Original subtitles

www.титлови.цом

ИСТОРИЈА ЈЕ СИМПТОМ. ДИЈАГНОЗА СМО МИ. Мао Це Тунг

977. ГОДИНА. ПАГАНСКА РУСИЈА.

РОД РЈУРИКА ВЛАДА ЗЕМЉАМА ДУЖ ТРГОВАЧКОГ ПУТА ОД ВАРЈАГА ДО ГРКА,

ОД ЗЕМЉЕ ВИКИНГА НА СЕВЕРУ, ДО ЦАРСТВА РОМЕЈА НА ЈУГУ.

ПОСЛЕ СМРТИ КНЕЗА СВЈАТОСЛАВА, ВЛАСТ СУ ПОДЕЛИЛА ЊЕГОВА ТРИ СИНА.

КИЈЕВОМ ЈЕ ВЛАДАО ЈАРОПОЛК, ЗЕМЉОМ ДРЕВЉАНА ОЛЕГ, А НОВГОРОДОМ ВЛАДИМИР.

ОЛЕГ ЈЕ ЗАВИДЕО ЈАРОПОЛКУ И ПОТРАЖИО ЈЕ САВЕЗ СА ПОЛОЦКИМ КНЕЗОМ РОГВОЛДОМ.

Затварам очи...

И видим зимску шуму. Хладноћа и бео снег ми говоре о смрти.

Нешто се овде десило што утиче на наше животе.

ПОЛОЦКЕ ЗЕМЉЕ

- Долазе отуда! - Чуо сам.

Увек сам служио дому Рјурикових. Зашто сам од три брата изабрао Олега?

Зато што је био луд као и његов отац!

Само није био тако паметан.

У шуми нисмо били сами. - За њима! Идите, идите!

Чекали су нас туђини.

Дај!

Добро си?

Где је секира?

Ми смо људи твог брата! Ово је наш лов и наш плен.

Тако...

Ког брата? Имам их двојицу.

Млађег? Владимира?

Ми смо из Кијева.

У реду је! Он служи Јарополку!

Можемо поделити. Ми нисмо похлепни. - Поделити?

Јарополк има више људи! Лепши град! А њему је мало!

Шта чекаш? Гађај!

Олег, стани... Јарополк!

Разговарај с братом! Плати му!

- Дај откуп за погинуле, како следује. - Убио си мог човека! Шта да радим с тобом?

Спремио сам поклон својој невести. А твоји људи су хтели да га узму!

Ја ћу ти дати поклон.

За свадбу.

А животињу дај мени!

Ја тебе нисам ни звао!

Вереница ме чека. Боље се преговара иза зидина.

Убиј их... све.

ПОЛОЦК

Гледај... Рогволде, неки људи долазе! - Видим! Брже!

С пута!

Брже!

Затварај!

Проливена крв тражи освету.

Јарополк је одлучио да жртвује... мене.

У дому свог непријатеља, кнеза Рогволда.

Тако ће сви знати да Јарополк није крив за Олегову смрт.

Али крв брата је била на њему.

Јарополк! Одговори! Зар је то моја кривица?

Јесам ли га ја на коље гурнуо? Твоји људи су нас гонили!

Служио си мог оца. Он је мртав.

А ти си жив.

Служио си мог брата. Он...

А ти си жив.

Можда сам и ја жив...

Зато што ниси код мене у служби?

Ово је твоје место! Погубите Свенелда јер није сачувао мог брата!

Ако се не слажеш, изађи ван капије! Потврди да се слажеш са законом!

То је твоја последња реч?

Склањајте се!

Спреман си?

Чекајте...

Средите ми прво косу.

Не желим овако прљав да изађем пред твог оца.

Пренеси мом оцу... да сам ја сахранио његовог бога рата!

Сам му пренеси!

Двапут се глава не сече!

Станите!

Закон гласи да се глава два пута не сече!

Он је у праву!

Назад, Варјашко! Сви назад, рекао сам! Назад!

Спустите оружје!

У праву је.

- Није га требало пустити... - Јарополк! Ти си крив за Олегову смрт!

Хоћеш закон? Закон ће бити извршен! Треба да се плашиш најмлађег, Владимира!

Видећемо...

ВИКИНГ

Ово је Полоцк.

Твоје проводаџије! - За кнеза Новгородског! На северу, према викинзима.

- Ја нисам непријатељ Јарополков. - Ни пријатељ! Желео си да се свађају.

Нећеш помоћи?

- То није мој рат. - Сада јесте.

- Зато си дошао? - Оче... Ко је младожења?

Ја! Владимир!

Не жури...

Кнез из рода Рјурика!

Владимир... Чула сам.

Да ли је истина да си у страху од брата побегао на север и ниси осветио Олега?

Био сам код Викинга.

А због чега си овде дошао? Твој брат није овде! - Дошао сам због тебе.

Хоћу да ти причиним радост! Желим да те одведем својој кући!

Држи! Узми, узми... Обичај!

- Каква ми је то радост, ићи у рат? - Удвоје је занимљивије! Или се плашиш?

Можеш повести своје људе.

Слажеш се?

Изгледа, она не воли пилиће!

- Због војника си дошао! - Ти си ми потребна, а не војници!

Оче, он није дошао због мене, већ због тебе! - Стани, да разговарамо! - Чекај!

- Говорили смо. Пусти петла, неће требати! - Не знаш ништа о мени! - Знам све! - Ћути!

Шта знаш? Разговарајмо!

Ти си син робиње!

- Нећу поћи за тебе јер нисмо равни! - Зар он није кнез? - Кнез је, кнез!

Твог брата бих можда и слушала. Он је кнез, а ти си ко?

Волео сам своју мајку!

Одведи сина!

Била је то његова прва битка. За своју браћу није био кнез, већ син слушкиње.

По закону није могао да крене у рат на старијег брата Јарополка, јер нису равни!

Запали то!

Зато је Владимир желео да се уједини с полоцким кнезом.

А сада му предстоји рат с њим. Јер се само кукавице не освете за увреду.

Време је да се куса што је скувано. С Викинзима нападни стару капију.

Гледај у мене!

Нека с овом чашом, уђу у тебе снага и бес животиње! Освети им се!

Убиј их све!

Дошао си непозван! Дајте му чашу берсерка!

Можеш постати један од нас.

Предомислила се! Жели да ти скине чизме.

- Устани! - Пусти је! - А они?

Дођи...

Убили су их...

- А где ти се брат крио? - Пусти ме!

- Сада је цела породица овде! - Пусти ме! - Лези доле! - Пусти је.

Она ће поћи са мном. - Ово је освета! Где ћеш је водити? - И он! - И он? У рат?

Неће бити рата. За њу сам и дошао.

Устај! Шта заправо смераш? - Бићемо равни. Јарополк ће платити за Олегову смрт.

Откуп.

- Мени и мојим људима. - Јарополк је убио Олега, сећаш се?

- Људи се не мењају. - Идемо у Кијев!

С миром.

Ти ћеш са мном. Бићеш моја жена.

Ја ћу те волети.

КИЈЕВ

Лобан, иди врачевима!

Ја сам брат вашег кнеза!

Позовите Јарополка, желим да разговарам с њим!

Идемо!

Где су сви? Зашто ћутиш?

Људи су отишли.

Погледај!

Секира твог оца!

Место је заузето. Желиш ли да знаш, зашто се људи не мењају?

Не желе!

Јарополк је био на дан од Кијева.

Сакупљао је велику војску, да би победио једним ударом.

Владимир му је послао људе, предлажући сусрет.

Јарополк је тврдио да неједнаки не може да му суди.

Кијев је за нас био замка. Али, судбина нам се осмехнула.

- Одакле ти то? - Овде сам нашао.

Мислили су да је њихов брод бржи од мог!

Добар мач! - Видели су заставу Јарополка и мислили да је он.

Показало се да је жена!

- Ја сам жена твог брата. - Мог брата?

Шта тражиш овде? Зашто си дошла?

Јарополк ме је послао кући у Корсун, док траје рат. Отац Анастазије ме прати.

- У Корсун? - Чули смо за Полоцк.

- Зашто те је брат саму пустио? - Са мном је. Ја је пратим до Глине.

- Тамо ће је преузети њени. - Пошаљи овог војника мом брату.

Гледај у мене!

Дођи да поразговарамо!

Шта чекаш? Идемо!

Покажи руку!

Седи!

Нећете овде наћи благо. Јарополк је све однео. - Зашто?

Сакупља војску.

Због чега бих требао да те оставим у животу?

Довешћу Јарополка овамо.

- Зашто би те он послушао? - Имате Ирину.

Она носи његово дете.

ЈАРОПОЛКОВ ЛОГОР

Доста, доста!

Варјашко, прекини!

Знам... где је твоја жена!

- Жива? - Жива. - Колико тражи за њу?

- Ништа. Чека тебе. Жели да разговора. - Не смете без заштите. Поведите војску!

Онда разговарајте!

Ово ти шаље Владимир!

Када буду видели војску, отићи ће!

Оставиће Ирину.

Договорићемо се.

Зашто сину ниси дала моје име?

Ниси се вратио!

Долази! Долази!

Где је моја жена?

Ирина, тражи те муж!

Све у реду?

Сачекај!

Где ми је брат?

Чека те.

- Остани ту! - Зар идеш без мене? - Држи!

Цело двориште је ископао. Нешто је изгубио?

Већ је нашао.

Ти пођи са мном!

Где си нашао?

Тамо где је био.

- Мислио сам да га је Олег украо. - Јесте. А баба га је узела од њега...

- И закопала. А ја сам нашао. - Баба...

И шта ћемо сада?

Разговарајмо.

Не...

Шта? Где... Где си кренуо? Стој!

Радујте се! Кнез Јарополк седи за столом отаца! Радујте се! - Јарополк!

Одлази!

Пусти! Пусти га! Пустите их...

Пренеси својима да се врате кућама. Рат је завршен.

Где је Владимир?

Владимир... сада је Владимир велики кнез.

Он је нико и ништа! Син робиње! Такви људи не треба да живе!

Чекај!

Фјодоре... Обећај да ћеш бранити Ирину!

Ако је још жива.

Пењи се!

Сви иду у Кијев. Владимир организује даћу за брата.

Не могу сви бити издајници. Хоћемо ли сами против свих?

Много их је!

Ако их је много, мислиш да нису издајници?

Кунем се крвљу, да ћу се осветити Владимиру! Завршавам претходни живот.

И само ме крв тог пса може вратити назад! - Боже помилуј!

Владимир је прекинуо рат и људи су се помирили са смрћу Јарополка.

Али нису прихватили Владимира. Сматрали су га лошијом варијантом.

Да би преживео, морао је за друге постати већи него што је био његов брат.

А већи је био само његов отац. Град је очекивао да мртви кнез дође и освети се.

Мртав се свети!

Теби!

Склони руке!

Покушаваш да га оживиш?

- Он је умро... - Лажеш! Читала си над њим!

Читала сам о томе да ће устати.

Не знаш? Сви мртви ће васкрснути. Устаће из мртвих и доћи ће...

Васкрснуће...

Значи, није он.

Мене се немој плашити.

Бринућу о његовом сину као о свом.

Веруј ми! Бићу моћан као мој отац.

Стари богови нису успели да заштите Јарополка и Владимир их је посекао.

Ископао је из земље бога свог оца, да би добио његову моћ.

Да сви виде како ће бити велики кнез!

Као његов отац.

Бог Свјатослава је волео људску крв. Зато су га и закопали када им је отац умро.

Ја сам жив.

Гладан је, хоће да једе.

Дајем брата очевом богу!

Њему је потребна жива крв!

Живо тело!

Одговори, јеси ли достојан њега?

Бога свог оца?

Принећемо му жртву!

Будите уз мене!

Хајдемо!

Очев бог је бог успеха и славе!

Он ће нас све заштитити!

Будите уз мене!

ГРАНИЦА СА ЗЕМЉАМА ПЕЧЕЊЕГА

Убићемо пса и Ирину поставити на престо.

А ми ћемо владати.

- Оно је Печењег? - Да, Печењези. Шта траже чак овде?

Није наша брига.

Ко је ваш каган?

Каган!

Јарополк је убијен. Имамо његово благо! Бићеш богат ако убијемо руског кнеза!

- Сећаш се Труле долине? - Сећам. - Чекај тамо!

Шта чекаш! Брже!

На капију!

Знаш ли да у Кијеву постоји још један кнез?

Хоћеш ли да ти га одмах поклоним? Хоћеш ли? Не чујем те?

Одступите!

- Дај ми Ирину и ја ћу се повући! - Одсећи ћу јој руке!

- Пусти је! - Дај ми Ирину!

- Све је у реду... - Дај ми је и одмах ћу отићи!

Спасићеш град! Ако не верујеш мени, веруј мртвом Јарополку! Имам његово благо!

Платићу им и они ће отићи! Сви! Због тога и јесу овде!

Само ми предај Ирину!

Владимире!

Поклонио сам ти живот! И шта си учинио с њим?

Ако се предомислиш, знаш где ме можеш наћи!

- Нови кнез је изабрао рат! - Пусти ме! Молим те, пусти ме!

Чујеш... Пусти ме и спаси град.

Пусти је.

Дај нам наду.

Могу да те заштитим. Веруј ми!

Зашто си овде? Непријатељ је напољу!

Непријатељ може бити свако ко не држи реч! Ми не ратујемо бесплатно!

Зато саветујем да пожуриш са исплатом!

Недовољно.

- Шта мислиш? - Мислила сам да сте ратници!

А ви сте трговци!

Дугујеш нам много више!

Дај ми берсерка!

За твоје злато ћемо ти дати само једног војника.

Али најбољег!

Печењези су кренули у поход. Варјашко је под Кијевом окупио сву степу.

Владимир је одлучио да пошаље војнике ван капије, да би навукли коњицу под зидине.

Знали су да се неће вратити, и сви су пошли добровољно.

На сигнал се вратите под зид!

Вођа је био Фјодор, надзорник Јарополков. Био је туђе вере, али одличан ратник.

Боже, спаси и сачувај!

Дај ово Ивану, мом сину.

Срећно! - Све је у рукама оца мог небеског! - Ти си син бога?

Ја сам слуга божји, ништа више!

- Нека нам помогне! - Брже, брже! Завршавајте!

Отвори!

Напред!

Затвори капију!

Фјодор!

Сви овамо!

Направите брзо круг!

Збијте се!

Када чујете сигнал, под зид! Под зид, без борбе!

Отвори!

Дајте сигнал! Сигнал!

Брже, брже!

То је сигнал! Повуците се сви под зид!

Стој!

Фјодор!

Ватру! Ватру!

Ватру! Будите опрезни!

Ако запалимо зид... сами ћемо изгорети.

Воду...

Воду низ зид, брзо!

Боже, смилуј се...

Бог мог оца је помогао!

Њему захвалите за живот!

Печењези нису отишли. Борци нека остану на зидовима.

Додир за срећу...

- Умеш да запалиш ватру? - Наравно. - Хоћеш ли ми помоћи?

- Отац је рекао да чекам код куће. - Знаш шта се ради да богови пошаљу кишу?

Можеш нас спасти!

- Видим свог оца! - Видим свог оца!

- Видим своју мајку! - Видим своју мајку!

Видим свог господара...

Он седи у врту, а врт је леп и зелен!

Он седи у врту, а врт је леп и зелен!

И чека ме...

Сви ћемо бити спасени!

Хајдемо кући! - Рекао сам да ћемо сви бити спасени. - Бићеш, бићеш... А сад кући!

Шта хоћеш?

- Дечак је изабран. Он ће нас спасти! - Где ти је муж? Владимире!

С пута!

Тата! Тата!

С пута, рекао сам!

Ирина, клизаво је...

Прослављају. Чујеш ли?

Зар не треба да си с њима?

Не плаши се!

Поверовали су да се моћ оца вратила.

Владимире!

Владимире!

- Убиће га! - Кладиш ли се у свој нож?

Ако преживи, даћу ти нож!

Кога ви то обожавате? То нису богови, они ће сутра нестати!

- Исеците стубове! - Исеците стубове!

Владимире!

Кнеже...

Тамо...

Иди!

- Тата! - Да? - Умрећемо?

Не.

Рекао сам ти... смрт не постоји!

Уз помоћ Највишег... бићемо на небу!

Дођи, мали мој...

Боже, смилуј се!

Фјодор!

Шта?

Шта?

Ако не понудимо боговима најдрагоценије жртве, како ће они знати да их волимо?

Жртва принешена боговима ће нас спасти!

Упозорио те је!

Ти си овде туђин, као Викинг!

С тобом је дошла несрећа!

Срешћеш се с њим, чујеш ли?

Срешћеш се!

- Нема смрти. - Има!

Немој дозволити да те таквог виде!

Милим те, ослободи ме!

Молим те!

Бог оца није прихватио жртву.

Печењези нису отишли. Свима је било јасно да се град не може спасти.

Онда је Владимир одлучио да изазове судбину и да се састане с Варјашком.

Када поново падне киша...

Сети се мене!

Шта је то?

- Ана... - Шта?

Ана.

Грчко име.

- Није Ваше? - Како знаш да је Ана?

Ово су грчка слова.

Гледај, А!

Н... А.

Шта се добија?

А, Н, А. Ана!

Значи: Божја милост. Поклон из манастира.

Шта значи милост?

Постоји љубав жене, а постоји и љубав од бога.

Милост је дар љубави, дар од бога!

Дар бога... Ког бога, ниси рекла?

Јединог!

И он те воли!

И може да те спасе.

Морам да идем.

Узми... за сећање.

Владимире!

Не дајте им да побегну!

Не стој!

Скачи!

Копиле!

Стој! Где ћете?

Ми с Ромејима не ратујемо!

Стој! Где ћете? Обећао си...

Где ћете?

Где је Рогнеда?

У светилишту. Нешто си смислио?

Док су ту Ромеји, Печењези неће доћи. - Ромеји су најјачи!

Узми шта нуде, али им не веруј!

За њих ћеш увек бити туђин.

Брате...

Мир између Ромеја и Печењега траје годинама.

Унајмили су твог оца.

А када је престао да слуша...

Убили су га рукама Печењега!

Морамо престати да се плашимо.

Да се плашимо напада Печењега! После ноћи долази дан...

Треба ми снага Ромеја.

Ово су шкриње с даровима које император поклања архонту!

Василије Порфирогенит и његов сувладар Константин Порфирогенит.

И Ана Порфирогенит, њихова сестра.

Ана... божја милост!

Дар бога!

Император ти нуди помоћ да постанеш славан, ако освојиш Корсун за њега.

Они су се побунили против империје.

Награда императора за помоћ, биће велика!

Амбасадор жели да чује одговор архонта. - Помоћи ћу, али не за злато.

На шта мисли архонт? Шта жели?

Дар бога!

- Рекао си, дар од бога? - Да. Ану. - То је немогуће. На то заборави!

Архонт не може тражити руку благородне Ане. Она је обећана немачком цару.

Архонт може тражити од императора све остало, осим Ане! Реци, шта желиш?

Њу!

За жену!

Одржао си реч.

Злато Ромеја јача борбени дух.

Идемо на зид!

Идеш ли с нама? - Где? - До светилишта. Да молимо богове за заштиту од Печењега.

Сви ћемо принети жртве.

Ја сам своју принео.

Шта?

Облачи се!

Ја сам свој живот посветила томе... да будем с тобом.

Имаћеш сина!

Шта?

Да.

Хтела си све да нас убијеш!

Враћаш се у Полоцк! - Какав ти је дар још потребан? Од ког бога?

Целе ноћи је у логору Печењега било бучно. Неко је ужасно вриштао иза зидина.

Сви су се спремали за најгоре.

Ипак, Ромеји су пристали да дају Владимиру императорову сестру Ану.

Али ми тврђаву од камена нисмо могли освојити. Поход на Корсун је била лудост.

Али тог јутра, то је било без значаја.

Свако је мислио о смрти која чека у магли.

Стој!

Где су Печењези?

Ромеји су рекли да им је Владимир сада савезник. Печењези неће рат с Ромејима.

Каганов син је њихов талац, као гарант поштовања споразума.

Ирина је жива?

Жива је. Варјашко ју је одвео у Корсун.

Сакупљај људе! Пошаљи гласнике у сваки град! Неопходан ми је дар бога!

Идемо на Корсун!

КОРСУН

Пролаз! Склоните се!

Ирина, дођи!

Бићеш преводилац.

Ја сам Владимир! Ја сам пријатељ вашег императора!

Кунем се сећањем на свог оца Свјатослава!

Нећу отићи одавде док не узмем ваш град!

Али, ако се нађе неко ко ће ми отворити капије...

Можда ћеш то бити ти... или ти! А можда ћеш бити ти...

Кунем се својим прецима... Никога нећу убити!

Никога нећу ни пипнути!

Спаси себе и град!

Спаси себе и град!

Спаси себе и град...

Стави и ту бразлетну, да зна од кога је.

Шта је то?

Јавила му је!

Све му је испричала. О води која испод зидина улази у град.

Знаш ли то само ти или још неко?

- Ја сам је само исповедио. - Где је он сада?

На Сапун Гори. - Значи, нацртала му је план... - И послала! - Оче! Дођи!

Ирина...

Он већ све зна.

Због чега? Зашто? Он је копиле! Он је роб!

Ирина, зашто? Он је копиле! Он је роб!

- Зашто си му рекла? - Владимир њега неће поштедети.

Наћи ће цев и оставити град без воде! Издала си све!

Све си издала... Одговори ми!

Оче... Исповеди ме!

Згрешила сам!

Добила сам овде уточиште, а нисам послала стрелу за добробит града, већ за његову!

Погледај ме!

Закуни се да ћеш отићи из града негде где те неће наћи!

Закуни се! Закуни се или ћу убити дете!

Одлази из града и немој га више тражити! Или ћу убити дете!

Пробола си ми срце...

Овде су два дрвета. Цев је ту негде...

Сви су разумели да се дугом опсадом град не може заузети. Ратници су хтели кући.

Да их задржи, Владимир је бродове извукао на планину.

Оне који би кренули степом, чекали су Печењези. Цеви су нам биле једина нада.

Забављаш се, кнеже? Дошао сам да ти помогнем.

- Где су остали? - Спавају... Мешали су пиво и вино.

Ишао си у ромејске градове?

Постоје места у које вода долази са веће удаљености него овде. Чуо си о томе?

Свенелд! Ти си?

- Копаш свој гроб? - Не копам свој.

Твоје кости ћу бацити у њега!

Копиле!

Видиш тамо?

То је за тебе!

Печењези кажу да ће те једноставно заклати. Зато што си ти ован!

Жена је рекла, а ти поверовао!

Зашто стојиш? Спремите копља и штитове! Брзо!

Брзо, рекао сам!

Твоја срећа се вратила!

Бродови!

- Гурнућемо на њих бродове! - За мном!

Хеј, псу!

Куда тако журно? Не мислиш ваљда да ћеш побећи?

Уклоните подупираче! Пењите се брзо на брод!

Избиј онај...

Гурај, гурај...

Где су ти бродови?

Брзо овамо!

Викинзи увек долазе на време!

Стој!

Владимире...

Доста је, брате! Иди кући!

А где је сада моја кућа?

Гледај, старче!

Родио се као роб, а мисли да може да се спасе!

Хоћеш ли рећи?

Ако кажеш, умрећеш брзо, без мучења!

Питај Анастазија, он је овдашњи.

Питаћу, питаћу... - Копиле је мислило да му је Ирина рекла истину. А није!

Ти ћеш ми је рећи!

Где је она? - У бога се заклела да те више неће видети! - Где је она?

А где је твоја жена? Јеси ли је удавио или отерао? А овде тражиш нову?

Твој брат, Јарополк, те је волео, а ти си га убио!

Нису они. Ти!

А ко ће се осветити?

Само си ти остао, остали су мртви. Сада сам себе гони.

И сам се себи свети!

Видим свог господара! Видим господара!

Ево је! Овде је!

- Уради то! - Не видиш ти њега!

Ништа ти не видиш!

И нисам ја убио брата!

А нисам ни тебе!

Где је Анастазије?

С оружјем се овде не може!

Твоје?

- Где је Ирина? - Отишла је.

Пре два дана. А где, не знам!

Лажеш!

Овде не сме да се лаже.

Шта ће ти она? Ти си императоров пријатељ. Даће ти своју сестру, Ану.

Да, даће...

- Овде потапате у воду? - Ту.

Али прво...

Морамо да разговарамо.

Разговарамо?

Испричај ми о свему лошем што си учинио, чега се сетиш.

Таква су правила.

Ако не желиш, дођи касније.

- Када будеш спреман. - Хајде сада, зашто касније.

- Шта треба да кажем? - Шта год желиш.

Оно лоше?

У детињству сам брату украо брод.

А после?

- После сам га убио. - Због играчке?

Лично си га убио?

Лично.

То је све?

Није.

Жену сам узео силом.

Њена мајка је гледала.

И њен отац је гледао.

После сам убио мајку моје жене.

И оца...

Лично си их убио?

Лично.

Многи су убијени.

Човек бољи од мене...

Његов син је погинуо. Да...

Твојом кривицом?

А чијом?

А чијом?

Чекај! Чекај...

Воду... имаш ли?

Стани!

Сачекај.

Чиста.

То си ти!

На рођењу.

Ово... украо си брату играчку.

Ово... Убио си брата.

Ово... Убио си оца своје жене.

Па мајку своје жене.

Онда... тог човека.

Па... његовог сина.

Сада си ово ти!

Знај да те Бог воли!

Он те може очистити својим пламеном.

Може ли сада да се пије?

Може!

Само смрди!

Император!

Ићи ћеш с њим до храма? Бићу и ја тамо.

- Сви ћемо бити! - Где? - У храму!

И ми ћемо примити нову веру, као наш кнез!

Шта?

Мислио сам, без тебе.

Како без мене?

Где бих ја без тебе? Искрено, сам бих отишао, али ме не би пустили. Ни близу!

Где то? - Код императора. Само ти можеш с њим говорити.

Он је, изгледа, веома лукав. Ако нападнеш овако...

Одбиће напад... Онда мораш овако!

Зато га прво мораш успавати. Приђеш му осмехујући се!

Брате! Много волим твог бога!

- Прецизан ударац, и готово! Схваташ? - Ако мислиш на освету, не! - Шта, не?

Нећу више убијати!

- Ти си син свог оца! - Смрти нема!

Васкрснућеш!

Ти у то верујеш? Добро. Повероваћу кад видим.

Шта кад видиш? - Хајде да те убијем! Ти васкрснеш, дођеш и ја поверујем!

Сам кажеш да смрти нема, васкрснућеш...

- Хајде! Хајде! - Нема смрти! Нема смрти!

Ја сам ти веровао, а ти си ме издао! Ти си роб и умрећеш као роб!

Смрт постоји и ти то знаш!

У праву си! Умри као ратник!

Нећу освету!

- Запамти то! - Кога хоћеш да превариш?

Људи се не мењају!

Зашто?

Хајде...

Хајде!

- Мораш да видиш да би веровао? - Шта да видим?

Ја сам спреман. Хајде!

Узми мач!

Умри као ратник, не као слуга!

Ја сам слуга Божји, ништа више.

Шум мора ми говори о вечности.

Али када затворим очи, видим зимску шуму.

Хладноћа и бео снег ми говоре о смрти.

Зашто га нисам убио?

Он је део мог садашњег живота, а други живот ја нећу имати.

Дођите!

Дођите!

Изговорите своја имена!

ЈЕР СЕ НАДОМ СПАСОСМО.

Српски титл: тплц За ХД прилагодио Зацамацафаца