Original subtitles

NIKADA NE LJUBI MUŠKARCA U BOŽIĆNOM DŽEMPERU

Mada mi je tata u vojsci u Nemačkoj, Deda Mraz će ga naći.

Tako je. Deda Mraz može sve.

Lepe su vam slike, drago mi je što ste svi nešto naslikali za praznik.

Dobra je vest da ćete za praznike dobiti samo jedan domaći.

Poslušajte me! Domaći glasi...

Zabavljajte se što više možete!

Srećna Hanuka, srećan Božić!

Ne zaboravite da čitate svaki dan 15 minuta!

Dolazićeš u igraonicu za vreme praznika? -Da.

Mama radi, sestra i ja moramo u igraonicu.

I ja ću doći kao za prolećne praznike.

I Elen? -Prvih nekoliko dana. Za Božić ide kod tate.

Čula sam da će ove godine proslava Božića biti savršena.

Meni je i prošle godine bila dobra. -Ovog puta će biti još bolja.

Moraš sve da slikaš. -I hoću, Elen.

Idemo? Jedva čekam praznike.

Da, idemo kući.

Vodi me.

Prvo moramo da operemo nešto veša da imaš šta da obučeš kod tate.

Imaju mašinu za pranje. -Tata i Grejs imaju velike planove.

Zašto da gubite vreme na pranje?

Ti ćeš biti sama za Božić. -Svašta sam planirala.

Bila sam sama za Božić pre nego što si se ti rodila, mogu i sada.

Vidi onaj džemper! -Zaista je poseban.

Dobro si? Džoi! -Dobro sam.

Kakav pad! Da li je sve u redu?

Moram ga držati na oku u svakom trenutku.

Dobio sam jasna uputstva. Umete li da čuvate tajnu? -Nećemo nikom reći.

Na trenutak sam skrenuo pogled. -To se dogodi u trenutku.

Sad ćeš lepo ustati. Da vidimo.

Možeš li da saviješ ruku? -Ovako? -A drugu?

Možeš da pomeraš prste? -Mogu.

A da digneš ruke uvis? Mada se ne igramo?

Dobro je, nije se ni ogrebao. Niko ne mora da zna.

On će reći. Uvek kaže.

Neka on samo bude iskren, to ne traje zauvek.

Hvala vam... -Megi.

Megi, drago mi je. Odvešću ga kući.

Srećan Božić!

Džemper. Običaj u našoj porodici, zar ne, Džoi?

Doviđenja.

Možemo li sad kući? Gladna sam. -Da, idemo kući.

Fantastično. -Dobro jutro! -Zar nije divno?

Hvala što ste došle. Nema dobrovoljaca, a proslava je za nedelju dana.

Elen će biti samo nekoliko dana, ali ja ostajem.

Elen, ti znaš s malom decom. Pomozi u izradi ukrasa.

Važi.

Ti izvadi ukrase, a ja idem da nađem nekoga da izabere i donese jelku.

To je već pravi Božić. -Mogu ja da odem po jelku.

Ne možeš sama da doneseš ogromnu jelku. -Kako ne?

Jesi li videla ove mišiće?

Daj mi ključeve, zamoliću momke da mi ga ubace u kamionet.

Hoće li i Elen s tobom? -Neka ostane. Voli decu.

A ostaje samo nekoliko dana. -Pazim na nju. -Hvala ti.

Kako ćeš izdržati prvi Božić bez nje?

Snaći ću se.

Obaviću neke stvari po kući. Urediću atelje u dvorišnoj kući.

Možda nešto i naslikam. -I pomagaćeš meni.

Verovatno i kupovati za narodnu kuhinju. -Znaš da im treba pomoć.

Za sve nađeš vremena. To najviše cenim kod tebe.

Ali Božić je, odmori se, razonodi se. -To će mi biti razonoda.

Mesecima nisam slikala. Napokon ću se malo posvetiti sebi.

Nemoj tako da me gledaš. -Kako? -Tako!

I daj mi ključeve. Elen!

Idem, ali se brzo vraćam.

Ne gledaj me tako. -Kako? -Znaš ti dobro kako!

Auto mi je tamo. -Momci su trenutno zauzeti.

Malo morate da sačekate.

Odneću ga sama. Nije to teško.

Jao, ne!

Nisam valjda ubila tatu u božićnom džemperu?

Tatu? -Zvaću hitnu pomoć. Nemojte da se pomerate.

Treba mi hitna na uglu parka Foster, gde se prodaju božićne jelke.

Udaren je džoger. Ne, nije bio auto nego božićna jelka.

Nije palo na njega, samo ga je udarilo. Ja sam kriva.

Možete li poslati vozilo? Sve ću im objasniti. Hvala vam!

Hitna stiže. Brzo ćete se vi vratiti svom sinčiću.

Sve će biti dobro. -To ste vi? -Da.

Hvala što si je otpratila kući.

Da, operisali su mu ruku, članak.

Sestra je rekla da mogu da sačekam. Nisu uspeli da dođu do njegovih.

Strašno mi je krivo.

Dobro, javiću se kad krenem kući. U redu, čujemo se.

Strašno mi je žao.

Izviniću vam se kad se probudite.

Znate da su morali da vam rekonstruišu zglob?

Sad imate malu protezu.

Drugi put ću zamoliti nekoga da mi pomogne. Nisam mogla da nosim sama.

Spava? -Da. -Napokon smo javili porodici.

Rado bih ostala da se i njima izvinim. I platim troškove lečenja.

Neće biti potrebno.

Lukase, šta si to radio?

Biće dobro. Ja sam kriva! Ima blag potres mozga.

Nisam upropastila Božić ni tebi, ni tvom tati, ni porodici.

Spava jer su mu dali lek. -Ne, on nije...

Tata!

Lekar kaže da je dobro, ali ostaje dan-dva na posmatranju.

Rekao mi je šta se dogodilo. Ja sam Kris, njegov brat.

Ovo je moja žena Lija. A ovo je Džoi.

On nije Džoijev otac? -Poznajete se?

Juče smo se upoznali u parku. Ja radim u školi preko puta.

Lukas je došao na krštenje našeg mlađeg deteta,

koje je kod kuće s mojom mamom. Treba da ide sutra.

Ima rezervisano skijanje u Aspenu.

Ne, zašto baš skijanje...

Zašto ne ide na neku plažu, gde mu gips neće smetati?

Ionako smo želeli da bude s nama za Božić.

Sreli ste se u parku? Nisi mi pričala. -Nije bilo ništa posebno.

Da okačim ovu iznad kamina? -Ona mi se više sviđa.

Naslikala si je za vikend kad sam imala devojačko. Boje su lepe.

Potražila sam tvoju žrtvu na internetu.

Čini se da je dobar čovek. Ne bih rekla da će te tužiti.

Ako te tuži, moj dever je sjajan advokat.

Uhodiš ga? -Kao svaka dobra prijateljica.

Dok se ti baviš drugima. -Možda je to i bolje.

Bar se ne razočaram. -Prošle su dve godine.

Aleks ima nov život, možda bi i ti trebalo.

Prestani. I ne bojim se parnice, porodica je bila vrlo ljubazna.

Izviniću se opet svima za svaki slučaj. -Pametno.

Ja ti šaljem deverov broj za svaki slučaj.

Ne sviđa mi se.

Dobar dan! Ja sam Megi, mogu li da uđem?

Sećam vas se. -Da?

Pre neki dan smo se sreli u parku.

Ne sećate me se iz događaja zbog kog ste ovde?

Prodaja božićnih jelki.

Osećam se strašno krivom i želim to nekako da popravim.

Zato vam donosim biljke. -Za napojnicu ili ste za to plaćeni?

Drugi put ću zamoliti momke da mi odnesu jelku.

Naučite da tražite pomoć.

Čuli ste me. -Da. Sad se sećam.

Žao mi je zbog skijanja. -Idem na skijanje, samo kasnije.

Izvinite što vas prekidam.

Hirurg vam je zakazao kontrolu za sledeću nedelju.

To je bio složen zahvat. Ugradio vam je šrafove.

Želi da proveri kako zglob zaceljuje.

Dogovor nije moguć? -Žao mi je.

Mogu li nekako da pomognem? -Možete li me odvesti odavde? -Naravno.

Kažu da će vas popodne pustiti. -Ne, sad mi treba svež vazduh.

Postoji bolničko dvorište. Pitaću bolničarku da vas pusti.

Odlično, molim vas. -Odmah se vraćam.

Ovuda se ide u dvorište. -Hvala vam. -Molim.

Možemo da sednemo ovde.

Zaista poseban božićni džemper. -Da.

Džoi je bio u jakni pa niste videli da ima isti takav. Njemu je to kul.

Njegov se bar nije video.

Lija i Kris organizuju večeru na koju svi dolaze u božićnim džemperima.

Jako žele da ostanem, pa Džoiju oblače isti džemper da izgledamo

kao blizanci. Na sve su spremni.

Čekajte, nisu vam valjda platili da me onesposobite? -Nisu.

Premda bi mi dobro došlo malo više novca za Božić.

Zašto ne želite Božić da provedete s njima? -Ne volim Božić.

Tu si! Rekli su mi da si izašao na vazduh.

Video sam da u sobi već imaš jednu božićnu zvezdu. Sad imaš dve.

Nisi baš originalan. -Retko koji moj student zaspi na predavanju.

Ne možemo svi da radimo šta ti radiš. -Šta sam radio, a više ne radim.

Zasad. -Kamerone, ovo je Megi. -Drago mi je.

Ja sam mu to učinila. Slučajno. -Nadam se.

Kameron i ja smo zajedno bili na studijama arhitekture. On je i ostao.

Nisam bio vizionar poput njega. -Nisam to ni ja trenutno.

Premda ovo nije odmor kojem sam se radovao. -Čuo sam za skijanje.

I ići ću, nisam odustao.

Čujem da te danas puštaju. Bićeš kod Lija i Krisa?

Nema mesta jer su došli njeni. Vratiću se u hotel.

Znaš kakve su praznične cene? Ne budi lud.

Bićeš kod nas. Blizanci spavaju gotovo celu noć.

Vidi me, nisam više totalni zombi. -Gotovo celu noć? -Da.

Ohrabrujuće. Radije ću ja u hotel.

A da iznajmiš stan? Jeftinije je ako uzmeš celu nedelju.

Neću ovde biti celu nedelju. Verovatno je sve rezervisano.

Izvinite, ja imam kuću za goste koju želim da pretvorim u atelje.

Slobodna je, samo dođite. -Ne bih to tražio od vas.

Niste tražili, ja sam vas pozvala.

Ljubazni ste, ali ne želim da smetam. -Nećete smetati.

Moja ćerka će Božić provesti s ocem, imaćete svoj mir.

Meni to zvuči odlično. -Mislim...

Ne znam... Sigurni ste? -Naravno.

Zapisaću vam broj telefona.

Izvinite.

Idem da vam pripremim sobu. Bilo mi je drago. -I meni.

Ostaješ za Božić. To je mnogo bolje od skijanja.

Da, mnogo bolje.

Zanimljivo, otac u božićnom džemperu stanovaće s tobom.

Zove se Lukas, nije otac i neće stanovati sa mnom.

Ostaje nekoliko dana. -A ti nećeš urediti atelje.

Drugom prilikom ću ga urediti.

Kakav je? -Dobar.

Dobar? -Da, dobar.

Po onom što sam videla na društvenim mrežama, baš je dobar. -Prestani.

Da si ga samo videla u onom božićnom džemperu...

Možda nema ukusa. Neću ništa reći dok ne vidim svojim očima.

Zar se ne kaže da nikada ne smeš ljubiti muškarca u božićnom džemperu?

Ne postoji takva izreka. -Postoji.

Filter za kafu koji ide u aparat.

Je li ovo veličina za kauč? -Da.

Samo ostavi, hvala ti.

Da mu bar bude udobno kad mu je tvoja majka pokvarila praznike.

Hvala što me podsećaš.

Samo kažem.

Stigli smo, uđite. -Kako je lepo! I prijatno.

Megi, hvala što ste ga primili. Da ne čami sam u hotelu.

Sve je novo, a kauč je udoban. -Verujem.

Imate i mlin za kafu. A ja tvoju najdražu vrstu kafe.

Samo recite kad vam zatreba pomoć.

Jesi li video svetla oko kuće? -Ko ih ne bi video?

Donećemo hranu iz auta. Ako smo nešto zaboravili, samo javi.

Doviđenja!

Doviđenja, Džoi.

Treba vam pomoć? Pomoći ću vam.

Mogu i sam, hvala.

Ovde su uputstva za aparate, televizor i lozinka za internet.

Šta god vam trebe, zovite, pošaljite poruku ili viknite iz dvorišta. -Važi.

Dođite večeras na večeru. Imamo Elenino omiljeno jelo.

Bolonjeze? -Ne. -Piletina sa sirom? -Ne.

Makarone sa sirom? -Ne, enčilade. -To i ja najviše volim.

Imaš više omiljenih jela.

Hvala, ali malo sam umoran. Odmoriću se.

Naravno. Ako vam bilo šta treba...

Nazvaću, poslati poruku ili viknuti iz dvorišta.

To sam mislila da kažem. Već sam rekla.

Da. -Doviđenja! -Doviđenja.

Hvala vam. -Hvala vama!

Tužan je. Sad bi bio u avionu. Radovao se tom skijanju.

Nemojte sebe kriviti i zbog toga.

Potrudićemo se da ga razveselimo.

Nemojte se čuditi ako u početku ništa ne prihvata.

Ovo mu je bila teška godina, ponekad je pravi mrgud.

Hvala što ste mi rekli. -Hvala vam.

Enčilade. -Ja sam pravila sos.

Lepo od vas, hvala.

I ovo. -Dobro je. -Nisam to još čitao.

Kasnije ćemo kititi jelku. Pridružite nam se ako želite.

Dođite, nije Božić dok ne okitimo jelku.

Videćemo. Znate da se ne slažem najbolje s jelkama.

Malo me boli. -Razumem. Ako se predomislite, znate gde smo. -Hvala.

Ja ću zatvoriti.

Nikad mi neće oprostiti. -Neće.

U ovoj kutiji su lampioni. -A u ovoj kuglice.

Znači da su venci negde drugde. Moram da obeležim šta je u kutiji.

Dodaj to na moj spisak. -Ne moramo sve večeras da dovršimo.

Dovršićemo ako stignemo. Moraš i da se spakuješ.

Bićeš sama za Božić, moraš da imaš bar lepu jelku.

Neću biti sama, vidimo se na Božić uveče.

Ja se brinem za tebe, a ne ti za mene.

Trebaju nam merdevine za vrh. Doneću ih iz garaže.

Predomislili ste se! -Ne radi mi internet.

To se često događa, posebno kad igram "Mejdžor kvest".

To mi je omiljena igra. Pokazaću vam. -Hvala.

Gledao sam neki grozan film, zanima me kako se završava.

Mogu da resetujem ruter.

Vratiće se za pet minuta. -Odlično, hvala. -Čekajte!

Vi ste visoki. -Hvala.

Ne možemo da dohvatimo vrh. Možete li nam pomoći?

Mogu. -Uđite.

Moj neprijatelj? -Ne, ovo je druga jelka i ne želi vam zlo.

Ono je bilo za centar za mlade u vojnoj bazi, gde volontiramo.

Vidi, tvoj zeka. Voliš zečeve. -Da, samo nisam više mala.

Ne boj se, čuvaću tajnu.

Možete li ovo da stavite na vrh?

Rekli ste da umete da čuvate tajne. -Male tajne.

Da li je Lija čula da je Džoi pao? -Odmah joj je sve rekao.

Održala mi je malo predavanje, ništa strašno.

Skijanje u Aspenu. -Da, dugo sam to čekao.

Treba mi promena. -Promena je dobra. Elen sutra ide kod tate.

Lepo je, mada asimetrično. -Pravilan izbor reči.

Na spisku mi je. -Baš me zanima taj spisak.

Možeš li upaliti mašinu za sušenje veša? -U redu.

Prijateljica Elenine maćehe ima fabriku čokolade.

Vodiće Elen na poseban obilazak. -Sjajno zvuči. Volim čokoladu.

Doneću vam čokolade. -Držim te za reč.

Želim ti dobru zabavu sutra.

Laku noć. -Nećete da nam pomognete? -Čeka me onaj grozan film.

Utrošio sam na njega jedan sat, mogu još koji minut.

Propustićete božićne pesme i topli kakao.

Drugi put.

Znam da sam ja kriva i strašno mi je žao, ali šta sad mogu?

Ništa, Megi. -Znam da Božić neće biti onaj koji ste zamislili.

Neće ni meni. Ali ne možemo samo sedeti i očajavati nad tim.

Ne očajavam, povlačim se. -Znate šta pomaže u najgorim situacijama?

Pomagati. Volontirati. Posebno kad su praznici.

Pretvorićete me u dobrotvora? -Koleginica mi ujutro odlazi.

Dobro bi mi došla zamena. -Jednoruki arhitekta koji ne očajava?

Ne poznajem nikoga ko odgovara tom opisu. Poznajete li vi možda?

Vidimo se sutra u podne? U redu. -Uđite u kuću, hladno je.

Imaš mobilni, nazovi me bilo kada. -I u četiri ujutro?

Javiću se. Razgovaraćemo kad popijem kafu.

Megi, srećan Božić. -Srećan Božić!

Dobro jutro, Grejs. -Pazićemo na nju. -Znam da hoćete.

Srećan Božić, malena. -Srećan Božić, tata.

Dobro jutro! Krenuo sam u kafić, ali došao sam da te pozdravim.

Ne zaboravi čokoladu. -Neću. Probajte vafle s borovnicama, odlični su.

Novi stanar? -Da, vrlo drag.

Srećan Božić, Lukase! -Srećan Božić.

Volim te! Budi pristojna.

Hvala ti. -Zabavite se.

Doviđenja!

Dobro ste? -Da. -Idemo na doručak?

Čujem da imaju dobre vafle s borovnicama.

Ne, hvala. Doručkovale smo. Opraću sudove.

Vidimo se u podne. -Da.

Hvala. -U pravu je, nikad nisam jeo bolje vafle s borovnicama.

Gazdarica? -Ne, njena ćerka. Draga devojčica.

Kako ti je kod njih? -Frižider mi je pun, kuća je udobna.

Internet ne valja, ali ipak zaslužuje četiri zvezdice.

Zatvorićeš se u kuću na nedelju dana? Božić je!

Zabavljaj se. -To sam i planirao, ali sad mi je propalo.

Lukase, šta se dogodilo u Njujorku? Nameravao si da preuzmeš tu firmu.

Nakon sedam godina krvavog rada, iz projekta u projekat bez pauze...

Ništa me više ne raduje.

Taj posao mi je bio strast, a sad mi je naporan.

Onda je Šenon raskinula veridbu. To je bila poslednja kap.

Treba mi odmor. -Odmor neće večno trajati.

Možda baš to želim. -Daćeš otkaz? -Ne znam.

Mukotrpno radiš da uspeš i misliš kako će tada sve biti predivno.

Ali znaš šta je uspeh? Još deset sati rada na već krcatu satnicu.

To je cena tvog talenta. -Možda ne želim da je platim.

Želim osetiti da živim.

Doživeti nešto od onoga za šta zbog karijere nisam imao vremena.

Treba naći pravu ravnotežu, a tebi to nikad nije išlo.

Ti još voliš arhitekturu? -Najviše na svetu.

Ali nisam talentovan kao ti, pa joj se divim izdaleka.

Oni koji ne znaju da rade, podučavaju.

A šta kad oni koji rade ne žele više da rade?

Samo ti znaš odgovor. -Znao sam da ćeš to reći.

Igraonica je za decu vojnika koji su u drugim zemljama.

Organizujemo aktivnosti, a na Badnje veče božićni doček.

Sve vodi moja prijateljica. Elen volontira sa mnom od šeste godine.

Biće i jedan moj učenik. -Vi ste učiteljica?

Da, drugi razred. -Zašto ja to nisam znao?

Niste pitali. -Sad ja moram da se izvinim.

Zašto? -Zato što nisam pitao.

Ova? -Ne. -Ova? -Ne.

To je ta jelka. -Da, to je ta.

Gledam te!

Ja sam Alisa. -Lukas. -Hvala što ste došli.

Promenili smo scenografiju. Imaćemo kućice od medenjaka.

Imamo pet dana. Obožavam izazove.

Zašto nećemo imati zimsku bajku?

Jer smo dobili tonu medenjaka. Besplatno. I to je to.

Odlično. -Kućicama ćemo ukrasiti celu dvoranu.

Deca ih baš sastavljaju. -Može li moja da ima dva sprata?

Može i deset ako želiš. Nema pravila.

Samo što mi pada. -Zidove treba ojačati. Smem ja?

Recimo da je ovaj medenjak daska.

Nije dovoljno čvrsta da drži krov.

Ali ako uz njega staviš još jedan medenjak...

Zid je deblji. To su sada grede.

Stavi krov.

Vidiš? -Možemo li sagraditi neboder?

Možemo sagraditi neboder do plafona.

Ali radi stabilnosti dno mora da bude šire. Posle lagano sužavaš.

Kul. -Kul.

Rekla si da nikada ne treba ljubiti muškarca u božićnom džemperu.

Ovaj bi muškarac mogao da bude izuzetak.

Ko je za malo snežnih radosti? -Prihvatam svaki izazov.

Ali znajte da volim da pobeđujem. -Da?

Ja imam prednost. -Koju? -Imam dve ruke.

Vreme je za grudvanje! Pravila?

Kakva pravila? Praviš grudve i bacaš ih. -Tačno tako.

Ko je pobednik? Onaj ko ostane suv?

Da, onaj ko na kraju ostane suv.

Dobro je što je gips vodootporan jer ne volim da gubim.

Nećemo izgubiti. Tata i ja se uvek grudvamo.

I on uvek pobedi jer je superjunak. -Nije superjunak nego vojnik.

Kao Everetova mama i Sarin tata.

Ne nosi plašt, ali ipak je superjunak. -Naravno.

Daleko je od porodice i bori se da svi mi budemo sigurni.

Ako to nije dovoljno da bude superjunak, ne znam šta je dovoljno.

Možda.

Rekli su da ste mrgud. -Ko je to rekao? -Oni.

Moj brat i Lija. Moram da razgovaram s njima večeras.

Ja vašu tajnu čuvam, a vi ćete moju otkriti?

Grudvama treba gađati protivnički tim.

Da dođemo sutra? -Pomoć mi treba svaki dan. Molim te.

Lukase, hvala što ste nam pomogli. -Bilo mi je drago.

Tata i ja smo u vrtu sagradili kućicu u koju može da se uđe.

Možemo li da sagradimo takvu kućicu od medenjaka? -Nemamo ih dovoljno.

Ali možemo da je sagradimo od drveta i obojimo da izgleda kao medenjak.

Znači, slažete se? -Molim? S čim se slažem?

Da nam pomognete da sagradimo ogromnu kućicu od medenjaka.

Dobra ideja, stavićemo je u sredinu.

Poznajem uglednog arhitektu koji će nam pomoći.

Posle Božića je možemo staviti napolje na igralište.

Ne znam hoću li biti ovde.

Odlazite sutra? -Ne. -Prekosutra? -Ne.

U petak? -Kontrola mi je 26.

Dan posle proslave. Zanimljivo.

Nisam u kondiciji. -Mi ćemo sve da radimo.

Imam iskustva, jednu sam već sagradio.

Da? Onda dobro, gradićemo.

Biće nam baš zabavno.

Računam na tebe.

Treba nam šindra od kedrovine i smeđa boja da izgleda kao medenjak.

I papir za tehničko crtanje. To svakako uvrstite.

Imam četke za farbanje, ali trebaju nam i valjci.

Video sam da imate slikarski pribor. Elen slika?

Ne, ona crta samo na ekranu.

Ne stižem ni ja mnogo da slikam, slikaću kad uredim atelje u kućici.

Ove nedelje još neću. Budite bez brige.

I ja sam vama poremetio planove. -Moji planovi nisu ništa posebno.

Volim da slikam, ali to je samo hobi. Smiruje me. To je meditacija.

One slike u dnevnoj sobi ste vi naslikali? -Da.

Dobre su. Zašto ste prestali da slikate? -Nisam baš prestala.

Ali život traži svoje. I moja ćerka.

Urediću atelje, pa kad stignem, stignem.

Treba naći vreme za ono što volite.

Na primer, skijanje u Aspenu. -Da, skijanje u Aspenu.

To je samo jedna od mnogo stvari koje su mi na spisku.

Tu si! Zvonili smo i zvali te.

Izvini, zaboravio sam da ćete doći. -Zna se ko je važniji.

Sedite. Naterala sam ga da nam pomogne s decom u vojnoj bazi.

Nemoj me gledati tako iznenađeno. Dobar sam, samo to krijem pred tobom.

A mi smo te žalili jer si sam dok smo mi na poslu.

Drago mi je to da čujem. Možda dođeš sutra kod nas na večeru?

Svi ćemo biti u ružnim božićnim džemperima, a on ga već ima.

Dođite i vi, Megi. -Zvuči zabavno, hvala na pozivu.

Dobro, pristajem.

Donesite najgluplji božićni poklon koji košta manje od 10 dolara. -Važi.

Drago mi je što više nisi sam i jadan. -Nisam bio jadan.

Ne, bio je povučen, ali i to smo sprečili.

Jeste li za toplu čokoladu? -Da, hvala. -U redu.

Hvala. -Brzo se vraćam.

Da stavim ovo u mašinu za pranje sudova?

Megi! -Molim?

Dobro si? -Razmišljam o nečemu što si rekao.

Šta sam rekao? -Da treba raditi ono što volimo da radimo.

Šta bi ti volela da radiš? -Za početak želim drugačije da ukrasim jelku.

Godinama je kitimo na isti način.

A ja volim jednostavne i elegantne ukrase. Bele, crvene i srebrne.

Mom bivšem je to bilo dosadno, pa ti ukrasi čame u kutijama.

Šta kaže Elen? -Ona ima 11 godina.

Ne zanima je šta je na jelki nego šta je ispod jelke.

Donesi te ukrase, pa ćemo drugačije okititi jelku.

Ozbiljno? -Ozbiljno.

Treba ti pomoć? -Mogu.

Zašto uvek stavljaš potrebe drugih ispred svojih?

To mi je verovatno ostalo iz braka. Ja sam vodila računa o svemu.

O kući, kupovini, školi, računima.

O ćerki. I mojim učenicima.

Sve istovremeno. -Nije mi bilo teško. Gradili smo zajedničku budućnost.

Moj muž je gradio svoju osiguravajuću firmu

da Elen jednog dana ode na fakultet, a ja u Pariz.

Znaš kako u filmovima ljudi slikaju pariske prizore? I ja sam to želela.

Šta si slikala? Trijumfalnu kapiju? Luvr?

Ne vidim ništa na zidu. -Zato što nikad nisam otišla.

Njemu je na prvom mestu bio posao, a onda Elen i ja.

Na drugom mestu Olimpijske igre, ali to nije zanimalo mene.

A veruj mi, trudila sam se. Danas smo prijatelji i drago mi je što je srećan.

A ti? -Šta sa mnom?

Spakuj četkice i pođi u Pariz.

Možda i hoću kad Elen maturira. -Načekaćeš se.

I ja sam bio kao tvoj muž. Sve odlažeš dok ne postigneš cilj.

I jesi li ipak stigao na cilj? -Jesam.

Samo što obećana zemlja ne zna da drži obećanje.

Arhitektura me više ne ispunjava.

Kako si se odlučio za arhitekturu? -Džejms Smit Maksvel.

Ko? -Moj otac mu je bio glavni projektant.

Nikad nisam video lepše kuće. Nije bio slavan kao Frenk Lojd Rajt,

ali imali smo njegovu monografiju i meni je bilo divno što je

moj otac gradio nešto što je sada u knjizi.

Žao mi je što nemam tu monografiju. Rasprodata je.

Želeo si da gradiš porodične kuće?

Izvini.

Da, ali još na faksu sam počeo da radim za arhitektonski biro u Njujorku.

Čemu graditi kuće kad možeš dosegnuti nebo?

Voliš posao učiteljice? -Da, naravno.

Svaki dan veselo idem na posao. I učim decu da zavole slikarstvo.

I treba raditi ono što te najviše raduje.

Šta tebe najviše raduje?

Radovalo me je da gradim nešto, ali sada više ne znam.

Možda si se samo umorio, Lukase.

Šta misliš, zašto sam odabrala posao tako da sam celo leto slobodna?

Svima nam treba odmor. -Možda si u pravu.

Okitili smo jelku tačno kako volim. -Mi? -Lukas mi je pomogao.

Sprijateljili smo se. Dobar je. -Da.

Ali jako je predan poslu i karijeri, a ja znam kuda to vodi.

Nisi rekla da se odmakao od toga? -Privremeno.

Uvek se vraćaju načinu života koji im najviše odgovara.

Aleks je dobar primer. Kad je video da ne želim da živim kako on želi,

našao je drugu koja to želi.

Lukas će otići odavde čim lekar kaže da može.

Lukas možda nije za tebe, ali postoje i drugi.

Šta ćeš kad Elen ode na faks? -Ne znam, to je još daleko.

Samo kažem da dopustiš tu mogućnost.

Stvari se dogode kad se tome najmanje nadaš.

Ja nakon Darena nisam želela novu vezu.

Jednom je nestalo struje. Otišla sam u kafić i našla muža.

Slučajnost? Ne verujem. -Sreća.

Ništa nije slučajno. -Kako nije? Gledamo to svaki dan u vestima.

Ne gledam vesti, depresivno je.

Znaš šta je slučajno otkriveno? Penicilin, sladoled, keks s čokoladom.

Nešto slučajno možda je bilo suđeno. Samo budi otvorena.

Moram da uđem ovamo. -Ne beži.

Ne bežim, idem Lukasu da kupim božićni poklon.

Kupuješ poklone svim poznanicima? -Prestani. Dugujem mu izvinjenje.

Nadam se da si smislila šta ćeš meni da pokloniš.

Možda ovde nađem nešto i za tebe.

Dođite svi kod mene.

Na ovim papirima je naša velika kućica od medenjaka.

Dobra gradnja počinje nacrtom.

Papir je prazan. -Znam.

To je najbolje. Nacrtaćemo je svi zajedno.

Ambiciozno. -Ja sam profesionalac.

Tako će izgledati? -Ako sam je dobro projektovao.

Da je bar tata vidi kad bude gotova.

Nemoj mu reći, ali lepša je od kućice koju smo mi sagradili.

On svoj posao radi bolje nego što bih ja mogao.

On je superjunak. -Mama će mu poslati fotografije.

Raspremimo sto pre nego što počnemo da gradimo naše remek-delo.

Bio si divan. -Tako mi je žao što ta deca za Božić nisu s roditeljima.

A ja se žalim što ne mogu da odem na skijanje.

Gori sam od one jelke. -Nisi.

Ovo nam pomaže da vidimo stvari iz druge perspektive.

Mislio sam da neću slaviti Božić, ali kad vidim kako se oni vesele,

žao mi je što ne možemo učiniti više.

Ne možemo im dovesti roditelje, a to bi bilo najlepše.

Nešto ćemo smisliti, može? -Može.

Prethodnih godina su roditelji slali pisma. To je lepo. -Možemo i sada.

A da svaki roditelj napravi kućicu u stilu zemlje u kojoj služi?

I fotografiše se uz nju da to stavimo na zid.

Dobra ideja, ali šta ako su na Grenlandu? Odakle im materijal?

Vojska sve može brzo da dostavi. Imamo mnogo materijala.

Ali ti ljudi imaju posla. Razgovaraću sa zapovednikom.

Dobro, možda on može da pomogne. -Ona. Brigadirka Morison.

Dobra sam s njom. Možda nađe malo vremena za nas.

Ovo će biti izvrsno. -Izvrsno.

Gospođo brigadirko, Megi i Lukas mi pomažu u centru za omladinu.

Hvala što ste nas primili. -Otpratite me na sastanak.

Treba nam vaša pomoć jer želimo da to bude iznenađenje.

I za decu i za roditelje na službi u ovoj bazi.

Mi smo svi ovde kao porodica i ja ću učiniti sve za našu porodicu.

Ovo traži logistiku, neke su jedinice zaista daleko.

Molim vas da pokušate. -Božić je.

Ako uspemo da iznenadimo jedno dete, biće to pravi poklon za sve nas.

Moraću sa zapovednicima dogovoriti slobodne sate. Ne mogu da garantujem.

Naravno. -Koliko je dece u igraonici? -Devetoro svaki dan.

Ima braće i sestara. Pet porodica.

Donesite mi spisak pa ću ih zvati.

I ja im želim lep Božić, ali nije jednostavno.

Učiniću šta mogu. -Hvala vam.

Nećemo ništa reći jer možda ne uspe. -Ja neću nikome reći.

Da vidimo da li se boja suši. Ima mnogo posla za četiri dana.

Misliš da ćeš stići? Deca se raduju, ne želim da ih razočaram.

Stizao sam i kraće rokove.

Možete početi bez mene? Moram u prodavnicu. -Šta ti treba?

Još slatkiša i ukrasa. -Ako uspemo.

Moramo imati sve spremno da bi im mogli poslati.

Treba nam i glina. I treba mi ružan džemper jer imam samo lepe.

Zaboravio sam, večera kod Lija i Krisa. Treba doneti poklone.

I to me još čeka. Naći ću nešto. -Što ružnije, to bolje.

Misliš da sam amaterka? Brzo se vraćam.

Sad ću doći. -Doneću ventilatore da se boja suši.

Arone? -Nedostaješ nam. Da li se odmor završio?

Imam dobru vest, dobili smo konkurs za zgradu Bukman osiguranja.

Znaš kog arhitektu žele? -Frenka Lojda Rajta?

Ne, on je umro. Žele tebe.

Zato što si ti najbolji. -Čestitam, to je veliki projekat.

Baš za tebe. Šta kažeš?

Malo si se odmorio, sad se vrati. -Nisam još spreman.

Božić je. -Ne moraš da dođeš sutra.

Pevaj božićne pesme, pij kakao, jedi... Ne znam šta. Slatkiše?

I vrati se odmoran posle Nove godine.

Razmisliću. -Nemoj samo da razmisliš. Potreban si nam, prijatelju.

I ti treba da budeš ovde. Ovo je pravo mesto za tebe.

Dotad ti želim srećan Božić. -Hvala, i ja tebi.

Ovo već izgleda kao kuća. -Ne izgleda.

Treba zamisliti kako će izgledati kad je postavimo na mesto.

Dobro. Vidim je. -I ja.

Laku noć, deco.

Tražila sam po internetu i ništa. Negde mora da bude jedan primerak.

Koga bismo još mogli nazvati? To bi bilo divno, hvala.

Pitajte ih, pa me pozovite. Doviđenja.

Uđi. Opet vidim taj džemper.

Moraš priznati da na meni dobro izgleda. -Vrlo impresivno.

To znači da dobro izgleda. -Kad se setim da nisi želeo otići na tu večeru.

Šta da ti kažem? Zarazila si me svojim veseljem.

Samo ti još nisi spremna. -Mislila sam da složim slatkiše za sutra ujutro.

Ima posla. -Ja sam mislio da ti pomognem s tim ujutro.

Nisi sama, Megi. Dopusti da ti pomognem.

Daj mi pet minuta.

Budi spreman na iznenađenje.

Spreman? -Uvek.

Ovaj je zaista grozan. -Ne verujem da je tako užasan.

Grozan je. -Znam. Zar nije savršen?

Nadam se da će deliti nagrade i da ćemo se vratiti s prvom nagradom.

A možda neko pomisli da smo par s obzirom na sličnu odeću.

Ne boj se, reći ću svim ženama koje se pojave da nismo par.

Hvala što si spremna da me braniš, ali nije potrebno.

Ne živim ovde i veze me ne zanimaju. -Ni mene.

Mi smo prijatelji. -Tačno tako.

Idemo? -Idemo.

Vidi šta ova ogrlica može. -Svira? -Tiho, ali čuje se.

Da, malo se čuje.

Kako napreduje projekat? Stići ćete na vreme?

On uvek sve komplikuje. -Napredujemo.

Ali dobro bi nam došla pomoć. -Samo reci gde i kada.

Nadao sam se da ćeš to reći. -I mi ćemo rado pomoći.

Bar ćemo te malo videti. Imaju i drugi ljudi osećanja.

Samo nema ukusa. Kao ni ostali gosti.

Drago nam je što ste došli. Hvala što si ga naterala.

Ne, sam je želeo da dođe.

Šta si mu to učinila? Ne prepoznajem ga.

Praznik je, uživam u svemu što se nudi. A znam da se nudi i punč.

Samo mi pokažite gde je. -Ja ću te odvesti. Izvinite.

Drago mi je što uživaš u praznicima. -Nemoj previše da očekuješ.

Zašto? Vraćaš se na posao? -Počeli su pritisci.

Postoje i drugi arhitektonski biroi. Uravnoteženiji život.

Gde možeš imati i posao i društveni život.

Ja živim u Njujorku, a Megi i ja smo samo prijatelji.

Ako ti tako kažeš. -Kažem. -Da? -Da.

Prava si čarobnica. -Ne, deca su za to zaslužna.

Probudila su u njemu duh božićnih praznika. -Možda.

Ali ti si ga podstakla. -Pokušavao sam i ništa, ali ti si uspela.

Šoljica s lenjivcem. Tačno to sam želela.

Svi su dobili šta žele osim mene.

Ja sam želeo kamen koji ću držati kao ljubimca

jer nam roditelji nikad nisu dopustili kućnog ljubimca.

Pazi na njega. -Hvala, brate.

Na redu je moja prijateljica Hana. -Pozdrav!

Bebisiterka nije došla pa su ostali kod kuće i javljaju se ovako.

Ne bih propustila razmenu nasumičnih poklona.

Otvori mi crveno srebrnu kutiju. -Ovu?

Tu kutiju. Otvori je.

Dobila si belog slona! -Malo doslovno, ali dobro će mi doći.

Palo mi je na pamet nešto fantastično. -Fantastično? Pazi da ne preteraš.

Uza svu decu bi na proslavi trebalo da budu roditelji.

Ti ćeš to reći brigadirki? Ja neću. -Ne moraju da budu fizički prisutni.

Nego na računaru. -Nazvaćemo ih i svako će pokazati svoju kuću.

I tako će biti prisutni.

Super, samo da brigadirka nađe pet minuta za nas.

Ja je se bojim. -I ja je se bojim.

Bilo je super, baš sam se nasmejao.

Dobila sam šoljicu s lenjivcem, ali Elen će mi je odmah oteti.

Uskoro će početi da mi krade odeću. -Nedostaje ti. -Nedostaje mi.

Treba da bude s ocem, ali nedostaje joj kuća,

a ja ne želim da pokažem da i ona meni nedostaje.

Hvala ti, pomogao si mi da ovo lakše prebrodim.

Nisam ništa učinio, samo ti oduzimam vreme.

Imala si ceo spisak. Da se odmoriš, slikaš, središ fioke.

Da, i to sam planirala. Ali ima važnijih stvari.

Važno je što ćemo pomoći toj deci, ako uspemo, naravno.

Znam da voliš dobrovoljni rad.

Ali treba raditi i nešto što nas raduje.

Ja to nisam radio i sada pokušavam to da nadoknadim.

Znam da ćeš odraditi sve što ti je na spisku kad budeš malo bolje.

Da, ali moram priznati da mi je druženje s tobom i decom

i to što opet nešto gradim pomoglo da se dobro osećam.

A to se ne bi dogodilo da me nisi srušila onom jelkom.

Možda slučajnosti ipak ne postoje. -Možda.

Laku noć, Lukase. -Laku noć.

Mnogo tražite. Dobili su slobodne sate da sagrade kućicu,

a sad želite i video-vezu. -Znam da nije lako, razne vremenske zone.

Dajte mi do sutra da to rešim.

Hvala. -Da li je to sve ili imate još neku sjajnu ideju?

Ja nemam, a ti? -Nemam. -Ni ja, samo ovo.

Hvala što se tako lepo brinete za moju porodicu.

Poslali su im materijal? -Sve je poslato.

Hvala što si nas zamenila. -Ne znam ja to, ali stiglo je pojačanje.

Ovo je dno kućice. -Nije, pogledaj još jednom.

Dali ste građevinski nacrt pravniku? Šta vi to radite dok nas nema?

Kameron, ti preuzmi ove građevinske majstore.

Deco, pazite mi na njega.

Onaj gips treba obojiti tako da izgleda kao bombona.

To je nešto za mene. -Samo nemoj da ga pojedeš.

Kako to da ne radiš? A baš si se radovao.

Žao mi je što tata nije ovde da gradi s nama.

Da, verujem da bi nam mnogo pomogao.

Ali meni treba znanje koje si stekao uz njega. Treba mi pomoćnik.

Trebaju mi dobri ljudi, mnogo ćeš mi pomoći ako preuzmeš tu dužnost.

Znam da nije isto kao da gradiš s tatom, ali i ovo će biti lepo.

Dobro, pomoći ću ti. -Hoćeš? -Da. -Baš ti hvala.

Hvala.

Teško je! -Savršeno je.

Elen me zove. Dušo, baš završavamo posao u centru.

Nedostaješ mi. -I ti meni, ljubavi.

Ali po onom što kaže tata, znam da vam je lepo.

Nije loše, ali želim da budem kod kuće s tobom.

Sve ću propustiti, i zabavu.

Znam, ali sad si s tatom.

Neću ti odati tajnu, ali znam da planira nešto posebno za Božić.

U redu. -Volim te, drži se.

Dobro si? -Da. Nisam.

Ne znam. Jedva se suzdržavam da ne odem po nju.

A znam da je s ocem i da je dobro. -Ali želiš da rešiš njen problem.

Želim da rešim problem. Jer ja to uvek radim.

Znaš šta? Sedi ti ovamo.

Kako? Imaš slomljenu ruku. -Ako mogu da gradim, mogu i da vozim.

Izađi. -Molim? Zaista?

Nećeš mi biti očajna večeras. -Nisam očajna, nego razmišljam.

Nećeš ni to.

Kuda idemo? -Videćeš.

VOŽNJE KOČIJOM

Deda Mrazove sanke.

Sanke lete? -Ne, na žalost. Zbog lošeg vremena.

Zato su irvasi večeras slobodni.

Lepo, da im se ne bi nešto dogodilo baš pred Božić.

Uđite, provozaćemo se po zemlji.

Savršeno!

Bilo mi je čudno kad sam video da nude vožnju kočijom.

Zašto si se predomislio? -Ti si mi otkrila Božić.

I sad si zavisnik. -Da.

Kako si inače slavio Božić?

Moja bivša verenica i ja bismo večerali i posle otvarali poklone.

Nakon toga bih se vratio u biro.

Zato je sad bivša verenica. -To mi je poznato.

Radoholičari su dobri u poslu, ali nisu dobri u ljubavnim vezama.

Viđaš li se od tada s nekim? -Izašao sam nekoliko puta.

Na nagovor prijatelja: "Videćeš, Keti je prava za tebe."

Keti? Dobro zvuči.

Ali kad je upoznaš, vidiš da nemate ništa zajedničko.

Zarekao sam se da to više neću raditi.

I meni su počeli da ugovaraju sudare dok se još nije osušilo mastilo

na presudi o razvodu. Jednom sam izašla s nekim tipom.

Govorio je "navadno" umesto "navodno." Bilo bi slatko da je klinac, ali nije.

Kažu da se to dogodi samo od sebe. "Navadno".

Zašto se to ne bi dogodilo spontano?

Upoznaš nekoga na nekoj zabavi ili na poslu.

Ili naletiš na njega božićnom jelkom.

Moraš priznati da je to neponovljivo.

Priznajem jer je istina.

Božić bi bio dobar i da sam sama,

ali mnogo mi je lepše da budem ovde uz tebe.

Ovo je lepše od skijanja.

Srećna slučajnost. -Srećna slučajnost.

Odveo me je na vožnju kočijom po gradu i dogodilo se samo od sebe.

Nije samo od sebe, to se kuvalo celog vikenda i eksplodiralo.

Nije baš bilo tako burno. Jedan običan trenutak.

Šta sad to znači? -Ne znam.

Ne pominje odlazak, ali on živi u Njujorku.

I to ti ne smeta. -Sviđa mi se.

I Elen se sviđa. Čeka nas razgovor.

Zaslužila si. Došao je tvoj trenutak.

Napredujemo, ali do sutra treba sve završiti, zato radimo brže!

Kućica se već vidi. -Deca su presrećna.

Prva kućica od medenjaka u mojoj karijeri.

Nadam se da nije i poslednja.

Rekla bih da si opet postao arhitekta.

Uđi! Nosim ove sokove u narodnu kuhinju za večeru na Badnje veče.

Zamisli! Javila se pomoćnica brigadirke Morison. Dogovorili su video-vezu.

Fantastična vest.

Dođi da ti nešto pokažem. -Da?

Šta? -Iznenađenje.

Nije božićni poklon, to te čeka. -Nisi morao ništa da kupuješ.

Moraćeš da sačekaš do Božića. Nisam ja pisao pravila.

Znači, ovo nije božićni poklon za mene. -Nije.

Zatvori oči. -Zaista?

Pazi, stepenica! -Hvala na upozorenju. -Ja te držim.

Zakorači preko praga.

Otvori oči.

Sve sam ti složio. -Neverovatno!

Kako lepo od tebe!

Hvala ti! -Hvala tebi. -Na čemu?

Pomogla si mi da se vratim staroj ljubavi.

Mislio sam da imam pogrešna iskustva, a samo je trebalo vratiti se osnovama.

Drago mi je što si to otkrio. -Ne mislim samo na arhitekturu.

Šta radiš ovde sam? -Razmišljam o životu.

Slobodi i sreći. -Ništa posebno. -Ne.

Čeka nas veliki dan. -Veliki dan.

Malo sam trčala jer će posle Alisa doći po mene

da mi pomogne da odnesem stvari u narodnu kuhinju. -Kako je ovde tiho.

Nema sirena ni truba od kojih ne može da se spava.

Njujorčanima je to zvučna kulisa.

Za nekoliko dana se tome vraćam. -Da.

Nakon odmora se vraćaš u život. -Da, u život.

Šef me tera da prekinem odmor.

Ne sviđa mu se što me plaća da ne radim.

Imam dosta neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Bezobrazno.

Ne znam šta da mu kažem. Sve mi je nepoznanica.

Ljudi se obično boje nepoznanica,

ali nepoznato može da bude i dobro.

Na primer? -Sve je moguće.

Idem pod tuš. Važan dan. -Važan dan.

Pazi na jelke! Ko zna odakle će doleteti.

Taj butik drži lepe haljine. Možemo da svratimo nakon narodne kuhinje.

Treba mi haljina za večeras. -I meni. Hvala što si mi pomogla.

To je najmanje nakon svega što si učinila za onu decu.

Jesi li razgovarala s Lukasom? O tome šta ovo znači.

Oboje čekamo da drugi nešto kaže i ne možemo da se odlučimo.

Mislim da će se vratiti u Njujork.

Možda neće. -Ljudi se ne menjaju preko noći.

Kaže da se opet oseća dobro u svojoj koži, a i šef ga stalno zove.

Moraš mu reći šta osećaš jer to može da utiče na njegovu odluku.

U pravu si, razgovaraćemo nakon proslave.

Dobro. Odnećemo hranu i idemo da gledamo lepe haljine.

Fantastično! Hvala vam.

Da, kurirskom službom. Može da mi je ostavi pred vratima.

Hvala vam!

Stara haljina. -Možda je stara, ali divno izgledaš.

I ti. -Hvala.

Priredićemo deci dan koji nikad neće zaboraviti. -Hoćemo.

Predivno!

Mama! -Elen, otkud ti? Tek je Badnje veče!

Želela je da dođe, a znam koliko to i tebi znači. I došli smo.

Bar ne moram da kuvam večeras.

Grejs, Alekse, ovo mi mnogo znači.

Drago mi je što si tu. -Jedva čekam.

Reci mi da će sve biti dobro. -Informatičari postavljaju vezu.

Čula sam se sa svim roditeljima, spremni su i čekaju poziv.

Još pet minuta.

Idem da vidim kako ide Lukasu. Uživajte.

Ko bi rekao da će kućica od medenjaka tako delovati na mene.

Opet ćeš biti arhitekta. -Ovaj put pravi arhitekta.

Neću ponoviti iste greške. -Drago mi je što si našao ono što si tražio.

Siguran si u svoju odluku? -Jesam.

Jutros sam rezervisao let. -Rezervisao si let?

Ja treba da ti pomognem u Njujorku? -Biće to duga vožnja.

Angažovaću nekog za selidbu. Jeftinog, jer sam jutros dao otkaz.

Bravo! Imaćeš vlastitu firmu i sve raditi sam.

Jednom rukom. -Gledaj i divi se.

Hvala što ste večeras s nama. Ovogodišnja igraonica je posebna.

U ovim trenucima mislimo na one...

Tu si.

Dobro si? -Elen se vratila večeras.

Ne želim da bude nesrećna kad otkrije šta se događa.

S nama. -Zašto to govoriš, Megi? Odakle sad to?

Nisam sama. Najbolje je da ostanemo samo prijatelji.

Dobro, ako to želiš. -Tako mora da bude.

Počinjemo. -Odlično.

Dobro veče! Hvala što ste došli.

Ja sam Megi O'Donel, a ovo je Lukas Kaveli.

Ugledan njujorški arhitekta koji i volontira u našem centru.

Njegova je ideja ova predivna, ogromna kućica od medenjaka.

Kućicu su projektovala i sagradila deca. -Da.

Uživali smo ovih nedelju dana sarađujući s vašom decom.

Nadahnula nas je njihova radost i vedrina.

Posebno zato što za praznik ne mogu da budu s jednim ili oba roditelja.

Uz pomoć brigadirke, stupili smo u kontakt s vašim roditeljima

i pripremili smo vam malo iznenađenje.

Dobro veče, Eliote. Mama ti želi srećan Božić iz Japana.

Ovo je moja kućica od medenjaka. Napravila sam je za tebe, volim te!

Pozdrav, Ride i Vajolet!

Sviđa mi se vaša kućica, a imam i ja jednu za vas.

U Nemačkoj se medenjaci zovu "lebkuchen".

Nekako ću vam je poslati. Voleo bih da mogu da budem s vama.

Mislim na vas u svakom trenutku. Srećan Božić! Volim vas.

I ja tebe volim, tata.

Ovo je za tebe. Volim te i nedostaješ mi. Srećan Božić!

Hvala, gđice O'Donel! -Molim.

Srećan Božić, vidimo se sledeće nedelje.

Izvoli. Hvala.

Teško ćemo ovo nadmašiti sledeće godine. -Trudićemo se.

Pomoći će nam i tata i Grejs. -Što nas je više, to bolje.

Vidimo se sutra. -Hvala što ste došli. -Vratiću je popodne.

Srećni praznici! Hvala što ste došli.

Ruka me malo boli. Brat će me odvesti kući.

I mi ćemo uskoro završiti.

Za Džoija. -Doviđenja.

Laku noć! Predivno veče. -Hvala. Doviđenja.

Šta se dogodilo? -On odlazi. Bila sam u pravu.

Divni su mi pokloni, hvala ti. -Srećna sam što si kod kuće.

Idem da pogledam šta je s ćurkom.

Nikad ne ulaziš na glavni ulaz. -Da.

Došao sam da te pozdravim. Kameron me čeka u autu.

Zvao sam lekara i kaže da smem da letim, ruka je dobro.

Putuješ. -Da.

Elen, vratila si se! Imam poklon za tebe.

Imam i ja za tebe.

Čokolada? -Četiri vrste. -Hvala što si se setila.

Otvori.

Gejm boks, kažu mi da je to super. -Mnogo ti hvala! Trebaće mi.

Hvala! -Molim.

Imam i ja poklon za tebe. Možeš posle da ga otvoriš.

Takođe. -Hvala ti.

Srećno, Megi!

Želim samo da ti kažem...

Hvala još jednom na svemu. -Srećan Božić, Lukase. -Srećan Božić.

Doviđenja.

Vredelo je ići na časove.

Idem da vidim šta je s ćurkom.

Večera je za pola sata. -Umirem od gladi.

Otvori Lukasov poklon, ja sam svoj otvorila.

To ti je kupio za Božić?

Avionske karte za Pariz.

Žao mi je što odlazi, sviđa mi se.

Da, i meni. -Sviđa ti se onako?

Slažeš se?

Moram da telefoniram.

Lukase, nazovi me kad čuješ poruku. Svakako pre nego što odeš.

Putovanje u Pariz? Ja sam ti najbolji prijatelj 20 godina, a kupio si mi sat.

Jednom. -Mnogo mi je pomogla. Želeo sam da joj zahvalim.

Zašto joj nisi rekao šta osećaš? Bio si spreman sve da promeniš.

Nisam stigao, prekinula je. Nije nam suđeno.

Slučajnosti ne postoje.

A posao? Dao si otkaz. -Možda mi dopusti da povučem otkaz.

Nećeš pogledati šta ti je kupila?

Neverovatno, kako ju je našla? Ja je tražim godinama.

Džejms Smit Maksvel. Porodične kuće?

Povratak na početak. -Molim?

Stani.

Molim? -Zaustavi auto.

Vraćamo se? -Da.

Da, vraćamo se. -To!

Može?

Dobio si poruku? -Ne, kakvu poruku? Ovo sam dobio.

Da, knjižar je morao da zove na sve strane, ali uspeli smo.

Kad sam otvorio ovu knjigu nakon toliko godina, shvatio sam

zašto je ova nedelja sve promenila. Gradio sam kuću s tobom i decom.

Nikad nisam želeo da gradim nebodere.

A posao? -Juče sam dao otkaz.

Ali rezervisao si avionsku kartu. Čula sam kad si to rekao Kameronu.

Pogrešno si shvatila. Želim da gradim kuće i živim ovde gde si ti.

To je divno. -A Elen? -Nema to veze s Elen.

Znači da je sve u redu?

Pazi! -Izvini!

Ko te je učio kako da se oblačiš? Taj džemper...

Obožavam ovaj džemper.

Jesi li video Ajfelov toranj? Ići ćeš s nama? -Rado.

Elen, stavi još jedan tanjir, imamo gosta.

Prevod RETAiL TVRip - DrSi

Prilagodba za HD metalcamp