Original subtitles

www.BollywoodSerbia.com strani filmovi

Onaj.

Šta da napišem na vencu?

- Pišeš li samo na Ruskom? - Pišem na svakom.

- Umeš i na Češkom? - Na Ruskom ili Ukrajinskom.

Onda piši na Ukrajinskom, ali Češkim slovima.

Sa onim kvačicama, razumeš?

A šta da napišem?

Kako šta? Svima ćemo presuditi!

Ne šali se na taj način!

Napiši:

Dragom Jakovu Sekiri, od prijatelja.

UKRAJINA SEPTEMBAR 1993.

Psi!

- Stari, požuri! - Majku mu... - Odlazimo, Stari!

Stari, zar ne?

Ne...

Ko te je poslao? Turpija?

Govori, pseto!

Sedi tu...

Ubiću te!

Umrećeš!

Hajde da popušimo po cigaretu, pa ćemo se vratiti.

Danguba je pružio otpor prilikom hvatanja. Mašio se za pištolj i dobio tri metka.

Sada je on glavni krivac.

Možeš da prođeš kao saučesnik. Njih trojica su ih pobili iz Kalašnjikova.

A ti si tvojim Lugerom pucao u već mrtve.

Imaš li uopšte predstavu o tome šta ti predlažem?

Život.

Odluči se brzo, posle će biti kasno.

Streljaće te, niko neće moći da te spasi.

Šta želite od mene?

Ne pravi se glup!

Daj izjavu protiv Turpije.

I zakopaćemo ga kao psa, sa nekom pločom odozgo.

Zdravo.

- Zdravo, Mali. - Zdravo. - Tvoji su dole? - Da.

Brige, samo brige!

Nadimak Tuđa. Trenutno je u Češkoj.

Ti je poznaješ.

- Da, sestra Starog. - Tačno.

Samo je jedna bliska osoba ostala našem Starom. To je sestra. Nema više nikoga.

Njih dvoje su iz sirotišta. Sada je u Češkoj.

Da, to sam već pomenuo.

Treba je pronaći i dovesti ovamo.

Proveo si tamo tri godine. Pamtiš li jezik?

Ukratko, dajem ti sada deset hiljada.

U Pragu ćeš se povezati sa Karašem. On će te snabdeti oružjem.

Dovedi je. Stari će, pre ili kasnije, pristati na saradnju sa policijom.

Sliku uzmi, da bi je tamo pokazao po potrebi.

Od kreka mi se u glavi obrazuje praznina.

U lobanji pustoš...

U tebe se uzdam, Mali, razumeš?

To je sve. Idi.

Kazahstan, Kirgizija, Uzbekistan, nikada nisu postojali. Ta teritorija je južni Sibir.

To je teritorija Ruske države. Doći će vreme da se Ruska zastava ponovo tu zaviori.

Ništa mi nismo okupirali, i nikada nećemo! Ništa silom. Vi ćete tražiti da se vratite!

- Odlazim. - Gde si naumio?

- Da ti spakujem semenke? - Spakuj.

Nemoj ni da se vraćaš!

Šta je?

Izrode! Nitkove obični! Životinjo! Idi kod svojih kobiletina!

- Kakva ti je to glupost? - Sklanjaj ruke! - Šta mu je? - Uživa čovek u muzici.

Prgavi, onda bar pojačaj malo!

- Zašto su ovako zelene? - Takva im je sorta. - Hoćete krompir? Pogledajte kakav je!

- Hvala, bako. - Hej... hej! Kako hvala? A novac? Paraziti!

- Ovo je za Vas! - Huligani! Bestidnici! Dabogda ne stigli tamo gde ste krenuli!

Pederu bezobrazni! Pederu!

- Šta je bilo? - Šta ti je? - Vidite šta nam pokazuje! Nećemo imati sreće!

Stric je izvadio pištolj i pucao u čoveka. Svi su meci pogodili, a žena se onesvestila.

- Pucao je Naganom? - Da.

- I kod mene je bilo nešto slično. Metak mek, olovan. - Spljeskao se na čelu? - Da.

Da se oprostimo od našeg prijatelja!

Kreni!

Stvarno ćete me ubiti? Zbog čega? Zbog ovoga?

- Na kolena! - Molim? - Na kolena, rekao sam!

Hajde.

Evo ti!

Zaustavi ispred znaka.

- Slino, izvadi venac. - Odmah.

Prgavi, ideš sa mnom.

Pojma nemam ko ovde komanduje.

Zveri. Oni drže granične prelaze.

- Šta si želeo? - Nisam želeo, želim. - Šta želim? - Da prođem brzom procedurom.

- Trista komada. - Nisi me shvatio. Idemo na sahranu Turpijinog druga.

- Imaj malo razumevanja. - Kog Turpije? Nikad čuo.

- Ne pričaj gluposti! Svi znaju za Turpiju. - Ti se ne mešaj, blebetalo! Jasno?

Ne govori mi jasno, jasno?

-Smiri se, Prgavi. - U čemu je problem?

Sami ćemo se sporazumeti.

Ne razumem, o čemu se radi?

Idu na sahranu. To je svetinja!

- Šta to radiš? - Probudite se. Skoro smo izašli iz Praga.

Ja sam mislio da ti je opet neko pokazao ono.

Kakva mu je ono riba?

Možda mu je supruga?

- Naručite nešto. - Šta da naručim kad ništa ne razumem?

- Nekakva turiga s maslom! - Ima li izvadiga? - Postoji li izvadiga?

A ovkurka?

- To je pohovani kačkavalj. - Uzmi, Đule. Ako ti se ne svidi, ostavi.

A da popijemo nešto?

Četiri čaja.

- Zdravo, mangupi. - Zdravo. Nisam te poznao! Obogatio si se?

- Mi se i ne poznajemo. Želiš da budeš zanimljiv? - Šalim se.

Smejem se.

- Je li sve jasno? - Ovde su svi pederi!

- Tačno. - Ovde takvi ne zanimaju devojke.

- Padaju na razne plesače sa bujnom grivom. - I jezik im je tako... bez veze.

Jezik im je stvarno smešan. Sapun je midlo.

Avion, letadlo. Auto, vozidlo.

- A pekmez? - Kao i na Ruskom, povidlo. - Ruski bidlo, kreteni.

Hvalidlo.

Hvalidlo...

Ovako...

Prvo...

Krpe u koje ste obučeni, u perionicu!

Idite u prodavnicu i kupite normalnu odeću.

Ništa ne izvodite! Obucite se kao lutke u izlogu.

Zašto?

Da ne upadate toliko u oči ko ste i odakle dolazite.

- Došli ste bez oružja? - Bez ičega.

- Sutra ćete dobiti pištolje. - Može li danas?

Danas može neka ženska, a oružje sutra.

Sada idite i naspavajte se. Blizu je.

Auto ostavite na nekom parkingu. Što dalje od mesta smeštaja. To je sve.

Vidimdlo...

Došli su jednom momci, poslanici Mongola. Kao ovo mi sada.

Umorni od puta, napili se votke i otišli da spavaju.

I više se nisu ni probudili. Tokom noći su ih konjušari pobili.

Ko?

Čečeni.

- Nisu čuli kako probijaju vrata? - Niko nije ništa probijao.

Otključali i ušli, kao u svoju kuću.

Pozdrav, mangupi.

- Ne zvoniš, Karaš? Šta smo se dogovorili? - Dovraga, zaboravio sam.

Ostareo sam. Skleroza.

Skleroza? Onda idi u penziju!

Ja i jesam u penziji.

Dvadeset godina sam se skitao po logorima. Sada živim ovde.

Znaš li ti gde ćeš da živiš, ako još jednom otvoriš usta?

Gde?

Nigde! Jesi li razumeo, Vasja?

I treći.

To je sve?

Ima i dodatak.

A još jedan pištolj?

Sa četvrtim nisam imao sreće.

Česi su me priveli. Nema četvrtog.

- Znači, samo sam ja bez pištolja? - Tiše malo!

- Kako stojimo sa kolima? - Kola su na parkingu. Folksvagen.

Evo punomoćja.

- A šta je sa našim? - Neka stoje za sada. Kada završite posao, uzećete ih.

Gde se obično viđa Tuđa?

Ranije se viđala. U cevi.

U kakvoj sad cevi?

Podzemni prolaz u obliku cevi. Nećete ga pobrkati.

- Evo adrese. - Ko su oni? - Takođe Rusi.

Makroi, mamicu im... Druže se i pomažu. Uglavnom su na heroinu.

Nije trebalo da vodiš onu budalu sa sobom.

- Šta nije u redu sa njim? - Suviše je brzoplet. - Zato ga i zovu Prgavi.

Onda ti je sve jasno.

- Gde su ovde prostitutke? - Prostitutke?

Gde se okupljaju prostitutke?

U šta buljiš?

Slatkišu?

Ovde sam!

Šta je ovo?

Šta hoćete, mamicu vam... Nismo se tako dogovorili!

- Šta hoćete... - Dolazi ovamo! - Pustite me! Pustite me!

- Slino, po deset? - Dovoljno je i pet!

Deset.

Koliko vas je?

- Deset na štrafti. - A ostale?

- Spavaju... u kući. - Gde je kuća? - Ne sećam se.

Đule!

Stvarno, stvarno sam zaboravila! Ne znam, ne sećam se adrese!

- To je privatni stan. Odvešću vas, odvešću! - Ko je sa vama? - Dvojica. - Ko?

Rus i...

Poznaješ je?

Ne vidim ništa. Zbog suza.

Donesi peškir.

Sada?

- Da. To je Anžela. - Gde je?

Prodali su je. Svađala se i tukla sa svima... Odveli su je i prodali.

- Gde je sada Rus? U kući? - Da.

Ali neće da otvore nepoznatima. Plaše se.

Oh, majku mu... Da.

Dosadilo mi je već da ti svakoga dana tražim neku pacovsku venu.

- Treba da počneš sa preponama. - Ne, ne želim. Nezgodno mi je na tom mestu.

Sam ćeš je tražiti večeras, ja neću biti tu.

Kome si ti potreban? Neka kučka će da me ubode.

Pogledaj ko to zvoni.

- Sama si? - Sama.

Lezi dole!

Lezi! Lezi, kažem!

- Ne galami! Idi tamo! - Ustaj! Ustaj! Kreći!

Polazi, kad kažem! Napred!

Hajde, brže!

Izlazi! Brzo, brže!

- Hajde! - Boli!

Ovamo!

Na kolena!

Njušku na patos, pederu!

Dovraga, gasni!

Vama ništariji čak ni normalan pištolj nisu poverili.

Ko bude sve ispričao, ostaće živ.

- Ko od vas dvojice više želi da živi? - Zašto vičeš toliko?

Gde je ona?

- Otkud ja znam? - Ovaj je skroz drogiran!

U redu, životinjo, umrećeš prvi.

Odvucite ga u kupatilo.

Poznaješ li je?

Slino...

- Da se kladimo u stotku? Pedeset udaraca i sve će reći. - Četrdeset.

Prihvatam.

- Poznaješ li je? - Da.

- Gde je? - Ne govori! - Gde je? - Ja adresu...

- Zatvori usta! - Umukni!

- Kučko. - Ne znam.

- Sećaš se uslova? Ako onaj progovori, ti si mrtav! - Mi nismo sami.

Za ovo će vas iskidati na komade.

Gotovo.

Prijatelju, rečeno ti je da će onaj ko da pravu informaciju ostati živ. Ti si izgubio.

Kuda? Na mesto! Šta to radiš, idiote?

Pseto!

Kraj, idemo! Idemo!

Sve ste videli?

Zapamtite, ovdašnji Cigani nisu kao naši.

Trebalo je da oni narkomani gledaju svoja posla.

Sada je zbog njih kupatilo krvavo.

Ja idem sa Đuletom. Slina i Prgavi, tamo gde je dogovoreno.

Ako nas napadnu ili opkole, daću znak.

- Dođite smesta i udrite redom. Prvo one sa puškama. Jasno? - Da.

Đule, ponesi čekić.

- Ako nešto krene naopako, da me dovršiš, jasno? - Jasno.

Dakle, po dogovoru!

Hej, sa kim mogu da govorim?

O čemu?

O poslu. Treba mi šef.

Ja sam šef.

Ne zasmejavaj me! Treba mi Robo.

Poznaješ ga?

Pozovi ga.

Doći će uskoro. Uđite.

- Šta želiš, Rus? - Imate jednu Ruskinju. Želim da je kupim.

Takvu nemamo.

Pogledaj.

- Koliko plaćaš? - Koliko tražiš?

- Petnaest hiljada. - Kruna? - Kakvih kruna? Dolara!

- Toliko nemam. - Nema para, nema ni devojke.

- Dajem pet hiljada. - Sada? - Da.

- Daj. - Dovedi je.

Pokaži novac.

Polako, polako...

Dovedi je, neka je vide, uzećemo im novac.

Reci Štefanu da ponese oružje.

Siđi dole. Ne daj im da umaknu.

Sada će je dovesti.

Atanasije, ti si pravi zmaj. Mahnovac partizanski!

Zmaj, to je zmija?

Mudar kao zmija, tako se kaže kod nas. Piše u Bibliji, u onom delu o Adamu i Evi.

- Šta hoćeš? - Oblači se! Došli su po tebe.

Nikako da se smirite!

Pojavila se rodbina?

Sačekaj da popušim.

Čekam, čekam...

Oho, Mali!

Pozdrav.

- Provodiš se ovde? - Džaba ti takav provod! - Dosta brbljanja, daj novac.

Neka dođe ovamo, daću novac.

Ide da uzme stvari, pa će se vratiti. Daj novac.

- Nemam nikakve stvari. - Umukni!

Dobro, dobro... Evo novca.

Idemo!

Mali, prozor!

Đule, samo mirno! Hajdemo! Polazi, polazi...

Idem, idem...

- Hajdemo, hajdemo... - Mali, ti si istinski Rambo.

Življe!

Hajde, kreći!

- Brže! - Pa idem ja...

Hajde!

Brže!

- Slino, kako si? - Boli, majku mu!

Dođe mi da ubijem kučku!

Šta cviliš kao žena? Mali, treba da ga ubiješ, napraviće nevolju.

Umukni kučko, ne lupaj! Ko si ti, majku li ti...

- Sedi dole! - Tuđa, smiri se!

Slušajte svi! Dakle ovako, Slino trpi!

- Istovarićemo te blizu bolnice, možda će te spasti. - A kod Karaša... - Tišina!

Izdrži tri dana. Umiri, ali ćuti. Neće te mučiti.

Posle im ispričaj šta god želiš. Svali svu krivicu na nas. Dobićeš pet godina.

Pomoći ćemo ti. Karaš će pomoći. Razumeš?

- Razumeš? - Razumem. Boli, majku mu! - Mora, brate. Izdrži!

Prgavi, pretresi ga i pokupi sve.

Izvolite?

Ovaj...

Prgavi...

- Sve ste kupili? - Da.

Potpuno nov pasoš.

Bio je Slinin, više nije.

Daj to Tuđoj i idi na parking. Pamtiš gde je?

Mali!

Ima nas na televiziji!

- Šta je bilo? - Auto je tamo, ali ima policije. - Kako znaš?

Stoji kao na poljani, nijednog automobila nema okolo. Čuvar je drugi, sigurno pandur.

- I pas je pušten. - Pseto logorsko! - Misliš da je Karaš?

Možda im je tablica sumnjiva? Sada još boju i idite da se slikate.

Šta se to dešava sa vama?

- Dva meseca sam ovde, a izgleda kao godina. - Sve je uobičajeno. Ratovali smo.

Sa kim?

- Misliš da ih poznaješ? - Pa, neke poznajem.

Kako je Stari?

- Uhapšen je. - Majku mu...

Zašto ste ćutali?

Slušaj kokoško... ne histeriši!

Zaboraviću na Čehe i odalamiću te!

Izvini, Vasja, nervozna sam. Majku mu...

- Zbog čega je uhapšen? - Terete ga za ubistvo tri ovna.

Rekao sam ti da smo ratovali.

- Samo je on okrivljen? - Da. Dangubu, koji je bio s njim, panduri su ubili.

- Kako je Turpija? - Nikako.

Video sam ga samo dva puta u životu.

Stvar je jasna.

- Mali, želim nešto da te pitam. - Reci.

Šta Turpija hoće od mene?

Pojma nemam.

Pitaj njega.

Živ sam samo zato što ne postavljam pitanja.

Da...

Dobar si ti momak, Andrjuha.

Odavno si u tom smeću...

A nisi naučio da lažeš.

Ne brini... niko neće prstom da te dirne.

Mali, hajde da pobegnemo!

Hajdemo u neku normalnu državu. Na primer u Francusku. Radiću dok ne stanemo na noge.

A ja ću da stupim u legiju! Služiću sedam godina, onda ću dobiti državljanstvo.

Mali, ne šali se, ja sam ozbiljna.

Mali, da odemo?

Otišli smo! Idi i spavaj, gaduro!

Pseto!

Ovako, momci... Ovde više nemamo posla. Srešćemo se u Bratislavi

- Gde? - Pogledajte ovde.

Na dvadeset kilometara izvan grada, nalzi se motel Kod kukavice.

- Drugog nema u blizini, nećete promašiti. Do Bratislave vozom. - A panduri?

Nju sada neće poznati, a vas ionako niko nije video. Je li sve jasno?

Đule, ti idi sa Tuđom.

- Ti odvojeno. Ali tako da se međusobno vidite. Jeste li razumeli? - A ti?

Ja ću sam. Tako ću lakše proći.

Znam jednu firmu Gluvog, Satelit. Kamionima ilegalno prevozi ljude u Evropu.

- Vijetnamce, Avganistance... Svakakav ološ. - Kako prevozi?

- Ja sam mislio da prelaze granicu pešice. - Prikolice su sa duplim podom.

Stane po trideset ljudi. Pri povratku su prazni, razumete? Ima li još pitanja?

- Kako stojimo sa novcem? - Podelićemo ga.

- Misliš samo na novac. A ono si hteo da zadržiš? - Ne razumem.

- Šta to pričaš, kobiletino? - Vadi zlato, dođavola! - Kakvo zlato?

Što si ga skinuo sa mrtvih cigana.

- Šta pričaš? - Smiri se! - Smirite se, đavo vas odneo!

Mali, šta ti je?

Psi... Ako ćete i prilikom puta tako da se ujedate, bolje da vas odmah pobijem.

Da ne stradam i ja zbog vas.

Đule, zlato na sto!

Na sto, rekao sam!

- Podlac. - Dosta!

Sedite.

Nije još sve gotovo.

Ti ćeš da ideš sa njom.

Samo, zapamti šta sam ti rekao.

Tuđa, bez mnogo priče, kao što umeš.

- Iskreno, ne želim da idem kod Turpije. - Ko tebe pita? Još to nisi shvatila?

Rekao sam, bez priče! To znači da ćutiš.

Nema brbljanja.

Ženja, plati sva mesta u kupeu.

Trebaju li nam neki idioti unutra?

- Da, tri. Koliko? - 400 kruna.

Kupe broj 5.

Prestani!

- Dobar dan. - Dobar dan.

- Molim? - Karte.

Šta, malo li je?

- Isporučićemo te u perfektnom stanju. - U perfektnom ne mora. U ovakvom kakav sam.

Daj da popijemo po jednu. Dosadno mi je ovo putovanje.

Dobro, samo nemoj da kažeš Malom, urlaće.

Urlati u smislu smejati se?

Urlati u smislu vikati.

Vikati u smislu govoriti?

- I mrtvog bi digla iz groba. - Šta će mi mrtav? Hoću živog.

- Šta je sad, Anžela? - Sve je u redu.

- Kaži ako je nešto... - Jesi li ti kreten? Stvarno ne shvataš? Vodite me u smrt.

Šta lupaš?

Priču o Kazasima nisi čuo?

Ne.

Turpija je došao do informacije da neki nezavisni Kazasi,

imaju, navodno, retke metale i zmijski otrov za prodaju.

Odlučio je da se uključi, pa je uvukao u to i mene.

Trebalo je da odem sa njima u hotel.

Trebalo je da im nešto stavim u piće.

Kada zaspu, trebalo je da uzmem robu i nestanem.

Sve sam uradila...

Onako kako je Turpija naredio. Samo što se oni više nisu probudili.

Da zlo bude veće, ispalo je da oni nisu bilo ko, već Kazaški policajci.

Štampa je pisala, digla se galama.

Turpija mi je dao tri hiljade i poslao u Češku, Karašu.

Dok se galama ne stiša.

Sada razumem zašto nije smeo da me ubije. Stari je tada obavljao neki posao za njega.

Ovde je ovo logorsko pseto, Karaš, počeo da me šalje mušterijama.Video je da ću pobeći.

Rekao je da zna dobre momke i da ću ostati neko vreme kod njih.

To su bili oni drogirani idioti. Prodali su me Ciganima jer sam odbila da radim za njih.

- Čuj, najbolje ja da o tome porazgovaramo sa Malim. - Beskorisno.

- Mali neće da krene na Turpiju. - Kako znaš?

Znam ja mnogo toga, zato sam i dospela u ovu situaciju.

- Ovako ili onako, svejedno smrt. - U kom smislu?

Dobro, poslaću mu poruku. Stari će ćutati i biće streljan.

- Turpija će me onda ubiti. - Zašto bi? - Kako zašto? Traže me u vezi Kazaha.

Misliš da će dozvoliti da me uhvate? A ako Stari progovori, ubiće me odmah.

- Mora da postoji neki izlaz. - Ženja... Hajde da pobegnemo?

U Francusku.

Zašto si pomenula Francusku? Ti to ozbiljno?

Da. Tamo je lepo.

- Čitao si Tri musketara? - Gledao sam film.

- Radiću u prvo vreme... - Šta? To više da nisam čuo! Nećeš da radiš.

Možda... u krajnjem slučaju. Ako se baš nema kud.

Videćemo...

- Kako ćemo otići? Odavde, iz Češke? - Ne, prvo kući. Novac, vize, pravi pasoši.

Malog i Đuleta, znači, treba ovde zadržati? Ako te odvedu Turpiji, biće kasno.

Tako je, Prgavi. Ne postupaš ništa lošije od Malog.

- Nisi ti još videla moje postupke. - Nagledaću se. Avantura nas svakako očekuje.

Šta ćemo da uradimo?

Razgovaraćemo sa njima u motelu. Uzećemo im pištolje, novac i pasoše. Dok naprave nove,

završićemo posao kod kuće. - Molim vas, sedite u kupeu.

Ovi ne razumeju naš jezik. Govore nešto, a ja ne razumem ni reč.

- Pravio sam se da sam Nemac. - Stvarno?

I šta si im rekao? Dastiš fantastiš?

- Jesi li je kresnuo tamo u kupeu? - Šta to tebe briga? Zašto te zanima?

Da, Prgavi... Ne umeš da ukradeš kao čovek, a mačke oko tebe možeš lopatom da skupljaš!

Ne sekiraj se, što ne možeš da me kresneš.

Zadovolji sam sebe, misleći na mene.

- Jednostavno, nisi izdržao proveru. - Šta?

Ku-ku.

- Zdravo. - Zdravo. Sedite gde nađete mesto.

- Šta je? - Žurim u WC. Jedva izdržavam.

Meni ništa nije rekao. Ti si vuk samotnjak, Prgavi!

Skloni se, i ja ću unutra.

Ne oklevaj, samo mirno. Odmah dejstvujemo.

Odmorićemo se, jesti...

Pa nastavljamo dalje.

Spava mi se.

- Mali, da dremnemo sat-dva? - Strpi se do večeras.

Tada ćemo već biti u Mađarskoj.

Postoji jedan problem, Andrjuha...

Ja imam druge planove.

Kakve planove? Šta time želiš da kažeš?

- Mi ne želimo da idemo sa vama. - Mi? Ko to mi?

- Stoj tu! Ne mrdaj! - Šta ti je, Vasja?

Ruke. Ruke!

- Skloni pištolj, budalo! - Tišina, kretenu!

Ako se neko pomeri, pucam!

Prgavi... razmisli šta radiš!

Ta kurva te je nagovorila, zar ne? Jesi li poludeo? Ona je gotova, povući će i tebe.

To je moja stvar. Ja odlučujem.

Ti je ne poznaješ. Ona je krvoločna zver.

- Treba je držati u kavezu, daleko od ljudi. - Mali, ne pričaj gluposti!

- Rekla ti je kako je dospela ovde? - Rekla mi je. Turpija joj smestio divljake.

A da li ti je rekla da ih je pobila?

I da je posle toga zbog nje izbio rat?

- Dosta, Mali, dovoljno je. - Vasja, ne šali se. Skloni pištolj i zaboravićemo!

- Povalio si je juče, u redu. Ali siđi sada na zemlju. - Umukni, pasji sine!

Mali, pređimo na glavno. Pokupićemo pasoše i oružje i nestaćemo.

- Reci Turpiji da su me panduri pokupili, neće te ubiti. - Opameti se... - Daj pištolj!

Dobro.

Polako.

Ruke!

Uzmi, dovrši budalu!

Majku ti...

Idi, umij se! Odlazimo.

Ženja, sve je u redu. Hajde, požuri.

Halo?

Turpijo, za tebe.

Da? Zdravo, Karaš.

Da. Shvatam.

Shvatam. A gde je ta gnjida?

A ko onda zna?

Šta to radiš, Karaš? Prepričavaš mi vesti iz novina?

Ne znaš ništa više?

Đavo te odneo, saznaj i pozovi!

Gotovo!

A ti me Vasenjka ne povezuj sa svakim ko pozove. Nisam ja linija za pružanje pomoći.

- Pozovi Kineza i Fjodorova, ma gde se nalazili. - Odmah.

- Dosta si pio, hajde da spavamo. - Ne mogu!

Zatvorim oči...

- I oni dođu. - Ko?

Mali, Đule...

I onaj... Sekira.

Proći će. U početku svi dolaze, kao živi.

Kasnije postanu providni...

Još kasnije se samo naziru, kao u mutnoj vodi.

Ne znam šta se desilo u Češkoj, ali...

Uspela je da obrlati novajliju i ubije Malog i onog drugog.

Mali je pogrešio što je verovao svojima. To mu je ostalo iz vojske i rata.

Svoji i tuđi.

Da li je gotovo?

Tukli se do sada i još nije gotovo? Treba biti oštriji.

Pojaviće se uskoro. Besmisleno je da nju tražim. Ona nema nikoga.

Medjutim, momak je već nešto drugo. Ima majku, oca...

A deca vole majku.

Novac obično čuvaju tamo.

Moji ljudi će da nadgledaju stan.

Fjodorov će sa nekoliko njih čekati naoružan.

Čim dobiju moj signal, krenuće u akciju.

Ako ne uspeju da ga uhvate, neka ga ubiju, ali kučka mi treba živa.

Ženja, slušaj...

Mogli bi da otkupimo Artura.

- Koga? - Mog brata.

Znaš li koliko novca treba?

A onda... Francuska?

Dok čekamo pasoše i vize, možemo da opelješimo Turpiju.

Za zajednički ulog.

On će ti dati vizu za groblje.

- Ozbiljna sam. - Znaš li šta bi nam uradili zbog zajedničkog uloga?

Misliš da će ti Turpija oprostiti Malog i Đuleta?

Ukratko, Turpija ima jednog špekulanta sa nadimkom Mozak. Možda si čuo?

- Kod njega je zajednički ulog. - Kako znaš?

Čula sam jednom u kupatilu, njegovi momci su pričali.

Ovde ćemo se smestiti, za sada.

Hajdemo.

Biće nam potreban auto. I to ne ukraden. Znaš li nekoga da ne radi za Turpiju?

Znam jednog taksistu, ali ne pamtim telefon. Treba da skoknem do kuće, tamo mi je sveska.

Šta ti je, Vasja, kakva kuća? Jesi li lud? Ti nemaš roditelje.

Mrtvi su!

Anžela, šta govoriš? Mrtvi... Kako to?

Ženja, razmisli malo. Jesi prgav, ali razmrdaj mozak!

- Tamo nas očekuju. - Ko? - Svi! Ako ne panduri, Turpijini gangsteri sigurno.

Telefonom može da se dođe do podataka. Znaš li prezime tog taksiste?

Znam. Zajedno smo trenirali boks.

Odlično.

Uskoro ćemo na meč. Sve sami bokseri unaokolo.

Ne razumem. Ozbiljno predlažeš da koknemo drtinu?

Ne samo ja. Smeta ljudima.

Naduva se i naredi nešto, a momci posle ubijaju jedan drugog.

Da, čuo sam po nešto.

Ne moraš ti to da uradiš.

Samo daj znak: Kada, gde?

Zašto bih?

- Ti si mu telohranitelj. - Pa šta? - Kolja, ne pravi se lud! Koji po redu?

- Poznavao sam dvojicu. - A ja trojicu. I gde su oni sad?

Ko gde je?

Ko gde je... Svi su na groblju, želiš li i ti?

- Dajem dvadeset komada za informaciju. - Imaš toliko? - Stići će za par dana.

Kako da ne! Hoćeš da me izradiš kao uvek, ali ja više nisam budala. Uradićemo ovako:

Kada dobiješ novac, razgovaraćemo. A sada, bez ljutnje, nemamo šta da pričamo.

Uvređeni vuku jaram.

- Uzgred, znaš li šta će ostali da urade? - Ne znam. Ovo je kviz? - Kviz.

Preduhitriće te!

- Kako je Stari? - Leži.

- Razgovarao si sa Balonom? - O čemu? - Zaboravio si? O poslu!

Iskreno, zaboravio sam. Bio sam prezauzet u kući.

- Kakav glupak! Kako možeš da si takav nikakav? - Prgavi, zašto se ova tvoja ljuti?

- Nije joj dovoljno što se istresa, nego se pravi i pametna! - Dobro ti je rekla.

- Jesam li te zamolio da razgovaraš sa Balonom? - Zaboravio sam. Danas ću.

Vidite li žuti opel?

Prokuvao, izgleda. Ne razumem zašto neko ko ima para, vozi ovakav krš?

Brišimo odavde, dok nas nije namirisao! Pravac kući i nema mrdanja odande.

- Hej ti! Nisi mogao da nađeš drugo mesto? - Šrafovi su zaribali, ne mogu da ih odvijem.

Jesi li ti normalan? Podigao dizalicom, pa odvija!

- Zar si toliko glup? - Zatvori gubicu! Svakakve propalice hoće da mi daju savete.

Šta si rekao?

- Kome se tako obraćaš? - Šta ti je čoveče? - Meni se obraćaš?

Ubacite ga unutra.

Taksisto, poteraj kola.

Zajednički ulog!

Nema ničega... Sve je u robi!

Novac je pozajmljen. Odlazite!

Kako je tamo?

Nema... Uzalud tražite.

Uzmite sve što želite, samo me ostavite na miru.

Ja nisam bilo ko, cene me...

Proveo sam sedam godina u zatvoru.

- Ljudi me znaju. - Spremno!

Hajde da ga odvučemo!

Šta radite, životinje?

Vuci!

Otvorite! Postoji zajednički ulog! Izvucite me odavde!

Bez mene ga nećete naći! Otvorite, ništarije!

Postoji ulog! Postoji!

- Taksist, smiri se. - Pustite me!

Otvorite, ništarije! Hoću da živim! Da živim! Ništarije, otvorite!

Znaš, imam predosećanje...

Da smo poslednji put zajedno.

Zašto?

- Jesi li se nagodila sa pandurima? - Sa njima da se nagodiš?

- Znaš koliko su mi tražili? - Koliko?

Milion.

Toliko para ne postoji.

Čak i Turpija ima samo trista komada.

Postoji, Ženja. Postoji.

Kod tužilaca, policajaca...

Krupnih riba.

A ko je Turpija? On je sitna riba.

I šta ćemo sada?

- Postoji izlaz. - Kakav?

Zbog čega sam bila potrebna Turpiji?

- Da bi Stari ćutao. - Tačno.

- A zašto da ćuti? - Kako zašto? To je jasno, ne okoliši!

Jasno. A šta ako Turpije nema?

- Kako to, ako ga nema? - Kao svih.

Ako nema Turpije, Stari može da kaže, bez griže savesti:

Po naređenju ubijenog Turpije, zajedno sa ubijenim Dangubom...

Shvatio sam... Kajem se...

Dobiće deset godina. Razume se, trebaće izvesna doplata.

Doplata?

- Sudiji. Ali ne milion. - Nego koliko?

Sto komada, ispod stola! Ostalih dvesta delimo na pola.

Otići ćemo u Evropu i živeti kao ljudi.

Sanjam momke Anžela. Malog sanjam.

Da nisi bio tako odlučan, sada bi sanjali tebe. Zajedno sa mnom!

Kor de balet bi plesali! - Šta? - Kor de balet!

Kao kada na striptizu svi igraju unaokolo. Samo će dekor biti iznad nas!

Kučka!

Šta kažeš, Ženja?

U redu, uradićemo tako. Ti si to već odlučila.

- Dvadeset, kao što sam obećala. - Taman na vreme. Turpija mi je dovde došao!

- Zašto, preći će uskoro na heroin? - Ne pravi se vickasta.

- Juče su neki huligani ukrali od Mozga zajednički ulog. - Ko? - Nemam pojma.

Turpija je tmuran kao gradonosni oblak, ni sa kim ne razgovara.

Vodi računa da te ne ubije baš sada.

Iskreno, samo zbog toga i razgovaram sada sa tobom.

Sutra u jedanaest ima sastanak. Samo šefovi odseka. Izaći će na zadnja vrata.

- Auto? - Dole, ispod stepenica. Do auta ćemo ići samo nas dvojica.

Dobro! Kada počne, lezi! U tebe neće da pucaju.

Ne, to nema smisla. Neka pucaju, imaću neprobojni prsluk. Samo nikako u glavu!

Dogovoreno! Trebaš nam živ.

- Srećno, neprobojni! - Sreća i uspeh!

- Telohranitelj stvarno neće da puca? - Neće. Spreman je i sam da ga očisti.

- Onda ću da uzmem TT. Možda i Turpija nosi neprobojni prsluk? - TT ga probija? - Da.

Bereta tu ne može ništa, a TT kao kroz sir.

Onda ih očisti obojicu. Da ne padnu telohranitelju kasnije na pamet razne misli.

Svojevremeno se vrtela oko Malog.

Nadimak, Prgavi.

Zajedno sa njim, ubila je Malog i drugog momka.

Ne znam sa kim je to ništavno stvorenje sada povezano.

Možda sa Divljacima, a možda i sa policijom.

- U svakom slučaju, ukrali su naš novac. - Kako to ukrali? - Kakvi gadovi!

- Kako je Mozak? - Mozak je na samrti. Novac je prljav posao.

Naći ćemo način da pomognemo našima u zatvoru.

A ovi moraju biti kažnjeni.

Zbog Malog, zbog drugog momka...

Zbog Mozga, glupe budale...

Prekidamo sve započeto, svaki biznis.

Panduri samo čekaju da nam namaknu lisice.

Ali ne, braćo, imali smo i težih trenutaka.

Nigde od nas ne mogu pobeći.

Tražite i naći ćete, rečeno je u jednoj mudroj knjizi. Sada se raziđite.

- Šta se vučeš? - Idem.

Pseto, majku ti...

Prgavi!

Gde si pogođen?

Dođavola!

Hajde. Hajde!

Hajde... Hajde!

Hajde!

Prgavi! Prgavi!

Ženja...

UKRAJINA OKTOBAR 1998.

Ruke!

- Šta se dešava? - Vode ga. - Stigli su? - Vode Slinu!

- Zemljak, da li ti se svidelo kod Čeha? - Ništa posebno.

Hleba nije bilo, maslac smo mazali na salame.

Kreni!

Što se Tuđe tiče, ona je dobro.

Dva noćna kluba, restoran... Čak je kupila i neku fabriku.

A zašto je još živa?

Nastao je pravi pakao u pokušaju da se Turpija osveti.

Glave su padale, gorelo je, sve je letelo u vazduh.

Povezala se sa nekim generalima, posle sa poslanicima. Izašla je iz sveta kriminala.

Sakupio sam ti nešto para. Nije milion, ali za prvo vreme će ti biti dovoljno.

Razumeš, i mene svi muzu. I policija i poreznici...

Baš si čudan, daješ novac, a pravdaš se.

Ja sam stvarno takav. Na momente zaista dobar.

Možeš li da mi nađeš oružje?

Ljuda, uzmi buket.

Ljuda?

Ko si ti?

Treba li ti novac?

To što si uzeo je sitniš. Pravi novac je u banci.

Daću ti procenat. Da staneš na noge.

Momci to ne bi razumeli.

Koji momci?

Mali i Đule.

Uradio si posao... debilu.

- Novikov Sergej Leonidovič. - Član? - 92, 93.

- Na koliko osuđen? - Šest godina. Kazna ističe 17. 02. 2003. godine.

- Smirnov Ivan Fjodorovič. - Član? - 144.

- Osuđen na? - Pet godina. Kazna ističe 01. 05. 2000. godine.

- Bojko Jevgenij Viktorovič. - Član? - 93 i 222.

- Osuđen na? - Smrt. Kazna zamenjena sa 20 godina strogog zatvora.

Ističe 23. 02. 2013. godine.

Napred!

Licem ka zidu!

Ulazi!

Prgavi, ti si?

Ja sam, Stari!

Čuj, odavno nisam dobio ništa spolja.

Jesi li dobio skoro nešto od Anžele?

Nisam odavno.

Da se nije nešto dogodilo?

Napiši pismo tvojima.

Napisaću.

Možda te jednostavno više ne voli?

Ti takvu ljubav nisi ni sanjao!

Šalim se!

- Stari? - Da?

Odavno sam hteo da te pitam...

Odakle joj taj nadimak... Tuđa?

Iz filma. Možda si ga gledao, u vezi kosmosa.

Bio je tamo jedan zmaj, sa kiselinom umesto krvi.

Polagao je jaja u ljude. Gledao si?

Nisam.

Kako se završava?

Ne sećam se.

- Pokušavali su da ga uhvate. - Prekini priču!

Takav je i kraj.

Kraj...

TUĐA

MALI

ĐULE

TURPIJA

SLINA

PRGAVI

TUĐA

Srpski titl: tplc

INDEKS SVIH PREVEDENIH RUSKIH FILMOVA I LINKOVE PREVODA, MOŽETE NAĆI OVDE:

http://rapidserbia.com/viewtopic. php?f=38&t=22083&start=0

U PRINCIPU, KRAJ

KRAJ

www.BollywoodSerbia.com strani filmovi