Original subtitles

www.titlovi.com

Veliki kneže Vladimire Kijevski!

Veliki kneže Vladimire Kijevski!

Veliki kneže Vladimire Kijevski!

Veliki kneže Vladimire Kijevski!

Citajte!

Sve te mudrosti sabrane u Pismo,

ne treba baciti. Citajte,kneže!

Živela su u to vreme tri brata, Ki,Scek i Harim.

I imali su sestru Lebedj. Oni su izgradili grad.

I nazvali su ga u èast starijih ''Kijev''.

Oko grada su bile šume i borovi veliki.

Za grehe tvoga oca Kneza Vladimira

bogovi su te kaznili.

Ali ojaèaæe tvoje nozice,ojaèaæe.

Sanjala sam san.

Porašæeš, i postaæeš Kijevski knez.

Sve æu uèiniti,èuješ? Nikona slušaj.

Nikon æe pomoæi.

Imam samo jednu pravu zenu, carigradsku princezu Anu.

Sestru Vizantijskih careva.

I samo jednog pravog Boga - Hrista.

Ali se na tebe,Rogneda,ne ljutim.

Odaberi sebi muža, kakvog hoæeš meðu mojim bojarima.

Ne!

Bila sam kneginja,jesam i biæu.

Ti!Ti si kneginja! Svi ljudi znaju.Neæe dopustiti!

Ti si kneginja,bila si i biæeš!

Rekao sam.

- Ne dirajte me! - Odnesite je!

- Šta se dešava ovde? - Porez uzimamo.

Ubijenu zver smo našli. Knežev kmet je zabranu prekršio.

Nisam ja ubio!U šumi s rasporenim trbuhom sam je našao.

Idi s Bogom,idi!

Idi,idi,draga moja! Nisam ja ubio.

- Kakvog si jelena ulovio! - Uzmite èaše,prijatelji moji!

Sipaj,Luka,sipaj!

Dozvoli,kneže,za reè.

Za mudrog kneza našeg Novgorodskog,

za Jaroslava. Slava knezu!

- Slava knezu! - Slava!Slava!

Ljubava! Popi s nama kneževskog vina.

Sipaj Ljubavuški.

Pij!Knez èasti.

- Hajde! - O,dobro!

Hvala,kneže, za medovinu,za pivo!Idemo!

Idemo,braæo!

Ljubava! Ljubava!

Kijevu si porez otkazao? Muževi Novgoroda su zadovoljni.

Pravednim te zovu.

I mudrim.

Izgleda da je knez Vladimir prek, na ruci brz.

Reèi u vetar ne baca.

Istina,on je veæ star.

Prek?Reèi u vetar ne baca? A gde je obeæano zito?

Veæ druga godina je nerodna u zemlji Novgorodskoj.

Otac ne šalje ni mericu žita. Samo ''daj,daj,daj''!

Veliki je i silan Vladimir Svjatoslavoviè,

knez Kijevski.

Ali u dan Bogom odreðen,otišao je na nebo

i ostavio 12 sinova svojih od razlièitih žena.

Šta pišes? Otac je živ,a ti...

Tamo nije ništa napisano.

Ja misli tvoje èitam.

Pokojna tvoja majka,Rogneda,

želela je da te vidi kao Kijevskog kneza.

Ne govori Nikone! Neæu podiæi ruku na oca.

Ali Novgorodu uvredu neæu oprostiti.

Znaš li,Nikone,

da je kralj Švedske dva puta slao izaslanike?

Hoæe da se srodimo.

Kažu da je Ingeberda, njegova kæer,lepa.

Evo,Nikone,ja sam odluèio.

Sa svojom kæerkom neka pošalje hiljadu vojnika.

Pa,kneže, velika sudbina - veliko ropstvo.

Meðutim,dobru medovinu piješ,kneževsku.

A mene ceo život uèiš:

''Medovina glavu zanosi a rukama volju daje.''

Uèio sam,kneže. I to,i još mnogo potrebnog.

Evo,èitao sam tvoj prevod Sokrata.

Dobar prevod. Ali ima puno nedostataka.

U pismenosti si uspeo. Mislim tako...

Da,vladaru treba da vlada. Kako je reèeno u Svetom Pismu?

Svakome - svoje. Bogu - Božije.Caru - Carevo.

Veliki Kneže Vladimire Kijevski,

mirno je u ruskim gradovima. A iz Novgoroda vesti su loše.

Princ Jaroslav je odbio da Kijevu plaæa porez.

Pozovi kneza Rostovskog, Borisa,mog sina.

Ja idem u Novgorod.

Da Jaroslava pouèim.

Pozovi kneza Svjatopolka iz Turova.

I pokaži svima, da æemo udovoljiti kralju Švedske.

Evo!

- To nisi ti uradio. - Istina je tvoja,kneže.

Dobro,dobro, to nije ono što sam hteo.

Pokaži sve što si uradio.

- Stavi na zlatan lanac. - Kako kažeš,kneže.

- Evo sa ovim æeš iæi. - Velika èast za mene,kneže.

Nije èast,nego posao.

Ljubava!

Zbogom,Ljubava! I oprosti mi!

Oèe!Oèe!

Bog nas uèi ne samo da kažnjavamo nego i da opraštamo.

Oprostio sam, ali æu Jaroslava urazumiti.

Ja sam vas voleo. A vi...

Dao sam vam kneževstvo a vi ste otišli od mene.

Mislio sam, da æete poveæati Rusiju.

Ali,ko?

Gjleb? On je gotovo još deèak.

Mstislav? On ne voli Kijev.

A Svjatopolk se srodio s poljskim kraljem Borislavom.

Uzeo je njegovu kæer za ženu.

Svoju domovinu je spreman da proda Latinima.

Samo si ti,Borise, moja jedina nada.

Tebe priznaju Vizantijski carevi.

Jedino mi je žao što si previše dobar.

Ostaæeš ovde u Kijevu dok ja odem u Novgorod.

Ulazi!

Veliki Kneže!

Oprosti mi,kneže!

Brat Tverdislava, koji zna Peèenjege

govori, da je èuo

kako se,poganci,hvale da æe,èim sneg okopni, na Kijev poæi.

S Novgorodom æemo saèekati. Gde bi Jaroslav otišao?

Spremaj se,Borise! Ja æu ti dati svoju družinu.

Neka vojvode po gradovima vojsku skupljaju.

Ti æeš poæi na Peèenjege.

Da se pokažeš u bici.

- Vrši svoju dužnost,kneže! - Ostavite nas!

Želim da znam

zašto si poèeo da mutiš?

O èemu si se dogovarao sa svojim tastom Borislavom u Krakovu?

Zašto si sluge Pape Rimskog za svoje savetnike postavio?

Pa?Odgovaraj,kneže Svjatopolèe!

- Nisi li ti Peèenjege pozvao? - Ne muèi me,kneže!

Ti si - Veliki, tebi se cela Rusija pokorava.

Zašto si me pozvao iz Turova? Da mi savete daješ?

A strpao me ovde, kao zadnjeg lopova.

Misliš da si veèan.

Zašto ti izdaješ Rusiju? I naša veru?

Kneza,svoga oca.Zašto?

Ne,ne!

Nisi mi ti otac, nego knez Jaropolk,koga si ti ubio.

Eto,ko je moj otac.

Kao šugav pas, laješ na druge.

Ponavljaš da si zakljuèan, valjda da te žene ne ukradu.

Kada je kneginja Julija sahranila svog muža,

iz našeg greha ti si se i rodio.

Ja sam - tvoj otac!

Ovde æeš ostati. Ništa nisi razumeo.

Slava knezu! Slava knezu!

Slava knezu!

Jesi li video? Velika družina.

- I ovako se od Vikinga ne može živeti. - Nešto je smislio knez.

- Krije od ljudi. - Saznaæemo!

Šilo u džaku ne možeš sakriti.

Kæer Olafa, kralja Švedske,

Ingeberda,je pred tobom kneže!

I hiljadu vojnika s hrabrim Ejmundom je ovde.

Klanjam ti se Ingeberda na zemlji Ruskoj.

Kæeri,kæeri!

Zdravo Ljubavuška!

Ljubavuška!

Ljubavuška,zdravo!

Ja se ne ljutim na tebe. Ali zašto mi sam nisi rekao?

Nisam mogao drugaèije. Brigo moja!

Ne plaèi,ne plaèi! Kæeri moja!

Ne!Nemaš ti kæer!Ne! Ti si - knez,a ona ...

Ljubavuška! Ti si moj život!

Vojvodo!

Vojvodo!

Ovde sam,Veliki Kneže!

Želim da èujem pesme koje su mi srcu drage.

I da 40 stolova postavite za moju družinu.

Slava Knezu Kijevskom, Svjatopolku!

Slava!Slava! Slava knezu!

Oni koji su mi verni neka ostanu!

Oni koji su mi verni neka ostanu!

Da li ste mi odani iz sveg srca?

Spremni smo da glavu položimo radi tebe.

Kneže Svjatopolèe!

Doznao sam od vernih ljudi,

da je Jaroslav u Novgorodu i da s knezom Muromskim Gljebom

tajni sastanak drži.

Mislim da protiv tebe zlo smišljaju.

Treba li da vas uèim? Mnogo je moje braæe,

treba da ih bude manje - kazna æe im doæi.

Naredi mi da knezu Borisu prenesem tvoju volju.

Ako mi dozvoliš, ja æu poæi na Gljeba.

A šta æemo uèiniti s Jaroslavom? On je opasan.Vikinge je doveo.

Jaka je družina u Novgorodu, može ti biti prepreka.

Bojare Jalovate, uzmi odane ljude,

i idi u Novgorod. Ti odgovaraš za Jaroslava.

Poklon za svadbu æeš odneti. Ali stvar je u drugom.

- Ko æe poæi s bojarom? - Ja æu poæi,kneže.

Vojvoda Vuèji rep misli tako:

Gljeba treba naæi kod Novgoroda.

I još.Našu sestru Pretslavu iz Kijeva ne puštati.

Ona zna puno.

Idite!

Svetli kneže, knez Muromski odlazi.

- Vaš brat Gljeb odlazi. - Gljeb?

Kako? Zašto odlazi?

Odlazi.Odlazi.

Gljebe,èekaj!

Gljebe!

Brate!Odlaziš.

I ne ostaješ na svadbi.

Vidim i ne razumem šta se dešava. Kako je odjednom umro otac?

Bolest ga je pobedila.

A Svjatopolku je samo to i trebalo.

On sada drži Kijev.

Zar ne znaš šta on sada radi?

Ah,braæo,braæo! Zašto æutiš?

Nije dobro,brate!

Poruèujem ti to ne samo od sebe,

nego i od našeg brata,Borisa. Otac je u Kijevu sabor održao.

Braæa neæe biti uz tebe. Pokloni se ocu našem, Vladimiru.

Pokori se pre nego što bude kasno. Jaroslave!

Zar ja nisam bio pokoran?

Ja vidim dalje.

Ne želim da Svjatopolk,sa svojim tastom,

kraljem Poljski Borislavom i Peèenjezima zemlju našu pljaèka.

- Neæu dopustiti! - Ne govoriš ti to.

Sebe u Kijevu vidiš. Pokori se,dok nije prekasno,ocu.

Ne daj Bože,radost ðavolu.

Crne vrane sleæu na zemlju Rusku.

A bojari smutnju unose. Ne,ne mislim o sebi.

- Ne o sebi. - Razmisli ponovo,brate!

Promeni mišljenje! Zbogom!

Svidelo se našem knezu da sedi u šumi.

Njemu se svidelo, a ja bih kuæi.

Vreme je!

Kijevska družina je otišla, i Peèenjega nema.

- A šta èeka naš knez Boris? - Da,i zalihe su nam na kraju.

Kažu da je knez Vladimir Borisu Kijev ostavio.

Ali on je odbio.

Po starešinstvu,kaže, Svjatopolk treba da bude.

Da,po starešinstvu.

Kneževi su svaðu zapoèeli, a mi æemo cenu platiti.

Knez Kijevski Svjatopolk je naredio povratak u Kijev.

Družina je potrebna tamo. Spremajte se!

Gde je pismo? Vojvodo Putša!

Zašto kasniš?

Grigorije!

Uh,vruæina! Na svadbi bih bio.

- Šta je to,a? - Nije tvoje - ne diraj!

Svjatopolka si izdao? Kod Jaroslava prelaziš?

Izdajice!

Za zdravlje!

Na mnogaja ljeta kneginji i mudrom knezu našem!

Slava!Slava!

Što tuguješ,kneginjo? Probaj rusku medovinu.

Za kneza Novgorodskog! Jedinog našeg kneza!

Za zemlju Novgorodsku! Jedinu našu zemlju.

Za kneza Jaroslava!Slava!

- Ponašaju se kao domaæini. - Oterajte ih!

Idem da pijem s Rusièima.

- Volim Rusièe. - Prokleti!Gubi se!

Prestanite! Razmislite!

Vojvodo!Družinu!

Saznao sam.

Krvavi sukob je zapoèeo Bojar Borilo sa svojima.

Na veselje! Hvala ti Kosnjatine.

Nikoga neæu poštedeti. Kaznite sve krivce.

Kunem se,najsvetliji kneže danas æu ih kazniti.

Zamnom! Brzo!

Ostavi me!Ja nisam kriv! Nisam bio na svadbi.

Bojare Borilo, knez Jaroslav te zove.

A zašto?

Kneže,glasnik iz Kijeva! Od sestre Pretslave.

- Zašto èekaš,zovi ga. - Doði.

Poslušaj,kneže.

A onda kazni. Kriv sam.

Nisam mogao odmah da doðem, nisam bio sam.

Šta je u Kijevu?

Pretslava ti šalje pismo.

Ah,oèe!

Žao mi je što nisam stigao dušu da ti otvorim.

Govori! Govori sve!

Ja životom odgovaram Pretslavi. Veran sam joj i srcem u umom.

Po njenoj naredbi služio sam Svjatopolku, a on je naredio da se ubiju Boris i Gljeb.

Znao sam da je Gljeb kod tebe.

Bojaru Jalovatu je bilo nareðeno da te ubije.

Pretvarao sam se, da sam s njim dobrovoljno pošao.

Eto,braæo moja.

Kosnjatine,družinu odmah šalji u Gljebov logor.

Budi brz kao munja. Požuri!Èekaj malo!

- Kako se zoveš? - Vojnjeg,kneže.

Hvala ti,Vojnježe.

- Hej!Stoj! - Šta je to?

- Zovi kneza! - Kneže Gljebe!

Kneže Gljebe!

- Vojvodu Bavila su posekli. - Paramonovo dvorište je svo u krvi.

Zapamtiæe krvavu svadbu narod Novgorodski.

Zašto ih je kaznio?Zašto?

Nepravedno je presudio!

Tiho!Tiho!

Ja sam tužan zbog juèerašnjeg sukoba. Zbog prolivene krvi.

Smrt ljudi Novgorodskih prihvatam kao svoju smrt.

Novgorodci! Moji prijatelji!Družino moja!

Umro je moj otac,Veliki Knez Vladimir Svjatoslavoviè.

Tamo,u Kijevu Svjatopolk

èije ruke su uprljane krvlju moje braæe.

Peèenjege je pozvao!

Daje ruski narod na milost i nemilost poganima.

Hoæete li poæi sa mnom na Kijev?

Neæemo!

Obeæaj,kneže,Novgorodu vlast.

Obeæaj!Obeæaj!

Obeæavam!

Zakuni se!Zakuni se,kneže!

Zakuni se krstom!

Svetim krstom se kunem.

Idemo pod tvojom rukom,kneže.

Na Kijev!

Svetli kneže,dobra je reè, koja se može promeniti.

Stolovaæu u Kijevu

Preuzeto sa www.titlovi.com