Afrikaans
Akan
Albanian
Amharic
Arabic
Armenian
Azerbaijani
Basque
Belarusian
Bemba
Bengali
Bihari
Bosnian
Breton
Bulgarian
Cambodian
Catalan
Cebuano
Cherokee
Chichewa
Chinese (Simplified)
Chinese (Traditional)
Corsican
Croatian
Czech
Danish
English
Esperanto
Estonian
Ewe
Faroese
Filipino
Finnish
French
Frisian
Ga
Galician
Georgian
German
Guarani
Gujarati
Haitian Creole
Hausa
Hawaiian
Hebrew
Hindi
Hmong
Hungarian
Icelandic
Igbo
Indonesian
Interlingua
Irish
Italian
Japanese
Javanese
Kannada
Kazakh
Kinyarwanda
Kirundi
Kongo
Korean
Krio (Sierra Leone)
Kurdish
Kurdish (Soranî)
Kyrgyz
Laothian
Latin
Latvian
Lingala
Lithuanian
Lozi
Luganda
Luo
Luxembourgish
Macedonian
Malagasy
Malay
Malayalam
Maltese
Maori
Marathi
Mauritian Creole
Moldavian
Mongolian
Myanmar (Burmese)
Montenegrin
Nepali
Nigerian Pidgin
Northern Sotho
Norwegian
Norwegian (Nynorsk)
Occitan
Oriya
Oromo
Pashto
Persian
Portuguese (Brazil)
Portuguese (Portugal)
Punjabi
Quechua
Romanian
Romansh
Runyakitara
Russian
Samoan
Scots Gaelic
Serbian
Serbo-Croatian
Sesotho
Setswana
Seychellois Creole
Shona
Sindhi
Sinhalese
Slovak
Slovenian
Somali
Spanish (Latin American)
Sundanese
Swahili
Swedish
Tajik
Tamil
Tatar
Telugu
Thai
Tigrinya
Tonga
Tshiluba
Tumbuka
Turkish
Turkmen
Twi
Uighur
Ukrainian
Urdu
Uzbek
Vietnamese
Welsh
Wolof
Xhosa
Yiddish
Yoruba
Zulu
Сада на ББЦ 2, уживо из Амстердама, Божићни концерт
Краљевског оркестра из Амстердама
Покупићеш храну?
Дан бокса на Првом
и прилику да уживамо у нашој светковини...
Благо Сијера Мадре. То је за пола сата.
Али прво, у Лондонској Темзи вечерас,
придружујемо се Адију Брусу због божићних вести.
ЗАКОПАВАЊЕ
ЛОНДОН, 1991.
Данас је Михаил Горбачов поднео оставку
као последњи председник Совјетског Савеза.
Црвена застава комунизма скинута је с Кремља,
што доводи до краја седмодеценијску владавину партије.
Све до краја, господин Горбачов је исказивао тугу
због распада Совјетског Савеза.
После шест и по година на власти,
Горбачов данас даје оставку.
Нема сумње да је било могуће
да се избегну многе грешке.
Да се много уради на бољи начин.
Али сигуран сам... -У реду, добро.
...да ће наши заједнички напори уродити плодом
и да ће наш народ живети
у просперитетном и демократском друштву.
Хајде.
Желим вам свима све најбоље.
1992. ће сада да зајечи
с новим лидером и новом Русијом.
...достигнућа г. Горбачова.
Председник Буш је прекинуо
свој божићни одмор да да изјаву
хвалећи господина Горбачова за његов...
...бивши совјетски председник је неповратно променио ток историје.
Краљица у својем божићном обраћању...
Гуливере?
Гули?
Шта ти је?
Шта није у реду?
...под репресивним режимом Јосифа Стаљина
довео је до такозваног "Хладног рата" са Западом.
Јуче се г. Горбачов опростио
с особљем у Кремљу, али на улицама главног града
није много суза проливено за бившим шефом државе,
док многи још увек осећају терет његових економских неуспеха.
Пусти ме. -Нећу.
Нарочито после онога што си урадио Гуливеру.
Само сам га дрогирао.
Пусти ме.
Пусти ме, јебена кучко!
Јебена...
Зашто си провалио у моју кућу?
Да ме покрадеш?
Или си само овде да извршиш насиље над још једним Јеврејком?
Знам шта си ти.
То је сасвим очигледно.
Па је ли то у питању?
Провалио си да би ме исекао, силовао?
То је јебено болесно. -Не.
Тетовирање нацистичке мржње као број логора смрти, то је болесно.
11-23, датум Пивничког пуча.
88, хајл Хитлер.
Очигледан си колико и јадан.
Шта кажеш на ово? Знаш шта је то?
Не. -Да, кладим се да знаш.
Знам ко си ти.
Ана Маршал.
Знам ко си ти.
Карл Едвардс.
Који идиот носи своју личну карту у провалу?
Добро...
Колико год све ово било забавно, мислим да је време да те упознам са полицијом.
Како да не. Ана Маршал.
Шта ћемо с тим ко си некада била?
Брана Васиљева Бродскаја.
Совјетски преводилац.
Знам твоју тајну, Брана.
Коју тајну? Да сам била Совјеткиња?
Хладни рат је завршен. Зар ниси гледао вести?
Знам шта сте нашли у Берлину.
Оператер хитне службе. Која вам је услуга потребна?
Знао сам. Јебено сам знао.
Старац у Бреслауу је говорио истину.
Бреслау? Вроцлав.
Нико није веровао у његову луду причу, али ја јесам.
Јесам и пронашао сам те!
Који старац? Која прича?
Прича о рату.
Сам крај рата.
Група совјетских војника и жена обавештајац са њима.
Нашли су нешто код бункера у Канцеларијату.
Нешто толико важно да им је наређено
да то лично однесу назад у Москву.
Тајно.
Старац се клео да није знао шта су носили,
али то је било довољно да буду убијени.
Рекао је да су сви збрисани.
То јест, сви сем једне.
Шта хоћеш од мене?
Историју пишу победници.
Јеси ли то икада чула?
Желим да знам праву историју.
Истину.
Да сте ти и твоји руски пријатељи
нашли доказе о Хитлеровом бекству
и да сте покушали да то прикријете.
Нашли сте доказе да је преживео,
можда чак и куда је отишао
и превезли сте га назад код Стаљина.
Или бисте, али сте ухваћени.
Престани.
Јебено престани! Престани!
Шта је то који курац? -Ово је истина.
Овде унутра је истина.
Али бојим се да није баш оно што очекујеш.
Током свог живота сам видела
толико мушкараца који нуде истину
поносно показујући на неку наизглед безначајну ствар
и говорећи: "Ово је све што видите.
Ово је оно што треба кривити. Ово ће излечити све ваше болести
и ослободити вас."
Али сви они су шарлатани.
Преваранти који се боре за власт.
И у сваком случају, људи би на крају препознали трик.
И јасно би видели
да је тај магични лек за све...
био ништа друго до...
празна кутија.
Шта је то било који курац?
Шта је то јеботе?
Дрогирала си ме.
Да. Бојим се да се људима попут тебе не може једноставно рећи истина.
Да бисте то заиста разумели, морате то искусити.
Морате то осетити.
Да ли ти је удобно?
Онда ћу ти испричати своју причу.
Превео: Бамбула
Последњих дана тог ужасног рата.
Након што је Берлин пао,
али пре него што се стварно завршио.
Да, била сам руски официр.
И добила сам наређења,
један тајни задатак.
Али то што мислиш није оно што смо ми заиста пронашли,
за шта смо све жртвовали.
Својски сам се потрудила
да урадим оно што је исправно.
БЕРЛИН 1945.
Другарице поручнице Бродскаја.
Друже пуковниче.
Дошло је до промене плана.
Превоз авионом више није опција.
Изгледа да ћемо пешице.
Капетан Иљасов и његови људи ће нас отпратити до Познања
на састанак са Пенковским и укрцати на воз за Москву.
Говори, Брана.
То је више од једног дана вожње.
Дуже, вероватно.
Већи део ћемо ићи пешке.
Мислила сам да је време од суштинске важности.
Много је важније вратити га што је тише могуће,
Чак ни наши другови у Берлину не смеју да знају,
зато избегавамо летење и комуникацију.
Ова ствар је темпирана бомба
која нам може експлодирати у лице
ако не будемо превише опрезни.
Само нас троје знамо за овај посао.
Нека тако и остане.
И наравно, лидер зна.
Запамтите то, обоје.
Стаљин лично нам је дао ова наређења.
Немојте га изневерити.
Да, друже пуковниче. -Да, друже пуковниче.
Добро.
Правда демантује ове гласине као лаж.
Али упркос паду Берлина,
Немачка врховна команда и даље одбија да се преда
и борбе се настављају широм земље.
Сада више него икада...
Славим.
Шта славиш?
То што сам изашао жив из Берлина.
Живели.
Морамо ли ово да радимо сваке ноћи?
Не ми, Григориј.
И ти, Јосифе.
Јосифе, дођи овамо и помози му да закопа ову ствар.
Ево.
Нисте радознали шта је унутра?
Само ми помози око овога, хоћеш ли?
Зар не мислите да је чудно што морамо да га сахрањујемо сваке ноћи?
Мислим да ћеш нас увалити у невоље.
Нове ноћне море?
Или старе?
Нове.
Срећнице.
Од Берлина.
Изгледа да их се не могу отарасити.
Немој да спаваш.
Могу ли да те питам нешто?
Зашто га закопавамо сваке ноћи?
Могу ли ја тебе да питам, Михаиле Ивановичу,
зашто те остали зову Тор?
Сакривено је.
Ако нас неко убије у сну, можда га ипак неће наћи.
Као што рекох, не спавај.
А име?
У Стаљинграду
убио сам неког есесовца чекићем.
Тор.
Нордијски бог грома.
Имао је чекић.
Дали су ти нордијско име?
Теби су дали словенско.
Хебрејско је.
Зашто си користио чекић?
Једино сам то могао наћи у том тренутку.
Јесте ли га већ нашли?
Наставите да тражите.
Поручнице Бродскаја.
Поручнице.
Брана! Устани.
Време је да ископамо мртве.
Хајде, устани.
Идемо.
Претпостављам да нема више.
Да.
Добродошли назад у Пољску.
Држи позади.
Наставите да гурате!
Гурајте! -Наставите да гурате!
Наставите да гурате!
Дижи! -Идемо.
Хајде! -Хајде!
Не желимо да се поново заглавимо.
Доћи ћемо до предграђа Познања пре мрака.
То би требало да је довољно да стигнемо на последњи воз.
Не, мислим да то није добра идеја.
Возићемо се по мраку.
Треба да се улогоримо негде овде.
Имамо довољно времена да стигнемо до града.
Боље је доћи до...
Доле!
У заклон!
Снајпер. Један пуцач.
Где?
Куда ће он дођавола?
Немачки. -Сигуран си? Није пољски?
Вукодлак.
То није добро.
Требало би да се вратимо на пут. -Не.
Морамо да закопамо тело. -Шта?
Не. Могуће да их има још тамо. Још вукодлака.
То је само старац са пушком из Пруског рата.
Не, остајемо, сахранићемо нашег друга.
Или бисте радије понизили нашег друга пуковника
остављајући га поред пута?
Овде ћемо да се улогоримо.
Торе.
Ти си на реду. Погребна дужност. -Радио сам то синоћ.
Онда ћеш бити добар у томе, зар не?
Још имамо времена да стигнемо на место сусрета.
Не, остајемо овде.
И нећемо више о томе.
Ја сам сада главни.
Куда ћете? -Да нађемо залихе у оближњем селу.
Не смете. -Не смем?
Мислим, не би требало.
Није безбедно. Морамо да штитимо ово.
Ти га можеш штитити.
Али наша наређења. Требало би да...
Добро, ова тројица могу да те штите, Васиљева.
Није безбедно делити групу, Иљасове.
Погледај око себе. Овде нема никога.
Нико не гледа. Никог није брига.
Рат је готов.
Рат није завршен. -Наш јесте.
А због тебе су нам ускраћене
заслужене прославе па су нам дужни.
Ратни плен.
Најмање толико нам дугују.
Али не брини, бићемо опрезни.
Бићемо тихи.
Само ћемо отићи и пронаћи мало топлине.
И онда ћемо се одмах вратити.
Проклета будало. -Шта си рекла?
Шта је са вукодлацима?
Не брини, Васиљева.
Вечерас нема пуног месеца.
Не верујте му.
Ратни плен. Тачно знам шта то значи.
Хоћеш да седнеш?
Бог ти зна какав ће хаос направити.
Хајдемо онда да их вратимо.
Не можемо га оставити небрањеног. -Онда ћу ја да идем.
Сам.
Он ће те послушати?
Ја ћу да идем. Ти остани и пази на сандук.
Тебе ће послушати?
Послушаће.
Моја мајка је имала исти поглед када мој отац не би дошао кући.
Стварно? Како је пролазио твој отац због тога?
Останите ту.
Отвори!
Извините, кафана је затворена.
Не, није.
Живели!
Не просипај!
Ево је. Где си била?
Мислио сам да си позади и да убијаш свињу.
Шта је то? То је свињетина? Хоћеш мало?
Неколико дана стара.
Једино си ти овде?
Идем по још. -Да, иди по још.
Куда ћеш?
Торе,
желим да ти се захвалим
што си ми понудио да ме оставиш овде са женом и дечаком.
Увек покушаваш да хваташ кривине, Григориј. -Да.
Напоран је разговор са вама двојицом.
Шта је то?
Вукодлачко лако штиво.
Раније сте причали о вукодлацима.
Формација Вукодлак.
Мислиш да су причали о правим вукодлацима?
Не, ја...
Игнориши га.
То је Гебелсова идеја застрашујућег имена.
Нека звуче страшније од онога што заиста јесу.
Старци и Хитлерова младеж с ножевима и моткама крију се у шуми.
Будале које неће одустати од борбе.
Мементо Мори.
То је латински.
Говориш латински?
Не, ја...
Само знам шта то значи.
То је добро, Јосифе.
Ти си очигледно образован младић.
Не као ми.
Шта то значи?
Сетите се смрти.
У Риму, када су се војници враћали кући из победоносне битке,
људи су им то викали.
Сетите се смрти.
Управо су победили војске и преварили смрт
и зато их је требало подсетити да су још увек смртници,
а не богови.
Запамтите да све нас чека смрт.
Када смо пролазили овуда,
нисмо били далеко од овога.
Хтели смо крв, освету за оно што су нам Немци урадили.
Постали смо оно чега су се они плашили.
Какве су нас представили.
Чудовишта.
Онда...
Онда смо нашли њихове логоре смрти.
Видели сте за шта су способни.
Више не постоји победничка битка, Јосифе.
Не у овом рату.
Свако ко то преживи,
неће му требати никакав подсетник на смрт.
Иљасове. -Исусе!
Ово се тебе не тиче.
Иди, губи се одавде.
Шта то дођавола радиш?
Слушај ме, свињо једна!
Твоје непромишљено, пијано понашање сада угрожава нашу мисију.
Шта мислиш с ким разговараш да ми се тако обраћаш?
Тамо одакле сам ја, жене не разговарају овако са мушкарцима.
Склони се од мене.
Квариш ми забаву?
Склони се од мене, ти прљава свињо.
Можда би требало да те научим лекцију заузврат?
Проклетство!
Кучко!
Спусти пушку.
Спусти је.
Немој.
Говориш немачки?
И ти.
Убиј овог јебеног нацисту.
Позабавићу се тобом за секунд.
Шта ти радиш овде? -Живим у близини. Чуо сам врисак.
Да ли си само ти...
Шта је то било? -Дошло је из кафане. -Хајде.
Хајде!
Кафана гори!
Иљасове, чекај.
Иљасове, врати се.
Макар!
Шта се дођавола догодило овде?
Требало би да одемо.
Димитриј! Добро си, добро си.
Можеш ли да причаш?
Да ли ме чујеш?
Шта се десило? -Дим.
Отров.
Ко је ово урадио?
Не знам.
Вукодлаци.
Зашто то говориш?
Крију се у шуми.
Мотре на град.
Они користе овакву тактику.
Спаљују лишајеве и печурке.
То изазива халуцинације.
Због тога ти се привиђају ствари.
Отерао сам их.
Колико, Макар?
Не знам.
Због чега мотре на град?
Због Руса. Попут вас.
Фриц је вероватно један од њих.
Он је Пољак, Иљасове. -Онда је из Армије Крајова.
Вероватно их је он довео право до нас.
Ако их је неко довео до нас, то си ти, Вадиме.
Ти си крив за ово. -Ја крив?
Рекла сам ти да не напушташ сандук.
После снајперисте у шуми, требало је да...
Шума.
Григориј.
Јосифе.
Тор?
Гриша.
Григориј.
Тор?
Горе.
Тата?
Јосифе.
То сам ја. То сам ја.
Добро си. Дим.
То је због дима.
Због тога ти се привиђају ствари.
Погледај. Види, у реду је. Где су остали?
Где су Тор и Григориј?
Камион је нестао. -Срање.
Хајде да узмемо сандук и идемо одавде. -Шта, пешке?
Дај ми свој пиштољ.
Пустио си је да узме мој пиштољ.
Потребан сам ти наоружан. -Треба да помогнеш да се пренесе ово.
Шта, све до Познања?
Не, треба да останемо да се боримо са овим сељачким псима.
Ови пси су успели да се пришуњају и убију двојицу наших.
Тројицу.
Нашао сам Григорија.
Ти си кукавица. Требало би да останемо и боримо се.
И опет заборављаш шта смо послати да урадимо.
Не да се боримо, не да правимо буку.
Да заштитимо ово.
Шта је то? О чему говориш?
Не можемо да га носимо до краја, али можемо негде да га склонимо.
Негде да га сакријемо.
Можемо ли га вратити у село? -Били бисмо превише изложени.
Можда знам неко место.
Неко безбедно место.
Где је Тор?
Прочешљај још једном. Види да ли га можеш га видиш.
Ако је још жив, наћи ће нас.
Помози ми с овим.
Речено вам је да сачекате.
Раздвојили су се.
Искористили смо прилику да их ликвидирамо у мањим групама.
И јесте ли их ликвидирали?
Могуће да их је неколико побегло.
Могуће? Не знам како се ово само ископава.
Било их је више него што смо очекивали.
Зато сам вам рекао да сачекате. -Наћи ћемо их. -Оно!
Нађите оно. Њих убијте.
Чекај.
Можда ћете ви и ваши људи имати
више среће са оружјем које смо донели.
Близу је.
Могу да осетим то.
Стани.
Стани.
Јеси ли са њима?
Немица?
Пољакиња?
Нећу те повредити.
Шта радиш овде? Морам да нађем своје људе.
Шта то радиш?
Престани! Рекао сам да те нећу повредити.
Сад ћу те пустити.
Али ако вриштиш
мораћу да те спречим. Да ли разумеш?
Ти си из села, да, Вјоска?
Да, из села.
Значи разумеш ме?
Треба да ми покажеш пут до тамо.
Морам да нађем друге попут мене.
Ако кренеш да трчиш или покушаш да сигнализираш било коме...
Да.
Разумеш ме?
Да.
У реду.
Како да не.
То је то место? -Да, тамо ћемо бити сигурни.
Људи који тамо живе, они су добри људи. Љубазни.
Они ће нам помоћи.
Последњи пут када су Руси прошли овде, убијали су овакве људе.
Само зато што су помагали.
Само ми обећај да ниси као остали.
Ако ми ти обећаш да ти ниси као остали.
Тамо.
У реду.
Сачекај овде.
Сумњам да ћемо га поново видети. -Престани.
Он нам помаже. -Шта, Фриц?
Верујеш му, зар не? -Више него што теби верујем, Иљасове.
Друже капетане.
Не заборави одакле си, девојко.
Нисам ја та која заборавља одакле сам.
Или каква су моја наређења.
И ако се вратимо тамо одакле смо обоје живи одавде,
постараћу се да сазнају да се твоје понашање
директно косило с нашим наређењима.
Да су због тебе они људи убијени и да си угрозио
нашу мисију, друже капетане.
Само се ти држи подаље од мене, Иљасове.
Не прија ми што сам овако близу.
Шта радиш оволико дубоко у шуми?
Ноћу трчиш по шуми?
Бежим од тебе.
Од мене?
Зашто?
Од бољшевика попут тебе који долазе у село.
Шта је са Немцима?
Швабе,
крију се у шуми, да ли знаш за њих?
Шта је са Немцима који се крију у овој шуми?
Вукодлаци? -Да.
Вукодлаци.
Не плашиш их се?
Не.
Стани.
Они нису тако лоши као бољшевици.
Не говори такве ствари.
Имаш среће што си налетела на мене, а не на једног од њих.
Не знаш о чему причаш.
Немаш појма. Не знаш ти какви су они.
Знам какви сте ви.
Бољшевици, Немци, иста прича.
Само сад су Немци отишли.
Дошли су бољшевици.
Убиство, силовање.
Убијање мојих родитеља.
Због лажи.
Због помагања Немаца.
Као да су имали избора да ли ће да помажу.
Не плашим се Немаца.
Они више нису претња.
Зато што смо их истерали.
А ко ће вас истерати?
Иди.
Ја ћу наћи свој пут.
Иди. Пуштам те.
Село је тамо.
Доле! Сагни се.
Сагни се!
Не.
Не, не, хајде. Хајде. Не.
Не. Молим те.
Не.
Молим те.
У реду је.
Треба нам ваша помоћ.
Не. Нема тела унутра.
Не. Шта радиш? -Треба нам њихова помоћ.
Па, упери пиштољ у њих.
Је ли то?
Убио се у свом бункеру у Берлину.
Правда је рекла да су извештаји о његовој смрти лаж.
Нису. -Откуд знаш?
Проверили смо.
Зубарски картон.
Сада разумете зашто нам је потребна ваша помоћ.
Морамо га сакрити.
Постоје људи, вукодлаци који покушавају да га пронађу.
Шта радиш? Он је мртав.
Може поново да умре. -Морамо да га сачувамо.
Формалдехид.
Колико можете очекивати да ће то потрајати?
Довољно дуго да га вратимо.
Да га покажемо Стаљину.
Питај их где ово можемо ставити.
Треба га сакрити док не нађемо нови транспорт.
Ово је важно.
Не, ово је опасно.
Ти...
Уништи то. -Не, не. Спалите.
Не могу то да урадим.
Мислим да она зна.
Знам.
И шта то значи.
Зато то морамо сакрити.
У реду.
Неће стати.
Треба да га извадимо.
У реду. Један, два, три.
Зашто га не запалимо? Оно што заслужује.
Исто то је он желео. Да нестане.
Да га људи не виде оваквог.
Убијен својом руком.
Па зашто то кријеш?
Да га заштитим.
Мора да се пошаље назад. Као доказ.
Доказ?
Стоматолошки картон. -Стаљин мора ово да види.
Њему треба...
Шта?
У Русији волимо да погледамо непријатеља у очи.
Не би разумео.
У праву си.
Не разумем.
Шта ако га изгубиш? Шта ако...
Шта ако умреш покушавајући да заштитиш тајну?
Шта је с твојом тајном?
Ово место је за скривање људи.
Претпостављам да тебе крије.
Зато знаш за то.
Од кога се кријеш?
Ко си ти заправо, Лукаш?
Фолксдојчер.
Тако нас зову.
Пољак са немачким наслеђем.
Једва, али довољно.
Када су извршили инвазију, дали су ми један једноставан избор...
Да им се придружим
или да идем у радни логор.
Па када сам се пријавио, обећали су ми да ћу задржати свој дом.
Обећали су ми да ће моја жена бити поштеђена логора.
Лагали су. Лажу.
То је оно што они раде.
Па кад сам чуо да је одведена...
Дезертирао сам, али...
док сам стигао тамо било је прекасно.
Она је већ била мртва.
Совјети су напредовали, па...
Да су ме нашли, стрељали би ме.
Немце потискују преко границе,
али неки од њих су остали.
Постају вукодлаци. Околна села.
Врше одмазде.
Неколико Руса, али...
углавном Пољаке.
Сељане које сматрају издајницима.
Тако да сам се сакрио од обе стране.
Крио сам се од обе стране.
Баш као и моја земља.
Окружени смо вуковима.
Жао ми је.
Знам како је то.
Знаш?
Да изгубиш некога?
Да будеш окружен вуковима.
Зашто једноставно не одемо?
И куда да одемо? -У борбу.
Рат је готов, пријатељу. -Зашто онда јурити ово?
Јер ово сада није рат.
Ово је све.
Нашли смо га у шуми.
Јеси ли га питао где је? -Говори само руски.
Да ли знаш шта је Аненербе?
То значи да знам све што се може знати о људском телу.
Имаш изузетну лобању.
Мој колега и ја смо прешли дуг пут због
нашег интересовања за одређено људско тело.
Оно за које верујемо да можда знаш.
Где је Фирер?
Где је тело?
Где је? Где је Фирер?
Ово неће много болети,
али ће те трајно ослепити.
Нашли су остале.
Нашли су остале.
Милош мисли да у селу има коња и кола за које може да се цењка.
Ваш друг Иљасов жели да иде с њим.
Не.
Он је тамо.
Тор.
Не, мислио сам на огрлицу.
Бољшевици.
Имамо вашег друга.
Дајте нам тело и поштедећемо му живот.
Срање.
Мислиш ли да би могла да га ликвидираш?
Морали бисмо обојицу да их средимо.
Било ко од нас да промаши, он је мртав.
Требало би да дигнемо руке од онога.
Њега ће ионако убити, можда ћемо се ми остали спасити.
То је само трофеј за Стаљина.
Врати се доле. Постарај се да нико не уђе. Одмах!
Врати ми мој пиштољ.
Вас двојица идите с њим. Осигурајте прозоре и улазе.
Ова ствар је важнија од било кога од нас.
Надајмо се да онда да неће схватити где је.
Хајде, Торе. Дај ми нешто.
На вратима је вук.
Изгледа да их није брига.
Наставићу да правим рупе у теби док не изгубиш тај осмех.
Паљба!
Дај да погледам. -Престаните да пуцате, погодићете га.
Престаните!
Ево.
Нареди тим вуковима да одмах уђу у ту кућу!
Сиђи доле. Нек забарикадирају врата.
Да ли је неко повређен? -Ми смо добро.
Где је Вадим? Где је Иљасов?
Шта? Шта је?
Иљасов.
Шта дођавола он ради?
Жели размену. Његов живот за информацију.
И које информације би биле вредне његовог живота?
Он зна где је тело.
Он нас је продао.
Знала сам да је требало да га убијем кад сам имала прилику.
То је то. Упуцали су га јер је кренуо у шупу.
Унутра је.
Повуците се. Кружите око њега.
Желим потврду да је тамо.
Честитам. Управо си откупио свој живот.
Ако нису раније, сада знају да је тамо.
Морамо да се преместимо.
Убацићу га у камион, наћи ћемо се у цркви.
Сачекај мој сигнал, па завршите.
Спалите их.
Јебем ти.
Гађајте кућу!
Учини нешто.
Људмила!
Сиђи доле.
Јосифе, дођавола, узврати!
У реду је.
Отворите! То сам ја, Тор.
Чекај, Јосифе!
Срећно копиле.
Покушавају да нас спале.
Зар не ризикују да спале и тело? -Није у кући. -Срање.
Зато морамо да идемо сместа.
Лепо спавај, пријатељу.
За мном.
Три... -Идите према заклону од дрвећа.
...два.
Отишли су.
Брана. Чекај.
Не!
Камион! Беже!
Чекај!
Брана!
Стани! -Пусти ме!
Готово је!
За мене није готово! -Зашто?
Јеботе!
У цркви?
Брана!
Брана, добро си.
Не.
Готово је.
Не.
Тор их је чуо.
Он зна куда су кренули.
Они су у цркви.
Којој цркви?
Требало би да одемо и урадимо ово на другом месту.
Нећемо далеко стићи са телом.
Брзо пропада.
Морамо то учинити одмах и брзо.
Забележите доказ да ово није Фирер.
Да није мртав.
Да је лажњак. -Али то је он.
Народ жуди за спектаклом.
Дајте им то и они ће поверовати шта год да им кажете.
Не смемо дозволити да идеја о томе шта је он био,
за шта смо се сви борили,
умре с нама осталима.
Зар и ми да умремо? -Да!
Јер то је оно што нас издваја.
Свака унца, свака потрошена кап крви.
Јер све мање од тоталног жртвовања је пораз.
Уосталом,
смрт није ништа
ако наслеђе настави да живи.
Знам ову девојку.
Још један невин живот.
Зато га морамо вратити.
Да и ми можемо да умремо?
Да он не победи.
Ко?
Мртав је, Брана.
Видели сте оно што сам ја видела.
Убио је милионе.
Не у борби, већ хладнокрвно.
Убијао је невине...
Жртвовао би сваког човека,
сваку жену, дете,
цео један народ искрварио је насмрт,
због власти.
За победу.
Такви људи не умиру.
Они се гноје у земљи и инфицирају све.
Желим да га виде пре него што буде сахрањен.
Желим да му избели свака кост на сунцу да знају
да је био само човек.
Кукавица од човека.
Ваљда би и мене то учинило кукавицом, ако не бих помогао.
И даље би био добар човек.
Нико ме раније за то није оптужио.
Ја јесам.
Имаш ли план?
Ја можда имам.
Као што обдукција показује, ово је још једна лаж.
Сасвим је јасно да то није тело Фирера.
Зуби и органи показују
да је овај човек био другачији по годинама и...
Гас!
Лобања! Треба ми лобања!
Доле!
Пуцајте!
Не!
Помози им.
Помози им.
Помози. Помози им.
Држи га мирно.
Држи га!
Јеби се!
Готово је, мали човече.
Не!
Дај ми то.
Дај ми тело. Пустићу те.
Поштедећу ти живот. Отвори врата.
Отвори врата! Не!
Не, не!
Не, не. Не дирај то. Не!
Не, не! Не!
Дај ми тело.
Не!
Не!
Не! Не!
Не!
Упомоћ!
Не! Не!
Извини, Брана.
Не!
Чудно је помислити да је у исто време
Кајтел потписивао немачку предају.
Нико нас није тражио.
Претпостављали су да смо сви мртви.
Или су се само надали да јесмо.
После пожара
остали су само фрагменти.
Комади.
И кости.
Када сам се вратила у Москву
заташкавање, скројено да држи савезнике по страни,
превише се одужило.
Било би непријатно да Стаљин буде ухваћен у лажи.
Па су ме сахранили.
И све доказе које сам понела са собом.
Шест хладних година у сибирском гулагу.
Ту сам је оставила.
Брану Бродскају.
Тамо је умрла.
Заједно са њеним надама и идеалима.
И било каквим идејама о откривању истине свету.
Када сам пуштена, вратила сам се у Пољску.
У Вроцлав.
Да посетим старог пријатеља.
Ово је припадало човеку који ми је спасао живот.
Нашао ми се кад ми је било потребно.
У мом најмрачнијем часу.
Помогао ми је да се снађем.
Да добијем слободу.
Кад сам чула да је умро,
након што је нападнут у наводној провали,
била сам сам прилично узнемирена.
Историју не пишу победници.
Памте је они који је преживе.
А када њих нема,
како да избегнемо понављање историје?
Како да се сетимо?
Ето.
Завршено.
Готово.
Брзо ће то.
Скоро да сам заборавила.
Послао ми је овај поклон.
Успомену.
Али сигурна сам да је намењена теби.
За људе попут тебе.
Барем си добио оно по шта си дошао.
Кутију.
Магичну кутију.
Време је.
Превео: Бамбула
Can't find what you're looking for?
Get subtitles in any language from opensubtitles.com, and translate them here.