All language subtitles for Knock.at.the.Cabin.2023.WEBRip.cyr UTF-8

НЕКО КУЦА НА ВРАТА

Превео: Бамбула

У реду је. Опусти се.
Нећу да те повредим.

Само ћу да учим о теби неко време.
Да ли је то у реду?

Назваћу те Керолајн по мојој школској
другарици. Она је стварно фина.

Али прди понекад на часу
и прави се да није прднула.

Молим те немој то да радиш,
јер делиш ову теглу сада,

а осталима се неће свидети
ако је усмрдиш. У реду?

Здраво.

Нисам одавде, али надао сам
се да ћу стећи нове пријатеље.

Могу ли да попричам с тобом мало?

Не причам са странцима.

Наравно да не причаш.
Не би требало. Паметна си.

Али овде сам да ти будем пријатељ,

па се надам да нећемо бити
странци задуго. Како се зовеш?

Венлинг. Али сви ме зову Вен.
-Драго ми је, Вен.

Ја сам Ленард.

Видим да хваташ скакавце.
Могу ли да ти помогнем?

Ваљда. -Волео сам да хватам
скакавце кад сам био твојих година.

Стварно си добар. -Хвала, Вен.
Можеш ли да ми додаш теглу, молим те?

Стани. Нек се они изнутра мало смире.
Не желимо да паниче.

Ево. Да ли си само природни таленат,

или те је неко учио како да хваташ
скакавце? -Тата Ерик ме је учио.

Проучавам их.
Бринућу о животињама кад одрастем.

Зовеш тату по имену?
-Како би знали коме се обраћам.

Имам тату Ерика и тату Ендруа.

Сва остала деца
у школи имају само једног тату.

И на дизнијевом каналу приказују
само једног тату.

Да ли ти то смета? -Не.
Осим кад ми саветница стално говори

како је сјајно имати две тате.
Из неког разлога, због тога осећам

да говори супротно.

Шта није у реду?

Ништа. Баш ништа. Колико имаш година,
Вен? -Имаћу осам за шест дана.

Срећан скоро-рођендан.
Заправо, сасвим случајно

имам нешто за тебе.
Видео сам га, и помислио сам да је леп,

па сам одлучио да га задржим.
Сматрај то раним рођенданским поклоном.

А ако ти се не свиђа,
можемо њиме да играмо игру.

Какву игру? -Наизменично ћемо
да кидамо латице и постављамо питања,

и кад будемо завршили,
боље ћемо се познавати.

Бићемо бољи пријатељи.
-Добро.

Који ти је омиљени филм? -Кикин
сервис за доставу. -Нисам га гледао.

Погледаћу га.
На тебе је ред.

Зашто си овде?

Ленарде?

Зашто сам овде?

Да се спријатељим с тобом
и твојим татама.

Можда да ухватим још скакаваца.

Откуд ти тај мали ожиљак на усни?

Извини, Вен.
Није требало да питам то.

То је лично, чак и за ову игру.
-У реду је.

Усна ми је оштећена кад сам рођена.

Моје тате су рекли да је било
потребно много доктора да је поправе.

Ја немам ожиљак као твој,
али да можеш да погледаш унутра,

видела би да ми је срце сломљено.
-Зашто је сломљено?

Због онога што морам да урадим данас.
-Шта мораш да урадиш?

Јесу ли оно твоји пријатељи?

Ти си мој пријатељ, Вен.
Шта год да се деси, желим да упамтиш то.

Остали који долазе пре ће бити
да су људи с којима радим.

Нас четворо имамо веома
важан посао да обавимо.

Заправо, то је можда
најважнији посао у историји света.

Ово нема везе с тобом, Вен.
Или твојим татама. У реду?

Ви нисте урадили ништа лоше,
али бојим се да ће вас троје

морати да донесе неке тешке одлуке.
Ужасне одлуке.

И камо среће да не морате то.
Вен!

Твоје тате неће желети да нас пусте
унутра. Мораш им рећи да морају.

Иначе, мораћемо сами да нађемо
начин како да уђемо. Разумеш ли?

Вен, реци ми да разумеш!

Добро дошли
Уживајте у боравку!

1. Ко је измислио шах?
2. Првоименована боја?

3. Зашто школски
аутобуси немају појасеве?

Ово није лоше. -Сир је добар.
-Видиш? Чињенични доказ. Ево је.

Није требало да је обилазиш.
-Морате да уђете унутра сместа.

Странци желе да уђу унутра,
и страшни су! -Успори.

Пожурите! -Добро, идем.
-Идемо унутра. -Боже, добро.

Хајде!
-Душо, шта се дешава?

Реци ми шта је толико... Смири се.
У реду је. -Вен, о чему се ради?

Вен, у реду је. Слушај, душо.
Шта се десило? Шта те је уплашило?

Било их је четворо.
Велики се зове Ленард.

Каже да морамо да им помогнемо.
Каже да имају најважнији посао

у историји света.

Јеховини сведоци? -Сјајно.
-Наоружани су.

Здраво. Ја сам Ленард,
и овде сам са својим сарадницима.

Можете ли да отворите врата, молим вас?

Тај тип је огроман.
- Шта да радимо?

Не знам.
Да им кажемо да лепо оду?

Ћао. Здраво, Ленарде. Ми...
-Је ли то тата Ендру или тата Ерик?

Већ сам упознао вашу дивну ћерку Вен.

Баш је пажљива и добра.
Треба да сте поносни.

Ја сам Ерик. Можемо ли
некако да вам помогнемо? -Да.

Зашто не отворите врата?
Биће лакше ако говоримо лицем у лице.

Реците им да оду.
Молим вас отерајте их. -Вен, молим те.

Нисмо очекивали госте.

Не желим да звучим непристојно,
али оставите нас на миру. -Разумем.

Извините што вам упадам на одмор,

поготово на овако лепом месту.
-Отерајте их! -Вен.

Треба да знате да ни
за нас ово није лако.

Ниједно од нас није било
на овом језеру раније.

А нас четворо нисмо мислили да ћемо бити
овде и разговарати с вама финим људима.

Ко је још тамо с тобом? -Овде сам
са Сабрином, Адријаном и Редмондом.

Нас четворо смо овде јер
покушавамо да спасемо много људи.

Ерик, дођи овамо.
-Али треба нам ваша помоћ да то урадимо.

Не можемо ништа без вас,
и причање кроз врата

од тешке конверзације
прави скоро немогућу. -Шта?

Нека жена носи нешто што
личи на пајсер с ланцем

и маљем на крају.

Зваћу полицију.

Ово није могуће.
Нема позивног тона. -Шта?

Проверио сам кад смо стигли овде.
Да није батерија цркла?

Батерија није цркла. Не позива. -Као
што сам рекао, морамо да попричамо.

Немамо избора.

Ни ми немамо избора!
Зовемо полицију!

Знамо да не можете да урадите то.

Ни наши телефони немају сигнал овде.

И извините, морали смо да
пресечемо телефонски кабал.

Вен. Вен, дај ми телефон.
-Не желимо да вас пожурујемо,

али мало смо у стисци с временом.

Молим вас отворите врата
тако да можемо водити прави разговор.

Ако желите да причате, зашто онда
имате то страшно оружје код себе? -Вен.

То није оружје, Вен. То је алат.
-Само отворите проклета врата!

Ући ћемо у сваком случају.
-Мало сутра! Имам пиштољ!

Донео си га овде? -Да и не.
У сефу је, позади у џипу.

Лаже. -Покажи нам чиме
располажеш, тата Ендру!

Сви ми волимо покажи-и-кажи. -Видећеш
га кад ти га уперим у главу, говно.

Шта није у реду с тобом?
-Ниси од помоћи.

Нервираш га.
-Шта? -Извињавам се.

Редмонд је нестрпљив
и жустар као и сви ми.

Дајем вам последњу
прилику да отворите врата.

Они проваљују!

Ендру, кауч!

Браво, Вен. Само тако.

Гурни га.

Добро.

Тата Ендру!

Имам те, душо.

У подруму су.
Један је позади, један је доле.

Покушајмо да дођемо до аута.
-Код мене су кључеви.

Не мора да буде овако.
-Изведи Вен одавде.

Ерик! -Дај да му помогнем. Стани...
-Не пипај га!

Ја сам медицинска сестра! Повређен је!

Стани! Стани.

Ерик. -Тата Ерик. Молим те устани.
Морамо да идемо, тата.

Ерик, пробуди се. Пробуди се, Ерик!

Бићеш добро.

Ендру, доста.

Свиђа ми се твој фрижидер.
-Хвала, мама.

Возили су седам сати
и остали су 45 минута. -Жао ми је.

Шта очекујеш?

То је моја мама да пита како иде.
-Можеш јој рећи да ниси био у праву.

Ендру.

Увек заједно.

Здраво.

Хвала, Кастарде. Ово је веома
важна наруџбина колачића.

Да видим да ли ово помаже.
Да ли је боље?

Покушај да се не помераш.
Скоро готово. -Морам да завршим

ову специјалну наруџбину до сутра.
Мора да буде предивна.

Можеш ли то да утишаш?

Утишали смо кад си тражио раније,
али урадићу то опет.

Је ли Ерик збринут?
-Јесте, али има озбиљан потрес мозга.

Ерик. Да ли ти је боље?

Жао ми је.

Нисам досад гледао овај цртани,
али свиђа ми се.

Ликови делују радознало и фино.

Стичем утисак да истражује
или подучава емпатију

и толеранцију, и то је дивно.
-Емпатију и толеранцију?

Да ли сте о томе дошли да причате
сада кад сте везали педере?

Ендру, уверавам те да нисмо дошли

с мржњом и предрасудама у срцима.
Нипошто.

Немамо ниједну хомофобичну кост
у нашим телима. -Ја не мрзим никога.

Мада имам противречна осећања
у вези с овим вратима.

Мораш да верујеш у то.
Али нисмо знали да сте једнополни пар

док нисмо дошли овде.
-То је било изненађење.

Ако обећаваш,
онда морам да ти верујем.

Ми смо обични људи као ви.

Немамо избора.
-Увек постоји избор!

У праву је за то.
Наши избори одређују судбину.

Замало да то истетовирам.

У праву си, Ендру.
Увек постоји избор.

Ми смо изабрали да будемо овде.
Могу ли сви да дођу овамо, молим вас?

Скоро је време. -Време за шта?
Не морате да нас држите везане.

Рекли сте да сте овде да разговарате,
стога разговарајмо.

Здраво, Ерик, Вен,

и Ендру.
Ја сам Сабрина.

Живим у јужној Калифорнији.

Живим у граду за који
вероватно нисте чули.

Скоро пет година сам
пост-оперативна медицинска сестра.

Потрошила сам већи део своје уштеђевине
да дођем у Пенсилванију,

да дођем овде,
да разговарам с вама.

Имам малу полусестру код куће,

и, Вен, подсећаш ме на њу.

Мислим да већ знате да се зовем Ленард.

И добро хватам скакавце,
зар не, Вен?

Ја сам из Чикага.
Ја сам учитељ у другом разреду,

и водим ваннаставне активности.
Такође сам и бармен.

Добро. Ја?
Ја сам на реду? Здраво.

Ја сам Редмонд, и волим
дуге шетње по плажи и пиво.

Већ смо разговарали о овоме.
Заслужују да знају ко смо ми.

Губили смо време да се овај тип пробуди.

Ово упознавање уопште није битно.

Не мења оно што ми морамо да
урадимо или оно што они морају да ураде.

Кад причаш такве ствари,
звучиш како звучиш,

само их плашиш,
смањујеш могућност

да ће нам поверовати или сарађивати.
-Добро. Значи на мене је ред.

Живим у Медфорду у Масачусетсу.
Радим за гасну компанију,

старам се да куће
и станови не експлодирају.

Немам девојку,
ако можете да поверујете.

Одлежао сам неко време у затвору,
како кажу.

Урадио сам многе

лоше ствари кад сам био млад и глуп.

Али сад сам много бољи.

Мој отац ме је тукао као вола у
купусу, као што је и Ендру урадио.

Камо среће да могу да се вратим
у прошлост, да дам себи ову стварчицу.

Могу ли ја да причам сада? Надам се да
не звучим конфузно. -Само тренутак.

Капирамо да сте ви део неке групе

и звучи као да желите
да поправите ствари.

Да помогнете. -Ерик, не мораш
да се трудиш да причаш...

Не, не. Добро сам.
Хоћу да кажем ово.

Ако хоћете да нас регрутујете...
Зашто бисте се иначе замарали

да нам се представите, зар не?

Ако хоћете да нас промените
или да нас учините другачијима,

све ово...
Ово није решење.

Може ли неко да навуче завесу на
задња врата? -Шта није у реду с Ериком?

Кад имаш потрес мозга,
врло си осетљив на светло.

Ту ништа не можемо.
-Биће му боље само ако одмара

у замраченој соби или да замрачимо овде.
-Не померамо га док не изложимо предлог.

Можда треба бити у замраченој соби
данима, а не неколико сати.

Нећете ме одвојити од Ендруа и Вен.

Видећу шта могу да урадим
са завесама. -Свеједно.

Ја сам Адријана.
Била сам много тога, али тренутно,

пре него што сам дошла овде,
била сам линијски кувар

у мексичком ресторану
у Дупон Серклу, у Вашингтону.

Волим да храним људе.
За мене је то више од хране.

Боже. Шта још?
Имам две мачке.

И обожавала би их, Вен.
Зову се Риф и Раф.

Волиш ли мачке, Вен? -Не мораш да
јој одговориш, душо. -Извини, Вен.

Можда ћу касније опет да га упалим.
Заборави на завесе. Време је.

Нас четворо смо овде
да спречимо апокалипсу.

Ми, и кад кажем "ми",
мислим да свако у овој викендици,

може да је спречи,
али само уз вашу помоћ.

Напослетку,
да ли ће свету доћи крај или не

зависи од вас троје.

Имате некакав нервни слом.

Ваша породица мора изабрати да
добровољно жртвује једно од вас троје

како би се спречила апокалипса.

Након што донесете немогућу одлуку,

онда морате убити
онога кога изаберете.

Ако не изаберете, или не
спроведете жртвовање до краја,

свету ће доћи крај.
Вас троје ћете преживети,

али остатак човечанства,

више од седам милијарди умреће.

Они су лудаци.
-А ви ћете да живите довољно дуго

да видите ужасе краја свега.

И лутаћете уништеном планетом сами.

Трајно и космички сами.

Ленарде.

Ништа лоше нисмо урадили.
-Слажем се с тобом. Нисте.

Ништа лоше нисте урадили
да заслужите овај терет.

Ви сте само породица која је изабрана
да одлучи уместо нас у овом тренутку.

Нисмо овде да вас повредимо.

Да смо то хтели,
искористили бисмо лепљиву траку

уместо конопаца.
-Престани.

Морате да разумете
да не можемо

и нећемо изабрати уместо вас
ко мора да буде жртвован.

И што је још важније,
не можемо деловати уместо вас.

И не можете да извршите самоубиство.

Нећемо никога да одаберемо. Нећемо
никога да жртвујемо. Ни сад, нити икад.

Чак и ако то значи смрт
за све на свету?

Да. Чак и да верујем
да је свет у питању,

што не мислим, то значи.

Гледао бих свет како умире стотину пута
пре него што бих морао да... -Христе.

Губљење времена.
Никад неће изабрати да ураде ово.

И не кривим их.
Ко би изабрао... -Зачепи, Редмонде.

Код тебе што на ум то на друм.
Боже, надрљали смо. -Добро,

морате да чујете и овај део.

Показано ми је шта ће се десити
ако изаберете да не принесете жртву.

Свима нама је показано.

Нисмо могли престати да
цртамо визије које смо видели.

Мислио сам да нешто није у реду са мном,
али визије су биле веома јаке,

веома одређене,
и веома стварне.

Сабрина, Адријана и Редмонд су такође
имали визије.

То нас је спојило и...

И то нас је довело овде
до ове викендице.

Не знамо зашто смо ми одабрани.

Прво, градови ће бити поплављени.

Океани ће надоћи и уздићи ће се
у велику песницу

и забиће све зграде и људе у песак,

и одвући ће све у море.
-Нешто није у реду с тобом,

са свима вама, ако верујете у то.
-Онда ће ужасна пошаст да се стушти

и људи ће се грчити због грознице,
а мукус ће испунити њихова плућа.

То је психотично. То је сумануто.
Да ли сте потражили помоћ?

Пустите нас и довешћемо вам помоћ.
-Небо ће падати и рушити се на земљу

као комади стакла.
А Божји прсти ће спржити земљу

и вечна тама ће пасти на човечанство.
-Треба вам помоћ!

То ће се десити.

И показано нам је да само ваша жртва
може то да спречи. -Ко вам је показао?

Како? Одговорићеш на то?
Звучиш као и сваки лажни апокалиптичар

на сваком углу сваког града.

Хајде, разговарај с нама.

Снови могу да имају
многа различита значења.

Наш део у вашим визијама
је некако нејасан.

Као да скоро па нисте знали ко ће
бити овде. Као да је било насумично.

То нема смисла.
-За свако "не" које нам дате,

ослободићемо пошаст
због грехова човечанства.

Хоћете ли одабрати?

Станите. Не морате ово да радите.
-Не требају вам те ствари.

Рекли сте да не можете
да нас повредите.

Шта то радиш?

Шта то радиш? Не дирај је.
Не дирај је! Склони се од ње!

Склони се од ње!

Вен. Бежи, Вен.
-Не могу.

Бежи.

Молим те, Боже.
Само нас пустите.

Јебем ти. Плашим се.

Наставите да ме гледате, у реду?

Немојте да скрећете поглед с мене.

Делу човечанства је пресуђено.

У шта год да верујете, то није стварно.

Не морате то да радите.
То није стварно. Неће... -Не!

Можеш да се молиш ако желиш.
Нећу да коментаришем.

Господин и госпођа Брукс?
-Да. Моја жена није могла да дође данас.

Ово је њен брат.

Сад ми реци да ово није чудо.

Ћао. -Ћао, тата.
-Ћао, Вен.

Адријана, можеш ли да ми
помогнеш овде? Адријана? -Да.

Шта? -Помози ми
да изнесемо Редмонда напоље.

Покрићемо га ћебетом.

Вен, жао ми је, али мораћу
да променим канал

накратко, у реду?
-Јебите се, г. Роџерс.

Хоћу да пробам парче овога. Хоћу да
видим да ли је рерна на врућ ваздух

чини хрскавим...
-Молим вас гледајте ТВ.

Ускоро ће.
-Нећу да те зезам, стварно желим ово.

Чујеш ли то дивно хрскаво крцкање?
Од тога нема бољег.

И има чудесан укус. -Чудесна пржена
пилетина и много мањи осећај кривице.

Настављамо
са извештавањем о земљотресу

на Алеутским острвима,
који се десио пре више од четири сата.

Амерички национални центар
за упозорење на цунами

издао је упозорење
за Британску Колумбију,

Канаду, и више од хиљаду
и шесто километара обале

дуж америчког пацифичког северозапада,

укључујући градове Сијетл и Портланд.

Пацифички центар за упозорење на цунами

издао је највеће могуће упозорење за
хавајска острва. -Ово треба да видимо?

Објаснио сам вам шта ће се десити
ако не будете изабрали.

Пошаст ће бити ослобођена
Редмондовом смрћу. -Слушајте ме.

Сећам се, али ово ништа не значи.
Не значи... -Не!

Само гледајте!

Знам да не треба да вичем.
Знам да нас се плашите.

Само... Молим вас гледајте.
-Указује на талас од 5-6 м висине

који се упутио према хавајским острвима.

Имамо информације да је цунами
изазвао клизишта.

Као што видите из нашег уживо преноса,

ово одмаралиште на Кауаију
већ је евакуисано.

Наши системи за рану детекцију дали су
нам довољно времена да евакуишемо обале

и низије на погођеним
хавајским острвима.

Није било пријављених
повреда а ни умрлих.

Молим вас бар пустите Ерика и Вен.
Ерик има потрес мозга.

Ја ћу да останем. И можемо причати
о судњем дану, или апокалипси,

или масовним трауматичним
догађајима 21. века ако желите.

Не разумем, ово није...
-Сабрина, настави да гледаш.

Док не видимо оно што
нам је било показано.

Други јаки земљотрес
погодио је Пацифик,

јачине 8,6 јединица Рихтерове скале.

Епицентар је само 112 км
од обале Орегона

у ономе што се зове
Зона субдукције Каскадија.

То је подручје које је
одувек плашило научнике

да ће произвести
катастрофалан земљотрес.

Невероватно. Ето га.
Ми смо ово урадили.

Дешава се.

Исусе, Боже...
-С обзиром на близину епицентра,

људи на обали ће имати само
неколико минута да нађу склониште.

Цунами изазван од стране потреса
оволике магнитуде

и због близине приобаља биће масиван.
Хридови од 15 м

дуж обале неће бити безбедни.
-Управо смо примили вест.

Цунами је заиста погодио
приобаље у Орегону

и имамо снимак који је направљен
пре неколико минута из Кенон Бича.

Свеца му, ово сам видела.
Исте избочене стене.

И ја.

Вен, иди у своју собу
док ти не кажем да изађеш.

Није морала да види ово.
-Сутра ујутру, можете донети тешку,

несебичну одлуку о жртвовању
и спасите свет,

или још једном можете изабрати

да дозволите сату да се примакне
још један минут ближе трајној поноћи.

Преостали део дана и ноћи, испуњаваћемо
ваше потребе у разумним границама.

Али иначе, оставићемо вас да размислите

и разговарате. -Рекли смо вам.
-Морате да нам верујете.

Није битно да ли верујемо вашем
лудилу. Одговор је и даље исти.

Сви на свету могу да умру,
што се тиче нас. Јесам ли у праву, Ерик?

Ерик?

Добро си?
-Добро сам.

Само ми треба тренутак.

Имам мало изненађење за тебе.
-О, изненађење.

Шта ће то бити?
-Спремна?

Певаћемо заједно?
-Да, наравно.

Мислим да хоћемо.
-Не знам.

Идемо. Спремна?

Дивно је.

Сем што је главни пут удаљенији

него што смо мислили,
званично сам одушевљен. -Добро.

Вен, узми своју торбу.
-Вен? Вен, хајде.

Вен, погледај какав призор.
Бољи него на вебсајту.

Колико скакаваца си ухватила?
-Само једног досад. Зове се Лив.

Јеси ли видела медведе?
-Ендру, не почињи.

Ако се шалимо за то,
неће то схватити озбиљно.

Нећемо остављати смеће напољу,
бићемо добро.

Вен, покажи тата Ерику
твоју страшну медвеђу фацу.

Вен, бежи од... Бежи.
-Венлинг, душо, немој толико близу.

Тај док можда има рђаве ексере.
-Ерик, зајеби с тим.

Посрећило нам се с овим местом.
Упадајте! Хајде, Вен!

Хајде!

Стижем! -Ерик, дођи!
Иде он! Хајде.

Секунда само.
Идем право на вас.

Ево ме.
-Да, да!

Хладно је.
-Види како пливаш.

Само мало притискам.

Рекла сам ти да сам медицинска сестра.
Можда још не подржаваш

све ово око краја света,
али барем ми веруј за ово.

Нико од нас није хтео да ово оде у овом
смеру. Треба да будеш бистрог ума.

Треба да донесете важну одлуку.

Мислиш да сам нека
религиозна наказа, зар не?

И ја бих исто мислила.
Истина је да нисам ишла у цркву

откако ме је бака терала да идем
кад сам била мала.

Одувек сам мислила да је религија
заморна и досадна,

из неког другог времена,
кад су се људи плашили сенки.

Онда су визије почеле.

У почетку нисам ни у то веровала.

Али ти хоћеш.

Кад сам била мала, тата ми је говорио,
"Веруј у нешто више од себе."

То ми је постала мантра
ових протеклих неколико дана.

Рекла сам то кад сам видела визије.
Рекла сам то кад сам направила оружје

тачно онако како ми је показано.
Изнова сам то говорила

док сам пролазила сваки излаз с аутопута
на путу овамо.

Рекла сам то кад сам изашла на шеталиште
и видела остале.

Сви смо носили исте боје
које смо видели у својим визијама.

Тад сам знала да нисам сама.

И да је све ово

стварно.

И кажем ти то сада, Ерик,
мораш да верујеш у нешто више од себе.

Можда не желиш да верујеш у то,
али сви смо на истој страни.

Ја сам на страни своје породице.

Ерик?
Да ли си стварно добро?

Глава ми даље зуји,
али вид ми је чистији.

Знаш да се први земљотрес
десио пре четири сата, зар не?

Пре него што су се појавили овде.
Ленард је гледао на сат хиљаду пута.

Темпирали су све ово.

Знам.

Само не желим да те...

Не желим да те уплаше.
-Мислиш да им верујем?

Не.

Не, с обзиром на твоју главу, желим
да се уверим да размишљаш трезвено.

И да они не покушају
да нас изманипулишу.

Воде те тамо и покушавају да
причају с тобом. -Не верујем им.

Покушавам да останем прибрана.
Ово неће упалити.

Никад нам неће поверовати, човече.
-Морамо да верујемо у ово што радимо,

у наш циљ овде.
-Јеси ли видела Редмондово лице?

Било је лудо. -Реци им шта год
имаш да им кажеш. Убеди их.

Вен!

Вен!

Вен!

Вен!

Бојим се да је правило
да никоме није дозвољено да оде.

Да ли си покушавала да побегнеш, Вен?
-Пусти је на миру.

Ја сам јој рекао да то уради.

Само си уплашена, Вен. Сви смо.

Тераћете нас да опет изаберемо.
-Не слушај их, Вен.

Били смо таргетирани.

Одувек смо били таргетирани.
Ми... -Ендру!

Знао сам да сам га препознао.

Редмонд је тип из бара.
-Шта? Сигуран си?

Какав тип из бара?

Ендруа је напао човек у бару у Бостону
пре много година.

Тај човек је отишао у затвор накратко.
Али име му је било О'Бенон. -То је он.

Угојио се и брада му је другачија,
али то је он.

Он се звао Редмонд.
-Не знамо ништа о њему, Ленарде.

Упознали смо га на оном шеталишту.
-Доста с глупостима!

Ово је некаква луда сплетка
да повредимо једни друге.

То није истина.
-Не знамо зашто је свако од нас овде.

Случајност је да је
човек који ме је напао

и због кога сам годинама ишао
на терапију један из ваше групе?

Узмите му новчаник.
Показаћу вам да се не зове Редмонд.

Не, нећемо то да урадимо.
-Зашто?

Јер није битно како се он зове.
У реду? Сви смо имали визије.

Ово мора да буде тачно.
Све мора да буде исправно.

Зар нам он није први рекао
за ову викендицу на форуму?

А онда смо сви имали визије викендице.
-Не знам.

Не, прво смо имали визије.
-Форум?

Не сумњамо зашто смо овде.

Спавајте. Сунце ће изаћи,
можда по последњи пут за све нас.

Премиса ваше преваре је погрешна.

Ја сам адвокат за људска права,
Ленарде. Да ти покажем фотографије деце

која су била мучена и убијена,
како леже на гомилама?

Ако желиш да се залажеш да
човечанство преживи, изгубићеш.

Ово је слика деце које тренирам.

Ове године, дечаци су имали
рекорд од три победе и осам пораза.

Девојчице, пет победа и шест пораза.
Нисмо нешто добри.

Да си могао да их чујеш како се смеју,
разумео би зашто сам овде.

Можда ћете боље спавати ако можете
лакше да видите један другога.

Свиђа ли ти се?
Дођи у ресторан,

могу да ти спремим свакакве
буритосе за доручак.

Кажу да ако умеш сјајно
да спремиш јаје, можеш све. -Ерик.

Мало сам разлабавио руке.

Само треба да дођем до гепека.

Веома си учтива.

Ти си добра особа.

Добро. -Упознали сте се
на неком форуму, зар не?

Имате заједничку делузију. То је
јединствена здравствена криза 21. века.

То је стварно. Ви сте у ехо комори,
знате то, зар не?

Отишли сте на интернет,
и насумично сте нашли људе

који су имали насумичне визије
и ви сте то узели као доказ.

Сећате се типа који је упуцао троје
људи у војној бази у Луизијани?

Он је био део онлајн групе попут ваше.
Они су постављали видеа о влади у сенци

која их је уходила
и користила оружје за контролу ума

покушавајући да им уништи животе.
-Нашли смо се преко интернета

јер смо рекли да имамо исте визије.

Сећаш се шта си урадила
за Дан захвалности?

А онда смо одлучили да
се нађемо на шеталишту.

Урадићеш то ако климнем главом.
-Хајде да наставимо.

Имате прилику да изаберете.

Не желим да вас пожурујем, али замолићу
вас да доносите одлуке веома брзо.

Бићу искрена.

Ја ћу следећа да умрем.

Рачунам на тебе, човече.
Ти си ми последња нада. -Адријана,

можеш отићи одавде одмах.

Само иди и види,
ништа се неће десити.

Ништа од овога не може престати
док ви не одлучите. Зар не схватате?

Мислите да желим да будем овде?
Ја сам само куварица.

Нисам вам рекла на почетку,
али имам сина.

Нисам хтела да му спомињем име,
али ево ме,

преклињем те да урадиш
оно што мора да се уради

јер у супротном,
мој син ће умрети.

Последњих неколико дана,
морала сам да га гледам

како изнова умире. Гледала сам
како мој мали дечак жив гори

док га ја држим у наручју.

Све је горело. Не могу из главе
да избацим његово вриштање,

чак ни сада, стога, као мајка,
веруј ми кад ти кажем

да се ово стварно дешава.

И од тебе зависи. -Шта сте тачно
видели? -Престани да му причаш.

Не верује вам. Нико од нас вам
не верује. Нек вам време истекне.

Нећемо урадити оно
што желите да урадимо.

Он се зове Чарли.

Воли палачинке.

Добро.

Затвори очи и покриј уши.

Не морате то да радите.
Суманути сте.

Ви сте део самоубилачког култа.
Зар не видите то?

Престаните!
Молим вас престаните с овим!

Делу човечанства је пресуђено.

Преместићу је у другу собу
да не морају да је гледају.

Стотине хиљада људи умреће сада.

Ослободили смо другу пошаст.

Глупости.

Сабрина, упали телевизор, молим те.

Такође имамо нова дешавања
с новим X-9 вирусом,

који се показује
посебно фаталан за децу.

X-9 вирус се лако преноси међу
децом од десет година и млађом.

Чини се да ове епидемије потичу
из три различита дела света:

Кејптаун, Сафолк у Енглеској,
и надомак Нешвила у Тенесију.

Закључавања у овим подручјима су већ
почела док бројеви расту

заједно са страхом
за безбедност инфицираних.

Бројне јавне школе су затворене
док су неке претворене

у импровизоване карантинске објекте.

Док постоји нада
да ће вирус бити ограничен

на горе споменута подручја...
-Мислим да сам видео нешто, Ендру.

Шта? Шта кажеш?

Мислим да сам видео особу.
Или фигуру. -Угаси телевизор.

Где си видео фигуру?

У светлости иза тебе.
У одразу у огледалу.

Док си стајао иза Редмонда.
Пре него што си га посекао.

Ерик, погледај ме.

Имаш озбиљан потрес мозга.
Чак ти је и она рекла

да ћеш бити изузетно осетљив на светло.
Под огромним стресом смо овде.

Мораш да саслушаш шта ћу рећи.
Удахни на тренутак.

Читам о тим X-9 случајевима
већ месецима, знаш то.

То није пошаст.
То је новински извештај.

Сви они су знали за то
пре него што су се појавили овде

и свесно су га учинили
делом њиховог наратива.

А овај тип гледа на сат цело јутро
као и јуче.

Ма дај, Ендру. -Сви имате сатове.
Тек тако сте се појавили овде? Не.

Знали сте да ћете доћи у ову викендицу
где неће бити телефонског сигнала.

Јеси видео натпис на дну екрана?

Не иде уживо. Претпрограмирано је.
То је емисија. Ленард, Сабрина,

сви они су знали да ће
емисија о X-9 бити приказивана

и у које време. -Ендру, овај
вирус ће се проширити свуда.

То је претпрограмирана емисија!

Знали су да ће ова емисија о вирусу бити
у ово време и за земљотрес на Аљасци,

а упозорење на цунами већ је било
издато пре него што су се појавили овде.

Разбистрило ми се у глави сада.

Увек заједно.

Не причајте више с њим.
Причајте са мном.

Хоћу да гледам
Падингтона и Клои сада! -Вен.

Хоћу да гледам цртани сада! -Вен, добро.
Бројаћемо уназад од пет заједно,

и више нећемо викати.
-Хоћу да га гледам! -Вен. Пет...

Хоћу да гледам
Падингтона и Клои! -Четири...

Пробајмо ово опет. -Хоћу да гледам
цртани! -Вен, дубоко удахни. И пет...

Четири... -Хоћу да гледам Падингтона
и Клои! -Вен. Три...

Склоните од моје породице,
јебени губитници! -Ерик!

Ерик! Молим те престани. -Стани!
То је мој тата. -Свима сте потребни.

Не! Не верујем ти! -Ерик, молим те.
Престани. -Не. Склони се од мене.

Не гледај ме.
Не гледај моју ћерку!

Не разумеш шта радиш!
-Не верујем ти! -Молим те! -Не!

Не! Не верујем ти ни реч!
Јеби се!

Ендру.

Ударила сам те у колено
да не би побегао.

Ово је тријажа,
као на ургентном одељењу.

Морамо донети одлуку да спасемо већину
живота. Морамо помоћи једни другима.

Морамо помоћи једни другима.

Отвори! Ендру, слушај ме! Ендру.

Хајде. -Молим те! Изађи!
-Хајде.

Не приближавај ми се!
Убићу те! Не приближавај ми се!

Молим те престани!

Остави то по шта си дошао,
изађи из аута и уђи унутра!

Не желим да те повредим!

Врати се унутра! Сместа!
Немамо времена за ово! Молим те!

Ендру, слушај.

Сад ме слушај, луда кучко.

Баци то чудо и одмакни се.
-Добро.

Одмакни се!
-Добро!

Настави даље!
-Добро. -Мичи се! -Диши.

Стани. Стани!

Јебем ти.

Не прилази!
-Верујем да сте одабрани јер је

ваша узајамна љубав у оквиру породице
тако чиста. Знам да сте доста пропатили

и да људи нису били поштени према вама.

Баци оружје и склони се од Ерика,

или ћу ти показати да сам одабран
да ти сместим метак у главу.

Баци то, Ленарде, или ћу те убити.
-Све нас осуђујеш на пропаст, Ендру.

Осуђујеш на пропаст свог мужа, ћерку...

Завршио сам с тобом!
Нећу више да те слушам!

Време је за следећу жртву.

Јесте ли спремни да изаберете?
-Ти си луд.

Покупићу своју породицу, и одлазим.

Ендру!

Имаш гадну нарав.
Не на страшан начин, само...

Имаш је.
-Ти си напет. Можеш...

исисати живот из сваке ситуације.

Рекли смо без генерализације.
-Извини.

Исисаваш живот из неких ситуација.

Прихватићу то.
-Није то лоша листа.

Мислим да би већина родитеља
имала гору листу од те.

Не могу да верујем да ћемо ово
стварно да урадимо. -Никад нисам,

ни на тренутак,
сумњао да те волим.

Дете ће се купати у томе сваког дана.

Како можеш да кажеш такве
ствари тако одједном?

Момци, можете ли да се утишате?

Били смо гласни? -Покушавам
да попијем пиће с другарима.

Били смо превише гласни?

Је ли то у питању?

Вуци своје пијано дупе
назад у своју столицу.

Јеби се.

Не треба да их провоцираш.
-Не провоцирам... -Боже! Шта који курац?

Шта који курац? Ендру, јеси ли добро?
Ендру. Боже! Шта који курац?

Нек неко позове Хитну помоћ!
Ендру! Ендру, погледај ме.

Ендру, погледај ме. Јеси ли добро?
Отвори очи.

Чујеш ли ме? Ендру!

Овде имате ХК П30.

Немачки, веома лаган,
веома лак за руковање.

Мање-више добар за сваку ситуацију.
Да га носите, заштиту куће.

Да их сјебем, зар не?

Узећу га.

Не, Ленарде.

Спремни сте да принесете жртву?

Доста је било, копиле.

Делу човечанства је пресуђено.

Нас четворо не можемо донети ову
одлуку. То мора бити ваша одлука.

Зачепи.

Држи на оку Ленарда.

Вичи ако уради нешто.

То је О'Бенон.

Дошли су овде да нас муче.
-Не знамо зашто смо одабрани.

Не лажи више!

Ништа од овога није стварно,
а ви сте нас таргетирали!

Увек тражим мотив, Ленарде.
Шта кажеш на лудог фанатика

који среће бармена из бара негде,
и они налазе жену из малог града

која има екстремна религијска убеђења.
-То није истина.

Онда наилазе на младу жену
коју можеш убедити у било шта.

Нисам ни на тренутак поверовао
да Адријана има дете, Ленарде!

Нисам убица као ви,
па ћу те закључати у купатилу.

Исекли су нам гуме, али мора да
су дошли камионетом или возилом.

Морамо да дођемо до тог возила.
-Грешиш за све нас.

Улази у купатило, Ленарде.
И не заваравај се,

убићу те ако морам.

Треба за нешто да привежемо кваку.
-Лампа. Ево.

Добро. Хајде.

Сломио је прозор.
-Изашао је.

Доћи ће по нас!

Доћи ће до аута пре нас. -Могао би
да буде напољу и да нас повреди.

Морамо да проверимо
да ли је у купатилу.

Ленарде?

Ако отворим ова врата и видим те,
упућате те.

Ленарде!

Склони се од њега!

Јебем ти.

Мислио сам да нећеш да нас убијеш.
-Нећу. Али упуцаћу те у ногу

да те спречим да напустиш ову викендицу.

Упалите телевизор
ако хоћете да се уверите.

Видећете да се десило све оно
што сам рекао да ће се десити.

Нико неће да ради то што кажеш...
-Још застрашујућих призора

док гледамо како се још један
путнички авион руши на земљу.

Ерик, шта то радиш?

Зашто си га упалио?
-Локалне и стране владе

истражују да ли постоји
веза између рушења.

Још нисмо добили број мртвих

нити изјаве од авиокомпанија.

КВАРОВИ У ВИШЕ АВИОКОМПАНИЈА
УЗРОК СВЕТСКЕ ТРАГЕДИЈЕ

Рекао си да то није стварно.

Небо ће падати и рушити се на земљу
као комади стакла.

А Божји прсти ће спржити земљу...

и вечна тама ће пасти на човечанство.

Сад нам је потврђено

да се 700 авиона срушило без упозорења,

без позива у помоћ, услед
страховања и све већих спекулација

да је можда дошло до
координисаног сајбернапада...

Те терористичке акције немају
никакве везе с нама. -Већ сам то чуо.

Управа за безбедност саобраћаја
још није издала саопштење.

Аеродроми широм света
отказују летове.

Тешко је... -Тешко је...
-Извините. -Извините.

Тешко је описати призоре које гледамо.

Испуњавају нас немиром и ужасом.

Сведочимо колективној трагедији
која је била незамислива

само неколико тренутака раније.

Добијамо информације
да још авиокомпанија...

Откуд си знао шта ће да каже?

Да ли је ово некаква интерна телевизија?
Ви сте ово убацили?

Можда је истина да се крај дешавао

много пре него што смо
дошли у ову викендицу.

А ово што сада видимо нису ватромети.

Већ само последње треперење варница.

Не знам шта се дешава овде,

али где су кључеви од камионета
којим сте стигли? -Ендру.

Покупићу своју породицу,
и одлазимо.

Да ли стварно мислиш
да све што се десило данас,

све што смо видели...

Да ли стварно мислиш
да је то све само случајност?

Да.
Мислим да је све то случајност.

Некаква ужасна, необјашњива случајност.
Или мора да је трик.

Морам да верујем у то!
-Већ не верујеш у то.

Знам кад неко лаже.

Ерик... Идемо.

Хајдемо одавде
и никад се не враћајмо.

Не слушај више Ленарда.

Могу ли сви да изађу
на задњи трем сада?

Хтео бих да одрадим овај
последњи део напољу.

Шта ће ти то, Ленарде?

Када умрем, имаћете неколико
минута да зауставите све.

Након тога, биће прекасно.

Хоће ли сва деца умрети?
-Вен, узми своју музику и слушалице

и иди у ону кућицу на дрвету
у коју смо се пењали.

Пусти музику док један од нас
не дође по тебе. Уради шта тата каже.

Волим те, пиле.
-И ја волим тебе.

Иди.

Ништа не може да се деси нама трома.
Бићеш добро.

Најгоре код визија било је вриштање.

Могао сам да чујем све како вриште.

И знао сам да ће кад визије престану
вриштање да се настави.

Знате ли шта сам највише волео
код подучавања деце?

Верују све што им кажете.

Стога морате да будете опрезни.

Говорите само оно што знате,
оно што знате да је истина.

То је велика одговорност.

Можда ће једно од деце које сам учио
урадити нешто сјајно за човечанство.

Шта мислите?

Молим вас,

моји нови пријатељи, Ерик и Ендру,

хоћете ли изабрати и спасити свет?

Целом човечанству је пресуђено.

Рекао је да имамо још неколико минута.

Ерик.
-Било је нешто у светлости. Фигура.

И осећам то сада.

Верујем ти.

Хајде да одемо нас троје.

Можда је овако одувек било.

Можда су породице одлучивале
све време кроз историју.

Ходајмо земљом онда.

Нас троје.
-Какав је то живот за Вен?

Ендру, ово није била провала.

Нису нас таргетирали.
Дошли су да проведу време с нама,

да их упознамо. Подсећају
нас на све аспекте човечанства.

Редмонд, злоба.
Адријана, прехрањивање.

Сабрина, лечење.
Ленард, усмерење.

Они су Четири јахача Апокалипсе.

Верујем да смо морали да их гледамо
како умиру, да осетимо њихов губитак.

Зашто ми?

Нисмо ништа посебно.

Зато што знам како сам се осећао
кад сам видео Вен у сиротишту

и кад смо били заједно
по први пут.

На нама је да одлучимо.

На нама је да одлучимо?

Треба да се одрекнемо наше љубави
због њих? -То је жртва, Ендру.

Да смо вољни да се одрекнемо

нечег тако лепог за нас
због свих осталих. -Нису вредни тога!

Мрзе нас, Ерик. Мрзе што постојимо.
-Само су уплашени.

Као сви ми. -Они су чудовишта.
Уништавају све.

Повређују једни друге.
-Ти ниси само тужилац.

Знаш да постоји и нешто да се брани.

Одатле твој бес потиче, Ендру.
-Убиј ме. -Не, душо.

Истиче нам време. Можда сам видео
фигуру, можда сам то измислио,

али то ми пружа спокој.
Мој ум је утврђен у његовој истини.

Нећу да се плашим. Мораш да урадиш то
сада. Немамо времена. Нико од нас.

Не верујем у њих, Ерик.
-Ја верујем.

Уради то док ми је у мислима
најлепша мисао

тако да могу да имам то
осећање у свом срцу да ме одведе

тамо куда год да идем.

Скоро је време. Могу да осетим то.
-Убиј ме, Ерик, молим те.

Молим те.
-Размишљам о нашој кћерци у будућности.

И она живи свој живот
тачно онако како је желела.

Има властиту ординацију.

Ти си тамо с њом.
Закључавате њену ординацију,

јер идете на вечеру.

Она је све оно
чему смо се одувек надали.

И даље се лудачки смеје.

И даље свакоме поставља питања
о свему.

Нашла је некога ко је воли
и кога она воли исто толико.

Баш као њене тате.

Ерик.

Ерик.

Да ли је тата Ерик спасио све?

Да ли смо зауставили то на време?

Ресторан је тамо.

Једино смо могли да се попнемо на кров

кроз прозор на горњем спрату,
али вода је наставила да надолази

све више и више.
Нико није могао да нас чује.

Стајао сам на крову са својим ћеркама,
својим девојчицама.

Мислио сам да је крај. А две моје
девојчице не знају да пливају.

И вода је само престала да надолази.
-Пребаци на други.

Последњи авиони у Аустралији и Русији
спустили су се безбедно.

Породице хрле на аеродроме,
траже своје вољене.

Усред овог хаоса су емотивне сцене...

Одлагали смо тела на паркинг
јер није било места.

По први пут након много времена,
протеклог сата

нико није умро у
јединици интензивне неге.

Заправо, приближавамо се другом сату
без умрлих овде. -Знам.

Много те волим.

Све ће бити у реду.

Изненадни удари грома који су запалили
многа подручја нису се поновили.

Иако неколико пожара тек треба
да буду угашена

и штета у областима, руралним и
урбаним широм Велике Британије је велика

и тек треба да се утврди,
најгори пожари тренутно...

ЕВЕРМОР МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА
ШКОЛСКА ПРВЕНСТВА Ленард Брохт

Сабрина Гитинс
сертификована медицинска сестра

ЗАПОСЛЕНИ
Рори О'Бенон

Превео: Бамбула