Original subtitles

Превео Дејан Стевић

ФАБЕЛМАНОВИ

Мама и тата ће бити одмах поред тебе. Светла ће се угасити.

Можда буде неке оргуљске музике кад се завесе отворе. Немој се плашити.

Рекао си да ће бити мрачно унутра. Нећу да идем тамо. -Али забавно је.

Целу седмицу си био узбуђен. Твој први филм икада.

И људи су огромни. -Који људи?

Рекао си да су људи у филму огромни.

Због великог екрана на којем ће бити, али они нису стварно толики, у реду?

Они су као снови. -Снови су страшни.

Неки јесу, али ово ће бити фин сан.

О циркусу, кловновима, акробатама... -Хоћеш да знаш како то функционише?

Постоји велика машина коју зову пројектор. Унутра је велико светло

и оно пројектује фотографије кловнова и акробата. -И слонова.

Пројектовање значи да их шаље напоље. -Срећне ствари.

Срећне ствари као светло из светионика.

Али те фотографије се веома брзо крећу кроз то светло. 24 сваке секунде.

У твом мозгу свака фотографија се задржи око 15 секунди.

То се зове постојаност вида. Фотографије се крећу

брже пре него их твој мозак пусти,

и тако нас филмски пројектор превари

да верујемо да се непокретне слике померају. Покретна слика.

Филмови су снови које никад не заборавиш. Само сачекај и види.

Када се заврши, имаћеш највећи, најтраљавији осмех на лицу.

Пуштају нас унутра.

'НАЈВЕЋИ ШОУ НА ПЛАНЕТИ'

Сачекај да прођу машине.

Откључај врата.

Пренеси доле.

Шта је то? -Други погон.

Ејнџел. Она је у том возу. -Па шта? Имамо лову. Бежимо одавде.

Светла. Морам да упалим светла низ шине.

Лудаче. Дај ми тај волан. -Идемо низ шине!

Зауставите воз!

Станите! Зар не видите светла!

Први погон! Стани! -Ејнџел!

Који ти је био омиљени део?

Семи, шта желиш за Хануку? -Рекао сам ти да ово није добра идеја,

са свом овом анксиозношћу.

Деца имају велику машту.

Није фер спеловати дуге речи.

Светла мењају изглед свега. Тешко је пронаћи нашу кућу.

Наша је мрачна кућа без светла.

То желим за Хануку. -Шта? -Божићна светла!

Извини, лутко. Јевреји не користе божићна светла. -Осам ноћи са свећама.

Ко би тражио нешто више?

Ко би тражио нешто више?

Могу ли спавати са осцилоскопом?

Крени. Морамо да спалимо гуму. -Шта је то? -Други погон.

Ејнџел. Она је у том возу. Светла. Морам да упалим светла низ шине.

Зауставите воз! Ејнџел!

Мама!

Знам шта желим за Хануку!

Ханука!

Хвала!

Семи.

Спољашни део, средина производи струју,

а ова одва метална точка испод мотора завршавају коло.

Има ли шта ново, г. инжењеру? Јесу ти дали повишицу?

То је један скупи трамвај. -Није трамвај, него Лионел воз.

Нема повишице за компијутераше ове године. Можда следеће.

Ваш дивни син то плаћа тако што пуни кућу поквареним телевизорима.

Поправља, ето како. -Опрезно да те не удари струја.

Добар си. -Нећеш носити тај фенси воз у Флориду без мене.

Хеј, видите. Она је на поду. Ко ће је подићи?

Ко каже да ћу устати? Идем у Мајами са Семијем.

Хајде.

Ја конструишем играчке. Играћеш се са њима

када научих да их поштујеш. -Поштујем их. Волим их.

Знам, али не можеш само да волиш нешто.

Такође мораш и да се бринеш о томе, зар не?

Можда се можемо заједно играти са њима овог викенда.

Али морам да видим како се слупају.

Не разумем. Зашто мора да види како се слупају?

Касно је. Нећеш угасити светло? -За минут.

Још ми се не спава. Видиш ли ове силазне белешке?

То се зове ламент бас.

Треба то да пустиш на радију, на оном умјетничком програму.

Стално те зову да се вратиш. Немам времена за то.

Можемо унајмити седеоца. -Ко то може приуштити? Заборави.

То је био други живот. Живот без двоје деце.

Знаш шта ми највише недостаје код клавира?

Предајући се резултату.

Знајући Баха ће ти рећи како... –Прво ова нота, па овај акорд,

онда отвориш руку, протежеш се за октаву...

Правиш малу реч у којој ћеш бити сигуран и срећан.

Хвала ти.

Зато мора да их гледа како се слупају.

Жели некако да их контролише.

Семи? Користићемо татину камеру да снимамо.

Само једном слупај воз, у реду? Онда када развијемо филм,

можеш стално да гледаш како се слупа док више не буде страшно.

А твој стварни воз се неће покварити.

Још једна ствар, лутко. Нећемо рећи твом оцу.

Биће то наш тајни филм, само твој и мој.

У реду? -У реду.

Извини што касним. Покупио само моторолу од гђе Мојнахан.

Нема више места у радњи.

Где да је спустим? -У дневну собу? -Добро.

Извини што касним. Покупио сам гђу Фабелман. Где да је спустим?

Је ли дошла пошта? -На столу је.

Козак.

Ово су ребра? -Мој филм!

После вечере. -Количина магнтизма се повећава

колико је магнетски пропустљив материјал језгра.

Варљиво је колико пропустљивим можемо да га учинимо.

Је ли ја треба да пратим ово? -Знаш шта је магнетно поље, зар не?

Да, наравно. Мислим...

Семи, знаш ли шта је магнетно поље? -Могу ли бити изузет? -Не.

Али морам, само на минут. -Шта је тако хитно? -Душо.

Ово има смешан укус на пластичној виљушци.

-Мама. -Да ли чува есцајг ако Ајзенхауверови наврате?

Проблем је што користимо вакуумске цеви, а не транзисторе и магнетна језгра

да покушамо да приступимо меморији... -35.000 магнетних језгара.

Хеј Сем, знаш када на камери твог оца нестане траке?

Када се то деси, шта урадиш? -Ставим још траке. -Исто је са компијутерима.

Мораш да ставиш још траке и то све успорава.

Миц, сецкана џигерица је била сјајна. -Напуни је подацима

и уместо да мењаш траку сваких десет секунди,

ова нова машина коју он прави... -БИЗМАЦ!

Може да тражи информације кроз све те траке одједном.

Не мораш никад да их мењаш. Биће десет пута брже.

Волим Буртов мозак. Поготово кад си ти ту да ми објасниш шта је у њему.

Мама, морам на спрат сада. -Не док не завршиш са јелом.

Почистио је тањир. -Није. -Семи.

Хеј Натали, мислим да је нешто испод твог тањира.

Не, није. Подигни и провери. Видео сам да се нешто креће.

Сладић. Ако сам у нечему лош, то је онда сладић.

Ујка Бени, то је било одвратно! -Натали, он није твој ујак.

Такође није ни смешан. -Рекла је ујак у афекту.

Натали, он није фамилија.

Он је овде јер ради за мог сина.

Он је овде јер ми је најбољи пријатељ.

И дубоко у вама гђо Фабелман, признајте, и ваш сам пријатељ такође.

Дубоко у мени те се не тиче.

Сид Цезар је вечерас на програму. Помози ми.

Натали, ухвати тај ћошак.

Могу ли вам помоћи да изнесете?

Семи.

Морао сам да га слупам много пута, али воз се није покварио.

Мислим да је то највећи шоу на свету.

Још, још.

Глава назад. Отвори. Кукуруз у уста.

Назад глава. Кечап. Вришти ако боли.

Вуци!

Семи!

Скините повезе.

Семи? Реџи, Натали, дођите доле брзо.

Ваш отац има нешто да каже.

Џенерал Електрик хоће да ме запосли због тога што сам урадио на БИЗМАЦ-у.

Желе да користе мој електронски библиотекарски систем да...

Мислим да немају идеју шта све могу да урадим са тим.

И зарадићу више новца. -Иде ли и ујка Бени?

Тата и ја нисмо имали прилику да мислимо

о ујка Бенију, али... -Бени, не. Он живи овде.

Бурт.

И мени ће недостајати ујка Бени, али Финикс је веома чист град.

Уздиже се. Тек су ме запослили. Још увек се не могу повући.

Не могу им рећи да запосле неког.

То тако не функционише. -Немој да их питаш.

Уради то сам. Унајмљују те да управљаш. Управници запошљавају. Запосли Бенија.

Ко гледа... Семи! -Мора сам да се пробије.

То сам ја урадио. Остаће у Њу Џерзију,

изаће из моје сенке...

Он те треба, Бурте. -Напољу је торнадо!

Већи је овде.

Искрено Бурт, понекад ми дође да те протресем.

Оставићеш га са слегнутим раменима.

Мама! -'Видимо се касније'.

А када одемо, кога ће имати у Њу Џерзију?

Имаш прилику да помогнеш најбољем пријатељу. -Мама, гледај!

Искрено, пробуди се. -Мама! -Шта је? -Напољу је торнадо!

Уплашена сам.

Нисте се шалили!

Колико је близу?

Зашто је небо наранџасто?

Хајде да видимо.

Миц? Где идеш?

Хеј! Где идете?

Миц!

Миц!

Где је? Не видим га више. -Негде напред. Наћемо га.

Мама, тамо је!

Је ли ово сигурно? -Наравно да јесте. Ја сам ти мајка.

Мама, стани!

Све се дешава са разлогом.

Све се дешава са разлогом.

Реците са мном. Све се дешава са разлогом.

Све се дешава са разлогом.

Све се дешава са разлогом.

Мислим да је нешто мртво на путу.

Реџи, махни камери.

Пустите ме напоље. Хоћу да га снимим како се зауставља.

Не! Морам да пишким! -И ја!

Хајде.

Хајде, тата. Добро ти иде.

И... -Стани!

Не мрдај.

Гдје је кутија од хране? Пожури!

Људи, гледајте шта је чудовиште Семи ухватио. -Нашао сам бебе.

Сал је нашао бебе. -Семи, Ден, дођите.

Има велико гнездо овде. Хајдем људи. -Баш је велики, Семи.

Има их много. -Шкорпије имају гнездо.

Не, то је заправо кревет шкорпија. -Не, то је гнездо.

Бебе шкорпија се зову шкорплинзи. Дупло су отровнији.

Зато плаћају више за њих. -Има их сигурно 50.

Колико ће лабораторија платити за њих? -50 центи по беби.

То је 25 долара! -Богати смо. -Шта ћемо купити?

12 сваки. -То је значка за заслуге за фотографију, не за филмове.

У приручнику каже да мораш да испричаш причу са непокретним сликама.

Да, али сви филмови и јесу у непокретним сликама.

Само их ставиш много заједно и оне се померају.

Добро, али какав филм правимо?

Семи, види. То је Џенет Бенедикт.

Иди и причај са њом. Изазивам те. -Већ је причао са њом.

Нема шансе. Стварно је причао са њом?

Јесте. Отишао је до ње. -Пришао си Џенет Бенедикт?

Шта си јој рекао? -Ништа. -Ма дај. Реци им шта се десило, Семи.

Ништа се није десило. -Нешто јесте. -Могао би бити исти.

Пише 'Оверленд'. Мислим да јесте исти.

Изјављујем.

Семи се некако бочно окреће у њеном правцу.

Покушава да скупи

живце да каже нешто глатко као,

'Хеј, Џен, душо'. -Не, нисам. Измишљаш.

Али види да Џенет има нешто на носу. И сада мисли, 'Кул.

Ево ми изговора да причам са њом'.

Онда креће и каже, 'Хеј, извини, Џенет.

Изгледа да имаш неку мрљу на носу'.

Зачепи, Харк. -Али то није била мрља.

Изгледало је као мрља. -И није била мала. -Харк, зачепи! -То је била слина!

Велика, масна слина Џенет Бенедикт.

Била је огромна.

Хеј, Семи. -Стани и испоручи. -Какав филм ћемо да правимо?

Стани и испоручи.

Наставите да вриштите.

Треба ми више прашине. Тата, можеш ли да узмеш даску са сендвичима?

Не, не. Боже, не више прашине. -Реџи, престани да кашљеш!

Кашљем због прашине.

Више прашине, момци. -Натали, реци, 'Немојте ме убити, молим вас'.

Реџи, престани да кашљеш. Драматична си.

Г. Фабелман, уносите прашину у мој вагон.

Зар не желиш да будем драматична?

Не гледај у камери. -Почистићемо.

Људи, не гледајте у камери. Ништа од овог не могу искористити. -Тата!

Лажан.

Баш лажан.

Чујеш то? Мора одсећи проклете нокте

пре него што оде уживо на телевизију. -Морам ово извести сутра.

Тешко је тело. Ово ми је стварно важно.

Од вас само тражим да ћутите

и слушате моју пробу у хаљини. -Извини Миц, прелепо је.

Чујете ли како растући арпеђато подиже тужне ноте?

У Ф дуру је, али ваша мама то чини тако живим.

Звучи као да свира писаћу машину.

О, не. Не ово поново.

Чујете ли то? Кликћем ли? -Концентришем се на твоје свирање, али...

Сјајно. Али шта? -Али људи то чују у Таксону.

Можда сам се навикао на то. -Можда би ЏЕ требало да направи гуму за нокте.

У реду, Мици Фабелман. Време је да се суочиш са музиком. -О, човече.

Бежи од мене са тим. -То је Бетовен, дођавола. -Не, не!

Није Морзеова азбука. -Престани!

Међутим, он има право, посебно са полидирекционим тракастим микрофонима

које имају на телевизијској сцени...

Хајде. Ти си је оженио. -Тата, немој. -Уради то!

Огребаћу те. Немој мислити да нећу. -Мислиш да је Артур Рубинстин

имао нокте? Хоровиц? Шнабел? Кемпф? -Не, не.

Либераче. -Не моје нокте. -Хајде, Фабелмане.

Покажи јој ко је менаџер дизајна производа. -Не, моји прелепи нокти.

Платила сам 50 долара у козметичком салону за ово. О, не.

Један, два, три.

Бежи са мене, Делајла. -Делајла. -Забава је готова. Остало ћу сама.

Супер. Баш супер. Па, то је то.

Сутра ћу да свирам из памћења.

Нема музике на папиру, кратких ноктију, као прави уметник.

Је ли ти испао пиштољ?

То сам ја.

Баш страшно, шерифе.

Како си то урадио?

Како си то урадио?

Браво, Семи!

Ја исто радим што и филмски режисер, зар не?

Ја сконтам шта моја екипа треба да постигне,

и онда радим на томе како ће то да заврше.

Да, јесте. Да, у неку руку.

Како си направио да изгледа као да пиштољи стварно пуцају?

Урадио сам то са иглом. -Игла. -Да, избушио сам рупе у филму са иглом.

Семи, мислиш као инжењер. -Пази на пут, тата.

Семи, пази на пут. -Не могу едитовати без машине.

Морам да сечем и спајам...

Видећемо после камповања. -Три сата је до националне шуме.

Ако добијеш возачку, можеш помагати око вожње. -Важи.

Приближавате се железничком прелазу

без уређаја за упозорење и ограничене видљивости. Ограничење је...

Видиш, ствар око мог новог филма је што је...

о Другом светском рату, твом рату. Биће ванземаљско.

Снимам га са Болексом Х8. Коначно могу да користим двоструки филм.

Знаш, то је шест минута без мењања колута.

Колико си потрошио да изнајмиш ту камеру?

20 долара. Аи сам дао свој новац. Не мораш да...

А овај филмски монтажер кошта? -То је Менсфилд монтажер филмова од 8 милиметара.

Колико? -80 долара. -Ма дај, Семи! Сто долара за хоби.

Није хоби, тата. –Да упола трошиш времена на алгебру колико трошиш

на ове филмове, могао би... -Алгебру? Мрзим алгебру. Зашто...

Потпуно је бесмислено.

Није бесмислено ако хоћеш да направиш нешто.

Семи, када сам био дечак, стално сам мислио

да је неко сконтао како то да направи. -Да. -Ово ауто...

Тај ретровизор, тај смерни сигнал. -Ја желим да правим филмове.

Мислим на нешто стварно. Не имагинарно.

Нешто што неко може користити.

Као возачка дозвола.

Повратићу, Семи! -Семи, заустави ауто.

Повратиће по мени. -Вози спорије. Најгори си возач.

Слупаћеш ауто. -На споредном смо путу. Идемо 10 на сат.

Смири се. -Добро ти иде, лутко.

Пази. Бара испред.

Имамо три које су јаке и зелене унутра, значи неће изгорети.

Светло зелено значи да су и даље живе и да су влажне.

И разлог зашто користимо облик троугла

је тај када се ове три тачке споје,

ако пронађемо центар гравитације сила, то ствара скоро савршену равнотежу.

Јер сам ја Тути, а ти Фрути.

Кога ћеш још слушати?

Пирамиде, зар не? Историја овог облика...

Чекај да пробам овако. -Добро, још једном.

Да, још једном. -Девојке, запалићу ватру.

Три, два, један. Идемо!

Мислио сам да ће пући. -Дешава се!

Скоро да си га сломила.

Они ће знати да та врста ФПУ није за контролу индустријских процеса,

и подигнуће сваку црвену заставицу тамо. Колико битова? -Флоат64. -64 бита?

Ти си луд. И то дели 11 оператера?

Знаће да је ово бизнис машина

што правимо и сви ћемо добити отказ. -Не. -Да!

ГЕ не прави такве рачунаре. Бавимо се прерадом тешке индустрије.

То ти је лично рекао директор. Ралф Кординер ће те огулити живог.

Када Банка Америке уђе у причу, ово ће бити профитабилно,

а то је посао г. Кординера, да прави новац. Мој посао је да Рајтеон

да испоручи 10.000 германијумских транзистора по нашим стандардима.

А твој посао је да однесеш дијаграме каблова

Питнију Боусу јер када дође време,

имамо сортер за спајање на главни рачунар.

па, можда ме Питни Боус запосли када добијемо отказе у ЏЕ.

Зар није вредно ток ризика

за шансу да направимо машину која може све то? -Можда теби јесте!

Наравно као што је Господ направио мале зелене јабуке, Калифорнијо, ево ме!

ИБМ чека. -Селимо се у Калифорнију?

ИБМ пита и то ласка, али... -Ласка?

Сваки лик у рачунарству би дао све да добије такву понуду.

Бићеш у Калифорнији

и градићеш помоћне јединице двоструке прецизности за ФП64.

Ја ћу остати у Аризони

и правићу сијалице од 40 вати. -Смири се мало.

Рекао сам твојој мајци да од ње зависи.

Нећемо се опет селити осим ако она не пристане.

Зашто би мама напустила све ово због Калифорније?

Ми имамо Гренд Кењон. Они имају Расед Сан Андреас.

Мама каже... Никада нећу отићи из Аризоне

и Аризона неће отићи из мене.

Децо, не гледајте.

Хеј, човече. Зар не би требао снимити ово? -Нема довољно светла.

ЏЕ, живи боље од електричне енергије.

Мама, сви могу да виде кроз твоју хаљину.

Реџи, бежи.

Тата, молим те заустави ово.

Дођи. Седи. -Не.

Бени, не гледај! Сви сте полудели.

Моја мама је баш добра мама.

Много те волим.

Овде сам.

Овде сам са тобом. Држим ти руку. Осећаш ли, мама?

Управо сам те стиснула.

Волим те, мама.

Мама.

Мамице?

Отворила је очи. Сестро. Мама, овде сам.

Овде сам, мама.

Мамице, погледај ме. Мамице, чујеш ли?

То је Менсфилд монтажер филмова од осам милиметара. То си хтео, зар не?

О, Боже.

Сада мени треба услуга.

Добро је. Ево услуге.

Хоћу да направиш филм о каповању. Можеш научити

како машина ради док правиш то. Мама ће се боље осећати.

Да. -Синоћ док је плесала пред светлом,

то би било одлично. Баци се на то сутра, у реду?

Сутра крећемо да снимамо.

Бекство у нигде. Снимамо целе седмице, тата.

Не могу. -Снимај следеће седмице.

Долази нам око 40 људи да буду у филму.

Радићу на камповању у понедељак.

Тражим да то урадиш сада за своју маму. Она...

Да, и рекао сам да хоћу, само не сутра, молим те.

Не буди себичан. Управо је изгубила мајку.

То је битније од твог хобија. -Тата, престани то звати хобијем.

Развеселиће се док буде гледала ово.

То је нешто што можемо... -Мама јој је управо умрла.

Како ће је то развеселити? -Јер си јој ти то направио.

Нешто није у реду.

Не знам шта још да урадим.

Можеш ли ми помоћи?

Хало. -Мици.

Мама? -Неко долази.

Мама. Шта...

Мама. -Не смијеш га пустити унутра.

Мама, не чујем те. -Уплашена сам.

Не смеш га пустити у кућу. -Мама, молим те... -Не пуштај га.

Не пуштај га у кућу. -Ко долази?

Не отварај врата. -Мама.

Мамице, немој ићи. Немој још.

Имаш ружан сан.

То је много хране, мама. -Па, узрујана сам.

О, Боже. Тај луди сан. Не могу га избити из главе.

Синоћ сам сањала да ме зове мама. И хтела је да ме упозори.

То је смешно. Бака је умрла. -За шта? -Па, нешто долази.

Жели да затворим отворе.

Никада нећемо моћи појести ово.

Ко је то?

То је ујак Борис. -Који ујак?

Мама?

На њега је мислила!

То је брат моје мајке!

Много ју је препао кад су били деца!

Не пуштајте га унутра!

Био си у циркусу? -Мама је рекла да си био укротитељ лавова. -Не одмах.

Прво је било, 'Подгорни, закуцај клинове у шатор.

Подгорни, очисти дебелокожца'. И онда једне ноћи, представа са великом мачком,

долази доле са торбом и каже, 'Борисе Подгорни, унутра са лавовима'.

Лаже, зар не? -Не, прича вам причу. -Знаш како је то.

Сестре пуно смарају.

То је безобразно. -Али када си почео да радиш са филмовима?

1927.

1927... тада је био Певач џеза. –То је година када су почели разговори.

Да, наравно. Али ја нисам. Ја сам почео са Чича Томином колибом.

Не разговор. То је био Хери Полард. Глумио је за Селига Полископа.

Оженио је Меги, или како се зове. Речирао је Чича Тому.

Подигни тањир. -Поларду је требала помоћ са гоничима.

Па је мој другар Флајшекер био велико име у представама са псима. Пудле већином.

Али наранво Флејшекер је рекао Поларду,

'Да, гоничи, пудле, у чему је разлика'? Онда је отишао.

Али тада је Флајшекер имао проблема са мрзитељима Јевреја.

Било је таквих много у циркусима.

Не пуно Јевреја, пуно мрзитеља. -Да. -Али филмови...

Флајшекер ми пише, 'Борисе,

Холивуд је сјајан'.

У миниану сам са Дагласом Фербенксом и Рикардом Кортезом.

'Дођи у Холивуд'. И тако сам отишао.

Твоја жена не воли да пере суђе? -Клавирске руке.

Тако је.

Значи волиш филмове млади господине.

Наредник прелази преко брда овде

и ја идем испод њега, тако да снимим њега и небо.

И не видимо шта он види, али видимо да је стварно...

Изгледа као да губи разум.

Јер оно што он види је стварно ужасно.

И онда ћу да окренем камеру да и ми то видимо.

У другој је свесци. Сачекај. Ако је то филм,

можеш ми показати уместо да ми описујеш до смрти.

Не, то је наше глупо путовање на камповање. Мој тата...

Жели да направим филм о томе јер ће то развеселити маму.

Зато што јој је срце сломљено. Зато што јој је мама умрла.

Али ти г. режисеру, не желиш то да радиш што ти је отац рекао,

зато што желиш да правиш ратни филм. Да, да.

Веруј ми Семи, ја то шватам. Породица, уметност.

Преполовиће те.

Чујеш ли? -О, да. Моја мама вежба. Она увек...

Превише причаш. Слушај.

Свирала је тако када је била дете.

Требала је бити концертни пијаниста.

Била је мали Рубинштајн.

Могла је свирати... Реци име, и ту је могла свирати.

Када сам једном посетио њу и Тину и Менаши у Синсинатију,

и каже она мени да жели да буде велики пијаниста. Али није то урадила.

Да, баш је добра. Свирала је на ТВ-у. -ТВ.

Могла је свирати у Бечу.

Видиш, оно што она има у срцу, то имаш и ти, и ја. Уметност.

Ти, па мислим и ја. Ми смо наркомани, а уметност нам је дрога.

Породицу волимо. Али уметност обожавамо.

Мислиш да сам хтео да напустим сестре, маму и тату

и стављам моју глупу главу у уста лавова?

Стављање главе у уста лава је уметност?

Не. Стављање главе у уста лавова су муда.

Бити сигуран да ти лав неће одгристи главу, то је уметност.

Видиш, Тини није рекла Мици, 'Ради шта мораш'.

Мислим она је била добра особа, али је била уплашена.

Уплашена за твоју мајку. Требала јој је сигурност у породици.

Зато је Мици одустала од свега. Хоћу да запамтиш колико то боли.

Јер када ти кажу, 'Шта радиш?

То је слатко. То је хоби. Као да имаш новог лептира у колекцији',

осети лице као што осећаш сада. -Скоро да си га откинуо.

Сети се шта ти је ујка Борис рекао.

Јер могу рећи да ћеш се придружити циркусу. Једва чекаш.

Желиш да будеш на самом врху. Лопатаћеш говна слона док ти не кажу,

'Добро Семи, сада јаши проклетог слона'.

Волиш те људе, а? Твоје сестре, маму, тату. Осим...

Осим овог. Мислим да ово волиш мало више. -Не, не волим. -Да.

Трчи колико хоћеш дечаче, али знаш да сам управу.

Правићеш своје филмове и радићеш своју уметност.

И запамтићеш колико то боли. Знаш о чему причам?

Уметност ће ти дати круне у рају и ловорике на земљи. Али...

поцепаће ти срце и оставити те усамљеног.

Бићеш лош код својих вољених. Изгнаник у пустињи. Циганин.

Уметност није игра. Она је опасна као уста лава. Одгришће ти главу.

Погледај ме.

Погледај ме. Зар није чудно што Тини није хтела да има ишта са мном?

Са мном... О, Тини.

О, Тини.

Ја...

Престани! -Шта је? Никада ниси видео да неко тугује?

Идемо да спавамо.

Ти можеш да спаваш на кревету. Ја имам врећу за спавање.

Тугујем за сестром. Ја спавам на поду.

Хоћеш и ти да спаваш на поду? Била ти је баба.

Поцепај одећу. Спавај на поду. Лаку ноћ.

Реци ћао. -Ћао.

Не знам зашто је мама била забринута. Била је то лепа посета.

Ово је живот.

Само ти можеш спречити шумске пожаре.

Прелепо је шта си направио, лутко.

Стварно ме видиш.

Хеј, човече. Види ти то. -Хеј Семи, стварно је било добро.

Умри, Американче!

Мрдај! Пад уназад!

Напад!

Заклон!

Немци су свуда!

Има их превише!

Окрени се. Рез! Одлично.

Дођи овде. Стојиш овде минут.

Гледаш шта се управо десило. -Читав минут? -Даћу ти сигнал

када будем хтео да се помериш, у реду?

Треба ли да бројим у себи до 60?

Шта? Не, не. -Као један Мисисипи,

два Мисисипи и онда да кренем? -Немој да бројиш до 60.

Сви сте у фазону, 'О, Боже'.

Као, 'Сви моји људи, сви су мртви...'

Значи хоћеш да глумим. -Па... да.

Као да сам тужан или тако нешто?

У томе је поента. -Јер је цео мој вод...

Тако је. Твој вод. Твоји људи! Сви су збрисани.

Ови момци су ти као породица.

Твоја породица је убијена и ти си крив.

Ти си им то урадио. -Мислио сам да су Нацисти.

Да, али ти си дао наредбу да се иде у Долину смрти.

У реду? Тис и одлучио. Нико други.

Могао си да их заштитиш. Јер су ти они веровали, они су те волели.

Сада само гледаш у ово...

у ту ствар што си урадио,

и не можеш их више спасити.

Јер су сви мртви.

То је... -Да.

Прави гунг хо.

Добро. -Јеси добар? -Спреман. У реду.

Добро је.

Семи? Колико дуго ћеш га пустити да хода?

Рез!

Хеј, рез, Енџело! -Енџело! Врати се!

Рекао је рез! Енџело, хеј!

Браво!

Браво!

Семи!

Лутко! Ти више ниси обичан грађанин.

Тај филм, Боже.

Здраво, гђо. Фабелман.

Г. Демил. Дођи. -Хеј, ево га. -Честитке, младићу.

Честитке.

Претпостављам да си га радио по очевим ратним причама, а?

У неку руку. Али не воли да прича о том... -Разумем.

Тата, мама ће са Бенијем.

Видећемо је кући. -Хеј, та последња сцена...

Зашто волиш крв толико? -Хоћеш ли икада направити филм

са девојкама поново?

Шта? -Са девојкама,

јер сви мушкарци само буље у даљину све време.

Можда девојка може извући.

Којих су пет корака да спасиш особу која се дави?

Прво допливаш иза осове да те не ухвати.

Друго, пребациш руку преко његових прса. -Или њених прса. -Три.

Не Семи. Превише се плаши женских сиса.

Три, пливаш леђно са особом

на својим прсима, користећи слободну руку за пливање.

И кад смо код сиса, када их ти будеш имала, имаћемо журку.

А на журци ћемо јој дати сисату награду. -Шта је под четири?

Срање. -Однесеш жртву до земље, глупане. Онда пет?

Зовнеш погребника.

Ово је озбиљно.

Морам да знам све ово да бих добио лиценцу за спасиоца.

Више деце се удави него у било ком другом инциденту.

Извини. -Није све шала.

Добро. Који је пети корак? -Свему се смејеш,

чак када нешто није смешно. Увек мораш да будеш у центру пажње.

Једи. И не причај пуних уста.

Нећу да једем ово прије теста за пливање.

Можеш добити грчеве у води

и можеш се удавити од грчева! -Престани да вичеш на њу!

Семи Фабелмане, дођавола! Већ недељама

од тебе само добијам непоштовање. -Непоштовање?

Зашто се тако понашаш према мени? Дођавола, ја сам ти мајка!

Волео бих да ниси!

Да видим. О, Боже.

Шта сам то урадила?

Семи, причај са мном. Реци ми шта се дешава.

Имаш ли појма колико много те волим?

Не иди.

Мама.

Нећу рећи.

Нећу рећи. Нећу.

Нећу рећи. Нећу.

Јеси сигуран у ово?

Изволите. Купљено и плаћено. -Само тренутак. Позади је.

Узимаш залихе прије великог потеза.

Паметно. Филмови су јефтинији овде него у Калифорнији.

Кладим се да је све скупље тамо. Губите најсмиренијег купца.

Сели се са целом породицом на запад. -Управо ми је продао камеру.

О, да? Како то? -Каже да је завршио. -Извините што сте чекали, г. Лоеви.

Ставили смо га као препоручено. -Купио си камеру?

За тебе је! Знам колико си је волео док си је користио за ратни филм,

па сам закључио да би требао имати једну своју.

То је, 'За сретног пута. Видимо се касније, алигатору.

Верујем у тебе' поклон од твог ујака Бенија.

Зато што је од мене?

Овако ћемо? Ово је тренутак славе твог оца.

И Семи, је ли он то икада заслужио.

Чак и пре је знао шта је рачунарство

пре него што је ико знао шта је то.

И ИБМ? Тамо људи попут Бурта закључују

како да користе оно што је он направио... Промениће цели свет и зато

је ово била права одлука.

Из много разлога.

Срећан сам због тебе. Знаш да јесам.

Недостајаћеш ми. Сви ћете.

Мисли о мени најгоре ствари клињо,

али ако престанеш правити филмове, то ће сломити срце твојој мајци.

Сломићеш јој срце, стварно мислим то.

Она то не заслужује ни од кога, поготово не од тебе.

Даћу ти 35 долара за њу.

Тежак си преговарач, клињо.

И даље сам завршио са филмовима.

Сви праве филмове у Калифорнији.

Хеј! -Задржи кусур.

Добро дошли у Калифорнију

Када ће нова кућа бити готова?

Неколико месеци, на пролеће. -Могу ли имати своју собу?

Сви ће имати своју собу.

Управо сам се сетио синоћњег смешног сна. -Шта је било?

Не могу да верујем да сам ово сањао.

Бени и ја смо се посвађали

и ја сам се изнервирао и ударио га директно у нос.

Шта је било? -Је ли мами лоше? -Дајмо јој мало времена.

Бени и ја, ми никад... ми никад...

Никад не бих отишла толико далеко колико ти мислиш.

Никад не бих замислио то. -Мислиш да тата зна?

Нисам мислила да си му рекао. Знам да ниси.

Али...

Али мислиш ли да сумња?

Скоро да сам му рекла доста пута. Кажем, 'Бурт, има нешто што

морам да ти кажем'. Онда ме погледа као да не може да појми

да ишта лоше може бити међу нама, и онда кажем, 'Бурт, имамо мраве'.

Или, 'Бурт, можеш ли се попети на кров

и окренути антену да могу гледати канал 5'. И он то наравно уради.

Не могу се свађати са твојим оцем.

Он убија добротом.

Када сам зла према њему, он ми купи хаљину. У Саксу.

Мама, када сам ти показао шта сам снимио, нисам мислио да ће се ово десити.

Кривица је потрошна емоција.

Шта ће се сада десити?

Бићу твоја мама. Бићу мама девојчицама.

Упркос мојим безбројним грешкама, нећу све уништити.

Нећу бити себична.

Бурт Фабелман је најбољи, најпаметнији, најмудрији, најстрпљивији, најфинији,

најразумљивији човек који постоји и остаћу удата за њега.

СЕВЕРНА КАЛИФОРНИЈА

Само се изнајмљује. Нова кућа ће бити готова

брже него што кажете Џек Робинсон. -Џек Робинсон.

И даље смо овде.

Само ми реци да ћеш бити снужден остатак живота

или је то нешто што ћеш да прерастеш. -Одбиј.

Као да се ти и мама такмичите у очају са својим издуженим фацама.

Не може ни устати из кревета да спеми доручак... -Ново правило, људи.

Када идемо у школу ујутру,

хајде да оставимо проблеме Фабелмана

у старој кући за изнајмљивање Фабелмана.

Хајде да осам сати дневно будемо нормална деца у обичној, нормалној школи, у реду?

Имаш неког лепка на руци.

То ти кажем. -Као да смо пали

на земљу са огромним секвоја људима. -У реду.

Извините.

Горе! Лепо укопавање. Ата Џонсон.

Удари је! -Имам је.

Подигни је. Лепо!

Лепо, Атабаби, Логане.

Хајде поново. Добро одрађено, момци.

Настави интензитет. Крећите се.

Ротација. Лепо, Џејк.

Фабелмане, неће те повредити. Одбојкашка је, не топовска.

Идемо. Сервирај -Атабаби! Добра реакција!

Идемо.

О, Боже. Извини.

Убићу те, говно једно! -Хеј, Чеде.

Смири се. -Стварно нисам хтео.

Јеси добро? -То је баш болело, шупак. -Пази на језик, Логане.

Донеси лопту.

Наравно, да. -Идемо.

Хеј, нови. Како се зовеш?

Сем. -Презиме?

Фабелман.

Рекао сам ти да је чифут. -Не воли Јевреје. -Нико не воли Јевреје.

Осим осталих Јевреја, зар не?

Па, Багелмане... -Не, то није моје име. Не зови ме тако.

Дао си мом најбољем другу потрес мозга, Багелмане.

Не, нисам. Остави ме на миру. -Хеј. Не свађај се са мном.

Озбиљан потрес мозга.

Па, како ћеш се искупити за то?

Ајде овако ћемо. Пићеш из фонтане.

Нећеш чути да ти прилазим са леђа и...

Сломим ти предње зубе по славини.

Хеј, погледај ме.

Он је луд, медицински.

Зато се пази.

Затвори врата!

Мама је купила мајмуна. -Зашто мајмуна? -Јер ми је требао смех.

Помози ми. Упуство нема никаквог смисла. -Опрезно.

Сиђи доле!

Донећу банану. -Спасите завесе. Изнајмљене су.

Здраво. Ко си ти? -Мој је. -Како ћемо га звати?

Бени. Зове се Бени.

Нећу код психијатра, Бурте. -Плашиш децу.

Спаваш по цео дан. -Недостаје ми пустиња. Недостаје ми сув ваздух.

Још ниси отпаковала клавир. Не куваш, не идеш у шопинг, нити се распакујеш.

Психијатри ти помажу да знаш зашто нешто осећаш.

Не могу ти помоћи да осетиш нешто другачије.

Понашаш се као кад ти је мајка умрла,

као да тугујеш, али нико није умро.

Добро. Зваћу мајмуна другим именом.

ИБМ није за ову причу, Миц.

Бени је био... Он ми је најбољи пријатељ.

Али не треба им. Само то знам.

Не треба ни мени такође.

Бени ти није био пријатељ.

Али си знао да је био мој.

Шта то треба да значи?

РУПА ЗА ЈЕВРЕЈЕ

Логане, стварно ми недостајеш.

Хеј! Ко је тамо?

Багелмане.

Оставио сам ти ужину у ормарић. Је ли ти се свидело? -Изгледа да није био гладан.

Рекао је да је било. Како се оно зове, Чеде? -Кошер.

Прекини, морону! Причали смо о овоме. -У реду.

Хајде. Закаснићемо на вежбу.

Шта је ово? Јеси ти Јевреј?

Срање. Толико се узбудио да не може причати са њом.

Не, не могу. -Извини јој се. -Због чега?

Зато што је тако гледаш, зато што балавиш пред њом.

Не балавим. -Онда јој се извини што си убио Христа.

Зашто га подржавате?

Хајде. Извини јој се што си убио нашег Господа.

Немој ићи. Хајде да ме гледаш. -Не, хвала.

Нисам расположена. -Молим те. Бољи сам кад си ти ту.

Извини јој се, убицо Христа! -Идем кући.

Хајде извини се. Због тебе сам у проблемима са девојком.

Знаш, очигледно је да нисам од пре 2.000 година

и нисам био у Риму, зато се не извињавам.

Али можда би се твој дечко требао

извинити теби зато што се љубио на степеништу

са неком црвенокосом пре пола сата.

Лаже. Нисам то урадио. Кунем се.

Рекао си ми да си завршио са њом.

Логане, лагао си ми!

Клаудиа.

Направио си грешку. Слушај ме.

Поправићеш је. Зачепи, Чеде!

Сутра ћеш да је нађеш

и рећеш јој да си лагао. Реци да си био уплашен.

Реци шта год хоћеш, али реци јој

да то није истина и да ме ниси видео. Или кунем ти се, повредићу те

горе него што си икада осетио.

Разумеш ме? Климни главом ако разумеш.

Неће да ми каже ко је ово урадио. Питај га ко је ово урадио.

Реци оцу ко је и отиће

коћу код тог малог говнета, и пребиће га

на мртво име. -Је ли ти нос сломљен?

Наравно да није сломљен. Мислиш да бих седела овде

да му је нос поломљен? -Ко те је ударио? -Као да је тебе брига за то.

Као да ћеш нешто урадити поводом тога. -Прво ми реци шта се десило.

Десило се да мрзим што сам овде и десило се да си нас довео овде.

Преселили смо се зато што сам добио бољи посао. -Брига те где си.

Идеш на посао, а то може бити и на Исланду.

Радиш са својим проклетим машинама,

тако да можеш бити срећан, док ми остали... Ма дај. Немој.

Крвариш по тепиху. -Изнајмљујемо кућу.

Да ли уопште примећујеш колико мрзимо што смо овде,

где смо буквално једини Јевреји и где је све одвратно?

Да ли те је уопште брига да је ово твоја грешка...

Све ово што се дешава сада... Само зато што си побегао од куће

и све нас повео са собом! -Дошао сам овде да бих радио десет пута теже

са многом већом одговорности, која је изгледа побегла свима

да бих нам могао направити леп дом...

Могу ли се сви смирити? Желим да кажем нешто.

Не, не. Ниси дошао овде да правиш куће.

Ниси дошао овде да радиш. Побегао си.

Мислим да имаш нешто да ми кажеш, Семи! И ако сам управу,

онда скини камен са срца и реци ми то у лице! -Почела сам са терапијом.

У сваком случају, оно што стварно хоћу да ти кажем око оног

од јуче. Оно што сам рекао није била истина, лагао сам, извини.

Али зашто? Шта сам ти ја икад урадила? -О, не, не.

Није због тебе. -Јер то стварно није

било кул, знаш. -Не, нисам мислио да те повредим...

Нисам мислио да те повредим -Јер волим Логана.

Да, плакала је у сну јер је мислила да је он вара.

Мораш мало да пазиш на осећања других људи.

Али Логан ми је рекао да кажем да сам убио Христа. -То није био Логан. -Шта?

То је био Чед. -Зашто би то урадио?

Логан се смејао. Мислио је да је то било урнебесно.

Он је Јевреј. -Ма немој ми рећи.

Да, од дана када сам обрезан.

Како си знао да је црвенокоса? -О, Боже.

Ватао се са Рене Рејнолдс?

Ако си лагао, како си јој знао боју косе?

Боли ли? -Значи не верујеш у Исуса?

Моника је баш загријана за Исуса.

Не могу замислити свој живот без њега. -Па, ми то успевао 5.000 година,

тако да је и то могуће. -Можда би могли...

Не знам, да се састанемо и помолимо?

Шта, ти и ја? -Можемо га питати да ти уђе у срце

и да види шта се дешава.

Да, наравно.

Шта? Кад? Данас?

Много је, а? -Скоро као олтар.

Олтар за момке. Много момака. -Секси су.

Ваљда.

Мислим не Исус. -Исус је секси.

Зар то није грех? -Не знам. Дошао је ка нама као човек.

Згодан млади човек. Могао је доћи ка девојка или старији човек

или као неки губавац, али... -Нико не зна како је он стварно изгледао.

Вероватно је личио на тебе. -Зато што је био... -Јевреј.

Згодни Јевреј.

Као ти.

Хајде да се помолимо.

Затвори очи.

Господе, овде сам са другом Семијем... -Сем. -Овде сам са другом Семом,

који је Јевреј и добар је момак.

Господе Исусе, он је добар и храбар

и смешан је Господе, и свиђа ми се.

Опусти се.

Питај.

Питај га да уђе у тебе. Питај га да ти приступи.

Поздрав, Исусе. Ја сам, Сем Фабелман.

Ако си стваран, дај ми неки знак или нешто и... -Не, чекај. Не можеш...

Не можеш тражити од Исуса да ради трикове. Мораш бити скроман.

Мораш да га молиш. Ја ћу.

Молићу Светог духа да уђе у мене.

Нацртаћу Духа својим дахом.

Душе, уђи у мене! -Молим те, Свети душе!

Молим те слатки Свети оче, за добробит мог друга Семија. -Сем.

Уђи у нас, Исусе! Чуј нашу молитву! Отвори уста.

Отвори уста и прими дух Христов.

Моника, Семи, направила сам храну. -Долазимо! Сутра после школе,

хоћеш да се нађемо иза трибина? -Да. -Кул.

Можемо се још мало молити.

Када сам била мала и осећала се тужно, ишла сам у зоолошки врт и гледала мајмуне.

Они су вас засмејавали? -Да, да.

Али било је више од тога.

Они разумеју шта смо им урадили са кавезима и показивањем прста.

Ми то делимо са њима, истину колико су људи окрутни.

Али ако их гледаш довољно дуго,

рекло би се да знају много више ствари од нас. Битних ствари.

И неће нам их рећи јер то припада њима.

То су њихова мајмунска посла. Њихова. Нису наша.

Не знам. -Прибраност. -Тако је.

Они припадају себи. -Ако нешто припада себи,

врати га тамо одакле је дошло. -Ето како сам купила мајмуна.

И терапеута. -Он баца своју каку. -Терапеут? -Не, мајмун.

Зато ја спавам у хотелу. -Не мораш. Имамо довољно простора.

Мој рабин у Њу Џерзију каже да није добро имати мајмуна у кући.

Зато га нећемо појести.

Јеси ли му заказала полио вакцину?

Могу добити полио? -Додајте ми грашак.

Па, осетљиви су на скоро све,

зато да. -Мрзи да иде код ветеринара. Видиш Моника, у овој породици су

научници против уметника. Семи је у мом тиму.

На мене је, осим што има велики таленат. -Мама.

И очајан је у науци. -И алгебри. -И спорту.

Хоћете ли престати? -Показао ми је камеру. -Је ли се добро љуби?

Рећу ти касније. -Зачепи!

Спава са камером испод јастуке. -Не спавам.

Али одбија да нешто сними. Требао би снимати Дан рова.

И даље немају фотографа.

Можеш да волонтираш. -Шта је тај тан? -Није битно. Не идем.

Нешто што матуранти раде на крају године.

Пусте нас да се претварамо да ровимо школу

и онда идемо на плажу Санта Круз. Мораш да идеш! Сви иду.

Мој тата ће ти позајмити камеру. Баш је фенси.

Кошта хиљаду долара.

Зове се 'Ер' нешто. Заборавила сам.

Чекај, није ваљда Ерфлекс. -Тачно. -Твој тата има Ерфлекс 16 милиметара?

У реду.

Видите, често неки наставник снима филм о Дану рова

и то је смејурија -То је два минута, 45 секунди по калему.

Десет долара по калему, то ће бити

баш скупо. -Дугујем ти чек за матуру.

Мој тата ће натерати школу да плати.

И морам да позајмим машину за уређивање од 16 милиметара

и немам појма колико то кошта,

тако да то неће функционисати. -Мој тата ће ти изнајмити једну.

Можемо ми изнајмити колико год да кошта. Бурте.

Шта није у реду са твојим Болексом? -Можеш бити мало охрабрујући.

Око чега? -Да поново почне правити филмове.

Нисам то рекао.

Можда је кренуо даље. -Даље од чега?

Није ниједном пипнуо камеру од како смо дошли овде.

Иде на факултет у септембру. Можда су се његова осећања око тога променила.

Расте. Ентузијастичан сам око тога. -Он воли филмове.

Исусе Христе. Извини.

Људи, можемо ли престати причати о мени?

Мислим да би баш ти требао

имати разумевања... -Ајмо код тебе.

Можда ми твој тата може показати камеру.

У реду. Изнајмићемо му опрему.

Мрзи плажу. Зато не жели да иде на Дан рова.

Али ти се не питаш. Је ли зато не можеш то да поштујеш?

Имам поштовања за све што напорно ради. -Уплашен је.

Уплашен је да ако то уради, да ће га ти момци опет претући.

Шта? Не, нисам. Никада нисам рекао да их се плашим.

Неко те истукао?

Увек одбацујеш оно што он ради, што ико ради.

То је за тебе маштовитост, забава или хоби. -Већ си победила, Миц.

Предао сам се. Не узимам мамац. -Можете ли престати?

Ко пеца кога? -Срамотите ме.

Рекла сам ти пет пита да ћу га одвести на полио.

Причај шта год хоћеш,

али мислим да ниси озбиљна, па зато питам поново

и поново. -Плаши се вакцине. Плаши се доктора.

Ја водим проклетог мајмуна ветеринару. -Вероватно ће ми требати нешто за смирење

од ове вике. -Можеш ли питати тату да позајми камеру?

Рећи ће да. -Хвала ти. -Снимам Дан рова.

Мислим да је то сјајна идеја.

Не плаши се.

Вашој мами недостаје Финикс. -Реци им истину. -А ја не могу отићи.

Овде је мој посао. -То је лудило.

Не можете све уништити зато што теби недостаје једно место,

а ти си заглављен негде другде. -Бени ми много недостаје. -Па?

Свима нам недостаје. -Ово је другачије недостајање.

Због чега? Волиш Бенија? -Зар не волиш тату? -Наравно да воли.

Наравно да волим тату. -И ја волим маму.

Зашто се онда ово одједном догађа? -Останите заједно.

Волите се и волите нас и ми ово не желимо.

Не желимо ићи напред и назад да би живели са обоје.

Не можемо. Тата, не можемо. Увек си зла према њему!

Зато се разводиш! Због тебе! -Не криви маму.

Није то њена идеја. Моја је. -Не говори то.

Управо је рекла да је због Бенија, зато престани лагати! Обоје престаните!

Дајем вашој мами шансу да се врати у Финикс да живи...

Не могу да верујем да си се вратио филму са плаже после онога.

Ваљда смо другачији.

Хоће ли се удати за Бенија?

Ако буде хтела, хоће.

Боже, она је најсебичнија особа на свету.

Мора да јој је било тешко да буде удата за генија.

Тата обожава маму. -Добро.

Али можда је тешко бити обожаван од некога

за кога знаш да никад нећеш бити толико добар као он.

Она се смије Бенијевим шалама,

али тата јој је увек био најбоља публика. -Ма дај. Биће она добро.

Рећи ће себи да се све дешава са разлогом.

Правиће изговоре као и увек. -Ти си много себичнији од ње.

Зато си љут на њу. Зато што је уплашена,

баш као и ти, Семи.

Од свих у овој неконтролисаној

распадајућој породици, једини ти највише волиш Мици.

Чекај.

Пре него што ово покажем читавој школи, можеш ли ти погледати са мном?

Задржи дах!

Ево га.

Јеси пронашао Исуса?

У златари.

У септембру, када се одселим у Л.А. покушаћу да се запослим у филмској индустрији.

Мислила сам да идеш на факултет.

Можеш ли...

Шта мислиш да идеш са мном? -Идем у Тексас. Знаш то.

Да, знам. Али сам мислио

да би можда могла променити мишљење, зато...

Зато?

Зато што те волим. -Семи! -Извини, извини.

То није могуће. -Не, јесте.

Моника, волим те. -То није могуће. Семи... -Сем.

Почели смо да се забављамо... Пре је све било нормално.

Зашто глумиш... -Не, сада је све нормално.

Разводе се.

О чему причаш? -Моји мама и тата, разилазе се.

Исусе Христе! Ово је матура.

Не можеш рећи тако нешто на матури! -Чекај.

Моника! То нема ништа са нама.

Нисам због тога рекао да те волим.

Нећу променити цео свој живот и отићи у Холивуд

зато што твоји родитељи имају брачних проблема.

Можеш вратити новац. Једва да сам је и носила.

Раскидаш са мном?

Не на матури, али наравно, очигледно.

Молићу се за то. И молићу се баш јако за тебе

јер си ти баш занимљив дечко за љубљење, али...

Хвала вам. Дивно.

Захвалимо се нашем бенду за сјајну музику.

Понекад не можемо само поправити ствари, Семе.

Можемо само патити.

Сада ћемо мало одморити од играња

за веома битан тренутак генерације 1964.

Г. Семуел Фабелман, где сте? Где је он?

Багелман!

Окрените се овамо. Седите. Хајде да се приближимо екрану.

Тачно испред. Врло добро.

Г. Фабелмане, ово је ваш велики тренутак.

Спремни смо да гледамо ваше ремек дело,

'Дан рова 1964'.

И како кажу у Холивуду, светла...

Светла, камера, акција!

Идемо! Ајде!

Не, не.

Логане, био си невероватан. Било је запањујуће.

Зашто си то урадио?

Шта? -Зашто си ме направио да изгледам онако?

У филму? -Да, у филму! Срање!

Шта је теби? Био сам сероња према теби.

Сломио сам ти нос. -Ниси ми сломио нос.

Онда одеш и направиш да изгледам онако.

Ниси га сломио. -Шта је са тобом?

Логане, само сам држао камеру и тако је испало.

Сереш! Фабелмане, направио си да изгледам као да сам од злата.

Да? -И Клаудиа ме управо пољубила -Браво. -Пред целом школом.

Њу сам третирао горе него тебе

и сада хоће да... -Нема на чему, човече.

Немој да идеш. Хоћу да знам зашто си то урадио.

Не знам. Прегледаћу главу. -Треба ли сад лоше да се осећам

због свега што смо ти урадили? -Осећаш ли се лоше?

То није твоја ствар!

Јер би се требао осећати... -Тако је!

Зато си то урадио. Желиш да се осећам као говно...

Желео сам да будеш добар према мени пет минута!

Или сам то урадио да ми филм буде бољи. Не знам зашто.

Ти си највећи кретен ког сам упознао у животу!

Имам мајмуна код куће који је паметнији од тебе!

Глупи, антисемитски кретену! Направио сам да изгледаш као да можеш летети.

Али не могу летети. Могу натрчати сваког мушкарца у округу

и радио сам врло напорно за то.

Али ти си направио да се осећам као промашај

или глупаво... или да бих требао бити

неки лик који никада нећу бити, чак ни у мојим сновима.

Узео си тог лика, ко год он био,

где год си га нашао и ставио га на екран тамо

и рекао свима да сам то ја.

А то нисам ја.

Дођавола.

Исусе, није требало да те растужи.

Нисам хтео да те избезумим. -Кога је брига шта си ти мислио?

Фабелмане!

Срање. -Лажове! Лажовчино! Има да те испребијам...

Купио си се, због њега. Појео си то. Морону.

Логане, сујетан си и глуп.

Хоће ли се нешто десити?

Волиш опасно да живиш, Фабелмане. -Стварно не волим.

Да, живиш. Али ако некоме каже да сам се

узрујао, то би била грешка.

Наша тајна. У реду? -Дефинитивно.

Осим ако не направим филм око тога.

Али то нећу никад урадити.

Ниси никад...

Какво је?

Некако ти покаже како је све ван контроле

и како ниси главни у нечему.

И како то није битно. -Боље да не узмем.

У мојој главу је већ све ван контроле.

Пун си гована. Морам да идем. Клаудиа ме чека.

Живот није као филмови, Фабелмане. -Можда није.

Али хеј, на крају, добио си девојку.

Мора да је била добра ноћ.

Је ли се Моники свидео корсаж? -Да. -Рекла сам ти да хоће.

Онда кад сам те ударила... У Финиксу када сам...

О, Боже. Сећаш се.

Не баш. -Забога, није као да

сам те тукла целог живота. Једном сам те ударила.

Требао би се сећати. -Пре пливачког теста.

Да, пре пливачког теста!

Ударила сам те по леђима

најјаче што сам могла. Зезнула сам ти пробу

и ниси могао добити лиценцу и онда нису могао бити у Соколовим скаутима.

Мама, успео сам тамо.

Није то ништа. -Оставила сам проклети траг

на твојој кожи у облику моје руке.

И мораш ми рећи да си ми опростио због тога.

Добро. Опраштам ти.

Јер ти си моје дете. -Мама, опраштам ти.

И моја деца ми више значе од...

Мама, опраштам ти. -Од било чега на свету. -Опраштам ти.

Молим те. Јер како ћу икада себи опростити?

Мама, опраштам ти. Јаја горе.

О, Боже.

Радим ово.

И не знам да ли је исправно,

али за мене је ствар живота и смрти. И жао ми је, али сви ће морати

сачекати. И некако

ћемо преживети ово. Сви ми.

Чак и твој отац, ког обожавам из свег срца.

Он заслужује много боље,

али Бени ме треба, лутко. И он треба мени. Када нисам са њим,

претварам се у некога кога не знам и нико више од вас ме неће знати.

Бићу само мрзовољна особа која ти је то урадила на леђима.

И да, ово је најсебичнија ствар коју сам икад урадила,

али ово морам сада урадити Семи, зато...

радиш оно што ти срце каже, јер ником не дугујеш свој живот.

Чак ни мени.

Јесу ли изгорила? Могу још направити. -Не, не.

Волим када се препеку.

Моника ме оставила. -Јесте? -Да, кад сам јој рекао да се разводите.

Вероватно је нисам требао питати да се уда за мене.

Ниси ваљда. Јеси?

Са много речи. -Јадна девојка

ГОДИНУ ДАНА КАСНИЈЕ

ЛОС АНЂЕЛЕС

Тата?

Тата, кући сам.

Семи?

Мислим да имам срчани напад.

Дођи овамо.

То је напад панике. И твоја мајка их има.

Шта си радио када их добије? -Правио сам јој чај. -Добро.

Плус си исцрпљен. Не спаваш. Чујем како шеташ ноћу

или куцаш она писа и три сата на факултет

сваки дан, то је... -Не, не. Не могу се вратити у онај дом.

Можда се твој цимер смирио. -Гласао је за Голдвотер. Не могу се вратити.

Тата...

Не знам више шта да радим.

Не желим да те разочарам и обећао сам да ћу издржати,

али две године су вечност и мрзим школу. Много.

И желим да радим на филму или серији и зато шаљем сва та писма,

али нико ми не одговара. И мој живот иде тако брзо,

али не иде никуда.

Концентриши се на сркање. Смириће те.

Ево.

Можеш прегледати пошту док ја угријем супу.

Од маме је.

Само неке слике са неке журке.

Тата?

Тата, шта...

Тата, нисам мислио... -Ако толико мрзиш школу, немој ићи.

Не знам. Желео бих

због тог филма... Не знам.

Можда сам то требао решити пре много година, али...

Знам да ћеш радити као луд на свему што завршиш

јер си дете из старог блока.

Никада нећемо познавати један другог, Семи.

Како знаш то? Ти и мама се више не познајете. Да, познајемо.

Увек ћемо.

Знам то зато...

отишли смо предалеко у нашој причи да стварно кажемо 'крај'.

Нешто си пропустио у пошти.

Добре вести?

Наручили су 32 пута по пола сата,

петком у 20:30 на ЦБС-у, почетак 17. септембра.

Већ имамо шест емисија. Као Сталаг 17 или Велики бег,

осим што је смешније. И за телевизију је. И смешно је. -Да.

Или да се молим Богу да је смешно. Хоганови хероји. То је наслов.

Шта мислиш? Баш звучно, зар не? -Да. -И ако добро прође,

можда будем могао нешто да ти понудим следеће сезоне.

Можда асистент или асистент асистенту.

Свакако не желиш бити на ТВ-у. Све пише у твом писму.

Свиђа ми се ово писмо. Писао сам много ових

писама када сам био твојих година. Желиш да правиш филмове. Зар не?

Па, да. Желим. Али видите, срећан сам да почнем игде

и то не значи... -Знаш кога би требао упознати?

Не због посла, јер он то не ради. Да ли би желео да упознаш

највећег режисера који је икад живео? Управо је у ходнику.

Хајде.

Сачекај овде минуту.

Ово је Нона. Нона ће те пазити. Он није овде.

На ручку је. -Тако је. -Хоћеш да сачекаш? -Да, сачекаће. Седи.

Срећно.

Могло би трајати сатима.

У реду мали, имаш пет минута. Вероватно један. Устани.

Скини кравату. Имаћеш веће шансе.

Кажу ми да хоћеш да правиш филмове.

Да господине, желим. -Зашто? Овај посао ће те поцепати.

Па...

Шта знаш о уметности, мали?

Много волим ваше филмове. -Не. Уметност. Видиш ону слику тамо?

Да. Видим је. -Приђи јој.

Па, шта је на њој? Опиши. -Добро. Ту су два човека,

на коњима су и траже нешто.

Можда извиђају. -Не. Где је хоризонт?

Хоризонт? -Где је? -На дну. -Тако је.

Иди до ове слике.

Па?

Да, добро. Ту су пет каубојаца.

Могли би бити индијанци... -Не, не! Где је хоризонт?

Тамо је. -Где? -На врху слике.

У реду, дођи овамо.

Запамти ово. Када је хоризонт на поду, то је интересантно.

Када је хоризонт на врху, то је интересантно.

Када је хоризонт у средини, то је досадно срање.

Сада, срећно ти било.

И губи ми се из канцеларије! -У реду.

Хвала вам. -Нема на чему.

Превео Дејан Стевић

Преузето са www.titlovi.com