Original subtitles

AMERIČKA VOJNA AVIJACIJA LETAČKA ŠKOLA

Zdravo, Džek. Kako si?

Dobro, a kako si ti?

Biće divan dan.

TEKSAS 1918. GODINE

Da, lepši nego juče. -Dobro jutro kapetane.

OSNOVNI RASPORED OBUKE

Pazi!

Hej, polako.

Kuda ćeš, Tomi?

Hoćete da me se rešite?

Stvarno želiš da letiš?

Više nego išta, gospodine.

U redu.

Daću ti još jednu priliku.

Tomi, hoću da napravim od tebe dobrog pilota.

Samo se bojiš da prizemiš avion.

Vidi, da bi zaustavio avion,

moraš prestati da letiš, zar ne? Moraš da smanjiš brzinu.

Samo što većina nas to radi 15 cm iznad zemlje, a ne na 3 metra.

Znam.

Penji se pozadi. -Zašto, gospodine?

Da napraviš krug i izvedeš tri puna sletanja u pravcu vetra.

Ne, ne mogu. -Rekao sam da možeš.

Vrlo si blizu.

Stvarno mislite da mogu?

Znam da možeš.

Stvar je u tome...

da ti moraš da znaš da možeš.

Šta kažeš?

Pa, pokušaću, gospodine. -U redu.

Sad ćemo to svima da pokažemo. Držaću ruke napolju.

Neću dirati komande.

Tomi, ja u da budem tvoj prvi putnik.

Spreman sam. Kontakt.

U redu. Sve je na tebi.

Ko je to sa Edgarom? -Momak koji previsoko sleće.

Plaši se prizemljenja. Ne bih išao nigde sa njim.

Dao sam mu Anskomba.

Drži visinu.

Drži visinu!

Tomi. Tomi, pazi na šupu!

Idi levo! Preleti je! Idi levo!

Ne mogu!

Pazi na šupu, Tomi!

Tomi, ja ću.

Pusti palicu!

Pusti palicu!

Pazi na brzinu!

ELKO, NEVADA

AVIJATIČAR

Zasnovano na knjizi ERNESTA GANA

Džimi, pazi na put.

Uvek zaboravim da popravim ovaj kaiš za kapu.

Ne mogu da zategnem kapu pa mi se uši smrznu.

Treba da probušim novu rupu, samo uvek zaboravim.

Definitivno ti treba neko će da brine o tebi.

Šta to radiš?

Ne želiš da ogluviš, pored svega drugog, zar ne?

Anđele, to je pogrešan alat.

Nema šanse da pogodim tu, rukom izbušenu rupu.

Moramo da kupimo novu kapu. Dodaćemo to u budžet.

Kupio sam zumbu za kožu u Bojziju.

Samo uvek zaboravim da je upotrebim.

Pa, nemoj da zaboraviš da je upotrebiš.

Kako si, drugar? Jesi li se probudio?

Budim se sada.

Tili! Umoran sam od čekanja. Teraš nas da te čekamo.

Tebi govorim, mlada damo.

Proći ćeš kroz ovo podignute glave.

Izaći ćeš na drugu stranu, i bićeš dobro.

Da li me čuješ?

Očekujem samo najbolje od tebe.

Tili, čekam!

Samo trenutak.

Napred.

Srećan put, Tili. -Trudiću se.

Zar nećeš ništa reći?

Doviđenja, Tili.

Ovo radim zbog tebe i tvoje budućnosti.

Možda ti je to teško da poveruješ.

Vrlo teško, tata.

Nadam se da će tvoja tetka znati kako da te vaspita.

Priznajem, da ja ne znam. Ja ti nisam majka.

Uradio sam najbolje što sam mogao u ovim okolnostima.

I ja sam isto, u tim okolnostima.

Nadajmo se da ćeš se jednom vratiti...

sa novim stavom i novim osećajem odgovornosti.

Iskreno se nadam.

AMERIČKA AVIONSKA POŠTA ELKO, NEVADA

Devet? -Da.

U redu, u redu.

Koliko je težak teret, Džek? -10 kilograma.

U redu.

Hvala, Džimi.

Vidimo se u Bojziju. -Vidimo se u Bojziju.

Čuvaj se.

Mislim da ću doći večeras do 19.

Toni? -Da.

Donesi sve ovamo, hoćeš li? -Da ponesem i opremu?

Da, ponesi i opremu.

Šta je to? -Ručak. Napravila sam ga za Džimija.

Mislila sam da bih mogla da napravim i za tebe.

Letiš li u četvrtak?

Još se ne zna raspored.

Jer ako ne letiš, pozvala bih te na večeru.

Pravim ćurku punjenu kestenom. Stari porodični recept.

Pa, sigurno ću imati jedan let.

U četvrtak je Dan zahvalnosti.

Ovde se nikad ne zna.

Edgare! -Da?

Edgare...

Ne jurim zaljubljeno za tobom!

Samo pokušavam da budemo prijatelji. -Znam to, Rouzi.

Stekla sam utisak da ti se sviđam.

O, sviđaš mi se.

Mnogo mi se sviđaš.

To mi je dovoljno.

Ti si dobra žena, Rouz.

Samo mislim...

da bi bilo bolje da drugog momka pozoveš na večeru.

Hvala.

Dobro jutro, Proboski. -Spremna je za pokret.

Rekao sam Stileru da ti u Bojziju promeni dovod ulja.

Skoro da se zapušio.

Koliko džakova ima? -Samo šest.

Zašto samo toliko? -Zar ti nisu rekli? Imaš putnika.

Ko je pilot?

Zove se Edgar Anskomb.

Pretpostavljam da je kvalifikovan.

Koliko znam, jeste.

Zar niste sigurni?

Ako mislite da li u dnevniku letenja...

ima mnogo sati leta, odgovor je pozitivan.

Samo što dnevnici letenja nekad mogu da budu i izmišljeni.

Kad je prvi put došao ovde, postavio sam mu par pitanja.

Odgovorio je ispravno, i na osnovu toga, sam ga zaposlio.

Shvatam. -Dobro jutro, Edgare.

Ovo je gospodin Hensen.

On je vlasnik banke u gradu, i skoro svih mojih aviona.

Kako ste? -Zdravo.

Drago ti je što ste se upoznali?

Da.

Ovo je njegova kćerka, Tili.

Jutros će da leti sa tobom.

Edgar i ja treba da razgovaramo o nekim detaljima, gospodine Hensen.

Ako nemate ništa protiv, molim vas da sačekate kraj aviona

broj 14. Broj je napisan na repu.

Idemo, Tili.

Zašto nije išla vozom, kao i svi drugi?

Možda su joj u porodici avijatičari.

Ili je možda videla Badi Rodžersa, u filmu "Krila".

Možda je njen otac vlasnik vaših aviona.

Ona je 50 kg tereta u mesecu kad nema mnogo pošiljki.

Razmišljao sam i o telefonskom imeniku u Paskou, da to povećam.

Ona više odgovara mojim potrebama.

Da vidimo tvoje vreme?

Tvin Fols i Bojzi su prijavili oblačnost na visini od 500 metara.

Povremene promene... slaba vidljivost prema zapadu.

Ne znaju oni ništa. -Vidi...

ako ne nađeš rupu, pokušaj da se vratiš do 11 sati.

Mogu da zadržavam pošiljke i izbegavam neprijatne pozive...

upravnika pošte.

Hej!

Zaboravio si ovo.

Još misliš da će neki tip leteti sa mnom i opljačkati me?

To je propis. Znaš to. -Isuse.

Birokrate su vrlo osetljivi ljudi.

Ne bih želeo da njuškaju ovuda i otkriju...

da ih ne shvatamo ozbiljno.

Znaš, ja sam pilot.

Nisam dadilja.

Znam kako se osećaš.

Mislim da shvatam zašto.

Ali moraš da zapamtiš, da su putnici budućnost ovog posla.

Nikad nećemo zaraditi novac prevozeći pošiljke.

Moramo naučiti da prevozimo ljude.

To uključuje i tebe.

Srećan put.

Curi ti iz aviona. -Ne diraj ništa, u redu?

Tata, ova stvar je krš.

Hajde, ulazi unutra. Proboski.

Ja ću ti pomoći, devojko. -A šta je sa mojim?

Šta tvojim? -Padobranom. Ti ga nosiš.

Takav je propis.

Šta ako budem morala da skačem?

Niko nigde neće skakati. Ja moram da ga imam.

Ako ideš sa mnom ulazi u avion.

Ne idem. Ne mogu!

Uradi kako ti čovek kaže, Tili.

Tata, zašto ovo radiš? -Rekao sam ti, za tvoje dobro.

Stalno to govoriš.

Tili, dovodiš me u neugodan položaj pred ovim čovekom.

Govoriš da je to za moje dobro, ti ostaješ ovde,

ne moraš da ideš gore i da strepiš od tog krša.

Penji se!

Ovaj čovek mora da se drži rasporeda, kao i svi drugi.

Tamo. -Sama ću. Hvala mnogo.

Gospodine Anskomb.

Ona je prava nevolja.

Ali Bog je tako hteo, iz samo Njemu razumljivih razloga.

Koliko treba da ova stvar stigne u Bojzi? -20 minuta.

Bio bih vam zahvalan, ako biste pripazili na nju.

Posebno...

...da se uverite da se sastala sa svojom tetkom u Paskou.

Šta bi mogla da uradi? -Da pobegne, verovatno.

Sposobna je za sve.

Kažem vam kao muškarac muškarcu...

...ako znate šta mislim.

Svakako ću da je odvezem do Paskoa. -Hvala.

Tili...

Ugodan let.

U redu dete, ako treba da se pozdraviš ili nešto drugo...

uradi to sad, jer kada uzletimo više se ne spuštamo.

Ne? U redu.

Kada će stići? -Pa, sigurno će imati čeoni vetar.

Otprilike oko 13.30.

Kad slete u Pasko, ako želite, mogu da vas nazovem.

Da. Bio bih vam zahvalan.

Ne brinite. Nestanu sa ove strane...

i uskoro se pojave sa druge strane.

Potpuno je bezbedno.

Hej, dete! Jesi li radila ovo ranije?

Uvuci se dole.

Krećemo.

Ispod.

Gde smo?

Iznad Bojzija.

Ali, ne vidim ništa!

Ne brini za to! Dole je.

Bojzi.

AMERIČKA AVIONSKA POŠTA BOJZI, AJDAHO

Poslednje tri.

Odgovara mi.

Zdravo Džimi. -Zdravo, drugar.

Popij šolju kafe, dok ti promenim dovod ulja.

U redu, hvala.

Bife je pozadi.

Hvala.

Zdravo, Edgare. -Zdravo.

Edgare. -Zdravo, Luise. Imaš li krofne?

Da, još jednu. Hoćeš li je? -Sačuvaj mi je.

Hvala mnogo.

Smetam li? -Ne, ne.

Čoveče...

Baš si me zabrinuo, dok smo leteli kroz te oblake.

Nisam bila sigurna da znaš kuda ideš.

Trebali bi izmisliti neku vrstu elektronske cevi ili slično...

da bi ljudi mogli da razgovaraju i da znaju gde su.

Vidi, Mili... -Tili.

Tačno. Ima još 2 sata do Paskoa.

Onda moram da se vratim, i da ponovo sve ovo uradim.

Ovo je jedna od nekoliko pauza koje imam, u redu?

Samo sam pokušavala da skratim vreme.

Jesi li uvek bio pilot?

Dobio sam dozvolu kada sam imao godinu dana.

A prvi komercijalni let sam imao sa tri i po godine.

Jesi li oženjen?

Znaš, tamo odakle sam ja, ljudi ne postavljaju lična pitanja...

o ljudima koje ne poznaju.

Tamo odakle sam ja, ljudi pokušavaju da budu pristojni.

Posebno zaposlenici, kada razgovaraju sa klijentima.

Ne, nisam oženjen, i ne planiram da se ženim.

A ti? -I ja osećam isto.

Mislim da je to pametno...

imajući u vidu, kako se ponašaš prema muškarcima.

Šta bi to trebalo da znači?

Izgledalo je kao da je tvoj otac hteo da te odalami u Elkou.

Moj otac me stalno udara. To je njegova ideja kako da bude otac.

Sve ovo je njegova ideja.

Šalje me u Sietl da budem kod Hauardovih.

Oni imaju sina Vilijama,

koji je moj dalji rođak i ide u medicinsku školu.

Nije baš zgodan. Pokušavaju da nas spoje.

Ne interesuje me ni on, ni bilo koji drugi momak.

Odakle ti taj ožiljak?

Moravija kaže da si ti budućnost avijacije.

Ko je Moravija? -Moj šef u Elkou.

Nadam se da greši.

Ako si ti budućnost avijacije, to mi se ne dopada.

Ti si 50 kilograma tereta...

...teret ne govori.

Molim vas, da li mogu da dobijem krofnu?

Hej, Edgare, dama želi tvoju krofnu.

Ne može da je dobije. -Ne možete je dobiti.

Ne vidim njegovo ime na njoj. Koliko košta?

Pet centi. Prepoloviću je.

Hvala.

Nije pristojno čitati za stolom.

Hej Stiler. -Da.

Telefon za tebe. -Dolazim za minut.

Tvoj šef.

Odmah dolazim.

Curi ti. -Šta?

Na sve strane ti curi džem.

Vidi...

ti ne želiš da budeš ovde, i siguran sam da ni ja ne želim da budeš ovde.

Imamo još dva sata i deset minuta do Paskoa...

...i onda više nikad nećemo da se vidimo, u redu?

Slažem se.

Odlično.

Da, gospodine. Upravo sam promenio.

U redu, uzeću par u kompletu. Vidimo se u Elkou.

PRITISAK ULJA

Šta se dešava? -Moram da se spustim dole.

Uvuci se! Pritisak je pao! Dođavola, prokletstvo!

Hajde, mala, leti.

Hej!

Jesi li dobro?

Hej, dete, jesi li dobro?

Hajde.

Polako.

Jesi li dobro?

Dobro sam! Ostavi me na miru. -Hajde, dete. Sedi.

Ne želim da sednem. -Hej, kuda ćeš?

Vrati se. Upravo si se srušila sa avionom.

Znam šta je bilo.

Radi kako hoćeš.

Ne radi to!

Radiću šta želim.

Šta to gledaš? -Onu reku.

Šta je sa njom? -Znaš li koja je to reka?

Ne znam.

Neka krivudava rečica. -Ljudi žive uz nju.

Pa? -Pa, treba da siđemo dole.

Kako ćeš u komadu da siđeš dole?

Ostaćemo kod olupine. To je pravilo.

Iz aviona mogu da vide olupinu, ali ne mogu da vide ljude.

Idi gore i sedi. -Mogla to, ako budem morala.

Ma nemoj mi reći.

Hodala bi moža 25 do 30 km i ne bi nigde stigla...

bez hrane, bez opreme. Samo sedi.

Šta ćeš da radiš, dete? Da se prepireš u vezi svega što kažem?

Imam pravo.

Hej, dete...

jesi li se ikada ranije srušila sa avionom. -Ne.

Ja jesam. -Pa?

Znači da imam iskustva, a ti nemaš.

Znači da si dva puta bio gubitnik, to znači!

Stani malo. Kriviš me za ovo?

Ti si pilot.

Znaš li šta sam morao da uradim da bih avionom prošao između drveća...

da otkinem krila, da se ne bismo tumbali kao lopta?

Znam da nije bila moja greška. -Je li?

Razmotrimo to na trenutak.

Ta olupina gore, bila je avion. Imao je Rajtov J-5 motor.

To je najpouzdaniji avionski motor na svetu.

Lindberg je sa takvim preleteo okean.

Ni jedan od njih, sve do danas, nije otkazao na ovoj liniji.

Ko je onda baksuz?

Šta je drugačije na današnjem letu? Ti dete.

Prestani da vičeš na mene!

Ti si nagrada.

Ti si prava prokleta nagrada.

Kako ti se sviđa?

Odvojene prostorije. Dame tamo unutra, gospoda ovde napolju.

Tako nećemo morati da se viđamo. -Meni odgovara.

Hej, hej!

Šta se to oseća? Benzin!

Hajde zapali. Da vidiš da li možemo da letimo i bez aviona.

Glupo malo derište!

Nisam trebao da prihvatim. Ja ne prevozim putnike.

Ako nešto čuješ, javi mi.

Dobro, u redu.

Alo. Ovde Moravija iz Elkoa.

Dajte mi stanicu 36, molim vas?

Biće zabavno. Taj čovek je pijanica.

Ne znam da li je hitno. Ne znam, operatore.

Možda je hitno, a možda ne. Još ne znam.

Čujte, operatore, zašto samo ne radite svoj posao...

i pustite me da ja radim svoj?

Isuse Hriste!

Broj 36. Šta hoćete?

Avion?

Ne mogu da vidim čak ni prugu.

Kako očekujete da vidim prokleti avion?

U redu.

Odgovor na vaše pitanje je "ne"!

Nikog ne vidim!

S druge strane, broj 12 je prošao...

pre pola sata.

Sa tri lokomotive i 57 vagona.

I to je prilično dobro za ovo doba godine, ako išta znate o železnici.

Državna policija ne zna ništa. Ni reč nisu rekli.

Šta je sa avionima? Šta je dostupno?

Zvao sam Nacionalnu gardu u Spoukenu.

Imaju tri aviona DH-4s na pisti ali...

Ali ne znaju kada će moći da uzlete, jer je tamo mutno, a...

najavili su oblačno vreme i snežne padavine ujutro.

Našao sam privatni Vako Taperving avion u Bojziju...

a možda i momka koji leti...

...samo mu telefon ne radi.

Nacionalna garda će poslati izviđače prema jugu.

Naši avioni će do tad da ostanu u Bojziju.

Ako vreme dozvoli.

Ovo je poziv koji nisam želeo.

Naka me operator spoji sa Brunom Hensenom,

Upalili smo vatru. I još je hladno.

Šta je to? -Ulje.

Zašto?

Da napravimo dim, ako bi avion došao sutra.

Imamo vatru.

Da imamo i malo hrane, skoro bi mogli da živimo ovde.

Imaš i pištolj.

Precizan je do 15 metara.

Možeš da pogodiš nešto, samo ako bi to stajalo i čekalo na tebe.

Mogao bi da pokušaš. Gladna sam.

Naći će nas. To je sve.

Ne znaš mog oca. Ima prijatelje u Kongresu,

koji će prevrnuti i nebo i zemlju da se o Hauardovim iz Sietla

ne čuje ništa, što bi zabavilo guvernera Vašingtona.

Pa...

Onda će možda svi ti fini ljudi izaći da nas traže.

Samo što će tražiti oko...

100 km južno gde bih trebao da budem.

Razlog za to je što sam pokušao da idem prečicom...

preko planina do Paskoa, da bih tebe odvezao...

umesto da se vratim u Bojzi kao što sam trebao.

Naravno, naći će nas.

Sledećeg proleća! Izvući će nas iz dve sante leda.

Ne mogu više da te slušam. -To je istina.

Misliš da te lažem kao da si mala?

Hej.

Želela si način da razgovaraš sa pilotima, da znaš gde si?

Reći ću ti.

Nazvala si me duplim gubitnikom.

To mi je onako izletelo! -Bila si u pravu.

Bila si potpuno u pravu.

Prošli put kada sam se ovako srušio ubio sam čoveka.

Džordža Tumija. Imao je 18 godina.

Izuzetan momak. A ja sam ga ubio.

Možda nisi želela to da znaš.

Nisi ti baksuz.

Ja sam.

Tvoja velika greška je što si danas krenula na let sa mnom.

Možda sada znaš gde si.

Bolje da si me sad udario.

Zašto bih to uradio? Šta bih postigao time?

AMERIČKA AVIONSKA POŠTA ELKO, NEVADA

Džimi!

Čula si?

Šta se desilo, Džimi

Žao mi je što moram da kažem.

Možda je naleteo na led.

Možda se izgubio iznad oblaka, pa nije mogao da se spusti.

Ko je unutra sa Moravijom? -Gospodin Hensen.

Bankar.

Njegova kćerka je bila sa Edgarom.

Mogli smo da pričamo u kući.

Mislim da treba da ostanem u blizini.

Spremila sam ti večeru.

Ne znam baš.

Svi drugi su ostali.

Možda bih i ja trebao.

Ne plaćaju te da sediš ovde i brineš.

Ako im budeš trebao, zvaće te. Zato smo i uveli telefon.

Pomisli na tu sirotu devojku. Tamo negde, u ovakvoj noći.

Ja mislim na Edgara.

Dobro jutro dete. -Dobro jutro.

Domaćini žale što je nestalo kornfleksa i francuskog tosta...

ali...

...izvoli.

Šta je to?

Čaj od borovih iglica.

Isuse Hriste!

Lep i vedar dan.

Vetar je skrenuo na zapad.

Šta to praviš? -Zamku.

Mogu li da pomognem? -Ne, hvala.

Odrasla sam sa momcima. Znam ponešto o ručnom alatu.

Znam čak i da pucam pištoljem.

Još si ljut zbog prošle noći?

Nisam ljut ni zbog čega. -Sigurno nisam namerno to uradila.

Nisam rekao da jesi, zar ne?

Svejedno, žao mi je.

Jesi li promenio mišljenje o odlasku? -Ne.

Šta ćeš raditi sa tom stvari? -Pokušaću da lovim.

Sinoć sam ti rekla da to treba da uradiš.

Mislim da je bolje da nešto radimo, nego da sedimo.

Na osnovu tvog ogromnog iskustva.

Tačno.

Šta ja da radim?

Ako se pojavi avion sipaj ulje na vatru...

...i nemoj da dozvoliš da se ugasi.

Možeš li to da uradiš?

Hej, dete! Nisam mogao da verujem da ću ga pogoditi!

Šta?

Uhvatio sam zeca.

Nadam se da znaš kuvati!

Polako, druže.

Evo vam.

Gospodine Anskomb!

Gospodine Anskomb!

Šta se desilo? -Prokleti vukovi.

Odneli su zeca.

Bolje je da to zatvoriš. -Znam šta treba da radim.

Daj mi svoju torbu.

Skloni to.

Šta tražiš? -Iglu i konac.

Evo.

Ja ću to da uradim.

Ti ne možeš da dohvatiš.

Ja ću. Sedećeš i krvariti, govoreći kako to možeš?

Dobro. Uradi to!

Pa?

Tili, ti si jedna od onih, koja može da uradi sve što naumi.

Šta bi uradio da nisam bila ovde?

Ne voliš mnogo da pričaš?

Ti nemaš takav problem?

Ne.

Ne, ja sve vreme pričam.

Ja sam velika blebetuša.

Tako me je nazvala moja učiteljica engleskog, gospođa Vilson.

Tili Hensen ti si velika blebetuša.

Zvučalo je kao zvuk koji prave kokoške.

Gospođa Vilson je pomalo ličila na kokošku.

Šta kažeš da vrištiš? -Vrištim.

Samo ne možeš da me čuješ.

U redu, dosta je. -Skoro sam završila.

Ne raspravljaj se sa mnom! -Skoro sam završila!

Za... zategni ga.

Provuci ispod. Učvrsti ga, tačno tu.

Isuse!

U redu. Ovde, uzmi...

Samo stavi... stavi to.

Dobro.

To je to.

Hajde, pažljivo!

Mora se zategnuti.

Šta si ono ranije govorila sebi?

Da si ti takav tip?

Ponekad čujem to što mi je majka govorila.

Govorila? Je li umrla?

Da. Obično mi je govorila takve stvari...

kad sam zbog nečeg bila deprimirana.

Gotovo. -U redu.

Izvini.

Polako.

Ako mi izbije pena na usta, samo me upucaj, važi?

Našao sam nešto.

Izvoli.

Izgubila sam apetit.

Ostavi za kasnije.

Čuješ li te vukove?

Svuda su oko nas.

Neću da idem nigde. Nemam ništa bolje da radim.

Hoće li doći ovamo? -Ne.

Dobro si uradila.

Ovo je dobro.

Razumem vaš stav. Sad vi čujte moj!

Mislim da će jednog dana svet biti...

potpuno nastanjen birokratama kao što ste vi...

jer će se normalni ljudi poubijati zbog frustriranosti.

Lično ne želim ništa od vas! Oni žele. Žele da budu spašeni.

Samo vam prenosim šta bi vam oni rekli da mogu razgovarati sa vama!

Imaš li nešto o vremenu?

Šta je sa vremenom? -Pojavila se rupa iznad Tuskarora rudnika.

Ceo front se razišao. -U redu, idemo svi.

Hajde, idemo, brzo!

Pa... bar je krenula potraga.

Jesu li to svi? -Ima još jedan, Stiler.

Prevozi popodnevne pošiljke iz Paskoa.

On zna da osmatra teren.

Ostalo nam je još oko dva sata dnevnog svetla.

Kakva zbrka!

Hajdemo onda niz liticu.

Zašto si tako reagovao? -Zato što ne bismo uspeli, eto zašto.

Prokleti vukovi se motaju okolo.

U svakom slučaju...

bili smo mrtvi čim je motor stao.

Nisam hteo ništa da kažem. -Zašto to govoriš?

Zato što je to istina, zato. -To nije istina. -

To je ono što si mislio da će se desiti.

Napravio si zamku i uhvatio zeca. -Pa šta?

Zato ću da pokušam sve, umesto da ovde bespomoćno sedim.

U redu.

U redu.

Hajde, idemo. Ponesi šta ti treba.

Mislio sam na nešto kao što je par džempera.

Vidiš, rekla sam ti da sam odrasla sa dečacima.

Isuse.

Živiš sam? -Da, tačno.

Zar nemaš nekih prijatelja? -Nikakvih posebnih.

Ko je momak koji te je dovezao na posao? -Gde si ga videla?

Kroz prozor kancelarije gospodina Moravije. Nisam mnogo propustila.

Stiler. To je momak sa kojim radim.

Šta je sa tom ženom? -Kojom ženom?

Onom što ti je dala ručak.

To je Rouz, Stilerova sestra.

Je li ona strast? -Šta?

Tvoja strast?

Ne znam. Kada si...

Kada letiš stalno, znaš...

Nemaš baš mnogo šansi sa ženama.

Kako si se toliko dugo krio iza tog izgovora?

Jesi li ikad nešto uradio s njom?

Kako to misliš "uradio nešto"?

Znaš ti šta znači "uraditi nešto".

Crveniš.

Verovatno su ti vene preblizu ispod kože. Znam takve ljude.

Gladna sam.

Hej...

Hej... čekaj malo.

To je Stiler!

Hej! Džimi!

Hej! -Hej!

Džimi, ovamo. -Hej!

Hej, Tili.

Do đavola!

Misliš da nas je video? Misliš da će se vratiti?

Zaboravi to.

Šta je bilo? -Ne dodiruj me. Dobro sam.

Ne dodiruj me!

Nisam očekivala da će se to desiti. -Da, naravno.

Vidi,

imamo samo oko 40 m do dole.

Hajde, idemo.

Hajde. -Ne mogu da se pomerim.

Šta? -Ne mogu da se pomerim!

Daj mi da vidim.

Verovatno je slomljena.

Divno.

Evo.

Uzmi jednu od ovih. -Šta je to?

Protiv bolova. -Ne želim to.

Samo ćuti i uzmi. -Ne želim to!

Ne raspravljaj se sa mnom. Samo uzmi.

Sad moram da smislim nešto drugo.

Kako da te spustim dole.

Kako?

Vratiću se do olupine i skinuti neke kablove.

Ne smeš da se vraćaš tamo. -Pa, jednostavno moram.

Ti samo treba da sediš ovde i da zavežeš. Možeš to, zar ne?

Uskoro će mrak?

Bojiš se mraka?

Mislila sam, da li ćeš se vratiti dole.

Hej, dete...

Žao mi je.

Ujutro ću te spustiti dole.

Da li ti je to izgledalo kao avion?

Ne mogu sa sigurnošću da kažem. -Šta možete sa sigurnošću da kažete?

Bio je to samo odsjaj koji sam video krajičkom oka.

Mogla su da budu krila.

Moglo je biti par stabala.

Zar se nisi mogao vratiti da se uveriš?

Prilično je teško razlikovati jedan greben od drugog.

Osim toga, imao sam malo goriva...

i brinuo sam kako ću i sam da se vratim.

Dobro, pokaži mi to na karti. -To je još jedan problem.

Kompas mi je pravio probleme.

Nisam znao gde se nalazim.

Sve dok nisam video prugu u pravcu Bejkera.

Negde ovde.

Hoćete reći da puštate pilote da lete, a da ne znaju gde su?

Vetar me je odneo tamo.

Ne možemo uvek znati šta će vetar da uradi.

Ali vi govorite o stotinama kvadratnih kilometara.

Pratpostavimo da ste pogrešili...

bili biste odgovorni za slanje svih u pogrešnom pravcu.

Imaš pravo da prijaviš to što si video.

Ali možeš da vidiš problem koji bi to stvorilo.

Šta misliš da bih trebao da uradim?

To je moja žena.

U redu, budi kraj telefona. Zvaću te ako mi budeš trebao.

Sad kad sam video vašu kompaniju na delu, gospodine Moravija...

ne mislim o vama, kao o nekom čoveku.

Shvatam zašto biste mogli tako da mislite, gospodine Hensen.

Stiler misli da može živeti brinući samo za sebe.

Anskomb ima pola lica.

A ja sam imam...

nogu napravljenu od filipinskog mahagonija.

Ako se prošetate po ovom mestu naći ćete Proboskog...

on je glavni mehaničar.

Nema tri prsta, što je posledica demontaže propelera...

dok je bio vredan učenik.

Karson, taj pilot koga ste jutros sreli...

bio je ranjen tokom rata i proveo je celu noć u rovu...

i za to vreme udisao iperit, pa je ostao bez jednog plućnog krila.

Svi smo mi trebali odavno da pronađemo neki drugi posao.

Problem je jedino...

što smo u želji da budemo normalni, svi postali zavisnici.

Letenje je sve što želimo da radimo.

Stiler...

Ako ga otpustim, a niko drugi mu ne da posao, kao što i ne bi...

bilo šta da izabere...

Stiler bi se osušio i umro.

Kao što bi i svi.

Kao što bih i ja.

Zato, s obzirom da smo svi bogalji i zavisnici...

mišljenja sam, da posao radimo onako...

kako bi se i moglo očekivati.

Ako imate nekih pritužbi, recite ih vašem kongresmenu.

Dok to budete radili, tražite od njega još novca...

Još neki rotirajuči svetionik.

Neke avione sa dva motora, da mogu ići preko planina...

umesto između njih.

Možda radio ili dva da moji piloti ne moraju da pljuju u vetar...

da bi saznali kojim putem idu.

Osim toga, nemojte mi govoriti...

kako da radim svoj posao, gospodine Hensen.

Ja vama ne govorim kako da vi radite svoj.

Boli.

Znam.

Nemoj misliti na to. Misli na nešto drugo, na nešto lepo.

Kao na primer? -Ne znam.

Bilo šta lepo.

Nešto o tom momku iz Sietla?

Nema nikakvog momka iz Sietla.

Nema?

To sam izmislila.

Zašto si to uradila?

Otkud znam.

Ne znam ni pola razloga zašto radim neke stvari.

Jedini momak kojeg sam ikad imala...

opalio me je na podu zadnjeg vagona...

na Vestern Pacifik manevarskoj stanici.

Pazi na reči. -Koristim prave reči.

Sigurno nije bila ljubav.

Obećao je da će me odvesti u Reno. Ali, lagao je.

Onda je moj otac saznao za to...

i izbio je veliki skandal.

Pa je odlućio da me skloni iz grada, što pre je moguće.

Zato sam se u sred zime našla u poštanskom avionu.

Pristala sam, jer više nisu želeli da me vide, a ni ja njih.

Ne plači, Tili, nisi ti taj tip.

Jesam.

U sebi.

Nazvao si me baksuzom.

Da, ali sam povukao to, zar ne?

Moj otac...

rekao mi je da sam izložena ruglu...

Da sam uništena za ceo život.

Dobora si ti.

Neko će te ugrabiti. Sačekaj pa ćeš da vidiš.

Mislim, videla si šta je bilo u Bojziju.

Šta je bilo?

Zar nisi videla sve te momke u trpezariji...

kako su krivili vratove da bi mogli da te vide.

Nisam to videla. -Naravno.

Uostalom, kako često devojka kao ti dođe na takvo mesto?

Eto vidiš. Ujutro ćemo se...

spustiti stazom dole i...

biće sve u redu.

Volela bih da si to mogao da budeš ti.

Sve bi bilo bolje.

Pokušaj da spavaš.

Mislim da bi trebao da se vrati.

Gde da se vrati?

Nije čak ni siguran gde je bio.

Šta ako su to bili oni? -Nije bio siguran.

Uradio je ispravno. Neka Nacionalna garda ide da traži.

Zato i postoje.

Hej, dame...

možete li malo da se suzdržite?

Pokušavam da razmišljam.

Šta bi bilo da se moj brat tamo srušio? -Prekini!

Ne želim čak ni da pomislim na to.

Edgar bi išao da ga traži.

To ne možeš sigurno da znaš. -Mislim da bi.

Da si udata za poštanskog pilota, Rouz, videla bi...

koliko bi bila zabrinuta kad ga ispratiš u jednoj od tih stvari.

Samo mislim, da kad dođe vreme...

svi moramo da brinemo jedni o drugima.

Niko drugi neće.

Svaki put kad ode zadržiš dah...

i ne ispuštaš ga sve dok se ne vrati kući.

Mrzim avione.

Ne znam ni šta ih drži gore.

Napravljeni su od drveta i platna za krevete.

Ne znam zašto se samo ne otvore...

i ispuste Džimija kao kamen u vodu.

To je tačno, Evelin. Ti ne razumeš ništa o tome.

Nikad i nisi.

Ne znaš ni zašto to radim.

Zato, hoćeš li, molim te, samo da prestaneš...

i da me pustiš da mislim...

U redu?

To je vrh Kepitol.

Pitam se šta je Edgar radio tamo?

Moram da stanem ovde.

Polako, polako!

Daću ti još jednu tabletu.

Ne možeš da me nosiš ceo dan. -Ne pričaj gluposti.

Ne možeš. Oboje to znamo.

Neću te nositi.

Samo me ostavi ovde.

Nastavi dalje, i ako nađeš neke ljude...

možeš da ih dovedeš ovamo.

Tek što sam se navikao na tebe?

Misliš to?

Da, mislim to.

Šta to radiš? -Pravim...

spravu koju su Indijanci koristili zimi za prevoz stvari.

Vrlo pametno.

Piloti moraju da budu pametni.

Ako se spustiš negde na neku livadu...

samo od tebe zavisi da li ćeš se izvući.

Nacionalna garda u Hevilendu, izašla je jutros...

nakon brojnih problema.

Šta radiš ovde? Nisam tražio da dođeš.

Mislim da sam razmislio, gospodine Moravija.

To je uvek dobar znak.

Mora da su se srušili. Znam gde su.

Nazvaću te, Frenk. Hajde, pokaži mi na karti.

Zaključio sam, da mora da su negde u ovom delu.

Ali ne shvatam šta je Edgar radio tamo.

Onda sam shvatio, ako se borio sa vremenom...

i bio sateran negde istočno od planina, otprilike ovde...

imao bi vidljiv pravac iznad planina prema Paskou.

Zato je, umesto da se vrati nazad, sigurno...

iskoristio priliku da, uz dovoljno goriva to i uradi.

Uvek koristite takve prilike?

Ako ne bismo, pošiljke nikad ne bi stigle.

Vidite, ovo je vrh Kepitol.

Mora da su na ovom grebenu oko pola puta dole do Velikog sedla.

Ovo je čistina između drveća. Ono što sam video mora da su krila.

Pošalji poštu vozom. On će uzeti broj 8.

Idi tamo, što pre možeš.

Većina će ti se pridružiti do podne.

Sve ću da ih podignem, čim napune gorivo.

Uspeo je, posle svega.

Da... da.

Pa, možda nam se sreća menja.

Možemo da se venčamo.

Otkuda ti da to kažeš?

Samo otkažeš sve sa svojim starim imenom.

Da li si radio to?

Napišeš prezime nekog momka i koristiš ga kao nećaka.

I svuda isto tako napišeš...

...i onda ima mnogo razloga da možete da se venčate...

što mnogi od nas rade.

Ne znam dete. Suviše sam star za tebe. Imam 31, koliko ti imaš?

Skoro 17.

Znači, kad budem imala 21, ti ćeš imati skoro 36.

To nije toliko loše.

Edgare. -Šta?

Moram da piškim. -O, Bože.

Kako ti je tamo pozadi, Tili?

Hej, ja vučem, a ti pričaj.

Mnogo me boli.

Ti pričaj.

To me zamara. Nemam mnogo iskustva sa tim.

Kada smo kao klinci u Mičigenu, išli u lov...

bili bi odsutni po 3 dana, a ne bi međusobno progovorili ni 10 reči.

Samo smo radili ono što je trebalo da se završi.

Nisam ti nikad pričao o mom prvom instruktoru? -Ne.

Zvao se Sloniger. Bože, al' je on mogao da priča.

Kad bi vikao na mene, na smrt bi me uplašio.

Neko vreme bih bio kao u transu, nisam znao gde sam.

Prokleto se zalepio za mene.

Znaš, konačno me je pustio da sam letim...

... plakao sam.

To je istina.

Vidiš, pre toga nisam stvarno osećao da negde pripadam.

Moji roditelji se nisu mnogo bavili sa mnom, i...

kao da sam svuda odrastao, znaš...

Tog dana bio sam gore sam. Samo sam...

gledao kroz oblake, i...

znao sam da pripadam...

negde.

Znaš šta mislim, Tili?

Ne mislim da...

Ne mislim da je išta na svetu važnije nego...

Hej!

Zašto to radiš? -Zato što brinem za tebe.

Skloni to.

Nećeš uspeti ako me budeš vukao.

Izgledaš kao budala. -Znaš me. Uradiću to što kažem.

Šta je ovo, tvoja majka ti je rekla, ili je nešto drugo?

Moja majka je mrtva, a mi smo ovde.

Nećeš nikad uspeti, ako budeš morao da me nosiš...

Ionako me ne želiš.

Misliš tako?

Ako misliš tako, onda to i uradi.

Dođavola. -Zašto me se ne bi rešio?

Tvoj otac mi je dao 20 dolara da pazim da ne pobegneš, ali...

ako želiš da uradiš to...

...to je u redu.

Uzmi pištolj i prospi svoja creva po celoj planini...

da vidiš da li mi je stalo...

Tili ne mrdaj!

Ne želim zbog sebe, da idem dalje.

Da nisi bila sa mnom, ne bih stigao ovako daleko.

Od one prve noći bih sedeo kraj vatre...

...i samo čekao da me pokrije sneg.

Tili,

ne želim da se vratim tamo bez tebe.

Stvarno?

Da.

Edgare. -Šta?

Šta je ono?

Moj Bože, mislim...

da je to telefonska linija.

Slušaj, ti samo ostani ovde,

a ja ću se vratiti što pre budem mogao.

U redu?

Idem da pogledam.

Hej! Hej gospodine. Mogu li da se poslužim telefonom?

Hej... Ko si ti?

Šta to radiš? -Ja sam pilot srušenog aviona.

Avioni nisu bezbedni.

Avioni nisu pouzdani.

Vidi šta se tebi desilo.

Ostavi to, to je vlasništvo železničke kompanije!

Gospodine, moram nešto da jedem. -Spusti to dole!

Železnica je...

bila moj dom, čoveče. Radio sam 50 godina.

Još uvek na železnici drže mesto za mene.

Čujte gospodine, imam gore teško povređeno dete.

Moram da joj odnesem nešto, zar ne? -Čuo si me!

Platiću to, u redu? -Hajde, spusti to.

Sad izlazi odavde.

Polako.

Samo polako.

Znaš da nećeš uspeti.

Prokletstvo.

Edgare!

Ne!

Ne!

Upomoć!

Upomoć!

Hajde, Tili, možeš ti to!

Hej, hajde momci.

Penjite se gore. -Iznesite ih napolje.

Hej, je li to Edgar bio tamo?

Polako!

Donesite nosila ovamo.

Uhvatio sam je. -Pusti je dole.

Pažljivo, molim vas.

Ovamo.

Alene. -Da, gospodine.

Pustite je da diše. -Držim je, držim je.

Hajde, napravite malo mesta.

Platićeš piće, Edgare. -O, čoveče.

Pazi dok silaziš, Edgare.

Baš si nas uplašio, brate.

Tata! -Ne govori.

Sve je u redu.

I ne moraš nigde da ideš, ako ne želiš.

Hoću da idem kući.

U redu.

Danijele.

Džordže.

Baš si nas uplašila, znaš?

Pažljivo, momci. Hajde.

Edgare!

Gospodine Anskomb.

Hvala.

Žao mi je, nisam stigao do Paskoa.

Želim da vidim Edgara nasamo.

Slušaj, ti ideš u bolnicu...

Ne bih se raspravljao sa njom, gospodine. To je beskorisno.

Ljudi rade to kada vole jedno drugo, zar ne?

Neću te nikada zaboraviti.

Sad moraš u bolnicu.

Doći ćeš da me vidiš?

Garantujem ti to.

Sad pretpostavljam da želiš malo odmora.

Dan ili dva.

Pa...

Proslavi Dan zahvalnosti.

Preveo: Vlada B.B.