Original subtitles

www.titlovi.com

Zadovoljstvo mi je �to mogu da razgovaram sa Vama.

Voleo bih da �ujem ne�to i o Va�em privatnom �ivotu.

Po �emu biste hteli da Vas zapamte?

Naravno, ne mislim da �ete umreti sutra,

ali kakvu sliku �elite da ostavite iza sebe?

O tome nisam nikada razmi�ljao, a nadam se

da nikada ni ne�u.

Jer �im �ovek po�ne da razmi�lja o tome �ta �e misliti o njemu,

postaje kukavica, ustru�ava se da bilo �ta �ini i gubi energiju.

Dok smo na ovom svetu, osu�eni smo na to da �ivimo na njemu,

i na to da poku�amo da u�inimo taj �ivot �to smislenijim.

To je i osnova moje politi�ke ideologije.

Time politika treba da se bavi.

23 i 22 i 50. - Policija. Halo.

Pucali su u Ulici Tune na Sveavegenu.

Zvala sam policiju, ali ne znam da li su i vas obavestili.

- Urgentno odeljenje u Sabatsberju. - Pogo�en je �ovek u grudi.

- Da li �e pre�iveti? - Ne�e. Ulof Palme... Da, to je Ulof.

- Da li je istina? Na� premijer? - Da.

- Hitna pomo� tako ka�e. - Hitna pomo� ka�e da je to Palme.

- Halo!

- Pucali su na premijera na Sveavegenu. - �ta?

Kad su to rekli, zavladala je grobna ti�ina.

- Da li su uhvatili onoga ko je pucao? - Ne znam. Ne znamo ni�ta.

23 i 40 i 20.

�vedski premijer Ulof Palme,

koji se uvek borio za mir u svetu, je ubijen.

Nikada ne�emo zaboraviti koliko je Palme u�inio

da uspostavi mir izme�u svoje zemlje i Sovjetskog Saveza.

Ne mogu da odbacim mogu�nost da je u pitanju politi�ki motiv.

Iako ne�u da spekuli�em�

Ulof Palme je ubijen jedne februarske ve�eri 1986.

Li�nost tog �oveka decenijama je u senci ovog ubistva.

Ne mo�emo, a da se ne setimo njegovih ideja.

Za sve koji su dobro poznavali Ulofa Palmea,

ovaj svet vi�e ne�e biti isti.

Ko je, u stvari, bio ovaj �ovek?

Gospodine premijeru, idete li �esto u saunu?

Da, svake nedelje.

Kada su Vas privukle socijaldemokratske ideje? Koliko ste godina imali?

Otprilike 18, 19 godina.

I ranije, ali tada definitivno.

U stranku sam se u�lanio kad sam imao, mo�da, 21. godinu.

Zameraju Vam to �to ste odrasli u bogata�koj porodici.

- O tome govore samo bogata�i. - Jeste, ali da li Vam je to smetalo?

U socijaldemokratskom pokretu ne, zato �to to tamo nije bila retkost.

I Brant je potekao iz sli�nog okru�enja. To su nam zamerali samo bogata�i.

Kako predstaviti jednog �oveka?

�oveka koji je uvek bio pokreta�.

Kada se �ovek formira?

Ulof Palme je odrastao u ku�i u kojoj se verovalo da �ovek mo�e da promeni svet.

OSTERMALM, 1927.

Porodica Palme je bila veoma mo�na.

Kontrolisali su banke, trgovine, osiguravaju�a dru�tva.

Ulof je bio najmla�i i �udo od deteta.

Nau�io je sam da �ita sa 4 godine.

�lanovi porodice su poticali iz svih delova Evrope.

U ku�i se razgovaralo o politici i knji�evnosti.

�esto su se prire�ivale zabave i ve�ere.

Ulof je odu�evljavao goste svojim recitovanjem.

Sa guvernantom je pri�ao na francuskom, a sa majkom Elizabetom na nema�kom.

- Va�a majka poti�e iz Estonije? - Ne, iz Letonije.

- Pripadala je balti�kom plemstvu? - Da.

- Kako se zvala? - Knieriem.

- To joj je bilo prezime? - Da.

Veoma... Za �vedsko uho veoma neobi�no ime.

Rasli ste u Ostermalmeu�

Do�la je kao izbeglica za vreme I svetskog rata.

A kad ste izbeglica, onda sebe lako ubedite

da su �vedske ribizle najukusnije i da je privilegija �to ste ovde.

Zato �to, kao "stranac", morate da se prilagodite.

Ali sam, na osnovu svog iskustva, shvatio da je to jako te�ko.

Sa nama �ve�anima uop�te nije lako �iveti.

Zato mi je kasnije bilo mnogo lak�e da shvatim

kako je izbeglicama i doseljenicima u �vedskoj.

Ulof je imao samo 7 godina kada je njegov otac Gunar iznenada umro.

Ceo njegov �ivot se promenio.

Poslali su ga u ni�u realnu gimnaziju u Sigtuni,

u koju su i�la deca iz kraljevske porodice i vi�e klase.

Na�a mama je mislila da nakon smrti oca

KATARINA PALME, sestra ne treba da odrasta samo sa �enama.

Ali on se nije dobro ose�ao u internatu.

Bio je jako mali kada je tamo oti�ao.

U to vreme se o tome nije govorilo, ali danas bi to zvali mobing.

Tako je bilo u �kolama za de�ake. A njemu jo� te�e jer je bio jako mali.

Kasnije �e pisati o �kolskim danima.

"Od III razreda do Gimnazije odba�en od svih i svega."

INGVAR BOMAN, �kolski drug Naprimer, umesto Ole, zvali su ga Ole Prljavko.

Zato �to je bio neuredan. Ne, zato �to je bio prljav.

Dobio je taj divni nadimak zbog neuredne ode�e i nemarnog izgleda.

Tu se �kolovala elita.

Takmi�enja su bila na ceni. Oprobao se u svim sportovima.

Ulof Palme je �eleo da se doka�e.

Na kraju je uspeo kao golman u bandiju.

Po�to niko nije hteo da stoji na golu, Ulof Palme je uspeo da u�e u tim.

Bacao se neustra�ivo u gomile sli�uga i �tapova.

RI�ARD GUSTON, drug iz �kole U tome je bio dosta dobar, iako je jedva stajao na klizaljkama.

Kona�no su do�le studije. Te�ke godine su bile iza njega.

Slede�i porodi�nu tradiciju, upisao je prava.

�inilo se da je budu�nost zacrtana.

Me�utim, njegov �ivot �e iznenada promeniti tok.

Godinu dana u SAD, na Kenion koled�u u Ohaju.

To �e izmeniti njegov �ivot.

Kenion je bio su�ta suprotnost �koli u Sigtuni.

Neke od njegovih kolega su bili u II svetskom ratu.

Drugi su poticali iz siroma�nih porodica. Ideje su radikalne.

Sa stra��u je ve�bao dr�anje govora - argumentovao, ube�ivao.

Za nas je demokratija ostvarenje ljudskih prava.

Pravo da se slobodno izrazi svoje mi�ljenje.

Pravo da se kritikuje i da se zauzme stav.

To je i pravo na le�enje i na rad, obrazovanje i socijalnu sigurnost.

Postao je retori�ar, mo�e se re�i, ameri�kog tipa:

ULOF RUIN, drug iz detinjstva Govorio je konkretno i stalno ponavljao.

Hteo je da ostane.

Rektor je napisao porodici da je Ulof talenat kakvog jo� nije upoznao.

Ponu�ena mu je 4-godi�nja stipendija za Harvard.

Me�utim, porodica je rekla - ne. Hteli su da se vrati ku�i.

A on je �eleo da vidi Ameriku pre nego �to otputuje ku�i.

Za tri meseca je stopom obi�ao ceo kontinent.

Stopirao sam 6.500 hiljada kilometara

da bih upoznao ameri�ko dru�tvo iznutra.

Tada sam mo�da nau�io vi�e nego iz bilo koje knjige. Na mene su dubok utisak

ostavile siroma�ne �etvrti na jugu

i crna�ka predgra�a sa ku�ama od slame.

Razgovori po barovima sa ljudima o njihovim problemima

bili su isto tako dragoceni kao i teorijsko obrazovanje.

Sti�e ku�i. Ali to je neki drugi Ulof Palme.

Sa ste�enim samopouzdanjem i politi�kom samosve��u.

�vedska nije u�estvovala u II svetskom ratu. �vedske fabrike nisu bile bombardovane.

Imali smo najbr�i privredni rast u svetu.

Vi�e od dve decenije vladale su socijaldemokrate.

Obrazovanje je bilo dostupno svima. Stare elitne �kole su bile pro�lost.

Svi su imali pravo na 3 nedelje odmora.

Rerna je dovoljno visoka za ve�e pe�enje i �ivinu.

�vedska je za ceo svet bila uzor modernog dru�tva.

Zahvaljuju�i i znanju stranih jezika, Palme je vrlo brzo anga�ovan

u me�unarodnom studentskom pokretu.

Ulof Palme, predstavnik �vedske, na

Svetskom kongresu studenata se vratio iz Praga.

Raspravljali smo o borbi protiv antisemitizma i totalitarnih

Nasilnih sistema, bilo da je re� o komunizmu, nacizmu

ili antisemitskom pokretu.

U Pragu je upoznao Jelenu Renerovu, koju

je komunisti�ki re�im proganjao.

Da bi joj pomogao da iza�e iz zemlje, la�no se sa njom o�enio.

Taj postupak je privukao pa�nju na politi�koj sceni.

To je stvorilo utisak

da je re� o energi�nom I anga�ovanom �oveku,

borcu protiv nepravde i ugnjetavanja.

To je bila prva reakcija, ali onda je sledilo iznena�enje.

Dobio je posao kod Tage Erlandera. O tome se mnogo govorilo.

TAGE ERLANDER, �vedski premijer 1945-1969. Ako blagostanje u �vedskoj nastavi da raste istim tempom kao do sada, onda..

�vedski premijer Tage Erlander je bio neka vrsta oca nacije.

Bilo je dosta posla za socijaldemokrate.

I on je tragao za novim saradnicima.

Ulof Palme je pozvan na razgovor kod premijera.

Ali, da li je on stvarno socijaldemokrata, pitao se Tage Erlander.

LIZBET PALME, supruga Uvek je bio politi�ki anga�ovan, iako toga nije bio svestan od po�etka.

Kada je do�ao kod Tage Erlandera, zapitao se "�ime �elim da se bavim?"

"Pa, ti si politi�ar". Ali to je tek morao da otkrije.

Tada je moglo da izgleda kao slu�ajnost. Erlanderu je trebala pomo� sa papirima.

Zato ga je i doveo kod sebe.

Privuklo je pa�nju to �to je 26-godi�njak

dobio zaposlenje kod Erlandera.

Tage Erlander i Ulof Palme su procvetali jedan pored drugog

Ako bi Erlander do�ao na ru�ak u jedan u Vladu, a tamo nije bilo Palmea,

LENART GEIJER, ministar pravde 1969-1976. Propitivao je: "Gde je Palme?", "Gde mu je ku�a?"

Bio je nervozan i uznemiren sve dok Palme ne bi stigao.

Retko da sam video da je neko toliko zavistan od drugog, kao Erlander.

Erlander je jednom prilikom rekao: "Palme je najve�i talenat u politici,

koji je �vedska imala u XX veku".

I to je I mislio. Bio je u to ube�en.

LA� EDELSTAM, drug iz detinjstva Erlander mu je bio kao otac. Otac koga je izgubio.

U Moskvu su usred sne�ne oluje u 14 �asova stigli gosti iz �vedske.

Ulof Palme i Tage Erlander uskoro su postali nerazdvojni.

Kud god je i�ao Erlander, pratio ga je Ulof Palme.

Predsednik Bulganjin je gostima po�eleo dobrodo�licu u Kremlju.

Tu su generalni sekretar Hru��ov

predsednik Vlade Bulganjin i ministar inostranih poslova Molotov.

Po svemu sude�i, odnosi dve dr�ave u budu�nosti �e biti mnogo bolji.

Tokom boravka u Moskvi Erlander se razboleo,

pa je njegov novi asistent morao da vodi pregovore.

ULOF RUIN, drug iz mladosti Sve vreme, skoro od samog po�etka, Ulofa Palmea su napadali.

Sumnjali su da je karijerista, koji koristi socijaldemokratiju

da bi se domogao karijere.

Razumem one koji su bili ube�eni da je izdao svoju klasu.

I postigao je veliki uspeh,

ali u du�i i srcu je bio pripadnik vi�e klase iz Stokholma.

Mislim da bi bio sre�niji kao premijer u nekoj konzervativnoj vladi.

On je, jednostavno, bio samo malo neobi�niji.

Iznosio je interesantne ideje.

Ulof je upoznao Lisbet Bek-Fris, studentkinju sociologije.

Poticali su iz istih krugova u Ostermalmeu.

Bila je veoma slatka devojka.

LA� EDELSTAM, prijatelj iz mladosti Bilo je jasno da se zaljubio u nju, i da je to gotova stvar.

Ulof Palme je bio nizak. Nije podse�ao na filmsku zvezdu.

Bio je neobi�an. Kao mladi� nije naro�ito privla�io devojke.

Privukla me je njegova ozbiljnost. Imao je hrabrosti da bude ozbiljan.

Pri�ao je o interesantnim stvarima.

Delovao je kao da pripada drugoj generaciji, starijoj generaciji.

Istovremeno je bio savremeniji od drugih.

Nakon ulaska �efa kabineta Ulofa Palmea u Vladu

po�inje novi period socijaldemokrata na vlasti.

- Ja... - Ja... Sven Ulof Joakim Palme...

- Pozvan i izabran... - Pozvan i izabran...

- ... da budem �lan Vlade. - ... da budem �lan Vlade.

Sa 36 godina Palme je bio skoro najmla�i �lan neke vlade u XX veku.

Palme je glasnogovornik Erlandera, njegova desna ruka, a mo�da i naslednik.

Kada je 1963. polo�io zakletvu i postao �lan Erlanderove Vlade,

�inilo se da su mi svi putevi otvoreni.

KRAMFO�, 1964.

Ustajte svi na zemlji kleti. Svi su�nji koje mori glad!

Tutnji ve� i selo i grad. Nek tiranstvo sru�i na�a snaga.

Ulof Palme je promenio na�in obra�anja koji je vladao jo� od '30. godina.

Govorio je otvorenije i na intelektualan na�in.

Prvi maj je dan solidarnosti.

�vedsko radni�tvo vi�e nije na margini.

Postalo je sastavni deo �vedskog dru�tva.

Nakon dramati�nih promena Do�iveli smo

da klasno dru�tvo postane dru�tvo blagostanja,

da klasna solidarnost preraste u dru�tvenu solidarnost.

Imali smo brzi razvoj.

U poslednje 4 godine �ak milion ljudi se

uselilo u nove stanove.

Ali nedostatak stambenog prostora ostaje najve�i socijalni problem.

Ulof Palme je bio �ovek re�i. Sa svojim literarnim jezikom

u politi�kim govorima, stekao je popularnost me�u intelektualcima.

Imao je nepresu�nu energiju, tako da

je uskoro dobio sopstveno ministarstvo.

Mogao je da razgovara o svakoj temi.

Mogao je da ne jede jako dugo i da spava na svakom mestu.

Mogao je odmah da se uklju�i u razgovor, kao da okrene� prekida�.

Mnogo kafe i mnogo cigareta.

Lisbet i Ulof su se odbacili nasle�e i preselili se u Velingbi,

najmodernije naselje u �vedskoj.

Na otvaranje centra u Velingbiju do�lo je sto hiljada ljudi.

Ovde je bila budu�nost, savremenost sa pvim fri�iderima na javnim mestima.

Ovde je novi �ivot.

Reporta�e iz njihove ku�e su prikazivale mladu porodicu

usred socijaldemokratskog projekta za budu�nost.

Ulofa Palmea su poredili sa ameri�kim predsednikom Kenedijem.

Mo�na i uticajna porodica.

Novi tip predsednika, za�titnik crnaca i sa ose�ajem za pravdu.

Ceo svet je potreslo ubistvo Kenedija usred mase na ulici,

pored supruge �akline.

Dr�avnici iz svih delova sveta do�li su da isprate Kenedija.

Iz �vedske su stigli princ Bertil, premijer Erlander i

i ministar Palme.

I na istoku i na zapadu postavljali su pitanje: Ko je to uradio i za�to?

Usamljeni ludak ili neka organizacija?

Ekstremisti�ka grupa, s levice ili desnice?

Mi pacifisti mo�da ponekad bacimo neki kamen,

ali vlada je bacila 6 tona bombi na Vijetnam.

1965. je bila istorijska godina, jer je tada zapo�elo nova era.

Ubistvo crnog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga

ATLANTA 1968. izazvalo je talas protesta �irom sveta.

Martin Luter King je mrtav, ali sloboda mi�ljenja nije.

San i dalje �ivi i jednog dana posta�e stvarnost.

Rasna jednakost i borba protiv rata Amerike u Vijetnamu

najva�nji su zahtevi mirovnih pokreta.

Bombardovanje severnog Vijetnama mora da se prekine.

Ulof Palme je postao tribun mladih.

On je samo ministar obrazovanja, ali bavi se i spoljnopoliti�kim pitanjima.

Zbog toga je izazivao polemike.

Posle u�e��a na demonstracijama protiv rata u Vijetnamu rame uz rame

sa ambasadorom Severnog Vijetnama, usledile su �estoke reakcije.

STOKHOLM, 1968. Amerika je u znak protesta opozvala svog ambasadora iz �vedske.

Pona�anje i nastupi Palmea su doveli do toga

da je uverenje o neutralnosti �vedske u svetu poljuljano.

Usledio je zahtev da Ulof Palme napusti Vladu.

Tvrdi se da je mladima u bogatim zemljama dobro.

To je ta�no, ali morate da znate da je to prva generacija

�iji skeleti svetle u mraku posle eksplozija nuklearnih bombi

i koji su putem medija suo�eni sa brutalno��u bede

kao sastavnim delom svakodnevnice.

Zato su morali da se osveste. Oni govore o ljudskim vrednostima.

ANDE� FERM, saradnik Najve�a okupljanja nakon II svetskog rata su organizovali 20-godi�njaci.

Oni koji su odrasli u dru�tvu izobilja i

kojima je data mogu�nost da studiraju.

REKTORAT, 1968. Pobunili su se protiv dru�tva, koje je pla�alo njihovo obrazovanje,

s uverenjem da �e im to doneti posao.

Zato da bi mogli da se izdr�avaju. To se studentima nije dopadalo.

Ovo je pobuna protiv svih prevaranata.

Uhva�eni smo u zamku. Zar to ne shvatate?!

Studenti su blokirali Rektorat u Stokholmu.

Uze�emo vlast u svoje ruke.

ANATE KULENBERJ, novinarka Njihov glavni neprijatelj nije bila desnica,

nego socijaldemokrate, koje su razo�arale radni�ku klasu.

Kada sam bio student, putovao sam u komunisti�ke zemlje.

Kad god sam poku�ao da ne�to ka�em,

predsedavaju�i bi me prekidao uzvicima "Staljin, Staljin!".

I iako su znali da su im i prijatelji u komunisti�kim zatvorima,

svi su aplaudirali u znak podr�ke.

Palme je do�ao u Rektorat po�to je �uo da je blokiran.

Kada su studenti tra�ili odgovornost novog ministra obrazovanja,

nije se dvoumio nijednog trenutka.

Da li me �ujete? U redu.

Kako su mi rekli u Ministarstvu, blokirali ste sopstvenu upravu.

Pored toga, �elite da mi predo�ite svoje zahteve.

Zato sam do�ao ovamo, da �ujem �ta �elite da mi ka�ete.

Za sada, toliko od mene.

U pitanju je prihvatanje. Te�tko je sve to prihvatiti.

Pitanje je za�to bi, kog �avola, prihvatili ovo dru�tvo.

Studenti su jedna od grupa koja potencijalno mo�e da promeni dru�tvo.

Ali to je elitisti�ki stav ako neko poveruje u to

da je promena dru�tva ekskluzivnost akademskog kruga.

Postavite mi sada pitanja, kada sam zavr�io misao.

Treba da prihvatimo dru�tvo. Koje dru�tvo? Tvoje i Valenberjevo?

- To dru�tvo... - Odgovori na pitanje!

Ono �to ho�u da vam ka�em je da je to dru�tvo, u kojem �ivite,

demokratsko dru�tvo.

- Na osnovu �ega? - Zato �to po�iva...

Zato �to po�iva na slobodnim i op�tim izborima.

Zato �to ne primenjuje nasilne metode za re�avanje konflikata u dru�tvu.

Ovaj mladi� vi�e "Si�ite s vlasti!" Bio sam u sli�noj situaciji.

Tada su mi zvi�dali i uzvikivali "Staljin! Staljin!"

Na taj na�in me nikada ne�ete pomeriti ni za milimetar.

Ube�en sam da protiv vlasti s tog mesta mo�ete da pri�ate koliko ho�ete.

Jer u pitanju je o�uvanje vlasti izabrane na demokratski na�in,

po�to ja predstavljam nadmo�nu ve�inu �vedskog naroda.

Kada je Palme napustio skup, krenuli smo da se priklju�imo radnicima.

U pitanju su bili maosti i sli�ni.

Na Trgu Gustafa Adolfa kolona je stala ispred crvenog svetla,

PIER �ORI, spoljnopoliti�ki analiti�ar na putu do radnika revolucionara koji su bili u Soderu.

Bila je to prilika za predah.

Ti uzbudljivi doga�aji nikada se vi�e ne�e ponoviti. Bio je to blesak...

ili trenutak u beskona�nom sledu, sasvim druga�ijem.

KARL JOHAN DE GER, umetnik �ivot je u �vedskoj i�ao svojim tokom. Ve�inu to nije interesovalo.

Ne znam da li sam imala sre�e ili uspeha, kada sam uspela

da ga ubedim da mora, ako ho�e da se ven�amo,

da iskoristi �etvoronedeljni odmor svake godine.

To nije smeo da izbegne.

To je morao da bude ultimatum, ina�e ne bi pristao.

Foro, severno od Gotlanda, je posebno mesto za porodicu Palme.

Iznajmljivali su ku�icu pored obale, bez struje i vode.

Foro je imao sve �to je potrebno.

Prirodu, ljude, samo�u.

Kad sam i�ao na odmor, nastojao sam da se isklju�im od svega.

�itali smo knjige i �etali.

Pro�itao sam ponovo skoro sve klasike za mla�i uzrast.

�itao sam svaki dan. Dok ne promuknem i padnem od umora.

Nije vreme da ma�emo sa smanjenjem poreza sve dok

imamo toliko toga jo� da uradimo i da ispunimo obaveze.

Sa Ulofom Palmeom Socijaldemokratska partija je oja�ala.

Izbori 1968. su bili najuspe�niji za Tage Erlandera - ali i poslednji.

Socijaldemokrate su dobile vi�e od 50% glasova.

Samo sam malo iznena�en. Nikada nisam u�estvovao u ovakvoj kampanji.

�uti, molim te, imam ovde neprijatelje koji me slu�aju.

Moram da se u�tinem da bih bio siguran da je ovo stvarnost.

Immo potvrdu da je sve u redu. Aina je zadovoljna.

To je jedino pozitivno �to je ikada izrekla.

Veoma sam sre�an. Ovo je vrh vrha.

Ne�to su mi tu�ni ovi sa desnice i iz Narodne partije.

Izgleda da ne treba da si mnogo pametan da bi bio na �elu stranke.

Ja sam dokaz. Vidite da to prolazi.

Sve mu je i�lo u prilog, osim jednog detalja.

Imao je problema sa zubima.

To je moralo da se sredi.

SVEN ASPLING, ministar socijalne politike 1962-1976. Na radikalan na�in. Morali su da mu se povade svi zubi.

Posle toga bi bio drugi �ovek.

Mali korak za �oveka.

ali veliki korak za �ove�anstvo.

Kakvi su �ve�ani, u stvari?

Dejvid Rost je bio velika novinarska zvezda tokom '60-tih.

U njegov �ou su dolazile poznate li�nosti iz celog sveta. Pa i Ulof Palme.

�ta mislite ko �e biti slede�i �vedski premijer?

Ne znam. To �e odlu�iti stranka na partijskom kongresu u septembru.

Ne znam ko �e to biti.

Poga�am da �ete to biti Vi. Uostalom to bi �eleli politi�ari.

Ja to ne �elim. Ja volim da budem u timu.

Ali, nemogu�e je da �ovek ne �eli da dostigne vrh u poslu kojim se bavi?

Ako je �ovek vrhunska TV li�nost,

ne zna�i da �eli da postane direktor BBC-ija.

- Mo�e se biti zadovoljan i onim �to imate. - A mo�da ne �eli da ugrozi svoju platu.

Ako se neko bavi politikom,

�eli da osvoji vlast da bi promenio stvari.

U �vedskoj je premijer deo tima,

a mnogo je bitnije biti dobar �lan tima.

KONGRES PARTIJE 1969.

Ta�ka 21: Izbori za predsednika stranke.

Da li se sla�ete da predsednik stranke bude Ulof Palme?

- Da! - Odgovor je da.

Naje�io sam se. Kao i mnogi drugi.

Nisam mogao da verujem da je to istina. Svi smo se tome nadali.

Mi koji smo ga slu�ali kada je govorio o Vijetnamu, Ju�noj Africi�

Nemogu�e da takav �ovek na zapadu mo�e da bude izabran za �efa stranke.

Pomislio sam tada: "Samo da mu se ne�to ne dogodi".

PJER �ORI, spoljnopoliti�ki komentator Setio sam se tada Kenedija i Martina Lutera Kinga,

koji su ubijeni kada su zao�trili svoju borbu.

O tome sam razmi�ljao.

"Samo da ga ne ubiju."

Nikada ranije �vedska nije imala tako mladog premijera.

Oko sebe je okupio mlade ljude iz stranke.

Bili su njegova najve�a investicija. Zvali su ih "Palmeovi de�aci".

Nisam ba� odu�evljen, kada nas se setim iz tog perioda.

ANDE� FERM, saradnik A najvi�e samog sebe.

Bili smo naivni i mislili smo da smo pametniji od svih drugih.

Bili smo pomalo nedisciplinovani. Mladala�ko ludilo.

Svi su li�ilina dede. U odelima i u�togljeni.

A onda bi do�ao on. Opu�ten, �esto u jakni.

Sa neurednom kosom i cigaretom u ruci.

I uvek je bio stra�no radoznao.

Nekoliko puta sam to ve� rekla. Sledila sam Ulofa Palmea.

MONA SALIN, predsednica SDP-a 2007-2011. A onda sam postala socijaldemokrata.

Privla�io je �ene.

ANETE KULENBERJ, novinarka To je bilo dobro. Takvih je malo, mislila sam.

Bar u �vedskoj politici.

U �vedskoj se dobro �ivelo. Imali smo najbolji standard i

i najmanju nezaposlenost na svetu.

Industrijska proizvodnja je rasla.

�vedski proizvodi su bili tra�eni i izvan na�ih granica.

Mo�da smo mi najbolji na svetu.

Sociijaldemokratska partija, koja je bila ja�a nego ikad,

je precenila sebe. "Sve odmah".

Neprekidni rast je trajao 20 godina.

Reforme su se sprovodile od novca koji se slivao u dr�avnu kasu.

Op�te zdravstveno osiguranje, penzije za sve,

�EL-ULOF FELT, ministar finansija 1982-1990. de�iji dodaci, nove �kole, univerzitetska zdanja...

Sve je bilo ostvarivo.

Bio je to skoro neverovatni rast.

INGVAR KARLSON, premijer 1986-1991. Kao u bajci. �vedskoj je dobro i�lo.

Trebalo je da znamo da tako ne�e biti doveka.

Bilo bi pametno da smo pretpostavili da taj put ima svoj kraj.

Zato je za njega bio veliki �ok

kada je izbio �trajk rudara u LKAB-iju u decembru 1969.

�IRUNA, 1969.

Da li �emo da radimo i no�u i danju?

Da bi vi�e proizvodili, a manje zara�ivali.

Samo prosimo i poni�avamo se. Da li smo u stanju da se suprotstavimo.

5 hiljada rudara je stupilo u "divlji �trajk"

protiv dr�avnog preduze�a LKAB.

Mediji su prognozirali da �e to, kao i uvek, da sredi Ulof Palme.

�trajka�i su �eleli da do�e Ulof Palme da bi

ispred svih �trajka�a preuzeo odgovornost za to �to

njihovi pregovori sa poslodavcima nisu ispunili njihova o�ekivanja.

Mnogi od radnika su bili komunisti i vrlo nepoverljivi

prema novom lideru �vedskih radnika iz vi�e klase.

koji pritom nikada nije bio fizi�ki radnik.

Prvi sam mu rekao: "Nemoj tamo da ide�."

"Lin�ova�e te tamo. Ne�e� iza�i kao pobednik."

A on je hteo da ide. �eleo je da to raspravi.

Jo� niste oti�li u Norboten. Kada mislite da to u�inite?

Nisam jo� doneo odluku. Kazao sam da �u oti�i kada pro�e sukob.

Ne �elim da se me�am u pregovore koji su u toku.

Iako je �eleo da ode, morao je da se dr�i po strani.

Kao premijer nije imao istu slobodu kao pre. Za njega je to bilo frustriraju�e.

Nije se dobro kontrolisao. Kada bi se naljutio, napadao je

�EL-ULOF FELT, ministar finansija 1982-1990. �ak i mene, kao ministra finansija.

Psovao je ljude i urlao na njih.

A slede�eg dana bi sve bilo zaboravljeno.

Nikada nisam video da je besan

ni na mene, ni na moju bra�u. Bio je beskrajno strpljiv.

Mama ga je pitala za�to, a on je odogovrio:

"Ne mogu da se ljutim na njih, oni su mali."

MATIAS PALME, sin �eleo sam da on... Trebala mi je pa�nja.

I pozitivna i negativna. Ali pa�nja.

Voleo bih da je... imao neki obi�an posao i da je bio obi�an �ovek.

- Koliko �esto ih vi�ate? - Retko. Samo ujutru.

Kad sam bio sasvim mali, pre nego �to sam po�ao u �kolu,

MORTEN PALME, sin se�am se da smo, skoro uvek, spavali kad bi on stigao.

Ujutru bi ga videli samo u prolazu.

Provodili smo duga leta na Forou.

Letnji raspust bi po�injao u Velingbiju.

Po�to je mesecima naporno radio, obi�no je bio potpuno iscrpljen,

pa je mama morala da vozi. On bi spavao na prednjem sedi�tu.

JOAKIM PALME, sin A kada bi se probudio, odmah bi zapalio cigaretu.

SAAB bi ubrzo bio pun dima koji je stra�no smrdeo.

A onda bi za njega po�injao oporavak.

De�avalo se �esto u toku prvih dana da zaspi na pla�i.

Morali smo da ga gurkamo, da se okrene, kako ne bi izgoreo.

Brzo bi pocrneo a re�e se i brijao.

Bio je dobro rasplo�en.

Dr�ao je do tradicije i rituala.

Vodio je statistiku i sve je zapisivao.

Za Bo�i� bi pisao �ta je ko kome poklonio.

Bio je to kao neki zapisnik.

Sve je to bilo sa�uvano u malom rokovniku koji bi upotrebio za slede�i Bo�i�.

SAD su poja�ale bombardovanje Severnog Vijetnama u julu 1972.

Tih dana je na civile ba�eno 20.000 tona bombi.

Bilo je to jedno od naj�e��ih bombardovanja civila u istoriji.

U tom ratu su novinari bili vrlo anga�ovani. Naro�ito ameri�ki.

Setite se fotografije gole devoj�ice koja tr�i niz ulicu dok gori od napalma.

Ili fotografije �efa policije u Sajgonu koji zatvoreniku puca u glavu?

To je veoma potreslo Ulofa Palmea.

Stvari treba nazvati pravim imenom.

Cilj je mu�enje ljudi.

Mu�e �itav narod da bi ih naterali da popuste.

Da bi u pregovorima vlada stekli nadmo�niju poziciju.

Zato je ovo bombardovanje zlo�in.

Ima sli�nih primera u modernoj istoriji.

Svi su ti doga�aji povezani: Vijetnam, Gernika, Oradur,

Babi Jar, Katinska �uma, Lidice,

�arpervil, Treblinka.

Na tim mestima je trijumfovalo nasilje, ali osuda celog sveta

je naknadno stigla po�inioce.

Sada se dopisuje novo mesto u tom nizu.

Hanoj, jul 1972.

Bilo je jako napeto. Palme je bio napet.

Nikoga nije bio kod ku�e. Sve je bilo pusto.

KRISTINA JUTERSTROM, novinarka Bilo je skoro sablasno, koliko se se�am.

�ini mi se da sam postavila jedno pitanje.

Zna�i li to da poredite Hitlerove postupke

i to �to Nikson radi?

Stavio sam znak jednakosti, porede�i bezumno nasilje prema pojedincu.

Ne izjedna�avam politi�are, nego postupke protiv pojedinca

kao i bezumno nasilje i okrutnost.

Nema sumnje da je imao

jaku unutra�nju potrebu da sve to ka�e.

Ulofove re�i, promi�ljene i odvagane, odjeknule su u svetu.

A u SAD su usledile �estoke reakcije.

Kao u�esnici rata u Vijetnamu smatramo da je stav �vedske bezose�ajan,

bez razumevanja za na�e probleme. I pre svega nepo�ten.

HENRI KISIND�ER, dr�avni sekretar SAD-a 1973-1977. bez razumevanja za na�e probleme. I pre svega nepo�ten.

Da nas neko poredi sa nacistima, a 4 godine smo se borili protiv njih?

To ne mo�emo da prihvatimo.

Ovo, zna�i, nisu demonstracije protiv �vedske, nego protiv Ulofa Palmea?

On tvrdi da sprovodi politiku neutralnosti. Ali to nije istina.

Bolje da brine o svojoj zemlji, nego o SAD.

Posle svega smo povukli ambasadora.

Nije bilo ni �vedskog ambasadora u Va�ingtonu, ni ameri�kog

u �vedskoj dve godine.

JOSTA ROMAN, predsednik stranke 1970-1981. Nisam se slagao sa na�inom na koji je to re�eno.

Mislim da jedan premijer ne mo�e da govori kao �to je to on uradio.

Palmeova izjava je tako�e izazvala i opoziciju koja ga je

optu�ila da je ugrozio �vedsku neutralnost.

Staljin i Hitler su nam bili mnogo bli�i, kao i opasnost od rata.

KARL BILT, premijer 1991-1994. Mudri politi�ari uvek govore �to je manje mogu�e.

A onda Palme podigne ton o doga�ajima koji su daleko od nas.

Problem su i na�i odnosi prema sovjetskoj vlasti.

Ispada da to �to mo�emo da govorimo o Vijetnamu,

nismo mogli da ka�emo za zemlje sa kojima se grani�imo.

To je opteretilo raspravu unutar �vedske i smanjilo manevarski prostor

na�oj spoljnoj politici, �ak i samom Palmeu.

Razgovra�emo o spoljnoj politici i o neutralnosti �vedske.

Kritika Vijetnamskog rata mo�e se tuma�iti kao antiameri�ki stav.

Jeste, ali smo kritikovali i intervenciju u �ehoslova�koj.

To nije bilo antisovjetski. Bila je to podr�ka jednom narodu.

Imali ste priliku da analizirate na�e politi�are.

Mo�ete li da ih ocenite? Sami se ne usu�ujemo da to uradimo.

Palme je veoma inteligentan. Da po�nem sa tim.

JERN DUNER, pisac Najinteligentniji od svih.

Ali otac nacije on vam nikad ne�e biti.

Direktno da ka�em...

Mo�e se re�i da je previ�e inteligentan za �vedsku. Isuvi�e harizmati�an.

Tokom prvih godina sa Palmeom na �elu Vlade

pala je podr�ka socijaldemokratama.

Izborna kampanja 1973. je bila dramati�na. I to ne samo na politi�kom planu.

Mogu li da se slikam sa Vama! Sa dignutom pesnicom!

Ali usred izborne kampanje dogodilo se ne�to �to je paralizovalo celu �vedsku.

Palme je obustavio izbornu kampanju.

Na Trgu Normalm odvijala se drama. Nervi su bili na ivici pucanja.

Kriminalci su oteli 8 osoba, a �ulo se i vi�e hitaca.

Naoru�ani policajci su opremljeni pancirima i �lemovima.

Policija je izdala upozorenje da �e pucati.

TRG NORMALM, 1973.

U Kreditnoj banci, u centru Stokholma,

jedan od kriminalaca je zadr�ao 4 taoca.

Pretio je da �e ih ubiti ako ne budu ispunjeni njegovi zahtevi.

Ulof je bio jako uznemiren.

Kabinet premijera je pretvoren u �tab koji je rukovodio i policijom.

TAGE G. PETE�ON Kabinet premijera je pretvoren u komandu, koja je rukovodila i policijom.

Soba za odmor je bila odmah pored radne sobe.

Kabinet premijera. Eva Leander.

Ovde je Kristina Enmark, talac iz banke. �elela bih da razgovaram sa Ulofom Palmeom.

- Dobro. Sa�ekajte malo. - U redu.

Premijer spava, ali �e se javiti.

Situacije je ovde jako lo�a.

- Halo. - Halo, da.

- Ovde Kristin Enmark. Dobar dan. Ja sam talac iz Kreditne banke.

Da li shvatate, ako upadnu i po�nu da pucaju, svi �emo biti mrtvi.

Policija to ne�e da uradi.

Zar ne mo�ete da meni, i Elizabet, o Klarku i onom koji nas dr�i ovde

date na�e devize i dva pi�tolja. Onda �emo oti�i. To ja moj zahtev.

- �ta �e im pi�tolji? - Mo�da da se za�tite od policije.

Aha. Nije valjda da ste i Vi u tome?

Sad sam ljuta. Slobodno nazovite Va�e na Trgu Normalm

da im ka�ete da je gotovo ili do�ite Vi ovamo da nas zamenite.

- Zdravo i hvala �to ste pomogli. - Zdravo...

Policija je na kraju uspela da oslobodi taoce.

To �to se dogodilo u banci �e dobiti naziv "stokholmski sindrom".

To je psiholo�ki termin koji govori o tome kako �rtva kidnapovanja

mo�e da se identifikuje sa otmi�arem.

Sedeli smo u kabinetu i posmatrali. Kada su iza�li, Palme je rekao

"Sada idemo do Trga Normalm". Tamo je odr�ao vatreni govor.

LENART GEIJER, ministar pravde 1969-1976. Smatrao sam da u tome ne treba da u�estvujem. Nisam po�ao.

- Sti�e premijer Palme. - Ovo dru�tvo zaslu�uje da bude za�ti�eno.

Moramo da se suprotstavimo nasilju.

Kao �to smo radili tokom ove 4 no�i i spasli 4 ljudska �ivota.

Ube�en sam da �e mnogi ljudski �ivoti i u budu�nosti biti spaseni.

Jedna od njegovih osobina je bila potreba da stalno

iznosi svoja razmi�ljanja.

Po tome se razlikovao od ve�ine ljudi.

- Ose�am stra�no... olak�anje. - Sada mo�ete na nastavie izbornu kampanju.

Sad mogu da se vratim izborima. O njima skoro da nisam ni razmi�ljao.

- Ali sada ponovo kre�ete. - Prvo �u da odspavam jedan dan.

SANTJAGO, 1973. U poslednjim danima predizborne kampanje zbio se jo� dramati�niji doga�aj,

koji je naterao Palmea da se ume�a.

U �ileu je vojska preuzela vlast. Napali su predsedni�ku palatu i

i socijalisti�kog predsednika Salvadora Aljendea.

Salvador Aljende je mrtav.

Nasilno je sru�en od strane desni�arskih snaga.

Mi sutra idemo na izbore u demokratskoj zemlji.

To je privilegija.

Vojska je zatvorila stotine hiljade �ileanaca na stadionu u Santjagu,

pretvoren u zatvor gde su ljudi mu�eni i ubijani.

Harald Edelstam, ambasador u �ileu, je stari Palmeov poznanik.

Odrasli su zajedno u istom okru�enju u Ostermalmeu.

Kada je vojska napala kubansku ambasadu, u susedstvu �vedske ambasade,

Harald Edelstam je u�inio ne�to neuobi�ajno za jednog diplomatu.

Spakovao je ogromnu �vedsku zastavu,

stavio je pod mi�ku i u�ao u kubansku ambasadu, usred vatre.

Rekao je: "Ovo je sada �vedska teritorija. Ako ne prestanite da pucate,

izbi�e rat izme�u �ilea i �vedske".

�ta je onda uradio? Da. Nazvao je Ulofa na ku�u u Velingbiju

i na�ao ga je u kuhinji.

LIZBET PALME, supruga Telefon je bio u predsoblju, tako da je moglo da se �uje kako vi�e.

"Mora� da ih pusti� kod nas! Napravi vi�e mesta!.�

�ula sam kako uzbu�eno razgovaraju. Posle mi je ispri�ao �ta se dogodilo.

Palme se bio jasan: �Saglasan sam�. Time je stvar bila zavr�ena.

�ivoti mu�karaca, �ena i dece bili su spaseni. 250 ljudi.

IZBORI 1973.

Dramati�na izborna kampanja je zavr�ena.

Socijaldemokrate su pobedile sa minimalnom predno��u.

To su bili najgori izborni rezultati za stranku jo� od 1932.

- Da li Vi ovo stvarno smatrate pobedom? - Nismo ni rekli da je pobeda.

- A �ta je onda? - Samo smo rekli da... da...

To je pobeda, Ulof. Ne obaziri se.

- Pa... Mogu li da idem da legnem. - Laku no�.

Hej, nemoj da snima�! Treba da uzmem klju� sa tajnog mesta.

- U redu? - Ol rajt.

Lepo spavajte.

Uvek je bio otvoren za medije. Tu nema dileme.

Bio je majstor da.., izbegne odgovor.

KRISTINA JUTERSTROM, novinarka Odgovarao je na ne�to drugo, a ne na ono �to ga pitate.

Odgovarao je na ne�to drugo, a ne na ono �to ga pitate.

Postojalo je nekoliko Ulofa Palmea.

Tokom jedne godine video bih nekoliko Ulofa Palmea.

Znao je da uvredi ljude sa govornice.

KARL BILT, premijer 1991-1994. Ponekad. Ne uvek, ali ponekad.

Ljude je to jako vre�alo.

Posle tih napada

- skup�tinska rasprava 1982. - gospodin Adelson je pobegao iz zemlje da bi tamo dr�ao predizborni govor.

Posle napada na �vedsku Vladu.

Poru�ite mu...

..da spoljna politika nije mesto za klovnove.

Tu nema mesta za glupiranje i smejuljenje.

ULF ADELSON, �ef konzervativaca 1991-1996. Najagresivniji od svih je bio Ulof Palme.

Nemam utisak da je Tage Erlander bio takav.

Moram da ka�em, da su svi novinari, kada je Palme ubijen, postavljali pitanje

da li �e se sada �vedski politi�ari promeniti stil pona�anja.

- Izborna debata, Skandinavijum - 1976. -

Bilo je zanimljivo slu�ati Faldinove misli, ako se ima u vidu

da je uspeo da govori 15 minuta i jo� pride ne�to,

a da nijednom ne pomene temu ve�era�nje debate.

INGVAR KARLSON, saradnik Na sastanicima su takvi nastupi zvu�ali dobro.

Ali, za narod u dnevnim sobama koji to gleda preko TV ekrana,

to je bilo pretereno, pa �ak i surovo.

Rado �u da govorim o tome �ta �e socijaldemokrate

da rade u naredne dve decenije. On pita za budu�nost!

Ali ne mo�e da ka�e ni �ta �e konzervativci da rade u naredne 3 nedelje.

ako nas zadese kao elementarna nepogoda.

Rekao sam mu jednom prilikom, kada je bio tako brutalan u govoru,

da ljude okre�e protiv sebe.

Imam gomilu materijala za raspravu sa jednom osobom,

koji na�alost ne mogu da upotrebim, jer bi ga narod �alio.

To mi je stra�no optere�enje.

Bio sam usred replike, kad sam pomislio:

"Nemoj da ka�e� �ta misli�, po�to �e narod da sa�aljeva protivnika".

Pevamo pesmu koja se �iri celim svetom.

Za slobodnu republiku i protiv dr�avnog terora.

Oni uzvikuju ime koje nas dr�i zajedno

Oni slave Staljina na�eg prijatelja i druga.

Levica je i dalje klicala diktaturama u Kini i Sovjetskom Savezu.

Staljin i predsednik Mao. Ali bili su pod prismotrom.

Svaki narod mora da ima neku vrstu bezbednosne slu�be.

Samo ljudi i politi�ke grupe koji su skloni paranoji,

imaju obi�aj da kev�u na SEPO. (�v. bezbedn. slu�bu)

�ta bi radili ekstremni levi�ari, kada ne bi postojala SEPO?

Afera sa IB-om (informacionim biroom) dobila je neo�ekivan zaokret.

Da li podr�avamo takvu �pijunsku organizaciju?

Kao prvo, potpuno je jasno da nikada nismo mogli da objavimo

tako ozbiljne optu�be, a da ne budemo potpuno u to sigurni.

Novinari Jan Guilju i Peter Bret razotkrili su �pijunsku organizaciju,

koju su zajedno napravile socijaldemokrate i bezbednosna slu�ba.

Informacioni biro, IB kako se zvao, je prislu�kivala levi�arske aktiviste.

Pra�enje zbog politi�kih uverenja u �vedskoj je zabranjeno.

Ali su socijaldemokrate imale dobre kontakte sa lojalnim sindikalcima,

koji su dostavljali informacije o svojim kolegama sa posla.

Otkrilo se da je u �vedskoj bilo pra�eno 150.000 ljudi zbog svojih ube�enja.

Socijaldemokrate su i dalje bili arogantni.

To, mo�da, nije bilo tako �udno da se u vreme Tage Erlandera,

JAN GUILOU, novinar pa i Palmea, osnuje informativna slu�ba za koju ostale partije

nisu znale, i o kojoj se nije razgovaralo u parlamentu.

�uvali su to u krugu porodice.

Ulof Palme je napravio veliku gre�ku, negiraju�i �injenice.

Tajna informaciona organizacija,

sa mnom na �elu,

koja radi ilegalno da bi pratila levi�arske simpatizere

unutar socijaldemokrata..? To zvu�i romaneskno.

Bilo je jasno da Palme nije govorio istinu o IB aferi.

U stranci su bili zabrinuti. Partija nije bila ume�ana

�EL-ULOF FELT, ministar finansija 1982-1990. u rad informacione slu�be ili u dojavljivanje IB-u.

On je to negirao. Ta pri�a je bila sramotna.

Novinari koji su otkrili aferu sa IB-om su optu�eni za �pijuna�u

i osu�eni na godinu dana zatvora.

To je izazvalo bes kod mladih levi�ara.

IB-afera je naru�ila Palmeov imid� mladog radikala � borca protiv starih.

ROJ ANDE�ON, filmski reditelj I dalje je nejasno koliko je on �ist u ovoj pri�i, moram to da ka�em.

To mu�i socijaldemokrate ve� decenijama.

Od kada su do�li na vlast tokom 30-tih godina.

Bila je to neka vrsta pragmatizma

sa geslom: "Tako mora�.

Mo�da je to uticalo da po�ne da se pona�a kao mo�nik, u izvesnoj meri.

HARI �AJN, prijatelj Nije voleo mo�nike. Ali, ako �ovek posumnja da

i sam postaje ne�to �to ne voli,

vrlo �e lako na�i opravdanje.

Ulof je voleo da se me�a u stvari koje nisu posao premijera.

Zato �to je voleo da on odlu�uje.

Ali, ako je u �vedskoj �kripalo, druga�ije je bilo napolju.

Ulof Palme je bio politi�ka zvezda u svetu.

Sastajao se sa onima koje su drugi bojkotovali.

Zbog toga je po celom svetu stekao i prijatelje i neprijatelje.

Do�ek na aerodromu u Havani je bio skoro nadrealisti�an.

Stigao je junak socijalizma.

Stotine hiljada ljudi je klicalo kada je Fidel Kastro

po�eleo dobrodo�licu �vedskoj delegaciji.

Bila je to prva poseta nekog dr�avnika sa zapada Kubi.

Dobrodo�li u Siudad Eskolar 26. jula!

�ivelo prijateljstvo izme�u Kube i �vedske - pionira komunizma!

Sedeli smo u avionu na putu od Havane do Santjaga de Kube.

Prolazili smo kroz govor koji je hteo da dr�i na �panskom.

Kastro je pitao �ta radimo.

PJER �ORI, spoljnopoliti�ki savetnik Palme mu je odgovorio da �e dr�ati govor na �panskom.

Doviknuo je tada "Mogu li da �ujem deo?!" Ulof mu je pro�itao jedan deo.

Ovo je va�an korak ka pro�irenju saradnje

I na�ih politi�kih ciljeva.

Kastro je detaljno raspitivao o �vedskoj.

ANA-GRETA LEIJON. ministarka rada 1982-1987. Pitao je sva�ta. �ak i koliko krave daju mleka.

Takva pitanja niko nikada nije postavljao.

U �vedskoj je tek dovr�en "projekat milion".

Milion novih stanova je izgra�eno za samo 10 godina.

Nikada i nigde nije bio zabele�en zako veliki porast zarada.

30 posto za dve godine.

Socijaldemokrate su predlo�ile da oni koji se razvedu

moraju zajedno da brinu o deci.

Visoki standard. �ta je to, do�avola, visoki standard?

�ta �e ti auto i vikendica kad ti je muka od sveta.

Od klope i pi�a, kad bi radije bio �pijun.

Ali �70-te u Evropi su i doba vojnih hunti.

U na�im letovali�tima vladali su fa�isti.

U Gr�koj, Portugaliji i �paniji.

Zaprepa��uju�e je da oni opstaju.

Da se te monstruozne ubice i dalje odr�avaju na vlasti.

"Za slobodu �panije"

Te godine situacija se zao�trila.

Afere su se smenjivale i uru�avale ugled Ulofa Palmea.

Po�elo je kada je predsednik Sindikata transporta

otputovao na odmor u �paniju, koju je bojkotovao njegov sindikat.

I to ba� u Rokas Rohasu, centar Udru�enja poslodavaca.

Hans Erikson je dao ostavku, ali �teta je ve� bila na�injena.

U o�ima �ve�ana on je ve� bio sindikalni bos.

- �titili ste Eriksona. Za�to? - Kada su mediji po�eli progon,

rekao sam: "Dajte malo ljudskosti."

Da li i dalje podr�avate Eriksonovo putovanje?

Nisam ni podr�avao njegovo putovanje, nego to da i on mo�e da bude obi�an...

Mo�da ima svoje razloge. I on je slab �ovek kao i svi mi drugi.

30. januara 1976. zaustavio se ispred Dramatena u Stokholmu crni Volvo.

Iz njega su iza�li poreski inspektor i jo� dva policajca u civilu.

Usred probe Strindbergovog "Mrtva�kog plesa"

uhapsili su �uvenog reditelja Ingmara Bergmana,

zbog sumnje za utaju poreza.

Ulof Palme se i privatno poznavao sa Bergmanom.

Bilo mu je odmah jasno da �e po�eti jo� jedna mu�na afera.

Bilo smo u sali za probe, kad su mi kazali

da me tra�i policija.

Rekao sam... Ne razumem.

To smo u�inili da ne bi pobegao.

Ako bi se sklonio, izbegao bi kaznu.

To je zna�ilo i pola miliona kruna za dr�avu.

Bio sam �okiran.

Dva dana kasnije sam upao u depresiju.

Prvi program Radio �vedske. Sati je pola 8. Ovde Eko redakcija.

Ingmar Bergman je zauvek napustio �vedsku.

Bergman je sam dao obja�njenje u otvorenom pismu u "Ekspresu".

�IRLI MEKLEJN, glumica Ho�u da Vas pitam za ne�to �to nas je potreslo pro�le godine.

Re� je o optu�bama protiv Ingmara Bergmana i Astrid Lindgren.

Bilo je to te�ko razumeti�

Po�to ga poznajem, razumem njegovu reakciju.

On se u ekonomiju ne razume, kao ni ve�ina nas.

Mi �elimo samo da budemo voljeni i da probudimo ose�anja kod ljudi.

- Da li se sla�ete? - Da.

Lo�e je �to je to iskori��eno da se ocrni ceo sistem,

iako je re� o jednom pogre�nom potezu.

Ali sledile su nove afere. Koje je skoro nemogu�e prepri�ati.

Kao kada je Astrid Lindgren napisala polemi�ni tekst, u obliku pri�e,

o tome koliki porez bi trebalo da plati na rast prihoda. Vi�e od 100%.

"Kada se saberu porez na rast prihoda i socijalna davanja Pomperiposa

mora da plati 102%. Onda se Pomperiposa zapitala �ta �e sad".

Zelena - 66. �est - �est.

Bela � 54. Pet, �etiri. �uta - 27...

Slika zemlje budu�nosti je po�ela da se uru�ava.

�vedska je sve vi�e postajala no�na mora za poreske obveznike.

Prilike unutar zemlje su ga iscrpljivale.

MATIAS PALME, sin Sve te rasprave i sve one koji ga nisu podnosili...

Takve stvari...

Trebalo je da poku�a da to ignori�e. Ali, nije mogao.

Mislim da ga je sve to jako iscrpljivalo.

Ulof Palme je druga�iji. On je ne�to vi�e nego politi�ar.

On je Palme. Osoba o kojoj svako u �vedskoj ima svoj stav.

Iskakao je. Mo�da isuvi�e.

Imam neke crte�e ovde. Ovaj je od Edvarda Lindala iz "Ekspresa".

�ta mislite?

Istina je da imam veliki nos, ali ovoliko �picast ne.

Ovaj je od Ande�a Stena iz "Ju�no�vedskih novina".

Gledajte dedu, ne scenu.

Predstavio me je kao zlo�estog.

Izgledam zlo�esto. I to je, mo�da... ta�no.

- Da li Vas crta tako stalno? - Da, on�

On mi uvek stavlja jako tamne podo�njake ispod o�iju.

Nacrtao mi je ogromnu kosu i ogromni nos. Mo�da ja tako izgledam.

Nau�io je da, kao politi�ar, prima udarce.

Ali gori su napadi bili na li�nost Palmea.

�irile su se glasine da je du�evno oboleo.

Pri�alo se da svake nedelje ide u Bekomberj

ANDE� FERM, saradnik na elektro�okove da bi se le�io, jer je bio...

Ta�no je da je �esto i�ao u Bekonberj.

Ali da bi posetio staru dementnu majku na samrti.

Od toga je napravljena pri�a da se le�i na psihijatriji.

Generalova �ena govori o Palmeovoj bolesti - Iako je dobio izvinjenje, glasine su se �irile 15 godina -

Pri�alo se na prijemima: �Palme se drogira�!

Aristorkatski nacisto!!!!! Ludi �avole, kada �e� da reaguje�....

To se trajalo sve vreme njegovog bavljenja politikom.

TAGE G. PETE�ON, saradnik Sve vreme se suo�avao sa mr�njom i mu�nim kampanjama.

Pri�ali su da ga to ne doti�e, da prolazi pored njega. To nije istina.

Starija deca u �koli su bila zla.

Govorili su mi da �u nositi crninu kad on dobije ono �to zaslu�uje.

Mislili su da �e moj tata biti ubijen.

MATIAS PALME, sin To je bilo stvarno...

To je stvarno bilo stra�no.

Socijaldemokrate nisu kritikovali samo zbog poreza i arogancije.

Najosetljivije pitanje je bila nuklearna energija.

Opozicija je iskoristila �ansu.

TORBJORN FELDIN, lider Partije centra 1977-1985. Iako se vode polemike oko nuklearne energije,

socijaldemokrate rade na izgradnji najve�eg nuklearnog postrojenja na svetu.

Pritom pitanje njihove bezbednosti uop�te nije re�eno.

Palme je pripadao onima koji su verovali u tehniku i razvoj.

�EL-ULOF FELT, ministar finansija 1982-1990. Mnoge od nas socijaldemokrata je zato bolelo �to

nas ljudi nisu razumeli, �to su �ak ose�ali strah

od tehnike za koju smo mi mislili da je �udesna.

�ak i onda kada smo sami uvideli da ona donosi izvesne probleme.

Palme je izgubio poverenje onih koji su se identifikovali sa njim.

Intelektualaca.

Verujem u dobro, socijaldemokratsko dru�tvo bez nuklearne energije.

TAGE DANIELSON, pisac - Ali Vi o�igledno u to ne verujete? - Ko to ka�e?

- Sami ste to rekli pre nekoliko godina? - Ali to pitanje se tako�e

mo�e postaviti i na drugi na�in.

Umetnici su mu okrenuli le�a. Pisci, reditelji, slikari.

Skoro da smo do�li u sukob sa kulturnom elitom.

Bilo je to dosta mu�no. Mislim da je to mu�ilo Palmea.

�eleo je da budemo bliski sa tim krugovima.

INGVAR KARLSON, saradnik To je tako i bilo dosta dugo. Me�u njima je bio omiljen.

Ali mislim da je nuklearna energija negativno uticala na njihovo mi�ljenje.

Devet je sati. U celoj zemlji su zatvorena bira�ka mesta.

- IZBORI 1976 - Od stranaka Muderati (konzervativci) su dobili 15,4%, �to je

porast za 1,1 odsto.

�iveo! Ura! Ura! Ura!

TORBJORN FELDEN, premijer 1976-1982.

Prvi put za 44 godine

socijaldemokrate su izgubile vlast u �vedskoj.

Bio je to veliki poraz za Ulofa Palmea.

IZLAZ

Govorio sam tada, pa i samom Palmeu:

�Zbog onoga �to smo u�inili za solidarnost ljudi, mo�emo da ka�emo

"Oosvojili smo 45% glasova. A trebalo je mo�da I 70%".

To zna�i da narod nije umeo da ceni ono �to su socijaldemokrate uradile.

JERN DONER, pisac Odbacili su solidarnost u korist vladavine bogata�a.

Godinu dana nakon gubitka izbora Dnevne novosti su objavile da je jedan od Palmeovih

najbli�ih saradnika, ministar Lenart Geijer, pod istragom

zbog sumnji da je ume�an u prostituciju i ugro�avanja bezbednosti zemlje.

ULOF PALME LA�E O AFERI GEIJER

I Palme i Geijer su poricali tvrdnje.

Uvek �e biti onih �ija su usta puna tra�eva.

Tako se i �ire odvratne la�i i mr�nja.

Uz najbolju ve�eru,

dok se ispija najskupoceniji viski i najfinija kafa,

ti tra�evi postaju najgnusniji.

Nikada do kraja nije istra�eno �ta se stvarno dogodilo.

Pri�a je i dalje �ivela, prenose�i se me�u ljudima.

Pri�a o tome kako se mo�nici me�usobno �tite.

Mislim da je na ve�i deo �ivota gledao

kao na naporan teniski me�.

I uglavnom je taj �ivot bio ispunjen porazima.

HARI �AJN, prijatelj Ali, to je bila njegova sudbina.

Ako u�e� u kolo, mora� da igra� do kraja.

U celom svetu, od Australije do �vedske,

MARGARET TA�ER, premijer VB 1979-1990. od Novog Zelanda do Zapadne Nema�ke, socijalizam gubi.

Britanska premijerka je po�ela da rasprodaje dr�avna preduze�a.

U Engleskoj ima vi�e vlasnika akcija, nego �lanova sindikata.

Nezaposlenost u Evropi i razlike rastu.

Nikada posle II svetskog rata nezaposlenost nije bilo tolika.

Lek se zvao neoliberalizam.

Mo� slobodnog tr�i�ta je trebalo da spase ekonomije.

"U borbu protiv kapitalizma: Za demokratski socijalizam."

- Da, to je pravi put. - Jedan, dva. Jedan, dva.

Socijalisti nisu bili spremni da odgovore na zahteve tog vremena.

Sindikati su pritiskali Ulofa Palmeau opoziciji.

Tra�ili su nacionalizaciju.

I da se dobit preduze�a ula�e u fond za plate.

Da radnici postanu deoni�ari u preduze�ima.

Ulof Palme je po�eo da brani stav u koji ni sam nije verovao.

Stvaranje fondova za plate. Zar to ne zna�i ukidanje kapitalizma.

Pitanje je: Ho�e li u budu�nosti biti privatnih preduze�a u �vedskoj?

On se, u stvari, nije slagao sa tim. Znao je da je to neostvarivo

i da bi bilo �tetno i za �vedsku ekonomiju i za gra�ane.

�EL ULOF FELT, ministar finansija 1982-1990. �eleli smo da pobolj�amo..,

da pretvorimo

ru�no pa�e u lepog labuda. To smo poku�avali.

ANDE� FERM, saradnik Savetovao sam ga da se sastane sa sindikatima, ne javno,

i da im ka�e: "Ako �elite fondove za plate, zastupajte to sami. Bez mene.

Jer, ja u tome ne�u da u�estvujem.�

On mi je odgovorio: "Ako to uradim, podeli�u radnike.

Jalmar Branting je ujedino radnike, Ulof Palme ih deli."

Ube�eni smo da su fondovi za plate

jedini izlaz iz krize za �vedsku.

Bio je romanti�an u odnosu na radnike. Posebno fizi�ke radnike.

Isuvi�e romanti�an. Da su dobri, plemeniti�

Da su najbolji deo na�eg dru�tva.

I da moramo veoma pa�ljivo da ih oslu�kujemo.

Dopustite mi da dodam ne�to bitno.

Feldin je rekao da �u govoriti o tome za�to sam socijalista.

Ja sam demokratski socijalista.

I ponosan sam na to i sre�an zbog toga.

Postao sam to kada sam, obilaze�i SAD, video u�asnu bedu.

Kada sam se kao mali suo�io sa

sa neslobodom i ugnjetavanjem u komunisti�kim zemljama.

Potvrdio sam svoje uverenje kada sam obi�ao ceo svet.

Kada sam video ratove, trku u naoru�anju, nezaposlenost

i jaz me�u ljudima.

Uverio sam se da sam u pravu kada sam video da je i u na�oj zemlji

nepravda sve ve�a, da se �iri nezaposlenost, da ima sve vi�e prevara.

Kada sam video kako visoka politika u sve vi�e dr�ava

gura ljude u nezaposlenost.

Ja sam stvarno demokratski socijalista.

I ponosam sam na to.

Ekonomski problemi i nemiri su obele�ili vladavinu konzervativaca.

Nezaposlenost i nesigurna vremena su uticali da se bira�i okrenu biv�ima.

Njegov najve�i uspeh je bio vra�anje socijaldemokrata

na vlast nakon 6 godina opozicije.

Drugovi, ovo smo dugo �ekali.

Preko ovih dugmi�a mo�e� da vodi� i skup�tinsku raspravu.

- Da. - Halo! Koga sam dobio?

- Inge Lene. - Zdravo! Ovo radi. To nije nikad bilo.

Osetio je ogromno olak�anje jer vi�e niko nije mogao da ka�e

da nije u stanju da �vedske socijaldemokrate vrati na vlast.

Ali, ekonomska kriza i rastu�a nezaposlenost

je zao�trila sukob izme�u nas i njih.

"Crn�uge, idite ku�i! Nigger go home!"

Policiji je te no�i prijavljeno jo� jedan zapaljeni krst.

Ovaj put u jednom od naselja u Tumbi.

Kada su stigli, vatra se skoro ugasila i nigde nije bilo nikoga,

osim ostavljene prete�e poruke.

KKK Ovo je samo po�etak

Moramo da za�titimo strance.

Da po�tujemo socijalna i ekonomska prava i pravo na razli�itost.

Ulof Palme je mrzeo rasizam celog �ivota.

Bio je jedan od malobrojnih zapadnih politi�ara u borbi protiv aprathejda.

Jako dugo su zapadni lideri podr�avali aparthejd.

DEZMOND TUTU, sve�tenik Jako dugo su zapadni lideri podr�avali aparthejd.

Margaret Ta�er je smatrala da je Nelson Mandela terorista.

U osnovi ovo je emotivno pitanje,

koje nas duboko potresa.

U pitanju je u�asan sistem.

Da se na osnovu boje ko�e neko progla�ava ni�im bi�em.

On je iskreno bio antirasista.

�ovek je �ovek.

Susret sa nekim kao �to je Palme,

koji je bio beskompromisni borac protiv rasizma,

je bio veliki do�ivljaj za nas.

On je mo�da I uticao

da mi ne postanemo anti-belci.

Njegov ugled u svetu nikad nije bio ve�i.

Ali tokom 80-tih kampanje protiv Ulofa Palmea, i kao politi�ara

i kao li�nosti, se sve �e��e i surovije.

"... Poprskaj �teto�inu"

Na neki na�in je bilo po�eljno

MORTNE PALME, sin imati otklon od njega ili ga �ak mrzeti.

Ljudi su zato bili sve agresivniji prema njemu.

INGVAR KARLSON, saradnik Upozoravao sam na to pre ubistva.

Postao je meta u koju je svako mogao da zabode otrovnu strelicu.

LIZBET PALME, supruga Kada se takvim stvarima ne stane na kraj, one se otmu kontroli.

I to se i dogodilo.

Na strana�kom skupu nakon izbora dobacivali su se lutkom mog oca,

a onda su je bacili na zemlju i izgazili.

Ne mogu o tome da pri�am.

MATIAS PALME, sin To je bilo... Hteo sam da ga za�titim.

Mislim da on nije ba� razumeo �ta se doga�a. Ali ja jesam.

Da je svakog dana moglo... Dr�ao sam to u sebi.

On se nikad nije pla�io. To je bilo o�igledno.

Ali ja sam bio upla�en.

Iako se nije bojao, kampanje pune mr�nje su ga mu�ile.

Politi�ari vi�e nisu bili kao pre, predani vizionari.

Postali su administratori kojima je bilo va�no da se odr�e na polo�aju.

Stvari su se ponavljale.

Nabavio sam karte u poslednjem momentu.

Posle filma smo razgovarali ispred bioskopa.

Predlo�io sam mu da uzme taksi do ku�e.

Rekao mi je da su mu se noge uko�ile i da bi da pro�eta.

Sedeo je ceo dan. �eleo je da hoda do ku�e.

I... tu smo se rastali.

- Pucali su na �oveka. - Videli smo auto ispred nas.

- Mi �emo ga presresti.

�ovek na koga su pucali u Ulici Tune na Svevegenu je na putu do bolnice.

- Policija. - Ulof Palme.

- Da li je to istina? - Halo?

- Hitna pomo� tako ka�e. - HItna pomo� ka�e da je to Palme.

�ekajte. Da li je zaista pucano na Ulofa Palmea?

Da. Njegova �ena sedi u �ekaonici sa medicinskom sestrom.

Nema sumnje da je to on. Identifikovali su ga.

Tek sam legao, kada je mama pozvala.

Samo �to sam zaspao.

Uzeli smo taksi do Sabatsberj bolnice.

Ali njen glas dok nam je ispri�ala �ta se dogodilo,

nije davao nadu da �e pre�iveti.

�im smo stigli, bilo je jasno

da vi�e nema �anse.

Nismo ti zahvalni zbog pro�losti,

nego zbog budu�nosti.

�oveka mo�e� da ubije�, ali ne i ideje.

Tvoje ideje �ive�e kroz nas.

Onoliko koliko mo�emo, nastavi�emo tvoju borbu.

Borbu za slobodu i solidarnost me�u svim zemljama sveta.

Borbu za otvorenu i slobodnu �vedsku, bez rasizma i mr�nje prema strancima.

To je na�a du�nost.

Posle te zime 1986. �vedska je,

uru�iv�i dotada�nju predstavu o sebi,

shvatila da se jedna era zavr�ena.

Demokratija je �vrsto utemeljena u ovoj zemlji.

Po�tujemo osnovna ljudska prava.

Mislimo �esto da nemamo predrasuda i da smo tolerantni.

Ali to ba� nije tako.

Predrasude nisu deo neke odvratne ideologije.

One imaju mnogo jednostavniji uzrok.

Predrasude su svuda oko nas u svakodnevnom �ivotu.

prevod: Nevena66

re�ija: Kristina Lundstrom, Maus Nikander

Preuzeto sa www.titlovi.com