da je �udesna.

�ak i onda kada smo sami uvideli
da ona donosi izvesne probleme.

Palme je izgubio poverenje onih
koji su se identifikovali sa njim.

Intelektualaca.

Verujem u dobro, socijaldemokratsko
dru�tvo bez nuklearne energije.

TAGE DANIELSON, pisac
- Ali Vi o�igledno u to ne verujete?
- Ko to ka�e?

- Sami ste to rekli pre nekoliko godina?
- Ali to pitanje se tako�e

mo�e postaviti i na drugi na�in.

Umetnici su mu okrenuli le�a.
Pisci, reditelji, slikari.

Skoro da smo do�li u sukob sa
kulturnom elitom.

Bilo je to dosta mu�no.
Mislim da je to mu�ilo Palmea.

�eleo je da budemo
bliski sa tim krugovima.

INGVAR KARLSON, saradnik
To je tako i bilo dosta dugo.
Me�u njima je bio omiljen.

Ali mislim da je nuklearna energija
negativno uticala na njihovo mi�ljenje.

Devet je sati. U celoj zemlji su
zatvorena bira�ka mesta.

- IZBORI 1976 -
Od stranaka Muderati (konzervativci) su
dobili 15,4%, �to je

porast za 1,1 odsto.

�iveo! Ura! Ura! Ura!

TORBJORN FELDEN, premijer 1976-1982.

Prvi put za 44 godine

socijaldemokrate su izgubile
vlast u �vedskoj.

Bio je to veliki poraz za
Ulofa Palmea.

IZLAZ

Govorio sam tada,
pa i samom Palmeu:

�Zbog onoga �to smo u�inili za
solidarnost ljudi, mo�emo da ka�emo

"Oosvojili smo 45% glasova.
A trebalo je mo�da I 70%".

To zna�i da narod nije umeo da ceni
ono �to su socijaldemokrate uradile.

JERN DONER, pisac
Odbacili su solidarnost u
korist vladavine bogata�a.

Godinu dana nakon gubitka izbora Dnevne
novosti su objavile da je jedan od Palmeovih

najbli�ih saradnika, ministar
Lenart Geijer, pod istragom

zbog sumnji da je ume�an u prostituciju
i ugro�avanja bezbednosti zemlje.

ULOF PALME LA�E O AFERI GEIJER

I Palme i Geijer su poricali tvrdnje.

Uvek �e biti onih �ija su
usta puna tra�eva.

Tako se i �ire odvratne la�i
i mr�nja.

Uz najbolju ve�eru,

dok se ispija najskupoceniji viski
i najfinija kafa,

ti tra�evi postaju najgnusniji.

Nikada do kraja nije istra�eno
�ta se stvarno dogodilo.

Pri�a je i dalje �ivela,
prenose�i se me�u ljudima.

Pri�a o tome kako se mo�nici
me�usobno �tite.

Mislim da je na ve�i deo �ivota gledao

kao na naporan teniski me�.

I uglavnom je taj �ivot bio
ispunjen porazima.

HARI �AJN, prijatelj
Ali, to je bila njegova sudbina.

Ako u�e� u kolo,
mora� da igra� do kraja.

U celom svetu, od
Australije do �vedske,

MARGARET TA�ER, premijer VB 1979-1990.
od Novog Zelanda do Zapadne Nema�ke,
socijalizam gubi.

Britanska premijerka je po�ela da
rasprodaje dr�avna preduze�a.

U Engleskoj ima vi�e vlasnika akcija,
nego �lanova sindikata.

Nezaposlenost u Evropi i
razlike rastu.

Nikada posle II svetskog rata
nezaposlenost nije bilo tolika.

Lek se zvao neoliberalizam.

Mo� slobodnog tr�i�ta je trebalo
da spase ekonomije.

"U borbu protiv kapitalizma:
Za demokratski socijalizam."

- Da, to je pravi put.
- Jedan, dva. Jedan, dva.

Socijalisti nisu bili spremni da
odgovore na zahteve tog vremena.

Sindikati su pritiskali Ulofa
Palmeau opoziciji.

Tra�ili su nacionalizaciju.

I da se dobit preduze�a ula�e
u fond za plate.

Da radnici postanu deoni�ari
u preduze�ima.

Ulof Palme je po�eo da brani
stav u koji ni sam nije verovao.

Stvaranje fondova za plate. Zar
to ne zna�i ukidanje kapitalizma.

Pitanje je: Ho�e li u budu�nosti biti
privatnih preduze�a u �vedskoj?

On se, u stvari, nije slagao sa tim.
Znao je da je to neostvarivo

i da bi bilo �tetno i za �vedsku
ekonomiju i za gra�ane.

�EL ULOF FELT, ministar finansija 1982-1990.
�eleli smo da pobolj�amo..,

da pretvorimo

ru�no pa�e u lepog labuda.
To smo poku�avali.

ANDE� FERM, saradnik
Savetovao sam ga da se sastane
sa sindikatima, ne javno,

i da im ka�e: "Ako �elite fondove za plate,
zastupajte to sami. Bez mene.

Jer, ja u tome ne�u da u�estvujem.�

On mi je odgovorio: "Ako to uradim,
podeli�u radnike.

Jalmar Branting je ujedino radnike,
Ulof Palme ih deli."

Ube�eni smo da su fondovi
za plate

jedini izlaz iz krize za �vedsku.

Bio je romanti�an u odnosu na
radnike. Posebno fizi�ke radnike.

Isuvi�e romanti�an. Da
su dobri, plemeniti�

Da su najbolji deo na�eg dru�tva.

I da moramo veoma pa�ljivo
da ih oslu�kujemo.

Dopustite mi da dodam
ne�to bitno.

Feldin je rekao da �u govoriti
o tome za�to sam socijalista.

Ja sam demokratski socijalista.

I ponosan sam na to
i sre�an zbog toga.

Postao sam to kada sam, obilaze�i
SAD, video u�asnu bedu.

Kada sam se kao mali
suo�io sa

sa neslobodom i ugnjetavanjem
u komunisti�kim zemljama.

Potvrdio sam svoje uverenje
kada sam obi�ao ceo svet.

Kada sam video ratove, trku u
naoru�anju, nezaposlenost

i jaz me�u ljudima.

Uverio sam se da sam u pravu kada
sam video da je i u na�oj zemlji

nepravda sve ve�a, da se �iri nezaposlenost,
da ima sve vi�e prevara.

Kada sam video kako visoka politika
u sve vi�e dr�ava

gura ljude u nezaposlenost.

Ja sam stvarno demokratski socijalista.

I ponosam sam na to.

Ekonomski problemi i nemiri su
obele�ili vladavinu konzervativaca.

Nezaposlenost i nesigurna vremena su
uticali da se bira�i okrenu biv�ima.

Njegov najve�i uspeh je bio
vra�anje socijaldemokrata

na vlast nakon 6 godina opozicije.

Drugovi, ovo smo dugo �ekali.

Preko ovih dugmi�a mo�e� da
vodi� i skup�tinsku raspravu.

- Da.
- Halo! Koga sam dobio?

- Inge Lene.
- Zdravo! Ovo radi. To nije nikad bilo.

Osetio je ogromno olak�anje jer
vi�e niko nije mogao da ka�e

da nije u stanju da �vedske
socijaldemokrate vrati na vlast.

Ali, ekonomska kriza i
rastu�a nezaposlenost

je zao�trila sukob izme�u
nas i njih.

"Crn�uge, idite ku�i!
Nigger go home!"

Policiji je te no�i prijavljeno jo�
jedan zapaljeni krst.

Ovaj put u jednom od naselja u Tumbi.

Kada su stigli, vatra se skoro ugasila
i nigde nije bilo nikoga,

osim ostavljene prete�e poruke.

KKK
Ovo je samo po�etak

Moramo da za�titimo strance.

Da po�tujemo socijalna i ekonomska
prava i pravo na razli�itost.

Ulof Palme je mrzeo rasizam
celog �ivota.

Bio je jedan od malobrojnih zapadnih
politi�ara u borbi protiv aprathejda.

Jako dugo su zapadni lideri
podr�avali aparthejd.

DEZMOND TUTU, sve�tenik
Jako dugo su zapadni lideri
podr�avali aparthejd.

Margaret Ta�er je smatrala da je
Nelson Mandela terorista.

U osnovi ovo
je emotivno pitanje,

koje nas duboko potresa.

U pitanju je u�asan sistem.

Da se na osnovu boje ko�e
neko progla�ava ni�im bi�em.

On je iskreno bio antirasista.

�ovek je �ovek.

Susret sa nekim kao �to je Palme,

koji je bio beskompromisni borac
protiv rasizma,

je bio veliki do�ivljaj za nas.

On je mo�da I uticao

da mi ne postanemo anti-belci.

Njegov ugled u svetu nikad
nije bio ve�i.

Ali tokom 80-tih kampanje protiv
Ulofa Palmea, i kao politi�ara

i kao li�nosti, se sve �e��e
i surovije.

"... Poprskaj �teto�inu"

Na neki na�in je bilo po�eljno

MORTNE PALME, sin
imati otklon od njega
ili ga �ak mrzeti.

Ljudi su zato bili sve
agresivniji prema njemu.

INGVAR KARLSON, saradnik
Upozoravao sam na to pre ubistva.

Postao je meta u koju je svako
mogao da zabode otrovnu strelicu.

LIZBET PALME, supruga
Kada se takvim stvarima ne stane
na kraj, one se otmu kontroli.

I to se i dogodilo.

Na strana�kom skupu nakon izbora
dobacivali su se lutkom mog oca,

a onda su je bacili na zemlju
i izgazili.

Ne mogu o tome da pri�am.

MATIAS PALME, sin
To je bilo...
Hteo sam da ga za�titim.

Mislim da on nije ba� razumeo
�ta se doga�a. Ali ja jesam.

Da je svakog dana moglo...
Dr�ao sam to u sebi.

On se nikad nije pla�io.
To je bilo o�igledno.

Ali ja sam bio upla�en.

Iako se nije bojao, kampanje
pune mr�nje su ga mu�ile.

Politi�ari vi�e nisu bili kao pre,
predani vizionari.

Postali su administratori kojima je
bilo va�no da se odr�e na polo�aju.

Stvari su se ponavljale.

Nabavio sam karte u poslednjem momentu.

Posle filma smo razgovarali
ispred bioskopa.

Predlo�io sam mu da uzme
taksi do ku�e.

Rekao mi je da su mu se noge
uko�ile i da bi da pro�eta.

Sedeo je ceo dan.
�eleo je da hoda do ku�e.

I... tu smo se rastali.

- Pucali su na �oveka.
- Videli smo auto ispred nas.

- Mi �emo ga presresti.

�ovek na koga su pucali u Ulici Tune na
Svevegenu je na putu do bolnice.

- Policija.
- Ulof Palme.

- Da li je to istina?
- Halo?

- Hitna pomo� tako ka�e.
- HItna pomo� ka�e da je to Palme.

�ekajte. Da li je zaista
pucano na Ulofa Palmea?

Da. Njegova �ena sedi u �ekaonici
sa medicinskom sestrom.

Nema sumnje da je to on.
Identifikovali su ga.

Tek sam legao, kada je
mama pozvala.

Samo �to sam zaspao.

Uzeli smo taksi do
Sabatsberj bolnice.

Ali njen glas dok nam je ispri�ala
�ta se dogodilo,

nije davao nadu da �e pre�iveti.

�im smo stigli,
bilo je jasno

da vi�e nema �anse.

Nismo ti zahvalni
zbog pro�losti,

nego zbog budu�nosti.

�oveka mo�e� da ubije�,
ali ne i ideje.

Tvoje ideje �ive�e kroz nas.

Onoliko koliko mo�emo,
nastavi�emo tvoju borbu.

Borbu za slobodu i solidarnost
me�u svim zemljama sveta.

Borbu za otvorenu i slobodnu �vedsku,
bez rasizma i mr�nje prema strancima.

To je na�a du�nost.

Posle te zime 1986. �vedska je,

uru�iv�i dotada�nju predstavu o sebi,

shvatila da se jedna era zavr�ena.

Demokratija je �vrsto utemeljena
u ovoj zemlji.

Po�tujemo osnovna ljudska prava.

Mislimo �esto da nemamo predrasuda
i da smo tolerantni.

Ali to ba� nije tako.

Predrasude nisu deo neke
odvratne ideologije.

One imaju mnogo jednostavniji uzrok.

Predrasude su svuda oko nas
u svakodnevnom �ivotu.

prevod: Nevena66

re�ija: Kristina Lundstrom, Maus Nikander

Preuzeto sa www.titlovi.com