Original subtitles

www.titlovi.com

Грађани, због напада авијације противника на наше градове...

Дај овамо! Куда идеш?

Упомоћ!

Нека ми помогне неко! - Ућути, кучко! Убићу те!

Пази!

Бацај пуцу, момче. Заклаћемо је.

Олошу!

Стој! Стој!

Побегли, гадови.

Рањени сте?

Чија је крв на лицу?

Готво је. Све је у реду. Смири се.

Смири се. Чујеш ли? Шта?

Украли су ми бонове за храну.

Јуче сам их добила.

Хајде, устани. Устани. Хајде, хајде.

Све ће бити добро.

Дајте да вас отпратим до куће?

П

ПИ

ПИЛ Т

ПИЛОТ

ЗАПАДНИ ФРОНТ Децембар 1941. г.

У квадрату смо, Шата. Тражимо колону. Осматрамо оба.

Разумем!

У далеки крај друг лети,

Родни ветрови за њим лете.

Вољени град у плавом диму копни:

Видим колону. Видим колону!

Припреми се.

Држи се, Никаноре. Сад ће почети.

Како си ти, Никаноре? Жив си?

Ја сам Никодим, друже старији поручниче.

Жив сам. Тресе мало.

А и необично је леђима напред.

Нема везе. За први пут је добро.

Када ће се кући друг мој вратити

За њим ће родни ветрови долетети

Вољени град другу ће се осмехнути...

Месери, друже старији поручниче! Месери!

Одлећу, друже старији поручниче. Одлећу.

Друже старији поручниче!

Ја сам, Никодим!

Друже старији поручниче!

Коља, погледај!

Месери иза нас. Прилазе нам.

Видим.

Митраљез се заглавио!

Свака част, друже. Лепота!

Губимо гориво. Крећемо у слетање.

Командире! - Видим.

Шата.

Димна бомба се заглавила. - Хоћемо ли стићи до својих?

Пробаћу да овако слетим.

Држи се, Шата.

Коља! Коља!

Шата, авион треба запалити.

Шата, престани.

Остави митраљез, он је готов.

Ево га.

Што си се укипио? - Немци.

Није митраљез готов.

Митраљез је празан!

Покривај ме!

Шата, одлазимо!

Коља!

Први дан

Шата.

Дођавола. - Смири се.

Известићемо потпоручника. Неће далеко отићи.

Стигли смо. Хајде, Олга. Опрезно.

Гончарова, сутра у седам. Не касни.

Ви?

Не могу вас препознати.

Неко мора копати противтенковске повове.

А већ месец не летим, а следовање добијам,

иако га нисам зарадио. Да скратим, ово је за вас.

А шта ћете ви? - Пилотска следовања су велика, не брините се.

Не могу.

Знате шта? Ништа ми нисте дужни.

И шта оно беше? Украли су вам бонове.

Знате, још нешто...

Иначе, ја се зовем Николај.

Олга Гончарова.

Трећи дан

Војна полиција. Који ђаво их је овамо донео?

Ваздушни напад, господине потпоручниче. Ловци.

Тројица убјена.

Чудно.

Ловци са пиштољским калибрима?

Где су га нашли? - Тамо. У јарузи.

Под дрветом.

Дозволите да сазнам циљ вашег доласка, господине потпоручниче?

Тражимо руског пилота. Негде је у овом рејону.

Данас сам добио нову машину.

Сутра са Стрелковом идем у Тушино да се јавим.

Машину? - Авион ИЛ-2

Јеси ли чула за њега? - Нисам.

Нисам чула. - Експериментални модел.

Ускоро ће их бити много. Немци их називају црна смрт.

А ви? Где радите?

Ево овде. - Гончарова.

Театар оперете? Шалите се?

А ви сте мислили да сам земљорадник?

Искрено, никада нисам био у оперети.

Позваћете ме? - Сада само после рата.

Театар су евакуисали, а ја сам овде...

Уопште, задржала сам се.

Десети дан

Коља!

Здраво. - Здраво.

Зашто ниси написао да долазиш?

Још јуче ни сам нисам знао.

Само сам у пролазу, опрости.

Да се јавим и, видимо, одмах опростимо.

Када треба да идеш?

Лет је сутра у шест.

Идемо код мене.

Време ми је. - Сачекај минуту.

Ти не представљаш како је тешко чекати.

Чекати када не знам где си, шта је са тобом.

Једном ми се причинило да си рањен.

Овде.

И овде.

Оља. - Сачекај.

Сада ниси сам. Двоје нас је.

И ти треба да запамтиш данас је двоје.

Обећај ми да ћеш се вратити.

Ти разумеш да је сад рат, а ја сам војник.

Ја знам. Знам.

Знам да си ти најхрабрији.

Најснажнији.

Обећај ми да ћеш се вратити. Дај ми реч.

Обећавам.

Лези мирно, пилоте.

И не хватај се за свој пиштољ.

Ћути и не мрдај се, ако хоћеш да живиш.

Тринаести дан

Не разумем.

Немам никакво оружје, господо војници.

Ево. Овим сам га коцем.

Како сад да пуцаш у шуми? Одмах би те убили.

Вук је упао у јаму, а ја сам га овим.

Право сам га овде, за гриву, ударио.

Он каже да га је убио том палицом?

Изгледа да јесте тако. - Господе, који ђаво нас је овамо донео?

Они убијају вукове дрвеним палицама.

Реци му нека иде.

Марш!

Крени! Крени!

Идемо.

Стој!

Дај, мајко, крпе и врелу воду.

Видиш о чему се ради.

Мамице мила!

Шта је, тата? Немци? - Зови свог доктора брзо.

Хајде да погледам.

Па? Шта кажеш, докторе?

Медицинар. Ништа добро.

Промрзно је.

Хоће ли преживети, медицинару?

Треба га оперисати, и то хитно.

Можеш ли? - Не.

Мислим да још има упалу плућа.

Хајде са њим у подрум, Игњате.

Оче.

Што си га довукао овамо?

Неће преживети.

Намучићемо се са њим.

Медицинар се са њим мучи, а узалуд.

Хајде, ућути. Шта си се раскокодакао?

Наш је. Ево и документа. Ромб на кошуљи.

А шта ви имате? Ђоку у гаћама.

Однесете ли црвеног командира

са документима и оружјем, са вама ће се сасвим другачије поступати.

Куда да га носимо, оче?

Немци ће данас или сутра заузети Москву.

Ако заузму Москву, даље ћеш га носити.

Нећу дозволити да седиш овде, па нека си ми зет.

А вратићеш се овамо...

са Црвеном Армијом.

Немци.

Хеј, ковачу, господину потпоручнику треба твоја помоћ.

Сломило се.

Увила се. По нашим путевима се нећете много навозити. Сад ћу поравити.

Почни.

Хвала, господине фељдфебељ. Слободни сте. - Разумем, господине потпоручниче.

Господе!

Ви добро наш говорите, хер официре.

Тебе се то не тиче и мање причај.

Већ су ме изветили о теби.

Колхозник си, бољшевик...

и да је твој зет у Црвеној Армији.

Помешао је ваш фељдфебељ благородни.

Он не разговара на нашем. Како да му се објасни?

У колхоз сам се за осталима записао.

А зет? Зет јесте у армији.

Добио позив и напред. Још пре рата.

А што ти, болшевиче,

са својима ниси отишао?

Куда да пођем?

Мој дом је овде.

А сад где је зет?

Ко то зна. - Тихо!

Шта је ово?

Пацови.

Топло им овде...,

па долазе.

Да.

Пацови.

По нашим путевима се нећете много навозит. Сад ћу поправити.

Устај! - Шта је, хер официру? - Уза зид!

Шта мислиш, је ли далеко до наших?

Ко зна. Ми к нашима, а наши од нас.

Непријатно. Све ово време су нам били под носом.

Видимо, одмах су побегли, господине потпоручниче,

чим сте отишли у кућу. Хоће ли вам требати моји људи?

Не. Кћер је рекла да их је само троје.

Пилот је тешко рањен и немају оружје.

Крећемо у зору.

Ево их.

Нема више трагова. Замело их је.

Господине потпоручниче, можда да се вратимо?

Он су у близини. Иди 50 метара лево, а ти десно.

Ништа се не види.

Требало би поћи напред.

Погледати куда даље.

Ово еј све као у некој представи.

Напред је шума поваљена ветром.

Четири километра.

Ако прођемо то...

стићи ћемо где треба.

Ако сад кренемо.

Треба се вратити за капетана.

Види ово?! - Треба бежати.

Не верујем да је овај Немац овуда шетао.

Пропао сам са вама потпуно.

Хајде да га лепо предамо Немцима...

и они ће са нама људски.

Ја сам те, гњидо, покупио.

Одвео код таста. Требало те је одавно предати, гаде.

Пропадни са својим пилотом, а ја ћу још да живим.

Друже капетане!

Стој! - Све је у реду. Ја сам.

Ухватио сам једног.

Ко је пуцао? - Не знам.

Можда је он. - Нисам ја.

Наш пилот је. Црвени.

Показаћу вам.

Чујете ли? Ово су наши.

Сасвим близу.

Издржите.

Ускоро ће се смркнути.

Имаш ли цигарету?

Јермјаче,

шта има код тебе? - Нешто пузи тамо.

Да ли звер, да ли Немац, не види се.

Или крокодил.

Шта си стао? Узми Филипова и иди провери шта је тамо.

Разумем.

Шта је тамо? - Не знам.

Да ли звер, да ли Немац...

Наши, друже наредниче.

Хајде, прихвати.

Вуци.

Је ли бар жив? - Изгледа да дише.

Стигли смо. - Момак, спуштај се.

Рекао сам да ћемо стићи...

Хајде! Пажљиво!

Зови болничаре!

Већ је касно за болничаре.

Капетан Комљев, пилот, гангрена стопала обе ноге,

прострелна рана десне потколенице, раздеротина на рамену,

једнострана упала плућа, делимичне промрзлине меких ткива.

То је све? - Да. - Ви ме водите на обдукцију, ја сам ваљда хирург,

а не патолог.

Али срце ради. - Да, али ће сваког часа стати.

Не могу више да гледам како умиру на столу.

Дошао си себи, суседе?

Да пијем. - А?

Да пијем. - А смеш ли? Шт су ти рекли?

Сад, сад.

Дошли сте себи.

Ево.

Сестро!

Дај ми ињекцију. - Нема ко. Мораш трпети.

Истрпи, проћи ће.

И мене је исто...

у почетку рука...

заиста болела.

А шта да боли кад је више уопште нема.

Рат, у душу га!

Али слушај, са друге стране, могао си умрети.

А преживео си.

Као - друга шанса. Други живот.

Ништа, ништа.

Дај времена да те излече.

Саратовски дечији дом.

Коља!

Петрович је стигао. - Катков! - Ја!

Колмиков! - Ја!

Јевсејев! - Умро је Јевсејев, пре три дана.

Фомаријев! - Ја!

Захаров! - Ја!

То је све, другови. За данас све.

Рањене носите овамо.

За авантуристичку политику хитлеровске клике

Немци плаћају милионима убијених на совјетско-немачком фронту.

Оља, вољена...

Мај 1942. г.

Ово је за вас.

После ће доктор помоћи да пробате.

Ускоро ће почети концерт. Нечајева је дошла.

Ја је обожавам.

Можда да вас ипак пренесемо?

Драги другови... - Одох ја.

... данас наша фронтовска бригада московског театра...

... наступиће пред вама са солистичким концертом.

и отвориће га, свима вама позната,

заслужна уметница републике,

носилац ордена, Надежда Георгјевна Нечајева

у пратњи уметника нашег театра

Лидије Максимове и Олге Гончарове. Поздравимо их, другови.

Хвала.

Другови! Драги моји!

Данашњи концерт хоћу да почнем песмом композитора Матвијенка

на стихове Андрејева "Ја и ти обавезно срешћемо се".

И тени и мени у то верује се

предосећања сам ја пуна

Ја и ти обавезно срешћемо се

само да се рат оконча

Ја и ти обавезно срешћемо се

само да се рат оконча

укриће нас он метака судба

Ја и ти обавезно срешћемо се

моја нада у сусрет је силна.

Шта ти је? - А?

Зашто ниси писао да долазиш?

Ти не представљаш како је тешко чекати.

Шта ти је?

Обећај ми да ћеш се вратити.

Дај ми реч.

У експлозијама чујемо победу

Неважно, све то завршиће се

мада тежка је к победи стаза

Ја и ти обавезно срешћемо се

само да се рат оконча

Ја и ти обавезно срешћемо се

само да се рат оконча

Хвала! Хвала, другови! Оздрављајте! - Хвала!

То сте ви.

Ја све њене филмове гледала. Она је невероватна, зар не?

Ја маштам да видим Надежду Георгијевну у театру.

На сцени. У правом театру. Да, ја се зовем Ваља.

Вида. - Олга. Дођите у наш театар.

Ево.

Превише сте се трудили.

Отвориће се ране и све мачку о реп.

Забрањујем вам да устајете недељу дана. Протезе у мој кабинет.

Иначе, није лоше.

Тако ћете ускоро брже од мене ходати.

Докторе, хоћу ли летети?

Тешко.

Мада, у Енглеској постоји један пилот без обје ноге.

Говоре да лети са протезама.

Сигруно? - Мислим да знате да ме Енглези не обавештавају.

Можда лети, а можда не.

Ја ћу летети.

Хвала вам много за карте.

Здраво.

Ви се познајете?

Донела сам јој пропуснице за театар,

а ви овде.

Значи, живи сте.

А како онда...

Не знам шта да кажем, Оља.

Одох ја.

Збогом, Николаје.

А онај капетан, Комаљев, ускоро ће играти фудбал са протезама.

Како са протезама? Он је без ногу?

Да. Зимус сам му их сам ампутирао.

Ма, шта кажеш?

И шта? - Раздужили ме.

Ништа. Доћи ћу ја до Калињина.

Шта је ово?

Здраво, драги моји родитељи.

Код мене је све добро.

Тата, ја већ оперишем самостално.

Ти, као медицинска звезда и генерал,

можеш да се поносиш мноме.

Чак сам одстранио слепо црево. Замисли.

И у рату има запаљења слепог црева. Некоме метак, некоме слепо црево.

Чудно. Рат је потпуни парадокс.

Овде поред мене је рањен пилот.

Он је по медицинским показатељима давно требао да умре,

а жив је.

Овде смо заједно и оба смо живи.

А како даље, старам се да о томе не мислим.

Овде смо заједно и оба смо живи.

А како даље...,

... старам се да о томе не мислим. Рат ради свој посао, а ја свој.

Чим ме распореде написаћу вам нову број чете.

Много ми недостајете.

Ваш Миша.

Искрено,

не могу да га замислим у униформи.

И ниједну фотографију немам.

Дозволите да се обратим,

друже војни лекару.

Питајте.

Јесте ли полудели?

Како ћете летети? Како?

Не може да хода без штапа,

а хоће да лети. Искључено.

То је савршено немогуће. - Енглески пилот Даглас је летео.

Изузетак само потврђује правило.

Да, али тај изузетак може да лети и обара немачке авионе.

Миша вас је спасио

да бисте живели.

Ви треба да живите.

Дуго.

Тај живот има цену.

Када сам пузао у шуми

циљ ми је био да преживим како бих се борио.

Да фашисте тучем.

За мојег копилота, за Шату. За вашег сина.

За њу.

Што ви ћутите? Ви морате разумети.

Мој муж је пилот, а пилот треба да лети.

Станите. Шта ви у ствари...

Друже капетане.

Импровизовани аеродром ловачког пука Јануар 1943. г.

Здраво живо, друже мајоре.

Је ли деветк завршена? - Уље и хладњак су послали.

Јеси ли ишао у дивизију? - Измотао сам се.

Још нисам стигао.

Ниси стигао кажеш?

А упео си да попијеш? Машина ти није готова, а стигао си да попијеш!

Нисам из задовољства. Целу ноћ сам ишао и контролисао

да момци греју моторе. Смрзао сам се и мало се угрејао.

Овако, лети у дивизију, ради шта хоћеш, не знам.

Плачи, укради, али да до ноћи буде...

Јеси ли ме разумео? - Јесам.

Здраво живо, друже мајоре.

Слушаш романсе? - Никако, друже мајоре.

Слушам разговоре. Наше су пресрели тамо.

Које наше? - Пилот са стрелцем. Јуришни бомбардер, чини ми се.

Чинити се? Треба се крстити када се чини.

Вероватно су из трећег јуришно- бомбардерског пука.

Ено их.

Видиш ли месера? - Кренуо је у маневар, сад ће се закачити за реп.

Капетане, немамо са чиме да се боримо. Метака има за два рафала. Треба одлазити.

Месер је близу. Момци су већ погинули, авион је изрешетан.

Разнеће нас! - Дижи трећу групу.

Пали их!

Капетане, празан сам.

Јеси ли чуо? Празан сам!

У квадрату смо, командире. Нико се не види.

Наставити потрагу. Наћи ћемо.

Изгледа да смо га се отарсили.

Ево га мост. Остале су две ракете. Можемо да покушамо.

Какав мост? Губимо се одавде!

Нисам добио наређење да се губим, него да мост уништим.

Месер нам је на репу.

Ено их.

Сунце ти!

"Пети", "Пети", овде "Први".

Враћамо се.

Јасно. Пијан је.

Није пијан.

Као да не видим. Не може на ногама да стоји.

А он нема ноге.

Протезе.

Сећању на совјетске пилоте

БЕЛОУСОВ ЛЕОНИД ГЕОГИЈЕВИЧ - Као резултат пожара приликом слетања задобио тешке

опекотине, услед чега су му биле ампутиране обе ноге. 1944. се вратио у строј

и оборио 3 непријатељска авиона. Херој Совјетског Савеза

ГРИСЕНКО АЛЕКСАНДАР ИВАНОВИЧ - 1942., у августу био оборен у боју код Стаљинграда.

Тешко рањен услед чега ми је била ампутирана нога. 1943., у мају вратио се на фронт и

оборио 4 непријатељска авиона.

КИСЕЉОВ ИВАН МИХАЈЛОВИЧ - 1944., у августу у боју код Каунаса као последица поготка

пројектила изгубио ногу, али брзо се вратио у строј у звању командира групе.

Оборио је 12 авиона противника. Херој Совјетског Савеза

КУЗМИН ГЕОРГИЈ ПАВЛОВИЧ - 1941. после ваздушног боја код Брјанска заробљен.

Успео је да побегне из логора и доспео у болницу где су му ампутиране обе стопе.

Вратио се у строј, погинуо у боју. Херој Совјетског Савеза

ЛЕВИЦКИ МИХАИЛ НИКОЛАЈЕВИЧ - 1942. у јулу оборен код Ржова. Био тешко рањен у ногу и

заробљен. У логору су му ампутиране обе ноге. После ослобођења вратио се у строј.

ЉУБИМОВ ИВАН СТЕПАНОВИЧ - 1941. у октобру био оборен у боју на Криму, задобио тешку рану.

Остао без стопе леве ноге. 1943. вратио се у строј и оборио 8 авиона непријатеља.

Херој Совјетског Савеза

МАЛИКОВ ИЉА АНТОНОВИЧ - 1942 у августу оборен код Ржова. Без обзира на тешко рањење у ногу

успео да пређе линију фронта и спусти авион без шасије. После ампутације ноге

вратио се у строј и завршио рат код Берлина Херој Совјетског Савеза

МАРЕСЈЕВ АЛЕКСЕЈ ПЕТРОВИЧ - 1942 у априлу био оборен у рејону "Демјанског котла" у

Новогородској области. У болници су му ампутиране обе ноге. 1943. у фебруару

вратио се у строј и оборио 10 непријатељских авиона.

Херој Совјетског Савеза

СОРОКИН ЗАХАР АРТЈЕМОВИЧ - 1941 својим авионом ударио непријатељски после чега

је спустио свој оштећени авион у тундри. Због промрзлина ампутирана су му оба

стопала. После повратка у строј оборио је 12 непријатељских авиона.

Херој Совјетског Савеза

Preuzeto sa www.titlovi.com