Original subtitles

SOBA NA SPRATU

Zašto mi to radiš?

Kakav nered...

Dobro vece.

Jesi li imala uspešan dan? -Urnebesan.

Izvini me. -Naravno.

Zar neko još to jede? -Kad ne voli da kuva.

Vrati to. Pravim irski biftek.

Kevin kaže da izgledaš kao da nikad nisi jela.

Ako razmislim, to je možda kompliment.

Zdravo. -Ja sam Eli.

Muž i ja živimo u susedstvu. -Ja sam Dina.

Više ne pamtim ko se upoznao.

Prodavac je rekao da je ovo dovoljno.

Ako nije, imam ovo.

Zdravo, dragi. Bice ubrzo gotovo.

Ovo je Dina...

Upoznali smo se ispred kupatila.

Jeste li kupili raspršivac? -Da.

Niste ovo radili, zar ne? -Kupovala delove?

Vodili pansion. -Brzo ucim.

To je poslednja zabavna stvar u ovom semestru.

Nastava pocinje sutra, a ti vec uciš.

Potrebno ti je da pogledaš film.

Ovo je Džordž.

Ako uhvatimo sledeci voz, stici cemo da kupimo kokice.

Ko je to bio?

Mendi Džanovik i njen muž Džordž.

Oni su na drugom kraju hodnika.

Šta ona radi? -Oni su studenti.

Ništa ne rade.

Bez uvrede...

Halo? Da, tako je. Jedna soba je slobodna.

Najveca koju imam. Savršena je za studente.

Nije zgodna za kolica. Na trecem je spratu.

Žao mi je. Hvala.

Najbolja soba je prazna. Kad pocne nastava,

niko je nece želeti. Prokletstvo!

Gospodo Lezenbi!

Možda cete da se predomislite. -Hvala.

Izvolite?

Ja sam Trevis Kols.

Video sam oglas da izdajete sobu. -Da.

Velika, tiha soba. -Udite.

Da, to je poslednja. Tražim 300 dolara mesecno.

Razumem. I depozit za jedan mesec?

Ne, za dva meseca. -U redu.

Želite li da vidite sobu? -Naravno.

Na poslednjem je spratu. -U redu.

Još me zbunjuje javni prevoz.

Koja je najbrža linija do Harvarda?

Nema voza. Morate da pešacite.

Idite do Kirklenda. To vodi ka Harvardu.

Kupatilo je tamo. -Da li je soba u redu?

Odrasla sam u njoj. -Razumem.

Cime se bavite? -Ja sam celista.

Kamerni koncerti, turneje i slicno...

Takode studentima držim privatne casove.

Onima koji žele da budu kao Pablo Kasal.

Naravno, bez vežbanja.

Uvek tražim preporuke. -Nema problema.

Nameravala sam da sobu izdam ženu.

Polna diskriminacija. -Ne.

Mislila sam da tapete ne odgovaraju muškarcu

i da nece želeti... -Mogu da okrecim zidove.

Ili promenim tapete. -Nema promena.

Soba je lepa. -Ostavicu vas da razmislite.

Uzecu je.

U redu.

Ako želite telefonsku liniju... -Ne, hvala.

Pošta se ostavlja na stolu u predvorju. -U redu.

Donecu vaš racun.

Ponesite ovo. Mnogo vredi.

Hvala.

Gospodine Bols. -Kols. -Da, Kols.

Ne možete da svirate posle 22:30.

Karle, kako si?

Dan pocinje. Zdravo, Džek.

Jesi li doruckovao? Hoceš li malo? Uzmi sve.

Karle, ne krij se opet na vrhu stepeništa!

Bez trikova, u redu?

Moram da prestanem da pušim. To je gadna navika.

Prestani da udaraš sto. Ometaš nas.

Glupa stolica! -Nabavi drugu.

Džeki, ti si na redu. Da vidimo šta imaš.

Sjajni suglasnici! Zašto ih ja ne dobijem?

Moje reci lice na ime nekog havajskog slatkiša.

Zašto? -Imam mnogo ,,O'', ,,U''...

Ne mogu da sklopim rec. Ti sigurno možeš.

Da vidimo.

Šta imaš?

D

Ž.

E.

K.

Džek! -Sjajno! -Ja!

Nema licnih imena! -Tako je, Karle.

Kako mi nazivamo dizalicu za automobile?

,,Džek''. -Dobija 1 7 poena.

Ti si na redu.

Ne.

Nije rec! -Pametan si.

To je rec! -Nije rec!

Džek je u pravu. ,,K, I, L'' nije rec.

Za rec,,Ubiti'' ti treba još jedno ,,L''.

Imam tri slova ,,I''.

Tri ,,ija''?

Kakva je to bolest?

Divan nož! Pogledaj tu rucku.

Prava lepota. Hajde da pogledamo to.

Da vidimo šta imaš. Imaš li ,,M''? -Ne.

Pozajmicu ti jedno. Imaš,,M'', ,,L'' i ,,I''.

Šta možeš s tim?

Mora da postoji rec.

Mleko. -Dobro je.

Na mene je red.

Mrzim mleko! Gubite se!

Hajde da što brže pokupimo kockice.

Hocu da danas napravim još pet reci.

Za sve postoji prvi put.

Džek je danas prvi put prepoznao svoje ime.

Mali napredak, a onda, zahvaljujuci Karlu,

malo nazadovanje. Korak napred, korak nazad.

Tipican dan na poslu. -Neki vaspitaci idu

korak napred, dva nazad. -Kad to tako kažeš,

znam da me ceka neko neizleciv.

Dajem ti najgore jer umeš sa njima.

Cudesno je to što radiš s nekom decom.

Možda sam provela samo dve godine na koledžu,

ali nisam glupa. Imala sam srece.

Ne radi se o tome. Imaš sjajan instinkt.

To nadoknaduje svaku obuku.

Ne, samo sam mazohista.

Džek mi je rekao da je Karl nabavio nož

na zanatskoj terapiji. -Je li? Provericu.

Verovatno ceka priliku da ga upotrebi na meni.

Džek je spreman da se vrati porodici.

Dacemo ti lakši slucaj.

To što si mi dala retardiranog momka

i buduceg masovnog ubicu je vrlo maštovito od tebe.

Dajem osobi ono cime može da vlada.

Brinem da si suviše preuzela na sebe.

Ne pocinji ponovo sa tim pansionom.

Moj brat Frenk me dovoljno gnjavi.

Nije mi teško i treba mi novac.

Citam ti misli. Sigurno planiraš

da mi oduzmeš noci kao i dane. -Ne.

Znam da te ovo iscrpljuje. Sjajno je kada te

kod kuce cekaju prijatelji. -Stanari, gospodo Sanders.

Oni me ne diraju, niti ja diram njih.

Nestani. -To je ispravno.

Još nisi podmazala te šarke?

To je moj alarm protiv provalnika.

Doneo sam ocev testament. Treba nešto da potpišeš.

Hajdemo u salon.

Spavaš u salonu? -To je moja spavaca soba.

Kada bi to videli otac i majka...

Šta je s tvojom sobom? -Jutros sam je izdala.

Ti si bogataš u porodici. Kako da odbijem kiriju?

Lia, ovo je dom u kojem smo odrasli.

To je prošlo vreme. Daj te papire.

Kako si samo to smislila? Ne umeš ni jaje da skuvaš.

Zbog toga je ovo savršeno. Gazdarice ne kuvaju.

Malo usisavanja, malo pospremanja...

Olovku, molim. -Pocni od sebe.

Idi kod frizera. Tu bluzu nosiš od škole.

Obukla sam je zbog tebe. Ti si opsednut

uspomenama iz detinjstva. -Nije cudo što ne izlaziš.

Prestani, Frenk. -Pritisni.

Pet kopija!

Spavaš u salonu.

I kao dete si bila cudna. -Cudna?

Kirije su premale. Ne poznaješ ove ljude.

Da li ti poznaješ svakoga u firmi?

To nije isto. -Ovo je moja firma.

Ova kuca je ruina! Dozvoli da je se otarasim

dok ne bude kasno! -Necu da se odreknem

jedinog vrednog što imam, bez obzira na sve.

Želim ovo da radim, iako ponekad ne znam zašto.

Znaš, kada dode do rasula,

bice prekasno da se spasi nešto od ovoga.

Ona je... -Ne brini, uzela je lekove.

Zažaliceš.

Pazi na stepenice! Lepe su i klizave!

Rano ste ustali.

I bacili se na posao. -Ne smeta?

Volim urednost. -U redu je.

Izvinite, ne volim ovu stanicu.

Volim da je jutro mirno i tiho.

Ne izgleda kao muzicar, zar ne? -Ko?

Gospodin Kols. Deluje veoma posveceno.

Upoznali ste se? -Vec je silazio.

Niko ne spava dugo. -Koliko znate o njemu?

Koliko i o ostalima.

Domace pahuljice.

Kevin ih obožava.

Deluje uhranjeno. -I jeste.

Sigurno ce uskoro da pronade posao.

Mogu li da pitam zašto radite ovo?

Ovo je bio dom mojih roditelja.

Otišli su na jug? -Na neki nacin. Umrli su.

Mama prošle godine, a tata u januaru.

Nesreca... -Nismo se slagali.

Ostavili su vam kucu? -Meni i bratu Frenku.

Nije oduševljen što... -Opusti se, Džordže.

Prvog dana svi kasne.

Zdravo. -Zdravo.

Dobro jutro.

Pozdravi se, Džordže.

Šta li on uci?

Tvoja odeca je u ormaru! Pravi egzibicionista...

Tako ceš da se razboliš. -Cenim vašu brigu.

Kuca je velika i dugo se zagreva.

Napravila sam pahuljice. -Popicu samo kafu.

Neko je izgubio ovo. -To obicno Eli pronade.

Popravio sam tuš. Eli, daj mi kafu.

Ne možete da je uzmete sami?

Jeste li sigurni da ne želite dorucak?

Kafa, cigareta i spremna sam.

Umalo da zaboravim.

Ispravka. Kafa, cigareta i kirija.

Da li želiš nešto pre nego što odem?

Pušenje pre dorucka nije dobro za vas.

Sutra cu da pojedem slatke krofne.

Ne mogu.

Ne mogu!

Naravno da možeš.

To je kao slagalica, ali ti praviš slova.

Šta sam ti rekla o slovu ,,J''?

To je kao mršavko u lavoru.

A sada, ,,A''

Kao na onoj slici koju sam ti pokazala.

Sjajno. Šta sam rekla za,,C''?

Kao usta. -Pokaži mi.

Na papiru, blesane.

Sada nam treba još samo,,K''.

Još malo, hajde.

Šta je, Karle? Danas ne vežbaš?

Mrzim mleko! -A Irski biftek?

Nestanite!

Nestanite!

Mrzim Karla! -Bio si dobar!

Setio si se! To je u redu!

Džek, u redu je.

Bože, pogledaj to.

Nismo stigli do slova ,,K''. Sam si se setio.

Hvala što si došla. Uzmi kafu dok popricamo.

Imam sastanak u blizini.

Šta se dogada? -Suzan Tifin. Pogledaj.

Vec imam petoro.

Shvaticeš da je Suzan neodoljiva.

,,Suzan Tifin, 1 5 godina.

Nedovoljno pismena, izbacena iz škole.

Neprijateljski nastrojena, psihicki zlostavljana.

Nepoznata majka, otac je nestao.

Ima dokaza da ju je seksualno zlostavljao.''

Još nešto? -Nisi uplašena?

Dobro je.

Dostupna je, ako je želiš.

Da li je na klinici? -Nije šticenik.

Ima staratelja. Radim na tome

da je dovedemo, ali do tada moraš

da odlaziš tamo. -Savršeno.

Imam momka koji je cesto s njom. Majki.

Dobijam jednog besplatno? -Budi oprezna.

Suzan je žestoka. Istovremeno je glupa i mudra.

To je smrtonosna kombinacija. Upotrebi instinkte.

Zar neceš da mi poželiš srecu?

Želim ti mnogo srece.

Šta se tamo radi?

Znate li nešto o cevima? -Ne. -Onda ništa.

Vreme je za majstora.

Šta? Užasna sam! -Lepo vam pristaje plavo.

Javite mi ko je pobedio.

Koga tražite? -Suzan Tifin.

Tražim Suzan Tifin.

Ko je od vas Suzan Tifin?

Muzika za gluve.

Suzan, ja sam gospoda Lezenbi.

Ko je ona? -Vi ste vaspitac?

Ti si Majki, zar ne? -Da.

Nisam stražar. Došla sam da vas ucim.

Da uciš Mikija? -Tebe. -On ostaje.

I Mikija. Moj posao je da vas naucim slovima.

Izbaceni ste iz škole.

,,Ako Muhamed nece bregu, breg ce Muhamedu.''

Rekli ste da se zovete Lezenbi.

To je bila metafora. Stici cemo do toga.

Radicemo napolju, osim kada je hladno.

Neka tvoji prijatelji nadu drugo stecište.

Tamo je moja sestra. -Otarasi se ostalih.

Kao i piva i svega što puše, gutaju i ušmrkuju.

Govoriš kao policajac. -To sigurno znaš.

Hocu da ocistite ovo mesto. -Zašto? -Smrdi.

Niko ne može da uci u ovom okruženju. -U cemu?

Okruženje. Naucicete šta znaci i kako se piše.

Drugaciji ste. -Cula sam.

Ja ne citam. Ako imate carobni štapic...

Ako bude trebalo, nabavicu ga.

U meduvremenu...

Pregledaj ovo.

Krpice... Cudi me to od vas.

Slagacemo se lepo.

Prvi korak u svet. Sam u taksiju.

Osmehni se.

Jesi li se setio da mi napišeš adresu?

Mnogo ti hvala.

Ovo je za tebe. Da možeš da mi pišeš.

Hvala.

Da vas slikam zajedno?

Džek, ovo su gospoda Rajan i gospodin Kols.

Zdravo, Džek.

Mogu li da pozajmim tvoju olovku?

Zbogom.

Šta li ce da mu se dogodi u vozu? -Ide vozom?

Porodica nema za avion. Jedva ceka da stigne.

U mom poslu nema dugorocnih veza.

Samo mnogo opraštanja.

Možda je tako lakše.

U vezi s opraštanjem, odvezite nas na aerodrom.

Zaboravila sam da odlazite. -Da. Trevis me ceka.

Zašto ne krenete s nama? -Hajde.

Pravicete mu društvo u povratku. -U redu.

Hajde, udite.

Skoro da smo stigli da popijemo kafu.

Idem u Dablin. -Javite kada se vracate.

Cuvajte ga. -Molim?

Mislila sam na Kevina.

Kevinu ovo treba. Budite ljubazni...

Hvala na vožnji.

Cuvajte se.

Sjajno je što je Kevin pronašao posao.

Da, ali je šteta što ne ide s njom.

Bice to teško putovanje. -Zašto?

Njen otac umire. -Šta?

Nisam znala. -Zaista?

Mislio sam da znate. -Nisam znala.

Koliko poznajete Mendi? -Ona je iz Vorcestera.

Ima nedokucivog muža Džordža.

Živi pored vas.

Ponudio sam im da zamenimo sobe.

Zašto? -Trebace im veca soba.

Ona je trudna. -Šta?

Mendi? Zaista?

Ona je sicušna.

Osim toga, kirija je duplo skuplja.

Ja cu da placam isto. -Vi ste neki bogataš?

Kakva kuca! Mendi trudna,

Elin otac umire, a vi... -Šta ja?

Znate više o njima od mene. -Možda je tako sudeno.

Nosite se. -Molim?

Nije bitno.

Treba da vam bude drago.

Mendi je pomenula problem, a ja sam predložio zamenu.

Mendi i Džordž su srecni, ja sam srecan.

Svi su srecni, osim vas. -Možda volim da sam nesrecna.

Zašto bih bila kao svi ostali?

Gledao sam vas sa Džekom. Zove se Džek? -Da.

Bili ste posebni.

Možda je to samo posao, ali Džek je poseban.

Teško je poverovati. -Džek je poseban.

Ne, neverovatno je da je to ,,samo posao''.

Kako ste upali u ovo? -O cemu pricate?

O poducavanju dece. -Ne znam.

Možda sam ravnodušna prema odraslima.

Volim da poducavam decu.

I ja.

Cudno.

Rekli su mi da cu nedostajati Džeku.

Nisu mi rekli koliko.

Polako, još nije suvo!

Kako da znam gde je nešto? -Šta? -Recimo, Miki.

Ovde sam. -Plašim se da sednem.

I ja. Lici na groblje. -Pogledajte svoje grobnice.

Verovatno ce odmah da ih iskoriste.

,,Hvala, izgleda sjajno!'' Golupcici, hajde na posao!

Zdravo! Šta radite ovde? Hocete li slatkiše?

Srecna Noc veštica.

Srecna Noc veštica.

Kevine, umalo nisam dobila infarkt. -Izvinite.

Pažljivo!

Zar nije bilo dosta? -Zvucite kao Eli.

Neko to treba da kaže, a Eli je u Irskoj.

Primetio sam. Zbog toga cekam društvo.

Hocete li da popijete cašu sa mnom?

Oboje smo ustali na pogrešnu nogu.

Vi i ja. -Uvek ucitelj...

Treba da odmorite. Glumite gazdaricu.

Šta to znaci? -Odvod je pun svacega.

Vodoinstalater se najavio. Zvala sam ga juce.

Ja sam spretan. Zaista spretan.

Ako popravim to, popicemo pice?

Ne pijem sa stanarima.

Nemate mnogo posla s muškarcima?

Recite iskreno.

Hocu.

Ti si svinja.

Nisam primetio tvoj lepi vrat.

Kevine, šta bi rekla Eli? -Necu reci ništa. A ti?

Mislio sam da ti se svidam. -Kevine, prestani.

Da li je sve u redu? -Da. -Nema problema.

Nema problema? -Trevise, želiš li pice?

Ne, hvala.

Srecna Noc veštica.

Muškarci...

Sve je u redu? -Dobro sam.

Laku noc.

Laku noc.

Suzan, pogledaj ovo.

Još jedan modni casopis. -Ima fine odece.

Ovo mi se svida. -Devojka i stariji covek?

Ona. On izgleda zlobno. -Ona ti se više svida?

Svida mi se bunda. -Kako se zove...

Iskljucite to! Ovde radimo!

,,Hermelajn''? -,,Hermelin''. Dobro je.

To je belo krzno.

Kako se ovo zove?

,,Cajniz Cil''? -,,Cincila''.

U redu, dosta o tome. Znaci interpunkcije...

Miki, sedi pored mene. -Ovde mi se svida.

Interpunkcija je tacnost? -Ne, to se kaže drugacije.

Interpunkcija su zarezi, tacke, uzvicnici

i ostale dosadne stvari koje dokazuju pismenost.

Suzan, o cemu si pisala? -Procitaceš? -Ne naglas.

Ne želim da Miki zna šta mislim o njemu.

Ne želim ni ja. -Ima nas troje.

Suzan, da vidimo.

Ništa nisam smislila.

Zašto bi Mikija zanimala praznoglava devojka?

Zašto ga ucite da piše? Placaju vas da mene

naucite da citam! -Dobro je znati obe stvari.

Hajde da citamo, pišemo, ili i jedno, i drugo.

Hajde, Suzan. -Pisao sam o hokeju.

Ucinilo mi se da si rekao ,,Roki''.

Roki? Ne!

Miki, dosadno mi je. -Cesto idem na utakmice.

,,Bruins''? Ne znam mnogo o hokeju.

Kao da nisam iz Bostona. -Možemo da odemo zajedno.

Dobro poznajem igru. Poducicu vas.

Hajde da se dogovorimo. Napreduj, pa prihvatam.

U redu. -Pogledaj ovo.

Vidiš li?

Ovo je dosadno.

Nije cudo što se Frenku to svida.

Upravo sam se vratila i saznala! Ne razumem te!

Šta ne razumeš?

Zakleo si se da je to prošlost!

Bar sam ti ispricao! -To je bolje?

Pokušao sam!

Ne mogu više.

Bila sam veoma naivna.

Verovala sam da sam te promenila.

Da sam pobudila najbolje u tebi.

Poboljšala me.

Nisam, zar ne?

Nisi.

Kevine, imam samo tebe! Reci da nije tako!

Ako mi obecaš, oprosticu ti.

Ne treba mi to. Ne podnosim da mi opraštaš!

Ne znam da li sam te ikada voleo.

Možda ce ti biti lakše kada odem.

Lia...

Eli...

Trevise, pomozi mi! Nešto nije u redu s Eli!

Vrela je.

Kako je ona? -Bice dobro.

Doktor želi da razgovara s njenom porodicom.

To smo mi. Popij malo.

Šta je sad? -Nema šecera.

Ne brini, preživecu. -Znam da hoceš.

Sirota Eli. Ludost... -Bila je to nezgoda.

Cemu te pilule? -Htela je da spava.

Zašto nikada ne upoznamo normalne ljude?

Eli je normalna. -Volela je Kevina.

Voli Kevina. -Varao ju je, napuštao...

Tražiš logiku, a govorimo o ljubavi.

Ne misli da si kriva zbog ovoga od veceras.

Pokušavam.

Kucala je na moja vrata, a ja se nisam javila.

Zaista nisi kriva zbog ovoga.

Skoro nikada ne placeš, zar ne?

A veceras... -Zgodna je prilika.

Ti si smešna žena. -Urnebesna...

Cudna, neobicna... -Hvala.

Grozno je, zar ne? -Karton...

Kada si u kuhinji zatekao mene i Kevina...

Nisam to želela. -Znam.

Ovo je loše kao moja najgora kafa u životu.

1 984., na turneji u Ilinoisu.

Od tada povezujem lošu kafu sa simfonijom.

Mislila sam da muškarci krive žene zbog loše kafe.

Ja to ne mogu. -Celista bez žica?

To je užasno.

Miki se zaposlio kao gradevinar.

Ozbiljno? To je sjajno! Cestitaj mu.

Ponekad, kada dode, citamo zajedno.

Suzan, zašto si bebu svoje rodake izbacila kroz prozor?

Nisam je izbacila. Dala mi je pet dolara,

pa sam joj vratila bebu. Secate se?

A zašto si bacala blato na veš svojih suseda

i saplela staricu koja je polomila kuk?

Volim da bacam stvari. Izvolite. -Ne, hvala.

Da li ti je žao zbog svega toga?

Zvucite kao psihijatar. -Ozbiljno mislim.

Znam da si imala porodicne probleme.

Svi imamo probleme. Zar ih vi nemate?

Verovatno ih imam. -Zašto ste došli?

Trebalo je u petak. -Svratila sam.

Da se bolje upoznamo. -Znate, više volim

da razgovaram sa vama, nego s bilo kim drugim.

Osim Mikija. -Mi ne razgovaramo.

Šta je s vašim momkom? -Nemam ga.

Sada, ili nikada? -Treba da razgovaramo o tebi.

Treba da se bolje upoznamo.

Zar nikada niste imali momka?

Naravno da jesam. -Da li je bio zgodan?

Mislio je da jeste. Je li ovo inkvizicija?

Samo pitam. Kako se zvao?

Džozef.

Da li je umro? -Nije.

Odakle ti to? Iz stripova?

Postoji nešto više.

Bila sam luda za njim. -Prava romansa?

Nosio je plavo-beli duks kada me je napustio.

Cudno je šta se pamti.

Ne znam zašto ti pricam sve ovo.

Život je mnogo više od momaka.

Koja je prilika? -Obican rucak.

Ovo je jedna od mojih najboljih haljina.

Mogu da je sredim. Umem da šijem. -Zaista?

Da, prosto je. -Mogu da ti platim.

Želim to da uradim Ja castim.

Ponudila mi je da mi okrpi haljinu.

Danas treba da odem po nju.

Umeš sa zabludelima. -Verovatno.

Cak sam joj ispricala kako sam odbacena.

Zašto si to ucinila? -Ne možeš da razumeš.

Bila je tužna. -Šta je s kajanjem?

Suzan je mnogima nanela bol.

Ubacicu to u podsetnik. Do Nove godina ce biti u redu.

Lia, tvoj entuzijazam je tvoja najveca vrlina,

ali ne zaboravi da nisi psihijatar.

Najbitnije je da je nauciš da cita i piše.

Ne nadaj se mnogo i drži se podalje.

Zdravo.

Zdravo. Poranili ste. -Kako napreduje haljina?

Sjajno. U sobi je na krevetu. -Kada cemo da se vidimo?

Bicu u blizini.

Zašto nisi u školi? -Ne osecam se dobro.

Gde je tvoja majka?

Kuda je otišla?

Treba da vidiš svoje lice!

Zašto si je uništila?

Zašto zavodiš Mikija? -Mikija?

Tako obucavaš?

Kucko, mrzim te!

Tamo, pozornice!

Udarila me je slomljenom bocom!

Gledaj svoja posla! Ostavi nas na miru!

Gubi se iz mog života!

Nestani iz mog života!

Ko si ti?

Šta se dogodilo?

Nisam tražila da popravite to.

Da pogledam to. -Šta radite? -Kako izgleda?

Sad ste i vodoinstalater? -Trudim se.

Pitajte me pre nego što radite nešto što ne znate!

Hajde, sedi. -Šta?

Treba srediti posekotine. -Da nešto razjasnimo!

Imala sam težak dan! Kad dodem u svoj dom,

ne želim da se neki stanar petlja s mojim stvarima!

Lia...

Otkud vam pravo da me tako zovete?

Zato što popravljate moje cevi, moj život?

Ovo je moja zbrka! Ja sam je stvorila!

Necete vi da je rašcišcavate! Vi me ne poznajete!

Ovo je moj slivnik i moj alat!

Ostavite me na miru!

U redu, neka ti bude.

Misliš da samo ti patiš? Zašto to radiš?

Šta je sa Eli?

Zaboravi, necu...

O svemu ceš da brineš sama?

Niko ne sme da ti pride?

Frenk, ovde je Lia.

Da li sediš?

Dosta mi je. Hajde da prodamo kucu.

Prodaj je.

Izgledaš lepo danas.

Nisi me zvala zbog moje lepote.

Suzan Tifin ne treba ucitelj. Treba joj mirna celija.

Ona i Karl bi bili sjajni cimeri.

Izgubila sam živce. Svako bi!

Dala sam ti Suzan jer ti nisi ,,svako''.

Ovo ne uspeva. Ne moraš da me otpustiš,

jer sam vec odlucila. Dajem otkaz.

Lia, pokušaj nešto bolje. -Želiš izvinjenje? -Ne.

Prestani s ovim. Od pocetka te muci

to što nemaš preporuke. Za ovaj posao ti

nije potreban doktorat. Radi se o instinktima.

Ne poznajem nikoga ko ima bolje instinkte.

Prihvati to. Ti umeš da prideš

toj odbojnoj deci. To se ne uci u školi.

Zbog toga ne pomišljam da te pustim da odeš.

Suviše si dobra.

Što se tice Suzan Tifin...

Ona nije tvoj najteži slucaj, ali si zabrljala. Zašto?

Zašto? Zato što...

Ne znam zašto.

Treba ti vremena da sama razmisliš o tome.

Ucini to, jer imam posao za tebe.

Da pogadam... Sijamski blizanci?

Silija je neobicna... -Neobicna?

Kao desetogodišnji Bobi Hamer koji je

težak 80 kilograma, živi u kuci koja je

crno-ljubicasta i nikada nije izašao?

Ili je neobicna kao Bendži Semboroka

koji vezuje devojcice za telefonske stubove

kada ove ne izgovore pravilno njegovo ime?

Trebalo je da ga izvucem iz toga.

Slepac vodi slepog... -Silija je slepa. I gluva.

Gluva? -Ašerov sindrom...

Odustala je od svega, kao i vecina strucnjaka.

Zbog toga sam pomislila na tebe.

Shvataš li da ne znam ništa o slepilu?

Možeš da joj prideš, baš kao Džeku.

On se zaposlio u fabrici u Springfildu. -Ozbiljno?

Živi sa cimerom, ima dotaciju za stanarinu.

Sve zahvaljujuci onome što si ucinila s njim.

Po mom iskustvu, kad padneš s konja,

treba da ga odmah uzjašeš, ali odluka je na tebi.

Lia, suoci se sa tim što ti se isprecilo na putu.

O cemu se radi?

Da želim melodramu, rekla bih ,,M?''. -I jesi.

Pomislila sam da ce ovo da razvedri sobu.

Zaboravila sam koliko je ovde tiho. -Tiho?

Kuvanje, trcanje uz i niz stepenice,

cekanje u redu za toalet... -Imala sam veliku porodicu.

I ja bih to volela. Imala sam samo Frenka.

To je divan prsten. -Pripadao je majci mog oca.

Ne radi se samo o Kevinu?

Nisi jedina izgubila oca.

Ali ja sam svog volela.

I moj tata je imao ovakvu stolicu za ljuljanje.

Bio je uporan.

Majka je stalno vikala da odmakne stolicu od zida.

Uvek je udarao u isto mesto i ostavljao trag.

Kad sam bila veoma mala,

volela sam da sedim na podu sa svojim slikovnicama

i da ga gledam kako se ljulja i cita novine.

Nije mnogo govorio.

Mislila sam da je to zato što se savršeno razumemo.

Kasnije sam shvatila da nije imao šta da mi kaže.

Onda je poceo da provodi više vremena s mojim bratom.

Fudbalske, hokejaške, košarkaške utakmice...

Ja nisam bila tip navijacice.

Izgubili smo kontakt.

Kad je mama umrla, a on se razboleo,

vratila sam ovamo da brinem o njemu.

Ni tad mu nije bilo drago što me vidi.

Nikad nisam našla nacin da razgovaram s njim.

Pogotovo ne da mu kažem da ga volim.

Ali kad god vidim taj znak...

Nedostaje mi.

Zar to nije isto? -Slicno je.

Zar ne? -Slicno je.

Eli...

Žao mi je zbog svega.

Ako misliš na ono što se dogodilo Kevinu, ne krivim te.

Što sam bila toliko nespretna

i nisam bila tu kad sam ti bila potrebna. -Dosta.

Ne.

Neke stvari se moraju reci.

Samo sam htela kucu za izdavanje, podstanare.

Neznance. Fine, prijatne.

A dobila sam ljude koji radaju decu,

raskidaju i umalo umiru.

Znam šta svi mislite o Kevinu, ali on nije loš covek. -Ne...

Dozvoli da završim.

Htela sam da nam brak opstane, i to mnogo.

Da sam brinula o njemu, da sam ga dovoljno volela,

uzvratio bi mi ljubav. -Jesi.

A on nije. Otpocetka sam poznavala Kevina.

Mislila sam da mogu da ga promenim.

Ali toliko sam se trudila da to uspe da nisam imala vere

da budem ono što jesam. Kako je mogao da živi s tim

da se ja sve vreme trudim da to funkcioniše?

A ti se mnogo trudiš da ne funkcioniše.

Slušaj ovo... -Šta? -Volim ovaj deo.

I ja.

Dobro jutro. -Hteo sam da se izvinim.

I ja. -Ja sam kriv. -Ne, molim te.

Žao mi je zbog sinocnje buke.

Koje? -Vežbao sam do kasno. Izgubio sam pojam o vremenu.

C elo? Nisam ga ni primetila.

To zvuci kao kritika koju sam jednom dobio.

Hteo sam da ti ostavim poruku sa stanarinom.

Necemo se videti neko vreme. -Odlaziš?

Imam koncertnu turneju u Kanadi. Tokom druge nedelje februara.

Žao mi je.

Zbog toga nisi spavala? Mora da je važno. -Jeste.

Ovo je Selija. Ima 1 6 godina.

Ne vidi i ne cuje.

Hoceš li da pogledaš?

Kad je imala dve godine shvatili su da je gluva,

a u trecem razredu su joj roditelji shvatili i da slepi.

Napustila je školu. Nema prijatelje.

Zna znakovni jezik, ali odbija da ga koristi.

Bila je u desetak institucija, centara za gluve i slepe.

Nema napretka. Evo njene slike.

Gospoda Sanders, moja šefica, dovela ju je na kliniku.

Roditelji ne mogu da joj pomognu. Niko ne može.

Pa su pitali tebe. -Da. Mislim da mogu da doprem do nje.

Daj mi ruku.

Sad zatvori oci.

Ovo je M,

Ovo je N.

A ovo... Zatvori oci.

Ovo je E. Možeš li da ih razlikuješ?

Ona može.

Do toliko osetljive osobe sigurno može da se dopre.

Šteta što ne može da cuje tvoju muziku.

Izvini.

Halo?

Mislila sam da si ti. Ne...

Da, sve sam procitala.

Znala si da necu moci da je pustim kad pocnem da je citam.

Spremna sam. Kad cu je upoznati?

Mogu li da te pozovem kasnije? Hvala.

Uciniceš to. -Da, ma šta ''to'' bilo.

Misliš da sam poludela? -Ti to možeš. Znam to.

Zaista? -Poslušaj taj prvi impuls.

Znaci, neceš biti tu dva meseca, ni za praznike.

Možda cu dobiti par dana slobodno, ko zna.

Nekada sam odbijao poslove

da bih bio s porodicom za Božic. -Sacuvacemo ti mesto.

Mnogo si lepa. -Koji je povod? -Ne zanosite se. Onako sam...

Bez osvrtanja? To je dobar pocetak.

To je sjajno. Dogovaramo se oko gostiju.

Osim Dine koja hoce da pozove pola Harvarda,

tu smo ti, ja... -Džordž... -Eli, Trevis, ako dode.

Trevis se vraca? -Pokušace.

Turneja se pauzira 30.

Od njega zavisi da li ce napraviti dobre veze.

Otkud znaš? -Zvao je prošle nedelje dok si bila na poslu.

Ovde mi niko ništa ne govori. Je li rekao... -Džordže...

To je to! Vreme je.

Hajde da pozovemo lekara. -Broj je na mom stolu.

Donecu ga. -Džordže, reci nešto!

Još jedna beba u gostima. -Deluju kao petorke!

Džordž i Mendi, nova americka porodica.

Za 1 0 godina cu da predajem ovom detetu.

Sigurno.

Usisala sam ti sobu. -Videla sam.

Ostavila si mi više prašine nego što si usisala.

Tata je govorio: ''Dao sam ti krov, šta još hoceš?''

Dugujem ti stanarinu.

Nije važno. Plati kad hoceš. -Da li ti je dobro?

Deset, devet, osam, sedam,

šest, pet, cetiri,

tri, dva, jedan!

Srecna Nova godina!

Izgleda da su svi stigli. -Svi osim Trevisa.

Šta misle susedi? -Mislice da je glasno.

Radije bi da pereš sudove nego da se družiš?

Pošto sam prestala da pušim, moram nešto da radim rukama.

Jesi li probala Dinino pile sa dumbirom? -Da.

Ona je prikriveni sadista. Posle jednog zalogaja sam

morala da popijem 3 litra vode. -Jedva cekam da ga probam.

Volim zacinjenu hranu.

O cemu razmišljaš? -O doceku prošle Nove godine.

Gde si bila? -U vešomatu.

Kad bih imala malo praška i prljavog veša

mogla bih da odem tamo i da se prisecam. -Nikako!

Ova Nova godina ce biti sjajna za nas dve.

Gledaj ko je stigao. -Oprostite što kasnim.

Srecna Nova godina. -Srecna Nova godina.

Srecna Nova godina.

Odnecu stvari gore, pa cu da dodem na zabavu.

Sigurno je iscrpljen od putovanja.

Odnesi mu ovo i pravi mu društvo dok jede.

Ja cu voditi racuna o ovom haosu.

Eli je mislila da si gladan. -I jesam.

A Mendi mi je ostavila flašu šampanjca.

Daj, ja cu.

Ti si sigurno iscrpljen od putovanja avionom.

Opasna stvar. -Da, dobro je što nije udario celo.

Hoceš li ti? -Ne...

Šampanjac me odmah uspava.

Možda samo jedan griz.

Ljuto?

Divna haljina.

Kako je bilo na turneji? -Lepo. Dugo.

Drago mi je što sam se vratio, makar i na kratko.

Divno izgledaš.

Nikad nisam bila u Kanadi. Kako je tamo?

Velika je. Vankuver je lep,

ali na turneji ne provodiš mnogo vremena na jednom mestu.

Ali uzbudljivo je.

Može biti, ali ima praznog prostora izmedu nastupa.

Ja volim da sviram, pa se držim toga.

To je život muzicara, ako nisi negde voda deonice.

Mnogo hotelskih soba, a koncerti ubrzo deluju

kao mali komadi muzike ugurani izmedu aviona.

Mnogo brze hrane... -Da, i loše kafe,

ali ne loše kao u Džolijetu u Ilinoju.

Kako je ona tvoja ucenica... Selija, tako se zove?

Selija je neverovatna.

Imamo cudesnu komunikaciju.

Znaš moju teoriju o osetljivosti na dodir.

Nagovorila sam je da radi s trenerom

koji uci da jašu ljude kao što je Selija.

Njeni roditelji imaju dovoljno novca i...

Ništa drugo nije upalilo. Jahanje kao da ju je otvorilo.

Mnogo je uzbudljivo. Zaista je dobra.

Možda bi jednom mogao da podeš sa mnom do štala.

Voleo bih, ali posle turneje.

U nedelju se vracam u Kanadu.

Ne ostaješ dugo u jednom mestu.

Znam da si krhka iako ti ne znaš.

I lako se uplašiš.

Oženio sam se na turneji.

U Sinsinatiju, u Ohaju.

Dobili smo devojcicu.

I bio sam na turneji kad smo je izgubili.

Mogao sam samo da radim.

Žena i ja smo se polako rastali

jer ja obracao pažnju. Tako je ona rekla.

Možda je bila u pravu.

Nikad me više neceš uhvatiti da to radim.

Zaspala si.

Baš kao Pepeljuga.

Sad natrag u realnost.

Ima mnogo prljavih sudova.

Eli drži sve pod kontrolom. -Šta ce Eli misliti?

Moje zvezde...

Možemo li opet da se vidimo?

Bicu odsutan šest nedelja.

U Bostonu imam koncert -1 4. februara.

Na dan sv. Valentina?,

Moracemo tamo da se nademo, u osam uvece. Poslacu ti kartu.

Moracu da pogledam svoj natrpan društveni kalendar.

Doci cu. Laku noc, Trevise.

Mislim, dobro jutro.

Srecna Nova godina. -Srecna Nova godina.

Frenk! U pravi cas. Udi.

Lia, zašto je u predsoblju kao na Antarktiku?

Ne radi pec. Da, zvala sam nekoga.

Na tvom mestu ne bih skidala kaput. -Ne brini, i necu.

Jednom u životu si pametna što si odlucila da prodaš kucu.

Šta je to? -Verovatno beba.

Pozdravi cika Frenka. Kaži ''investicija''.

Nia, ti ne bi mogla... -I nisam. Smiri se, Frenk.

Ovo je Morgan, sin Mendi i Džordža Janovica.

Sad si dadilja? -Ovo je najtoplija soba u kuci.

Šta je? -Kosa ti je drugacija.

Pa šta? -Svida mi se.

Oduševljena sam.

Cemu dugujem zadovoljstvo ove posete?

Godišnjica je tatine smrti. -Treba li da pravimo bdenje?

Kako možeš to da kažeš?

Tata bi mislio da je smešno. -Hajde da završimo ovo.

Našao sam dobrog brokera.

Potpuno je obradio proces. Samo potpiši gde sam obeležio.

Znao sam da ce ti se otvoriti oci. -Imam bolju ideju.

Otkupicu tvoj deo. -Sa cim?

Od kuce nemaš skoro nikakvu zaradu. -Znam.

Muci me što si toliko finansijski zarobljen.

Odlucila sam da te otkupim sa...

20 dolara mesecno. -Trebace...

Upotrebi carobne prste. -Kuca od 72.000 dolara...

Sto pedeset godina! -Imaceš nešto cemu ceš se radovati.

Lia, ti si luda! -Možda, ali uživam u tome.

Nadam se da ceš se probuditi. -Samo da to beba ne uradi.

Pozdravi mi Džoen.

To mesto je zauzeto. -Jeste.

Moje je C-5. -C-6.

Ne...

Zar neceš da udeš? -Šta nameravate, gospodice?

Ne to ne mogu da odgovorim. U nevolji sam šta god da kažem.

Bez hrabrosti nema slave. Podgrejaceš mi gotovu hranu?

Ne. Bar veceras zaslužuješ nešto bolje.

Dirnut sam. -Ako ne gledaš pod stolnjak,

neceš videti stari sto koji sam dovukla iz podruma.

Divno je. -Posle koncerta kao što je bio ovaj

treba da imaš gozbu.

Jesi li žedan?

Ja cu.

Dobro je.

U mojim rukama otvarac može postati smrtonosno oružje.

Lia, uvek ostavljaš znak na nameštaju? -Da.

Kad sam imala 1 3 godina, roditelji mi nisu dozvolili

da stopiram do N jujorka da bih gledala Bitlse.

Urezala sam ime u plakar kao fin vid osvete.

Jesu li saznali? -Bitlsi nisu, ali moji roditelji jesu.

Nedelju dana nisam mogla da sedim.

Kad smo kod sedenja, jesi li gladan?

Zdravica.

Mogao bih da prekinem turneje i zauvek ostanem ovde.

Zapravo, ja volim da putujem.

Hoteli, sobna usluga... -Sjajno.

Ucicu te da sviraš celo. -A ja tebe da otpušiš lavabo.

Donecu još.

Šta bi radio kad bi ostao u Bostonu sve vreme?

Malo nastupao.

Uglavnom poducavao. -Dva profesora...

Molim?

Mislila sam na dan kad si se uselio u sobu na spratu.

Uvek sam se pitala šta vidiš u meni. -Tvoj duh.

Ali imam grozna usta. -I to.

Mislim, znaš da uvek imam pametne komentare.

Nemoj misliti da sam laka žrtva, ali ne umem da...

Slušaj. -Šta?

Prevod i adaptacija: ''S I O N''