Original subtitles

www.titlovi.com

Sklanjaj se sa moje stolice.

Za jedan sat si mogao da stigneš do mrtvačnice i nazad.

A tebe nema 4 i po sata!

Gde si, do đavola, bio!

Nije nikog bilo u mrtvačnici kada sam stigao,

pa smo Džek i ja sami morali da je unosimo u kola!

I za to vam je trebalo 4 i po sata?

Imali smo i problema sa motorom. - Problema sa motorom...

Šta je falilo motoru?

Ne znam, ali da je bio kako treba ne bih imao problema!

Video sam kola, pogledao unutra i šta sam video?

Korpu za piknik, dve stolice na sklapanje, štap za kriket

i nekoliko prokletih teniskih reketa! - Dobro, Edvarde.

Hoćeš da znaš gde sam bio. - Gde si bio? - Bio sam na plaži.

Bio si na plaži. - Odveo sam sina na plažu.

Je li sada u redu? - Nije!

Je li to zločin? - Jeste.

Radni je dan, vodi sina na plažu

i bilo gde drugde gde želiš da ga vodiš, ali kada ne radiš.

Ali ne tokom radnog vremena... - Pa, ako...

Odvezao si kola na plažu sa mrtvačkim kovčegom u njima, a

u kovčegu je bila gđa Džejnkins, kako se usuđuješ!

Sigurno joj je bilo drago zbog izleta!

Ne pokušavaj da budeš duhovit!

Mogao si da uništiš ceo posao i moju reputaciju.

Da je neko slučajno video...

Edvarde, tvoja reputacija je sigurna, ne brini!

Znaš šta, nemoj da misliš da ne znam da sam ti potreban!

Da, potreban si mi, a ja nisam potreban tebi?

Nisam ti potreban, radije bi bio bez posla, bivši marinac koji

traži posao u četrdesetim godinama, bez zanata.

Ne, uopšte ti nisam potreban! Sada se gubi odavde.

Gubi se!

Hari?

Ili treba da kažem g. Bredli? - Hari je u redu.

Onda, Hari.

Mislim da se nisam zahvalila što si nas vodio na plažu.

To je bilo veoma lepo od tebe. - Bilo mi je zadovoljstvo.

Trebalo bi da to ponovmo. Možda bez gđe Dženkins.

Obavezno bez nje.

Nadam se da nisi imao nekih problema. - Ma kakvi.

Laku noć.

Čudno je to što toliko odraslih Ijudi deli isti hodnik, zar ne?

Skoro kao vojnička baraka. - Više je kao ludnica.

Da li ste ikada pre bili u kući gde sveštenik i pogrebnik

spavaju pod istim krovom?

Moram da odem odavde. - A gde?

Ne znam. - U Irsku. - Ne.

Zašto?

Moj otac, koji je bio pravi Irac, borio se u I svetskom ratu

za kralja i otadžbinu, a kada se vratio, zemlja se pobunila

protiv kralja, a on je odjednom postao nekakav izdajnik.

Zato smo se preselili ovamo. Bilo mi je jedanaest.

Tada sam rešio da je najbolji način da mu iskažem poštovanje

da krenem njegovim stopama i da se pridružim...

najvećoj armiji na svetu. - Najvećoj armiji na svetu? - Da.

Koja je tvoja priča?

Baš bi voleo da znaš? Laku noć, g. Bredli.

Edvard Priti, direktor pogrebnog zavoda.

G. Dženkins... Balsamovali smo je, odlično izgleda.

Siguran sam da ćete biti zadovoljni.

Naravno, g...

Biće nam drago da vas vidimo.

Zdravo.

Gospode bože! Harolde! HAROLDE!

Zauzet je.

G. Džejnkins i prokleti vikar su krenuli ovamo!

Izvini!

Brzo!

Trči!

Brzo!

Čekaj! - Bože svemogući!

Brzo, brzo!

Sve je spremno. Spusti zavese kako treba.

Vikare!

G. Džejnkins.

Uđite, molim vas.

Evo je.

Zdravo, Džek. - Zdravo.

Poranio si danas.

Hoćeš li prvo dobre ili loše vesti?

Loše vesti.

Moraćeš da mi pomogneš večeras da skupimo sve tepihe u kući.

Dobre vesti?

Neće biti pridike u vezi sa onim incidentom u svlačionici.

Kako znaš? - Svako ima svog anđela čuvara.

Hajdemo kući.

Dragi Džek, bio sam na zabavi u Sent Olbonsu u subotu.

To je najbolja zabava na kojoj sam ikada bio.

U sred zabave smo započeli igru "Biseri kraljice od Sabe".

Kakvi biseri? - Biseri kraljice od Sabe.

Pogledaj.

Devojka izađe iz sobe, a svi dečaci dobiju svoj broj.

Onda devojka, "kraljica od Sabe" treba da izabere jedan broj.

Dečak čiji broj izabere treba da izađe u hodnik

i pronađe bisere kraljice od Sabe.

Kada ih pronađe, devojka se vraća u sobu.

Tada se devojkama podele brojevi,

a izabrana devojka treba da izađe

i pronađe bisere kraljice od Sabe itd, itd.

To je zasigurno najbolja igra koju sam ikada igrao.

Ne kapiram. - Naravno da ne kapiraš.

Ni ja ne shvatam. Gde su biseri? - Šta misliš?

Negde na telu.

Moramo da igramo ovu igru.

Ovo je moja majka. Bila je lepa žena. Prelepa.

A ovo je Odri, zar ne izgleda slatko ovde?

Kako ste birali? - Između vas dve?

Nismo birali.

Nismo birali, on ne bi... Izgledale ste potpuno isto.

Nije bilo šta da se bira.

Izabrala si Emili... - Ali... - A moj otac je izabrao mene.

Da, ali nije postojao nikakav razlog, nikakav razlog.

Ali kako ste to uradili?

Kako ste rekli ovo je moje, a ovo je tvoje?

Nismo to baš tako uradili... mislim da nismo...

Samo je bilo... dvoje dece, a ja sam držala jedno.

Bilo nam je oboma teško.

Znam da je meni... rastanak mi je bio nepodnošIjiv.

Držala sam jednu bebu, očigledno Emili, a on je podigao tebe,

i rekao da mora odmah da ide, da mora to da uradi...

Tako da zapravo nije ni bilo izbora,

samo se desilo da sam ja držala Em, a on je uzeo tebe.

Dobro došli u parohijsku crkvu Sv. Endrua gde smo se okupili

danas da se zahvalimo Bogu za život Eni Džejnkins,

da je se setimo sa zahvalnošću i

predamo njenu dušu brizi i Ijubavi svemogućeg Boga.

Edi? Dođi ovamo.

Imamo problem. Raka se srušila, ima previše vode u njoj.

Moraćemo da je sahranimo sutra. - Sahrana će biti danas.

Hoću da ta žena bude u svom grobu kroz pola sata.

Šta hoćeš da ja uradim? - Isprazni raku.

Šta? Po ovom vremenu? U ovoj odeći?

Presvuci se.

Volela je život...

i mnogo je volela svakakve životinjice, mačke, pse, mačiće,

uživala je u njihovom društvu. Puno će mi nedostajati.

Nadam se da je u raju.

Obuci cipele. Cipele!

Pomolimo se.

Dragi bože, pazi na Alberta koji sada pati. Uteši ga i

brini se o njemu... - Prestala je kiša.... jer je ostao bez Eni.

Jebote, ne verujem! - Ne psuj.

Budi uz njega kada ti treba, budi uz njega kada mu trebaš,

pruži mu spokoj i utehu kroz svoju Ijubav. Amin. - Amin.

Desna, leva... leva...

Stigla je, ali ne zahvaljujući vama, momci.

Ne biste znali ni da skuvata jaje.

Dobro je što je već bila mrtva,

jer je prošla nedelja mogla svakog da ubije.

U svakom slučaju, gđa Džejnkins je sada na sigurnom

i popićemo čaj zajedno.

I... volim te.

Crvena.

Našao sam neke devojke za zabavu u subotu. - Koje?

Penelopi... - Naravno.

Suzan, Sofi... - I?

Emili...

I? - I šta?

Koga još? - Džin Stoki. - Njoj ću svašta pokazati.

Jesi li ti ikada uopšte pipnuo neku devojku? - Da.

Koju? - Ne tiče te se.

Pogledaj me u oči i reci mi da li si ikada pipnuo neku devojku?

Šta ti misliš? - Nisi.

Džek, razmisli malo o tome.

Treba da poljubim devojku. Dobijem napad.

Odgrizem joj nos.

Moglo bi da bude gore.

Mogao bi da joj odgrizeš sisu.

Edvarde, hoćeš li šolju čaja? - Hvala, nemam vremena.

Džek...

Nemoj da sediš u toj stolici, moja je. - Izvini.

Šta hoćeš? - Tatu zanima kada treba da ide u mrtvačnicu.

Šta to imaš u ruci?

Samo sam gledao.

Gde si to našao? - U tvojoj fioci.

Nemoj nikada da mi preturaš po fijokama.

Nikada! - Izvini.

Čini mi se da je ovo mamina ogrlica. - Misliš?

Mogu li da je uzmem?

Svakako.

U deset i trideset.

Šta? - Tvoj otac, mrtvačnica. - Dobro.

Idi sada.

Vidiš, nikad nemoj da veruješ pogrebniku.

Naročitu ne stricu Edvardu, on je najgori od svih.

Dobro je da si je vratio.

Sedi.

Moramo da razgovaramo. Nije mi lako ovo da kažem.

Bojim se da posao ne ide dobro.

Ljudi ne umiru kao u ratu i da budem iskren, prezadužen sam.

Zato se bojim da ne mogu da zadržim i Harolda i tebe.

Harold je čIan porodice i žao mi je, ali moram da ti dam otkaz.

Očekivao sam to.

Kada hoćeš da odem?

Kada ti bude odgovaralo.

Kada ti bude odgovaralo.

Žao mi je. Mnogo mi je žao.

Kako ide? - Dobro.

Samo je malo nabrekao od vlage. Možeš da probaš.

Samo treba malo jače da se gurne. - Odlično je.

Stvarno mi je trebalo malo svežeg vazduha u ovoj sobi.

Hvala ti. - Nema na čemu.

Na kraju je ispalo da si zaista fin čovek. Iznenađena sam.

Stvarno? - Da.

Zdravo.

Ne brini. Nema nikoga.

Ideš li na igranku? - Da.

Hoćeš li plesati sa mnom?

Dobro. - Molim?

Naravno da možeš da plešeš sa mnom.

Šta se dešava?

Pravi ples?

Pa, uobičajena pravila...

Pazi gde stavljaš ruke...

Čega se toliko plašiš?

Radiš potpuno istu stvar kao i tvoja majka.

U ovoj sam kući već 7 godina, pretvaram se da nemam nikakva

osećanja prema tebi, da te ne poznajem, osim sredom i petkom.

Pričali smo već o ovome.

Draga...

Volim te i ne shvatam u čemu je problem.

Šta ima toliko loše u tome da nas vide zajedno?

Da, da... dobro, dobro...

Je li to problem? To što me ne razumeš?

Što sam gluv?

To je?

Sramotim te? - Ne.

Slušaj, Edvard ne može više da me plaća.

Sledeće nedelje polazi brod iz Sauthemptona.

Ti odluči da li da budem na njemu ili ne.

Očekujem da ćemo plesati.

Tu si.

Neću ovo da radim.

Ne mogu ovo da radim.

Ne želim da se zaljubim u tebe.

Da li sam ti to tražila?

Ja sam voleo Emili. Ja volim svoju ženu.

Ideš li na igranku večeras? - Ne.

Dobro.

Hoću da se malo zabavim. Sutra ujutro odlazim.

Učini mi uslugu i nemoj nikom da kažeš.

Ne bih podnela opraštanja.

Prava si kćerka svoje majke. - Ali sam i sestra tvoje žene.

Nastavljamo sa zabavom.

Prepuštam vas Bilu i njegovoj grupi, plesnom bendu Ton Velia.

Džek, imaš li pismo?

Dobro, slušajte...

Hteli smo da igramo jednu igru, zove se biseri kraljice od Sabe.

Ovo pismo smo dobili od Džekovog rođaka Roba.

Izvini.

Obećala si mi kvikstep.

Zabavljaš se? - Da.

Nisam znala da ume da pleše.

Bože.

"To je zasigurno najbolja igra koju sam ikada igrao. "

Dobro, gde su onda biseri? - Negde na telu.

Mogu li da ih vidim?

Ne, Džin... biseri ne postoje stvarno.

Treba da ih zamisliš.

Možeš da izabereš gde će biti biseri.

Na primer, ti izađeš iz sobe i izabereš neki broj...

I nek taj broj bude Džek... znači i Džek izlazi iz sobe...

Gde su biseri?

Ako si pametna, biće na tvojoj ruci,

ali ako ja izađem, gde će onda biti biseri?

Mogli bi da budu bilo gde.

Hoćemo li da se igramo? - Da.

Ko će prvi da izađe iz sobe? - Ja.

Dobro, ja sam jedan, ti si dva, ti tri...

Koji ćeš broj? Od jedan od šest.

Samo da znaš, ako Robin izađe ja idem kući.

Robin neće izaći. Izaberi broj.

Šest.

To sam ja. - Onda zatvori vrata.

Dobro. Hoću.

Ne voliš me, zar ne?

Ništa lično, ali...

veza između zajednice i mene je veoma tesna

tesna veza... mi smo cenjena porodica... cenjena

i... ti si... kaže se... ne znam da li vi stranci to razumete...

kao kada staviš jastreba među piliće... a ti si jastreb...

A ti si pile? - Jesam. Svi smo mi pilići.

Iskreno, bilo bi bolje za celo selo,

bilo bi bolje za porodicu, bilo bi bolje za moj posao,

bolje za tvoju majku, a pre svega, bilo bi bolje i za tebe,

da nikada nisi kročila u ovo mesto. Ništa lično.

Edvarde, nemoj mnogo da piješ, možeš da padneš i da se skršiš.

Kučka!

Džek, izaberi broj od 1 do 6. - Daj mi Penelopi.

Tri. - Tri... Penelopi.

Srećno.

Nije.

Nije.

Nije.

Je li ovo bezveze? - Nije.

Znači nema šanse da se ponovo oženiš? - Nikako.

Bilo bi teško zameniti je.

Gde god bila sada,

sigurno je zadovoljna što se nećeš ponovo ženiti.

Pogledaće sa neba i videće da ti je dobro iako si sam.

To je vrlo, vrlo, vrlo srećna situacija, baš srećna situacija.

Da, stvarno je to sreća.

Odlično, izvanredno je zvučalo, zašto si stao?

Jesi li ikada poljubila nekoga? - Jesam.

Koga? - Mamu, tatu... - Jesi li ikada poljubila nekog dečaka?

Nisam.

Da. - Da?

Daj, Suzan, nema svrhe da se igramo ako... razumeš...

Da pokušam ponovo?

Važi.

Ne.

Ne.

Ne.

Od 1 do 6? - Koji si ti broj?

Tri. - Onda ću četiri.

Dinger, ti si.

Od 1 do 6?

Od 1 do 6?

Od 1 do 6?

Koji si ti broj?

Dva.

Dva. Oh, to sam ja.

To je Penelopi.

Penelopi!

Džin.

Opet Džin.

Jesi li je dirao ovde? - Ne.

Džek.

Krispen.

Dinger.

Nisu.

Šta da radim sada? - Možda možemo da odemo gore.

Ljubiš li mene ili moju sestru?

Tebe. - Siguran si?

Vidim sve što ti radiš, ali osećam sve što ona radi.

Mi smo kao jedna osoba.

Neću...

Neću da idem dalje od ovoga...

ako ćeš i dalje biti oženjen čovek.

Bila sam u svom životu sa previše oženjenih muškaraca.

Nisam oženjen. Već dugo vremena nisam oženjen.

Daj mi razlog da ostanem

ili mi daj razlog da odem.

Volim te.

Volim te.

Jesam li dobro rekla? - Sasvim.

Samo što moraš da kažeš glasnije jer ja ne čujem dobro.

Volim te, volim te, volim te.

Molim te, ne idi...

Je li to istina?

Misliš li to stvarno? Stvarno?

Da.

Kako ćemo ovo da kažemo Džeku?

Ne brini. Prepusti Džeka meni.

Možda već zna. - Sigurna sam da zna.

On je sin svog oca.

Džek Bredli, najbolji dečak na svetu.

Posle mene.

Jesi li siguran? - Uveriću te.

Lora, Lora...

Edvarde... - Mogu li da uđem, mogu li?

Šta to radiš na mojim vratima?

Mo, mo... mogu li da uđem? - Zašto?

Da prenoćim. - Šta? - Da... ja... ovaj...

ne bih ti smetao, ništa nedolično, ali... ja...

ja... hteo bih da budem sa tobom jer... smrt... smrt... - Šššš...

smrt ne čeka... video sam smrt u svim oblicima...

Bojim se da umrem. Bojim se da umrem sam.

Edvard Priti, pogrebna služba.

Da, ovde je Edvard Priti.

Vrlo mi je žao što to čujem, gospođo.

Da, radimo prvoklasno balsamovanje.

To je prosto poslednji put,

poslednji put kada ćete vidite dragu osobu.

To će vam ostati kao uspomena.

Sećam se jedne udovice koja je bila toliko zadovoljna da je

rekla da nikad nije videla svog muža da izgleda tako dobro.

Evo ga, Henri, zadubljenog u domaći... to ne verujem.

Hoćeš li šolju čaja? - Ne, hvala, neću dugo.

Šta si hteo?

Došao sam da se pozdravimo. - Da se pozdravimo? Gde ideš?

Moram da se vratim u Jorkšir.

Šta?

Moj tata i doktor misle da je bolje da budem bliže kući.

Izgleda da sam imao previše napada u poslednje vreme.

Šta ti misliš o tome? - Nemam izbora.

Kada ideš?

Sada. Tata je u kolima. - Sada?

Ostaviću vas nasamo.

Srećno, drago mi je što smo se upoznali. - Takođe.

Učinite mi uslugu.

Pripazite na njega. Treba mu majka.

Zdravo, Henri. - G. Bredli.

Srećno.

Zašto ništa nisi rekao? - Ne znam.

Kada ću te ponovo videti?

Ne moraš da vidiš nekoga da bi znao da je tu.

Hoćeš li biti dobro?

Hoćeš li ti biti dobro? - Biću.

Ako hoćeš da znaš koliko se brzo kreće sperma, pitaj Džin Stoki.

Jesi li?

Zdravo, Džek.

Ljudi dolaze i odlaze, Džek. Ali te nikada ne ostavljaju.

Nilse, uzmi Odrinu ruku i ponavljaj za mnom:

Ja, Nils Peter Šens... drom... - Ja, Nils Peter Hensdrom...

uzimam tebe, Odri Priti... - uzimam tebe, Odri Priti...

za zakonitu ženu. - Za zakonitu ženu.

...da te imam i čuvam od danas pa zanavek...

...u dobru i zlu... ... u dobru izlu...

...u bogatstvu i siromaštvu... ... u bogatstvu i siromaštvu...

...u bolesti i zdravlju... ... u bolesti i zdravlju...

...volim i poštujem dok nas smrt ne rastavi...

...volim i poštujem dok nas smrt ne rastavi...

...volim i poštujem dok nas smrt ne rastavi...

...volim i poštujem dok...

Do smrti.

Bog te blagoslovio.

Bojim se da umrem... sam.

Tako je to...

Hoću da me pokopate pored moga oca.

On je deo mene i on je deo tvoje majke.

On je i deo tebe.

U ime oca, sina i svetog duha...

Gospod zna šta je u našim srcima.

Neko može biti prisutan i kada ga ne vidiš.

To je kao brod iza horizonta.

Više ga ne vidiš, ali još uvek postoji.

I dok jedan govori: "Eno je odlazi",

neko drugi kaže: "Evo je dolazi".

Izvinite, izvinite...

Gledam te svo vreme i vidim sve što radiš.

Volim te.

Preuzeto sa www.titlovi.com