Original subtitles

www.titlovi.com

Ovo je moja...

Izvinite... izvinite...

Tražim gđu Priti, gđu Lolu Priti. - Ja sam.

Htela bih da pričam sa vama. Mogu da sačekam napolju.

Sećanja, Džek.

Moje misli se vraćaju na tvoj 16. rođendan.

I, naravno...

tvoja sećanja sežu još dalje.

Na hiljade vas, u ovoj zemlji, moralo je da napusti svoj dom

i da bude odvojeno od svojih očeva i majki.

Moja sestra Margaret Rouz i ja, saosećamo se sa vama,

jer znamo iz svog iskustva

šta znači biti daleko od onih koje najviše volimo.

Vama koji živite u novoj sredini izražavamo iskrenu naklonost...

i u isto vreme želimo da zahvalimo Ijubaznim Ijudima...

koji su vas primili u svoje domove.

U našem slučaju, Ijubazna osoba je bio sveštenik Džejms Tolbot,

a kuća je bila Feniton Kort.

Dragi Džejms... Kako li je trpeo sve nas?

Prvo je tu bila Nana sa Odri i Peks...

onda stric Edvard, Defi i pogrebna služba,

pa onda ti i tvoj otac... i na kraju ja.

Bio je to predivan dom, Džek.

Tako davno...

Baka će te čekati na stanici.

U subotu dolazi tatin brod.

A u nedelju idemo pravo tebi.

Opet gledaš u moju ogrlicu. I meni je omiljena.

Ovo je poklon za tebe.

Otvori ga u vozu.

Srećan rođendan, moj dečače, volim te.

Ti si najbolji dečak na svetu. Daj mi poljubac.

Džek Bredli! Poljubac!

Idi.

Vidimo se u nedelju.

Volim te. - Zdravo, mama. - Zdravo.

Zdravo.

Pomozite! Pomozite!

Zdravo.

Džek, moram nešto da ti kažem.

Jedan od naših aviona se srušio.

Neki Ijudi su poginuli.

Žao mi je... ali i mama je bila među njima.

Džek... tako mi je žao.

Izvini.

Kasniš... Kasniš!

Radovaće se što te vidi, zar ne?

Prošlo je puno vremena od kada te je video.

Jesi li dobro, Džek?

Hari...

Gde je Džek? - U salonu, sa ostalima.

Moram da se presvučem.

Svima nam je teško palo.

Ispričaću ti jednu priču koju su meni ispričali...

Pogrebna kola su stigla. - Hvala.

Da li si dobio avion? - Jesam.

Moram da je vidim.

Zemlja zemlji, pepeo pepelu, prašina u prašinu,

s nadom u povratak večnom životu kroz gospoda našeg, Isusa Hrista

Džek, šta radiš budan ovako kasno? - Ništa.

Džejmse, da li veruješ u raj?

Da, Džek. Verujem u raj.

Tvoja mama te je mnogo volela, ti to znaš, zar ne?

Puno te je volela.

Mogu da ti obećam da je ona na nebu.

Shvataš?

Hajde sad u krevet.

Tu si, Džek!

Ovo je teže nego umuvati se u avionsko sklonište.

Dušo... slušaj...

Neko može biti prisutan i kada ga ne vidiš.

To je kao brod iza horizonta.

Više ga ne vidiš, ali on još uvek postoji.

I dok jedan govori: "Eno je odlazi",

neko drugi kaže: "Evo je dolazi".

Gledam te sve vreme,vidim sve što radiš. Volim te.

TIŠINA!

Priđi, Bredli.

Verujem da pričam u ime cele škole kada kažem kako je obzirno

što si nas udostojio svojim prisustvom.

Tvoj otac je u Kraljevskoj mornarici, zar ne?

Zar te ništa nije naučio o disciplini?

Tačnosti?

Zašto kasniš?

Rođendan mi je, gospodine. - To me nimalo ne zanima, Bredli.

Sedi. - Hvala, gospodine.

Mariot, Oksli... napolje!

Ostali u parove i napravite krug.

Trebalo bi da svi već znate ko su vam partneri. Brzo!

Uhvatite svog partnera!

Nemoj opet da se zezaš.

Ples za početnike. Valcer

Usresredite se.

I na tri... Jedan, dva, tri.

Daj, usresredite se!

Ne vredi vam da gledate u noge, gledajte u svog partnera.

Džek, gledaj me u oči.

Ne kvarite krug!

Ovde London.

Sa najvećom tugom dajemo sledeće saopštenje:

Saopšteno je iz Senbrijuma, danas u 10:45, 6. februara 1952,

da je kralj koji je sinoć otišao na počinak uobičajenog zdravlja,

mirno preminuo u snu rano jutros.

Džonsone, idi po nadzornicu! Brzo!

Držite ga.

Za kralja! Nek počiva u miru.

I živela kraljica!

Nemojmo zaboraviti ni dragu Em,

koja nas je napustila pre tačno osam godina.

Ali danas je Džekov dan. Srećan ti rođendan.

Srećan rođendan. - Srećan rođendan.

Danas nam je divan dan, divan dan...

Pomisli želju.

Ispuniće se.

Izvinite.

Izvinite.

Izvinite što vas ovako uznemiravam.

Vrata su bila otvorena pa sam ušla pravo unutra.

Tražim gđu Priti. Gđu Loru Priti?

To sam ja.

Volela bih ako bih mogla da pričam sa vama.

Mogu da sačekam napolju.

Bilo je veoma teško pronaći ovu kuću.

Iskočila sam iz autobusa i obišla tri, četiri kuće pre ove.

Onda sam srela gđu Morš, čini mi se da se tako zove.

Rekla je da živite ovde... otvorila sam kapiju i... eto me.

Mnogo mi je žao što vas uznemiravam.

Sačekaću napolju.

Da li ste došli povodom mog oglasa? - Nisam.

Ne... - U stvari sam došla da pričam sa vama.

Sada nije pravi trenutak.

Da li biste mogli da se pretvarate

da ste došli povodom oglasa? Mene radi?

Mogla bih.

Hvala vam.

Dođite da upoznate porodicu.

Učinilo mi se da čujem nešto.

Naravno, u ovako velikoj kući se svašta čuje.

Laku noć. - Laku noć.

Pomozi mi...

Tačno osam godina nakon smrti moje supruge,

žena, koja izgleda potpuno identično, ulazi na vrata

i samo ti znaš zašto.

Izgledaš kao da nisi spavao noćas. - Nisam ni trenuo.

Bio sam budan svo vreme.

Zašto je ona ovde?

Dala sam oglas za kućnu pomoćnicu.

Je li ona duh? - Svako ima svog dvojnika na ovom svetu.

Zar se ne kaže tako? - Možda dvojnika,

ali je ona identična.

Edvarde, da li si znao da smo dali oglas za kućnu pomoćnicu?

Ne, prokleta žena, ušetala je kao da je kraljica od Sabe.

Trebalo bi me konsultovati pre nego što zaposlimo još nekog.

U pravu si.

Oh, tata... šta si mi to uradio?

Šta si to uradio?

Mora da ode.

Mora da ostane. Nije tek tako došla ovamo.

Došla je ovamo iz nekog razloga. - Razloga!? Razloga?

Kako to misliš?

Šta si pod tim mislila?

Odri, zašto ti je tako teško da poveruješ da bar jednom

nešto dobro može da se desi ovoj porodici?

Nešto predivno, kao dar. - Dar?

Ona je posebna, Odri... - Mi je ni ne poznajemo.

Ona je strankinja.

Dobro jutro, g. Priti. - Dobro jutro.

U ovoj kući se čovek lako izgubi. - Tako je.

Jedino sam za Hrista čuo da se vratio nakon što je umro.

Tu si u pravu. Nije ona uskrsnula.

U čemu je stvar?

Tako mi je žao.

Mnogo ličite na moju sestru.

Stvarno?

Ne na Odri. Imala sam još jednu sestru koja je umrla.

Mnogo ličite na nju. - Žao mi je.

Drago mi je što ste ovde.

Drago mi je što sam ovde. Da vas zovem Margaret ili Pegi?

Zovite me Pegi. - Nensi.

Bolje da počnem sa ručkom.

Džejms voli sir.

Dobro.

Gđice Ekerman, dobro jutro. - Dobro jutro.

Nadam se da ste dobro spavali. - Odlično, hvala.

Gđice Ekerman, moram da pričam da sa vama. Iskreno i što pre.

Nadam se da ćete moći da me razumete.

Sigurna sam da ćete moći. Odlično govorite engleski.

Čak isuviše dobar za stranca.

Pre nekoliko godina umrla je moja sestra Em.

Tragedija, tačno.

Čudno je to što vi pomalo ličite na nju.

Razmislite o tome. Ovo teško pada celoj porodici.

Većina nas može to da prihvati, ali moja sestra Margaret...

ona je miljenica porodice... i pomalo je sentimentalna.

Stvarno strahujem zbog nje. Razumete o čemu pričam?

Veoma mi je žao, gđice Ekerman,

ali se bojim da ovaj posao nije odgovarajući za vas.

Da li ste pričali sa svojom majkom o ovome?

Mislim da vas se to ne tiče.

Ja ću naravno pričati s vašom majkom o ovome. - Svakako.

Pričajte s njom pre nego što odete.

Pre nego što uradim bilo šta moram da spremim ručak.

Izvinite. - Naravno.

Gđice Ekerman...

Ako tražite kuhinju onda idete u pogrešnom pravcu.

Mnogo vam hvala.

Dobro jutro.

Razgovarala sam s njom i mislim da će uskoro otići. - Zašto?

Zato što nam ne odgovara.

Kako to misliš?

Nije ni prikladno obučena za posao.

Iz druge je zemlje. - Znam.

Ne gledaj me tako. - Šta pokušavaš da kažeš?

Da ne može da ostane.

Zašto?

Ne može da ostane jer nimalo ne odgovara.

Znaš o čemu pričam. Ne teraj me da to izgovorim.

Nema više tu šta da se kaže. Zar ne?

Izgleda da nema.

Gospodine?

Izvinite, gospodine...? - Bredli.

G. Bredli, da li vas ja plašim?

U čemu je problem?

Ovo je moja žena.

Umrla je pre osam godina.

Gđice Ekerman! - Gđice Priti,

prihvatila sam vaš savet i odlazim.

Da, hvala vam.

Kuća je prevelika za moj ukus.

I previše prljava.

Do viđenja.

Tražim vašu majku.

U biblioteci je. - Hvala.

Nensi! Nensi, toliko sam htela da pričam sa tobom. Dođi ovamo.

Zatvori vrata, molim te.

Pegs, reci mi šta nedostaje u ovoj kutiji?

Emina biserna ogrlica.

Tačno. Želiš li da ti kažem gde je?

Oko vrata gđice Ekerman.

Celog svog života tražila sam deo sebe koji mi je nedostajao.

I sada shvatam šta je to bilo.

Zapravo se osećam prevarenom.

Retko sam viđala oca.

Podizala me je baka.

Čini mi se da sam kao dete oca srela tek dva ili tri puta.

Kada mi je bilo 17, umrla je moja baka...

dobila sam jedan poklon, ovu ogrlicu...

i onda sam ga videla, malo pre nego što je umro.

Umro je? - Da.

Čudno.

Mislila sam... verovala sam da ću sigurno osetiti kada on umre.

Da ću nekako znati.

Ali nisam.

Šta je bilo?

Ogrlica tvoje majke, Džek. - Nestala je.

Žao mi je.

Nije nestala.

Stavio sam je u njen grob. Hteo sam da je ima.

Vratiću onda ovo.

Bila sam toliko uplašena da nisam znala šta da radim.

Nisam imala novca... ni gde da živim...

Nisam...

Tako sam se pretvarala da moram da odem na neko vreme

da pazim na prijatelja koji je bio veoma bolestan.

Edvard je ostao da čuva Odri.

Bio je divan. Nikad ništa nije rekao.

Ali mislim da je znao.

Kako ste izabrali? - Nismo ni birali.

Nisi ogorčena...

Jesam.

Nisi došla da se svetiš, jel' tako?

Ne znam.

Ne znam koliko je velika bila tvoja patnja.

Ali i mi smo ovde bili beskrajno nesrećni.

Zar ne možemo da pokušamo da to zajedno prebrodimo.

Gđice Ekerman, treba li vam pomoć do stanice?

Ne, hvala, predomislila sam se. Ostajem.

Šta se dešava, mama?

Odri, molim te idi po Pegi...

ima nešto važno što moram da vam kažem obema.

Molim te...

Da?

Zdravo, Džejk.

Mogu li da uđem? - Da, naravno.

Jesi li dobro? - Jesam.

Jeste li vi dobro?

Jesam. Dobro sam.

Odakle vam ta ogrlica?

Dobila sam je od svog oca. - Moja majka je imala istu takvu.

Kakva slučajnost.

Da li mogu da pitam koliko imate godina?

Naravno. Imam 35. - I moja majka bi sada imala 35.

Kada vam je rođendan?

Kada je rođendan tvoje majke? - 14. aprila.

Znaš li kada je moj rođendan? - 14. aprila.

Emina sestra bliznakinja? - Da.

Jedno kopile nije bilo dovoljno, nego ih ima dvoje.

Molim te, nisu moja deca kopilad.

Šta su onda? Rođena su van braka.

Ako si znao moju tajnu pre 35 godina,

zašto si čekao do sada da progovoriš o tome?

Ne moraš to da me pitaš.

Zar je trebalo da to prenosim po selu? - Ne.

Tvoj muž, moj brat...

Osramotila si i njega, i mene, sebe, porodicu...-Nikoga nisam osramotila.

Bojim se da jesi. I to ti nikada ne mogu oprostiti.

Lora, žao mi je.

Puno toga smo prošli zajedno, ali ti ovo ne mogu oprostiti.

Moram to da ponovim.

Dvoje kopiladi umesto jednog.

Pa, Džek, to je bilo iznenađenje.

Ako ste se vi šokirali, zamisli kako je tek bilo meni,

upoznala sam oca ovde. On je šveđanin.

Znam da to znaš.

Dva jezika - nije loše.

Učini mi uslugu, dušu.

Nemoj da kriviš baku za ovo. Mislila je da je deda mrtav.

Savršeno razumljiva greška tokom rata.

Ako je nama teško, šta misliš kako li je tek njoj.

Emili Bredli! - Zovu me. Dolazim!

Ne daju ti ovde ni trenutak mira.

Volim te, dušo. Ti si najbolji dečak na svetu.

Volela bih da odem u Švedsku. Fjordovi... mora da je prelepo.

Fjordovi su u Norveškoj. - Da, da.

Mi imamo jezera. - Šta ti znaš o fjordovima?

Čitala sam o njima.

Znači da pričaš švedski. - Da.

Bože, Pegs! - Reci nešto.

Pušiš li?

Da, ponekad.

Prilično je rano... - Mogu da kažem nešto na švedskom.

Nije mi lako da pričam, po prvi put, sa svojim sestrama.

Ne znam šta da kažem. Ali eto nas...

Da, bilo je... - Divno je bilo.

Da li je zvučalo čudno?

Kao strani jezik. - Ja nisam ništa razumela.

I bio je strani jezik. - Pametno.

Ti ne pušiš, ne? - Ne.

Ovo je divno, trebalo bi da to proslavimo,

možemo da napravimo zabavu i proslavimo to što si ovde.

Kada ti je rođendan?

U slučaju da se pitaš, idem u London, da odam poštu kralju.

Kao svaki odani podanik.

I ako je tvoja radoznalost zadovoljena...

molim te, skloni mi se sa puta.

Prilično si neotesan, zar ne?

Samo mi je bilo čudno što neko ko nije vojnik nosi uniformu.

U svakom slučaju, kada već ideš u London da odaš poštu kralju,

pozdravi ga i od mene.

Dobro jutro, Edvarde. - Dobro jutro.

Vidim da se Hari sprema za London.

Da, i nosi svoju prokletu uniformu na šta nema pravo.

Izvini što psujem.

Nikome to neće da smeta. - Smeta meni.

Neko nije dobro spavao.

Hari mi kaže da će on da vozi kola sada. Zašto?

Jer si gluv, Nilse! Ti si gluv! Opasno je kada voziš.

Ne čuješ ništa.

Ni sa leva, ni sa desna. Umalo si imao nesreću prošle nedelje.

Sećaš li se?

Harold će voziti.

Naš posao je da sahranjujemo Ijude, a ne da ih ubijamo.

Da...

Treba da sahranimo jednu ženu.

Dobro jutro, Pegi. Dolazim za minut.

Dobro jutro. - Dobro jutro. - Znala sam.

Molim?

Mislim da me odlično čuješ.

Idi po nastavnika!

Brzo!

Sklanjaj se sa trave! Glupan!

Nije bilo van terena! - Bilo je! - Nije. - Bilo je izvan. Priznaj.

Dobio sam pismo od Roba. - Opet isto.

Šta kaže sada? - Kaže da se sperma pokreće.

Sperma se kreće?

Koliko brzo? - Nije rekao.

Koliko daleko? - Nije rekao.

Kako onda znaš da se kreće? - Jer je rekao da se kreće.

Ti ni ne znaš o čemu pričamo? - Znam. - Ne znaš.

Sperma je, blento, ono belo što izlazi kada ga izdrkaš...

Da mu pokažemo?

Prvi koji svrši pobeđuje.

Ne pomeraj se!

Nema vam pomoći...

Tek da znate,

opšte je poznato da je pobednik onaj koji poslednji svrši.

Jeste li završili? - Da, gospodine.

Dobro.

Onda se obucite i pravo u kancelariju upravnika.

I ti isto, Fiket. - Da, gospodine.

Prestani da se vrpoljiš, mali.

Svaki čin samozlostavljanja je dokaz najveće nezahvalnosti i

nepoštovanja prema Bogu i prema samoj svetinji Ijudskog života.

To je bila samo šala.

To je prljavo, nije hrišćanski i nije dostojno za engleze.

To je đavolji posao. REKAO SAM DA SE NE VRPOLJlŠ!

Ne mogu da stanem, godpodine. - Zašto ne možeš, mali?

Prosto ne mogu.

Tu su đavolji prsti.

A đavola... moramo isterati.

Pošto ti ne možeš da prestaneš da se vrpoljiš...

možda ja mogu da ti pomognem. Dođi ovamo.

Ne, gospodine, ja sam kriv. Oni nemaju veze sa tim.

Fiket, govori li istinu? - Ne, gosp... - Da, gospodine.

Pravi mali vođa.

Kako stojiš sa tablicom množenja, Bredli?

Dobro, gospodine. - 3x6 je? - 18, gospodine.

Biću milosrdan. 12 udaraca štapom.

Dođi ovamo.

Gubite se.

Bredli, pisaću tvom ocu o ovome. - Hvala, gospodine.

Bože...

Blesava hulja.

Idi po pomoć! Brzo.

Dobro jutro.

Da li je ovo upravnikova kancelarija?

Da, ali upravnik nije tu trenutno.

Ja sam nadzornica. Mogu li vam ja pomoći?

Nadzornica? - Da, ja sam zadužena za dečake.

Savršeno, onda mi sigurno možete pomoći.

Došla sam zbog jednog vašeg učenika, Džeka Bredlija.

Da, Bredli... a šta ste vi njemu? - Tetka.

Tetka? Ali... - Šveđanka sam...

Znači, iz Švedske ste... - Ali sam pola engleskinja.

Čuli ste da je Džek u nevolji.

Da, bilo je nekih prilično ozbiljnih neprijatnosti.

Da li je zaista toliko ozbiljno?

Dečaci su samo uradili... nešto što je sasvim prirodno.

A tako su teško kažnjeni. - Gđice, gđo... - Gđica Ekerman.

Gđice Ekerman,

sigurno shvatate da moramo da održavamo čvrstu disciplinu.

Dečaci su se ponašali kao da je nekakav sport to...

to što ne bi trebalo da bude sport. To je nešto sveto.

Dajemo sve od sebe da od ovih dečaka napravimo pravu gospodu.

Prava gospoda se ne igraju sa sobom?

Gđice Ekebar... - Ekerman. - Gđice Ekerman,

ovo se tiče upravnika, Bredlija i njegovog oca.

Da ste vi majka... - Nisam, ona je mrtva.

Da, žao mi je.

Nadzornice, upravo sam pričao sa Kvibetovim ocem.

On nikako ne bi smeo da jede džigericu.

Zašto, zaboga? - Navodno mu smeta.

Samo vas zavlači. Ništa njemu ne fali.

Tako sam i mislio.

Dolazila je Bredlijeva tetka. Pravila je gužvu zbog pisma.

Pisma? - Pisma ocu povodom onog događaja.

Uopšte nemam nameru da pošaljem to pismo.

Strah je veoma efikasno sredstvo zastrašivanja.

Znači ovde se kriješ kada napolju sija sunce.

Trebalo bi da izađeš na svež vazduh, da plivaš...

Volim da plivam. - I ja isto.

Da li bi htela da ideš na plažu? - Baš bih volela.

Hoćemo biciklima? - Pitaću tatu da nas odveze.

Ne verujem da tvoj otac ima vremena

da nas vozi na plažu danas. Niti da bi to želeo.

Naravno da bi. Bilo bi mu drago.

Shvatam da ste uznemireni, g. Džejnkins,

ali pokušajte se da smirite... ostanite smireni...

spustite slušalicu... popnite se na sprat...

opipajte puls na njenom ručnom zglobu,

i proverite da li joj srce kuca, ono je sa leve strane... da.

Da...

Pa, dobro... onda je mrtva.

Šta? - Možemo li na plažu po podne?

Naravno da ne. - Zašto?

Zato što radim. Eto zato.

Možemo li da pitamo strica Edvarda da pozajmimo kola?

Možemo li MI da pitamo strica Edvarda da NAM pozajmi kola?

Šta MI mislimo da će nam stric Edvard reći?

Možda će reći: Da.

Molim te, bar pitaj.

Videću šta će da kaže. - Samo na jedan sat.

Videću šta će da kaže.

Super, reći ću Nensi.

Šta? - Reći ću Nensi.

Kakve veze ima Nensi? - Rekao sam joj da može da ide.

Stvarno? Rekao si Nensi da ću vas voziti na plažu?

To si rekao? - Da.

Pa, dečače, upravo si prokockao svaku šansu da te vozim danas.

Šta je ona rekla? - Da bi joj bilo drago.

Upravo sam zvao mrtvačnicu.

Harold je krenuo sa gđom Džejnkins u kolima

još pre dva sata. Gde je, do đavola, do sada?

Nemoj mene da pitaš.

Da nije neki kvar?

Nemoguće, juče sam proveravao motor.

Nesreća? - Ali on je najbolji vozač koga imamo!

Zar ne? - Da... jeste.

Ne čini se mnogo toplo. - Ne.

Hoćete li da se kupate? - Ja hoću.

Hoćeš li ti da se kupaš, tata? - Ne, neću.

Hoćeš li ti da se kupaš?

Hoću. - Dobro.

A šta ćemo sa gđom Džejnkins? - Ona se neće kupati.

Baš smešno.

Preuzeto sa www.titlovi.com