Original subtitles

Ovaj film snimljen je prema istinitim događajima

u zarobljeničkom logoru za mornaričke oficire Marlag O

na severozapadu Nemačke u proleće 1944.

Komandant logora

Poručnik Norton, Mornarička avijacija SAD- a.

Morate znati da je ovo logor za mornaričke oficire.

Postupaćemo prema vama sa poštovanjem u skladu sa činom.

Ugodna promena. - Imate pritužbu? - Da, imam.

Zašto ste me mesec dana držali u samici?

Formalnost. - Konvencija to zabranjuje. Ratni sam zarobljenik.

Ispitali su me pre šest nedelja. - To je sada gotovo.

Ovde će vam biti udobno. Iz drugih logora uvek žele da pobegnu.

Ovde su svi zadovoljni.

Šta je bilo? Kraj rata?

Odvesšću vas kapetanu Madoksu, najvišem britanskom oficiru ovde.

To je to. Jesu li se uspeli izvući? - Jedva.

Gadno se urušilo. - A oprema? - Sve je propalo.

Najbolje ožičenje koje sam uradio. Rekao sam im.

Šteta, ha? - Da. Propalo nam je 950 radnih sati. - A ulaz?

Naći će ga. Pratiće odatle.

Rid? - Izvolite.

Moramo li opet Je li ti majka iz Irske? - Šta fali tome?

Zar ne može nešto...? - Škotsko? Eni Lori? - Zašto ne? Dobra je.

Slušaćemo Je li ti majka iz Irske? i uživati.

Stranče!

Šta radiš? - Žalim, ali vaša je nedelja prošla. Pre 7 minuta.

Sad ide u sobu 13. - Rešili smo se Majke.

Usput, večeras je predavanje Varenje piva za početnike.

Šta kažeš? - Predavanje. Varenje piva za početnike.

Praktično ili teorijski? - Teorijski. - Šteta.

Imaš li čokoladu? Jedu mi se suve šljive. - Alergičan sam.

Razumem te. Nezgodne su.

Zdravo, Hermane. Kakvo iznenađenje! Tražiš li tunele?

Kapetane Madoks! - Došao je novi momak!

Mi ćemo se pobrinuti za njega. - Uđi. - Dobro došao u logor!

Norton, poručnik, Mornarička avijacija.

Smestićemo te. - Daj meni. - Imamo slobodan krevet za tebe.

Hvala. - Neću te predstavljati svima, brzo ćeš ih upoznati.

Kad se smestiš, dođi da razgovaraš sa mnom. - U redu.

Dajte mu vremena. - Barton, Kraljevski marinci.

Prvi si novi u tri meseca. - Kad si bio u Engleskoj?

Pre dva meseca. - Kako onde stoje sa hranom? - Skloni stvari.

Rid, Kanadska mornarica. Odakle si u SAD- u? - Iz Teksasa.

Široka prostranstva, ha? - Tako je.

Je li istina da odavde niko ne beži?

Ko ti je to rekao?

Naviknućeš se posle nekog vremena.

Mesec dana u onoj ćeliji, a sad... koliko si ti tu?

Tri i po godine. - Tri i po...

Bože...

Vaše nedavne aktivnosti

prisiljavaju nas na uvođenje određenih ograničenja.

Recimo? - Od sutra počinje zabrana izlazaka u 21:00

Psi će biti pušteni kako bi zarobljenici ostali u barakama.

Odmazdu za pokušaj bekstva zabranjuje Ženevska konvencija.

Nije to odmazda, nego... Kako da to kažemo...

Mere obezbeđenja.

Možda ćemo za neko vreme moći da smanjimo ograničenja.

Ako ne bude novih incidenata.

Kapetane, recite mi nešto.

Kad ste vi bili zatvorenik, niste li pokušavali da pobegnete?

Jesam! 5 sam puta pokušao.

Onda? - Žao mi je, ali... - U redu. Razumem.

Laku noć.

Ko će on biti kad odraste? - Zove se Albert. Izgleda tako, zar ne?

Ne smemo iz baraka posle 21:00 zbog kopanja.

Zaslugom gdina Šultza.

Ovo će uskoro postati Crna jama Kalkute.

Nije baš ni sad jako ugodno.

Kako se mogu uključiti u kopanje tunela? - Jako ti se žuri, zar ne?

Da. Iz Teksasa sam i želim napolje.

Polako, malo. - Ovo mesto ima prednosti.

Recimo? - Imamo vremena za razmišljanje.

Imamo vremena za sve što nas zabavlja, dok nas zabavlja.

Sviđa ti se ovde? - Nisam to rekao.

Ali nisam baš ljubitelj gimnastike radi gimnastike.

A kopanje tunela nije ništa više od toga. - Kao i kroz žicu.

Vaš je problem što valjate klade, a ne pustite um da caruje.

Dok smo mi kopali, ti si razmišljao? Lepo od tebe.

Možda jesam. - Daj prestani!

Da? - Ainsvort. - Uđi.

Ne kužim ga. - Dobar je. - Kao da mu ne smeta da je ovde.

Samo podnosi. Nema želju da se pomakne.

Videćemo koliko ćeš ti imati posle 4 godine.

Neću ostati dovoljno da doznamo.

I to ti garantujem, rođače.

Onda zbogom, u slučaju da se ne vidimo ujutro.

Sjajno si je pogodio. Hvala lepo. Žena će biti presrećna.

Drago mi je što vam se sviđa.

Ti imaš zaručnicu, zar ne?

Da, imam.

Njima je na neke načine teže nego nama.

Lako je dopustiti da ovo postane stvarnost, a ono san. - Da.

Jesu li jako deprimirani? - Ne više nego inače.

Moramo smisliti nešto novo.

Imam ideju. - Imaš? - Samo je ideja. Voleo bih bolje promisliti.

Ali kad je tunel propao... - Želiš da postane službeno? - Da.

Sjajno. Sutra ujutro je koncert.

Posle toga sastaće se odbor za bekstvo.

Predugo mislimo samo na tunele. Nije to? - Ne, nije ni kroz žicu.

Za sada to zadrži za sebe.

Ponekad mi dođe da lično pokušam.

Dobri momci. - Jesu.

Voleo bih opet videti Dejvida.

Torpedirali su ga.

Tvoja? - Na tomboli. Neko mi mora pokazati kako se vozi.

Smem? - Slobodno.

Možeš li mi otvoriti? - Jasno.

To je Gerdie, naše skrovište.

U njoj je sve sigurno, a Nemci vole kulturu.

Pusti pse, Šultzi.

Džo? Hej, Džo!

Već se onesvestio.

Ako moraš znati, mislio sam na veliki javor u svom vrtu.

Meri kaže da je opet propupao.

Imamo i mi jedan u Teksasu. Svake se jeseni sav sasuši.

Jedino stablo u krugu više kilometara.

Ona ga je videla na odsustvu.

Popela se i sedela na njemu, i to u uniformi.

Ne bi trebala. Kada ti se žena počne penjati po stablima...

Mlade udane žene mogu raditi gore stvari od penjanja na stabla.

I bolje.

Poznavao sam jednu udatu ženu koja je...

Nema veze.

Kamenice. Da, desetak kamenica.

A zatim... Ne, to sam sinoć jeo.

Ne, čekaj...

I odrezak. Da, debeo, sočan, polukrvav odrezak.

Od zadnje strane barake 5, na drugu stranu, ispod žice.

Dve minute. Trebaju im odvratiti pažnju na drugu stranu.

Kroz prvu žicu... Otprilike 5'.

Mlada je i zgodna. Toliko je momaka njenih godina oko nje.

Zgodnih momaka.

Da je bar mogu videti i reći joj da će sve biti u redu!

Pomozi nam da nađemo strpljenje

da podnosimo jedni druge u zarobljeništvu.

Bože, blagoslovi sve naše voljene kod kuće,

čuvaj ih noćas i uvek i daj da opet budemo zajedno.

Neće moći ploviti.

Pomaži Staromu oko vrta. Nemaš pojma o brodovima.

Primili su te u BRM jer nam je ponestalo ljudskih bića.

Mogao sam u našu mornaricu. - U vašu šta? - Irsku mornaricu.

Imamo četiri korvete i sve su dražesne.

Jasno, kad su građene u Klajdu.

Dođi, Stari zove.

Koliko sada košta karta za Kaliforniju?

Tvrđava. - Zaostala. Verojatno su je ostavili.

Da, kao nas.

A pokušaj kroz žicu? - Šta sa njom?

Kada pođete, hoćete li povesti i mene?

Kroz žicu ideš sâm.

Dođi, moramo unutra.

Ti si onaj novi, zar ne? - Jesam. - Gdine.

Kod nas nikome ne govorimo gdine, gdine.

Ovde ćete poštovati propise. - Da, gdine.

To nije običan sat. - Nije sat. Hronometar je.

Skinite ga. Propisi ne dopuštaju.

Ko kaže? - Čuješ? Skini ga. - Ne skidaj ga.

Osim ako ne navedete propis koji krši. - Ne znam ih sve napamet.

Možete se pismeno obratiti kapetanu Madoksu.

Dođite, kasnimo.

Ne morate biti ludi, ali pomaže. - Svi su ovde. - Hvala.

Prozor? - Da. - Vrata? - Da.

Dobro, počnimo. Predlog poručnika Ainsvorta. Reci.

Svi su planovi dosad bili o prelasku žice iznutra.

Ispod, preko i kroz. - Da.

Ali postoji vreme kad smo izvan žice. Počnimo odatle.

Misliš na tuširanje četvrkom? - Da.

Nastavi.

Veoma je jednostavno. Devetorica odu odavde, a osmorica se vrate.

Da. Na glavnom ulazu prebrojavaju. Na ulasku i izlasku.

Zato imamo Alberta. - Alberta? - Ko je Albert?

Oprostite, zaboravio sam.

Još se niste službeno upoznali. - Koji je ovo đavo?

Nije još u najboljoj formi. - Izgleda anemično, zar ne?

Moraću da ga obojim, jasno. - I ćelav je.

Trebaću dobrovoljce za kosu, trepavice, obrve.

To ćeš ti, Henri.

Čemu on služi? - Vraća se umesto onoga ko ostane u kupatilu.

Vraća se? - Ima li telo? - Dobiće. Sve će biti u redu.

Ako se vraća ovamo, mora i otići odavde.

Imaš čoveka viška na izlasku. - Ne. Albert neće izaći odavde.

Šta? - Svaki od nas nosiće jedan njegov deo.

Posle samo osmorica trebaju postati devetorica.

Ajoj... - Misliš da bi Albert mogao proći kao mornarički oficir danju?

Kada ga dovršim, moći će.

A što će raditi onaj ko ostane u kupatilu?

Znaš one WC-e iza tuševa? Onde čeka dok nas ne odvedu.

Čim bude čisto, može da krene.

Šta kažete? Džo? - Sve je bolje od kopanja tunela.

Henri? - Reći ću vam kad Albert prevari mene.

Džime? - Vredi pokušati.

Načelno prihvatamo, ali moramo najpre videti Alberta na delu.

Hvala. - Završili smo.

Možda si malo previše odgrizao, ali sretno.

Tajiš, ha? - Zašto nam nisi rekao? - Nisam razradio sve pojedinosti.

Kad će biti gotov? - Za nedelju dana.

Pravljenje je lako. Razmišljanje je trajalo.

To je za tebe. - Dobro, dobro...

Teksase, stižem.

Biće u redu kad ga obojimo.

U kojem ključu pevamo?

Probudi se. O čemu sanjaš?

Sećam se kad sam tako izvodio. Za žensku publiku.

Gde to? - Organizirali smo predstavu u Plimutu.

U Plimutu? - Da.

Kakve su onde ženske...

Bila je jedna plavuša, narednica. - Nastavi, slušam.

Nisam mislio da me ravne potpetice i mornarička kapa mogu očarati.

Ali te oči plave kao more. Kanio sam se oženiti njome.

Bilo je komplikacija. - Još ništa nisi video.

Jesi li bio u Grimsbiju? Onde sam imao komada...

Dođi, na redu smo.

Kutiju.

Za Alberta sam, ali tri šišanja za nedelju dana možda je ipak previše.

Meni je počupao 24 obrva. Kutiju.

Hej, Džef? - Da? - Je li ovo dosta?

Dobro je. Hvala. - Ništa.

Još malo i videće ti se mozak. - Idi i igraj se svojim kartama.

Džef? - Da? - Pogledaj ovo.

Moj klinac ih je nacrtao. - Dobri su. - Misliš? - Ima dara.

Ovo bih trebao biti ja. Sviđaju mi se uši. Kao zečje.

Njegova slika? - Da. Upravo je navršio četiri.

Krupan klinac. - Čudno je imati dete koje nisi video.

On će mene moći nositi kad se vratim.

Dobio sam pismo od Alison. - Da? - Poslala mi je ovo.

Slikala se samo za mene. - Lepo.

Vidiš da nosi prsten? - Stvarno nosi.

Albert dobro napreduje. Kad će veliki dan? - Uskoro.

Zna li Alison kako ti izgledaš?

Slao sam joj skice.

Mislim da ženi nije toliko važno kako muškarac izgleda.

Sva sreća, ha?

Vas dvoje uopšte mi niste jasni.

Pišete jedno drugom već 4 godine. Nije loše za neznance.

Već dugo nismo neznanci.

A sve zato što je isplela par čarapa za Crveni krst.

Biće divan dan kad se prvi put sretnete.

Jedno me najviše zanima. - Šta?

Njen glas.

Ponekad ga noću čujem.

Posebno kad pada kiša.

Dubok je, ali blag.

Pitam se kakav je zapravo. - Možda uskoro doznaš. - Da.

Oženićeš se njome kad se vratiš? - Ha? - Alison.

Da. Hoću, naravno.

I još jedna. 8. - Ni blizu.

Kako se piše monotonija? - L- O- G- O- R.

Ko nedostaje? - Samo Bongo. Proverava Šultza.

Kako ide pozadi? - Za koji minut Albert će biti sa vama.

Bilo je i vreme. - Mislite da može upaliti?

Domišljato je i odvažno. - Preodvažno za moj ukus.

Moraće pred stražare izbliza. Sumnjam da ikoja lutka to može.

Moći ćemo sami prosuditi.

Je li ti žena još u Plimutu? - Jeste. Vodi kantinu.

U bazi preko puta grada? - Da.

Jesam li vam rekao da su je unapredili? - Nisi. Šta je sad?

Nadnarednica. - Nije li mlada za taj čin? - 26.

Otmičaru. - Njena ideja.

Čudno. Kanio sam se oženiti brinetom.

Možda i jesi. - Meni je svaka boja dobra.

Bacaj. - Šta imamo?

Sigurni smo od Šultza. Kažu da nije u logoru. - Fino.

I znam zašto. Ima komada u selu. - I zmija ima ljubavni život, ha?

Možemo. - Je li sve čisto? - Jeste. - Možeš.

Stanite kraj zavese.

Da vidimo predstavu. - Znaš kako govore u Misuriju.

Šteta što nemamo gramofon. Mogli smo pustiti uvertiru.

Pazi ti to!

U prirodnoj veličini i dvostruko prirodniji. - Potegni.

Bravo. Posle rata dođi u Holivud. Imamo posao za tebe.

Pretvaranje zvezda u ljude.

Daj da ga pogledamo izbliza. - Posednimo ga.

Zar nije divan?

Raskomoti se, Alberte. - Samo se opusti.

Onda? Šta mislite?

Da, mislim da bi mogao proći.

A ti, Brenane? - Uz malo sreće, bi. - Henri?

Kako mu rade noge? - Psihologija. - Šta?

Jesi li video da se miču? - Nisam. - I ne miču se.

Niko ne gleda noge u gomili. - Istina. Šta ti misliš? - Kupljeno.

Zakleo bih se da mi je namignuo.

Ponosim se očima. Dve polovine loptice za stoni tenis.

Tako je nestala! - Dolazi Šuli. - Šta ćemo sad? - Rešimo ga se.

Čekajte. - Imate pravo. Isprobajmo ga.

Na mesta!

Stigla je pošta! - Kako se zova ta knjiga? - Nezadovoljni magarac.

Erikson. - Hvala. - Za tebe ništa, Teksašanine.

Dva za vas. - Hvala.

6 za poručnika Rida. Jedno za poručnika Ainsvorta.

Dođe mu tako. - Često uveče.

Vežba jogu, pusti ga na miru.

Onda idem dalje. Vidimo se.

Čestitam. Ali još nisi objasnio kako ga kaniš izneti.

To je lako. Idemo?

Drž ovo.

To je sve. - Ujutro ćemo dogovoriti datum.

Laku noć - Laku noć.

Jeste li čuli? - Prošao sa odličnim uspehom. - Složimo ga.

Vidi te oči. Imaju i crvene kapilare.

Da, čini se da opet pije.

Napreže oči. Knjigovođa. Kuva knjige.

Ne, ne. Piše pesme. Oči su mu pune duše.

Jetra, rekao bih. Mislim da je intelektualac.

Sa takvom kosom mora biti violinist.

Šta ti misliš? - Zabrinuo bih se da ga svi vidimo isto.

Sad znam da ga imam. - Šta? - Karakter kakav sam želeo.

Potpuno neupadljiv. Gdin Niko i gdin Svako.

Takva osoba ne postoji. - Ne?

Svet je pun Alberta. Vidiš ih u busu i podzemnoj.

Kao da su svi sa iste trake. Vidite kakav je.

Ne miče se ako ga ne gurneš. Ne mora misliti, odlučivati.

Nije zbunjen, frustriran, zabrinut. Sve mu ide kako treba.

Konačni proizvod savremenoga sveta.

On je zaista slobodan čovek. - Tebi je to sloboda?

Kod nas nije. Što se mene tiče, takav kao da je već mrtav.

Ne boj se, samo sam razmišljao.

Napravio sam ga takva da čuvari ne zapamte lice.

Za Alberta, najneupadljivijeg lika kojeg sam ikada uradio.

Nemoj tako. On će te izvući.

Da. Moraćemo ti nabaviti odeću, novac i isprave.

Kojom rutom ideš? Severnom ili južnom?

Ne znam. - Ima vremena za to.

Ali spremi ga, predugo je bio napolju.

Možete vi, biće vam dobra vežba.

Šta ga muči? - Razdražljiv je.

Smetam li? - Ne, Džime.

Do jutra ćeš se naviknuti na tu ideju. - Koju ideju?

Da ćeš uskoro bežati odavde. - Zašto misliš da ću bežati?

Zato si napravio Alberta, zar ne? - Da, valjda.

Želiš odavde, zar ne? - Kada dođem na red.

Prvi si, takvo je napisano pravilo. - Kao i da sve delimo.

Alberta sam uradio za našu sobu.

Pokušaj to reći njima.

Mislim da je sjajna ideja, ali neka je iskuša neko od vas.

Sad si već smešan. - Jesam li?

Ti i većina drugih imate se čemu vratiti. Ili kome. Ja nemam.

Nisam stigao da postanem neko ni da učinim nešto.

Umetnik si. A tvoja dela? - Mogu ih stvarati bilo gde.

Ništa vredno nije se rodilo u zatvoru.

To važi i za umetnost. A imaš i Alison.

Nismo imali ništa pa nam ništa i ne nedostaje.

Ne, nije to razlog. I ti to znaš.

Bojiš se. Toliko dugo sanjaš pa se ne usuđuješ da se vratiš u javu.

Imaš priliku da doznaš kakva je zaista, a ti se ne usuđuješ.

Nije tako. - Nije? Samo je jedan način da to dokažeš.

Kreni i pobegni odavde. Život je napolju. - Ne prisiljavaj me.

Daj mi vremena.

Dobro, dobro...

Maknimo se odavde dok nas nisu počeli gađati.

Nosim sve, i Me Vest, a i dalje mi je hladno.

Dobra stara Me. Spasila mi je život.

ali nisam mislio da ću do smrti morati da spavam sa njom.

Koliko ćemo još puta morati da čujemo taj?

Samo svake noći.

Džef?

Ne zaboravi da pošalješ jelovnik sa svime što si jeo.

I vinsku kartu. Želim da mi pođu sline.

Ne zaboravi da je i dalje rat. - Ali i dalje piju, zar ne?

Išao sam u pivnicu iznad Plimuta.

Vodio sam Medenu onamo. - Vit Šif?

Da, tako je.

Posle smo se pešice vraćali dole.

Kosa joj se sjajila kao zlato na mesečini.

Pogledajte ovo.

Valjda je Senzibilni Sigfrid. - Zatvorite kapke.

Neka gleda. Željan je seksa kao i mi.

Svi toliko želite kući. Zašto nešto ne poduzmemo?

Javio se srećnik. - Oduvek sve pošteno dijelimo, zar ne?

Zaveži! - Tako želim da bude i sa Albertom. - Šta?!

Želiš da biramo na sreću? - Zašto ne? Daj mi karte.

Zar si lud? - Ideja je tvoja. Moraš prvi pokušati.

Najviša karta dobiva. - Nemoj. Predomislićeš se ujutro.

Ako tako želi, neka bude. - As je najviši. Uzmi kartu.

Gde je tvoja?

Nadam se da će te ovo usrećiti.

Hajde, momci. Idemo.

Spremni?

Zatvori kapke.

Da? - Došao je Šuli.

Reci. - Ovo je stroga tajna i ne sme izaći iz ove sobe.

Vesti BBC-a u 21 h.

Sinoć je RAF izveo najveći vazdušni napad na Berlin.

Izbacili su više od 2300 t bomba.

Nije se vratilo 26 naših aviona.

Danju su američki bombarderi opet napali ciljeve na zapadu Nemačke.

Uništili su 56 nemačkih lovaca.

Četvrti mesec zaredom broj potopljenih nemačkih podmornica

veći je od broja brodova koji su one potopile.

Govoreći o pomenutom gdin Čerčil je danas rekao

da će oslobođenje biti blizu pre početka jeseni.

Laku noć, momci. - Laku noć.

Ako ikoga zanima, ja sam izvukao pikova asa.

Oficiri iz barake 4 koji idu na tuširanje...

Napred.

Eriksone. Spreman? - Jesam. Ali i mam molbu pre polaska.

Možete li mi čuvati ovaj Džefov crtež mene?

Ako mi se što dogodi, poslaćete ga mojima?

Jasno. - Napisao sam adresu na poleđini slike.

Marlin Frejser. Najbliži rod?

Pa... gotovo najbliži.

Nadam se da ćeš uspeti. Srećno! - Hvala, gdine.

Slutio sam da ću izaći u luđačkoj košulji.

Ne dozvolite da ga Albert odgovori. - Ne brinite se.

Vreme je. - Srećno, momci.

Pisaću vam.

Ovo je najgori deo.

Sledi posebno obaveštenje Führerova štaba u Belinu!

U odmazdi za savezničko bombardiranje žena i dece,

jake snage Luftvafea

sinoć su napale strateške ciljeve u Britaniji.

Sautempton, Plimut i Liverul sada su ruševine što tinjaju.

Zar te ruševine još tinjaju?

Nalevo! Levom krilom napred!

Još ih nema. - Smirite se.

Muči me sastavljanje Alberta.

To i iznošenje iz kupatila. - Vežbali su. Uspeće.

Ne zavidim Fredu. - Ne?

Imate pravo. Zavidim.

Otpust!

To je Albert. Uspeli su.

Sedi, zaslužio si. - Sve u redu? - Bez ikakvih problema.

Bravo. - Ali ne bih to voleo ponoviti sutra. - Ni ja.

Bili smo poslednji pa se Fred nije morao žuriti.

Uskoro će večernji proziv.

Biće u srednjem redu. Trebalo bi upaliti.

Ako uspemo nedelju dana, Erikson će imati dobru priliku.

Fred je sretnik. Noćas će spavati pod zvezdama.

Ili u ženskome radnom logoru.

Ako onde završi, ostaće do kraja rata.

Najpopularnija cura u logoru.

Sutra će tražiti brod u Libeku.

Jadni Albert. Kad svi zbrišemo, on će morati ostati sam.

Suočimo se sa činjenicom da i najbolji plan zavisi od sreće.

Ako Erikson pobegne, iskoristiće velik deo sreće.

Albert ide na proziv svakoga dana da Erikson ima priliku.

Posle nedelju dana Albert neko vreme ide u suvi dok.

Kako dugo? - Najmanje mesec dana.

To je večnost! - Žalim. Moraćete naučiti biti strpljivi.

Zašto...? - Rekao sam mesec dana! To je naređenje. - Razumem.

Hoće li Šultz eksplodirati ili planuti?

Vidi Staroga. Jedva čeka da im kaže.

Lako je njemu. Zna da mora ostati ovde.

Dobićeš priliku. - Da? E, neću čekati.

Idem ravno kroz žicu.

Nijedna cura nije toga vredna. Ni ona sa mornarskom kapom.

Drago mi je javiti vam da nas je danas jedan manje.

Baš mi je žao.

Znaš šta? Mladi Majk najesen ide u školu. - Da?

Trgni se. Dobićeš pismo idući put. - Dobro znaš da neću.

Zašto ne bi? - Zato što je prestala da piše.

Nisam ni rečenicu dobio već mesec dana.

To ništa ne znači. Puno je pošte.

Trebao sam znati. Tada nije mogla ništa osim prestati pisati.

Kada? - Kad je upoznala nekoga drugoga.

Daj! - Zašto ne? Moralo se dogoditi.

Ne budali. Nakon što te četiri godine čekala.

Baš zato. Četiri godine, a ja sam još ovde. A on je onde.

Mene nikada nije ni videla. - Šta kaniš poduzeti?

Šta bih trebao? Moliti za dopust iz ličnih razloga?

Neko iz sobe 4 ponudio mi je 5000 cigareta za Alberta.

Šta? Kako je saznao?

Ne znam. Moralo je procuriti. Predobra je priča da ne bi.

Šta si rekao? - Da ne poznajem nikakva Alberta. - Dobro.

Biramo ko ide idući čim završimo. - Znam, doći ćemo.

Sretno. Vidimo se.

Znam. Možda pobedim.

Zašto bi to čekao? Iskoristi svoje pravo.

Prekasno je. Ne mogu reći da je Fred dokazao da pali pa idem ja.

Ti smisliš situaciju s kojom se treba suočiti,

a onda izmisliš sve razloge da to ne učiniš.

Nije tako. - Nije?

Recimo da izvučeš dobitni papirić. Bi li išao?

Čemu nagađati? Izgledi su 1:8. - Bi li išao?

Da, išao bih.

Napred.

Šta je? - Vreme je za ždreb.

Sve je namešteno? - Da. Na svakom je papiriću X.

Puno je tražiti da se odreknu prilike za slobodu.

Sigurno su svi voljni? - Mislim da jesu. Pitao sam sve.

Neki nisu bili sretni, ali uverio sam ih.

Teksašanin? - Neće nas izneveriti.

Dobro, hajdemo.

Kako je prošla utakmica? - Prekinuta. Lopta preko žice.

Tako je završilo finale lige 1944.

Osam papirića. Ko će prvi? - Svejedno je.

Više sreće idući put. - Oprostiću se s brodom...

I ostaću na njemu.

Teksase, stižem.

Ali ne ovoga puta.

Hampstid mi neće pobeći. - A ti?

Tipična sreća. - Karta prvog razreda za Montreal.

I povratna. Čini se da ideš ti. - Poslaću vam rezultat s Lord'sa.

Ne. Neko će ga poslati meni.

Ko je dobio? - Neko je morao.

Pogledajte opet.

Ja sam dobio. - Čestitam! Bravo!

Drago mi je. Pripremićemo ti odeću i isprave. Sretno!

Hvala. - Vreme je da te posluži sreća. - Da...

Ja ne bih odbio kartu za London. - Izvucimo Alberta. - Dobra ideja.

Ti zameni Džefa u vežbi. Kateru? - Čekajte malo.

Prodajem kartu. Ko nudi najviše? - Zar si lud?

Šta nudite? - Ništa ne vredi kao to. - Primam najvišu ponudu.

Dam ti svoj hronometar. - Nudi li ko više? - Zaboga!

I 200 cigareta! - Nudi li iko više? Ne? Prvi put, drugi put...

Prodano gdinu iz Teksasa. - Šta tačno prodaješ?

Svoju priliku s Albertom. - I dobio sam je ja.

Prodaja otpada. - Smem činiti što želim s njim. - Ne smeš.

Jedan si čovek, ali moraš misliti na celi logor.

Albert je naš izlaz, ne roba na crnom tržištu.

Vrati mu to. Žao mi je, ali tako stvari stoje.

Kada krenemo na tuširanje, pobrini se da imaš sve spremno.

Zvonili su za ručak. - Čuo sam.

Nisam gladan. - Jeste li bolesni?

Mučno mi je od kupusa i zobene kaše.

Vidim da još nosite svoj hronometar. - Da.

Bolje vam je bez njega. - Da? Zašto?

Brojićete minute. A tako još sporije prolaze.

Možda. - Zanima me. Šta biste tražili za njega?

Želim samo jedno. Da odem odavde.

Ostanimo u granicama mogućega.

Iz ovoga logora nemoguće je pobeći.

Je li? A Fred Erikson?

On je uspeo, zar ne? - Je li?

Dobro znate da jest. - Znam što mislim.

Razgovarajmo o poslu. Jeste li za malo šnapsa?

Pijem samo burbon. - Možete ga menjati. Boca nedeljno.

Ne kanim ostati ovde i trunuti. - Nemaš alternativu, prijatelju.

Nemam? - Kako hoćete.

Samo malo.

Želite ovaj hronometar? - Onda?

Možete ga dobiti. U zamenu za malo saradnje.

Saradnje? - Vi upravljate svetlima na žici, zar ne?

Tako je. - Mogla bi otkazati, zar ne?

Kada? - Za vreme sledeće vazdušne uzbune?

Ako baš inzistirate da počinite samoubistvo, to je vaša stvar.

Komandant naređuje da se svi oficiri odmah okupe u dvorištu!

Dođavola! Nikada neću dovršiti ovu knjigu. - Imaš vremena.

Šultz je opet na ratnoj stazi. Pitam se kakvu je divotu smislio.

Dođi, Džef.

Oprosti. - Izvoli. - Šta je? Ljutiš se na mene?

Četa, mirno!

Kapetane Madoks, gospodo, imam lošu vest za vas.

Dužnosti komandanta logora nisu uvek ugodne.

Ali postoje trenuci kada trebamo

zaboraviti da smo neprijatelji i zajednički tugovati.

Moram vam predati ostatke vašeg suborca,

poručnika Frederika Eriksona iz Holivuda,

koji je prošloga meseca pobegao odavde.

a Gestapo ga je uhapsio u Libeku.

Imam njegovu smrtovnicu. Ubijen je dok se opirao hapšenju.

Dajte da vidim.

Sahrnićemo ga časno kao da je pao na bojištu.

Dokument je u redu. - Unutra je njegov pepeo.

Sahrana će biti sutra u podne.

I... molim vas, primite ovaj venac

kao znak saučešća od Vehrmahta i Ratne mornarice.

Kapetane Madoks, pozdravljam hrabra, ali nerazborita čoveka.

To je sve. Možete im dati voljno.

Četa, voljno!

Noćas im je stvarno vruće iznad Hamburga. - Koliko je aviona, Džime?

Petstotinjak. Možda više.

Pazite!

Proklete barake. Kao da stojimo nasred polja okruženi neonkama.

Čudno. - Šta? - Ugasila su se svetla kod ograde.

Ovo je prvi put. - Čuvari su noćas napeti.

Upalimo svetla. - Zatvorite kapke.

Tačno su iznad nas. - Valjda niko neće pritisnuti gumb.

Kakve veze ima? Ako ti je suđeno, dobićeš bilo gde.

Tako ja to gledam. - Valjda imaš pravo.

Direktan pogodak ubije te i u rovu i u krhkoj baraci.

Zvuči kao neki naš u žurbi. - Natrag džinu i našim ženama.

Šta onda? Odradio je dobar posao, zar ne?

I ti ćeš onamo sutra. - A ja ću te čekati onde!

Šta izvodiš? - Bežim. Zaželite mi sreću. - Kuda?

Kroz žicu, kao Fred, ali ja sam uticajan.

Nemaš dopuštenje. - Nemoj me nasmijavati.

Lud si! - Još nisam, ali poludeću čekajući na Alberta. - Čekaj!

Teksašanin sam! Mene ne mogu držati ograđenoga!

Ne budali! - Zaustaviću ga! - Neka ide! Možda uspe! - Da.

Ugasite svetiljku.

Mora uspeti. - Nadajmo se da postoji i drugi talas.

Hajde, bogomoljče, ako imaš neku za ovo, vreme je.

Oče naš, po kojem je sve moguće... - Daj priliku klincu.

Zakrili ga svojom rukom...

Jesu li se svetla upalila? - Još nisu. Bogu hvala.

Možda je zato rekao da je uticajan.

Vidiš li ga još? - Nestao je u senkama.

Ako se sad uključe, nema šanse. - Po Hristu, Gospodu našem. Amen.

Šta se događa? - Teksašanin pokušava da pobegne kroz žicu.

Budala! Odvratite im pažnju!

Bio je srećan. Svirao je gitaru, hvalisao se svojom curom.

Dok nisam napravio Alberta.

Tada je počeo da broji dane, a zatim sate i minute.

Dok više nije mogao čekati.

Da nema Alberta... - Slušaj me! Albert nema veze sa tim. - Ne?

A Fred? Poginuo je sa Albertovim blagoslovom.

Smiri se. Erikson je rizikovao.

Nema plana koji jamči siguran prelaz granice. Nije imao sreće.

A Norton je bežao nezakonito. Čeka ga vojni sud ako se vrati.

Moram vas obavestiti da je jedan vaš oficir, poručnik Norton,

ubijen u pokušaju bekstva.

Jasno, biće istraga.

Podsećam vas da Marlag 5 još ima savršen rezultat.

Iz ovoga logora i dalje niko ne može pobeći.

Hajl Hitler!

Sad nikada neću znati.

Jadni klinac. Nije imao šanse. - Dosta.

Ainsvorte. - Izvolite. - Sutra bežiš pomoću Alberta, po planu.

Razumem.

Dolaze li? - Još ne. - Nadam se da će uspeti. Dugo je bio ovde.

Svi smo dugo ovde. Možda se tebi posreći idući put.

Sve u redu kod kuće? - Da, hvala.

Mladi Norton nije imao sreće.

Nije ti se baš sviđao, zar ne? - Nije.

Rekao si nešto čudno kad su ga ubili. Štoa nikada nećeš znati?

Koliko se dugo poznajemo? 25 godina. - Otprilike, da.

Zajedno smo ribali palube. Isti sam čovek, uprkos činovima.

Zar ti ne mogu pomoći?

Ne želim gurati nos... - To je bila ona, siguran sam. Moja Meri.

Šta? - Žena o kojoj je stalno govorio. Bili su u vezi, rekao je.

Siguran si? - Jasno da jesam.

Trebao sam znati. Bila je mlada i lepa.

Kakav dokaz imaš? - Nikakav. Zato sam tako lud.

Siguran sam, ali nikada neću znati.

Kakav dokaz imaš da je Nortonova cura bila tvoja žena?

Imam dovoljno. Plimut, kantina, mlada, plava, lepa.

Sigurno je ona. - Postoje desetine takvih cura u Plimutu.

Možda, ali to je bila moja Meri, siguran sam.

Odlučio si da je ona? - Ako tako želite reći...

Šta je to bilo? Vratili su se.

Onda? - Sve je prošlo savršeno. - Sjajno.

Dobro nam ide posle toliko vežbe. - Albert se zna prati.

Sedi.

Ko ima cigaretu za mene? - Ne opet. - Dobro, ja ću dati.

Prošlo je 20 min. - Trebao bi biti u šumi. - Srećnik.

Dobro jutro. Prebrojavanje po sobama.

Po sobama? Zašto? - Da znamo da su se svi vratili sa tuširanja.

Sad vas molim... - Ako insistiraš.

Imaš li olovku? - Momci, Herman nema olovku.

Izvoli, Hermane. - Hvala. - Piši šiljastim krajem.

Dobro. Ja ću prozivati, a ti stavljaj kvačice.

Krejg? - Ovde. - Adams? - Da.

Brenan? - Da. - Douson? - Ovde.

Rid? - Da. - Barton? - Da.

Ainsvort? - Ovde. - I ja.

Zadovoljan? - Uvek sam zadovoljan. - Onda dobro.

Njega su u kuptilu pronašla dva čuvara na povratku u logor.

Šta je bilo? - Nisam imao sreću. - Čini se.

Nesreća, ha? - Da, baš šteta. - Da.

(Jedan, dva, tri...

četiri, pet, šest, sedam, osam, devet.)

Ainsvort je označen kao prisutan. Zašto? - Broj je bio tačan.

Nemoguće.

Osmorica na popisu, a devetorica u sobi.

Imamo jednog zarobljenika više.

Ko je ovde, a ko nije? Odgovorite!

Pretražićemo vas.

Svi ćete stati uz svoj krevet.

Brzo!

Ti na stolici. Diži se!

Čuo si strica Šultza. - Ne oseća se dobro danas.

I ne izgleda dobro. - Samo polako. - Rekao sam da se digneš!

Pomozimo mu da ustane.

Jesi li bolje? - Polako.

Šta mu je? - Šultz! Prestani da nas maltretiraš.

Imaš pištolj pa misliš da si drugi Hitler!

Šta si rekao? - Spusti taj pištolj. Da vidimo kakav si muškarac.

Ne izazivaj... - Ne usuđuješ se, prljava, ubilačka svinjo!

Šta se ovde događa?

Ulažem pritužbu! Udarao je nemoćnog zarobljenika!

Zastrašivao je oficira Trećega Reicha. - Zbog čega?

Mislim da je planirao da pobegne. - Možete li ustati?

Jesi li dobro? - Jesam.

Kakve su to gluposti o zarobljeniku viška? - Evo popisa.

Osam imena, osam osoba.

U čemu se ne podudara?

Malopre ih je bilo devet.

Zar nije tako?

Tratite moje vreme. Prepustićete ovo meni.

Hajl Hitler!

Izvinjavam se, kapetane.

Vodite ga u bolnicu, a zatim u bunker da čeka saslušanje.

Bravo, Ainsvorte.

Sad se opustimo.

Brenane? - Izvolite. - Imaš li malo vremena?

Dođi.

Uđi. Sedi.

Poslali su Nortonove stvari pa sam ih pregledavao.

Našao sam sliku u novčaniku. Trebao bi je pogledati.

Ne. - Zašto ne? Bolje je suočiti se i završiti sa tim.

Sumnja je loše društvo. - Ne želim da znam.

Mislim da moraš.

Teksašaninu, od njegove Medene. Februar 1944.

Mlada je, plavokosa i lepa.

Pogledaj. - Neću.

Slušaj... Moraš pogledati.

Ako nije tvoja žena, bez razloga umireš od brige.

Ako jeste ona, neće ti biti gore nego sada.

Bićeš bolje jer ćeš tačno znati na čemu si.

Hajde. - Ne mogu.

Recite mi vi.

Medena nije tvoja žena.

Teksašanin je imao pravo. Veoma je lepa.

Kao da ste sretni, poručniče Ainsvort. - Bio sam. Donedavno.

Ustanite kad razgovarate sa mnom.

Ruke iz džepova! Biti umetnik ne znači da možete biti nemarni!

Đubre! Dekadentno đubre!

Šta je bilo? Noćas te opet izneverila?

Nisam takva budala.

Ne možeš me ustreliti zbog pokušaja bekstva odavde.

Možda imate pravo. Metak ima bolje namene.

Razgovarajmo o poslu. - Šta hoćeš?

Kako je broj bio tačan kod kupatila, na ulazu i sobi?

Povredilo ti je ponos, ha? - Sada mi možete reći.

Pogodiću se sa vama. - Dobro ti ide pogađanje, zar ne?

Da, rekao bih. - Ali držanje reči baš i ne.

Kako to mislite? - Je li tvoj novi sat tačan? - Sat?

Ili, tačnije, hronometar.

Američki pilotski hronometar koji ti je Teksašanin dao.

Želite reći...? - Toliko te voleo da ti ga je dao?

Ili ste se pogodili? - Dosta. - Da ga propustiš kroz žicu?

Ali nisi ga propustio. - Ustreljen je u pokušaju bekstva.

U pokušaju bekstva. Misliš, ubio si ga?

Prevario si ga, a zatim hladnokrvno ubio.

Samica vam je sigurno pomračila um. - Ne bih rekao.

Tako je bilo, zar ne? - Šta i ako je bilo?

Šta vi mislite preduzeti povodom toga?

Kad se rat završi, pobrinuću se da te obese.

I ja upozoravam vas, rat će potrajati.

Dugo ćemo morati da trpio jedan drugoga.

Biće promena. Neće vam više biti tako udobno.

Kada završim sa vama,

poželjećete da se niste ni rodili.

Svi vi.

Već tri dana, a i dalje pada.

Kao da smo u Engleskoj.

Čujte ovo. Bratić Toni zarobljen je i u Stalagu 8B je.

Njegova majka pita možeš li navratiti i posetiti ga.

Stara je valjda prolupala.

Već je nedeljun dana kod mene? - Da, vreme leti, zar ne?

Imao si još 3' 30". - Hvala. - Vidimo se, momci.

Opraštaš se od starice majke iz Irske.

Čujte ovo. Jadnoga Basila poslali su u Kanadu i muči ga nostalgija.

Možeš li mu pisati da ga oraspoložiš?

Jadni stari Basil. - Kad smo kod toga, Džef izlazi iz bunkera.

Da složimo Alberta da ga dočeka? - Dobra ideja.

Gde je glava? - Kod Gerti. - Sumnjam da ga želi videti.

Zašto ne bi želeo? - Možda ti Fred i Teksašanin mogu reći.

Čekaj malo... - Zašto? Njima Albert nije pomogao.

Nije Džef kriv. - Nije ni njemu baš pomogao.

Šta god da je bilo, zaboravimo sve to.

Jednom se slažem sa tobom. - Hvala.

Dobro, to važi i za Alberta. Bolje nam je bez njega.

Bio je neuspela šala. - Ali ždreb je bio zabavan.

Uzbudljivo je i ako izgubiš. - Kao kupovanje srećke.

Da. - A izgledi su otprilike jednako dobri.

Nije istina. Albert je bio sjajna ideja i znaš to.

Albert je nesreća. Dvojica mrtvih i jedan se uplašio. Šta je sjajno?

Zdravo, Džef.

Daj da te vidimo.

Dobro, uplašio sam se. - Pusti to. - Drugi put.

Ne, sada. Posle 30 dana samice lepo je razgovarati.

Pogrešio si. - Nesreća. - Zaboravi to. Mi jesmo.

Bilo je dobrih razloga za čekanje. Uvek ih ima.

Sada znam da su bili samo izgovori. Hank ima pravo, uplašio sam se.

Ako je to jasno, krenimo dalje.

Mislio sam da si ti. Drago mi je što si se vratio. - Hvala.

Kako ti je bilo? - Ne tako strašno. - Fino. Smesti se pa se vidimo.

Došla su ova pisma za tebe. - Hvala.

Sva su od Alison. Valjda su se zagubila.

Neverovatan si.

Tražili ste me, kapetane. - Jesam.

Želim se oprostiti. - Oprostiti? - Bojim se da je tako.

Ostavićete nas? - Sutra predajem zapovednu dužnost.

Shvatam. Onda u ime svih nas znajte da nam je veoma žao.

Cenili smo vaše pokušaje da nas zabavite i vaše probleme.

Hvala. Nastojao sam biti pošten. I ja sam mornarički oficir.

Zbogom. Nadam se da će naš idući susret biti u lepšim okolnostima.

Hvala.

Usput...

Znate li možda ko će biti novi komandant? - Znam.

Hauptsturmführer Šultz.

Nije bio moj izbor.

Šultz... Koliko sada vredi karta odavde?

Razvedrite se. Sve će biti gotovo do Božića.

Nemoj tako. Želim videti Šultza kao Deda Mraza.

Ima li ko preklopnu dopisnicu? - Imam ja.

Hvala. - Imam molbu. - Da?

Želim iskoristiti pravo da pobegnem pomoću Alberta.

Ima li iko išta protiv?

Onda je dogovoreno.

Vidi, vidi. Jedva čekaš da se oprostiš sa nama.

Vremena se menjaju.

Oficiri iz barake 4 koji idu na tuširanje

neka se odmah postroje kod ulaza!

Ainsvorte? - Izvolite. - Dođi malo.

Zamolio bih te da mi nešto učiniš kad se vratiš kući.

Možeš li posetiti moju ženu? - Jasno. - Hoćeš? Puno hvala.

Evo adrese. Zapamti je i uništi.

Biće joj drago.

Malo je usamljena otkad...

otkad smo izgubili i drugoga sina.

Oh, ne. - Da.

Čuo sam prošle nedelje. Njegov prvi brod.

Mogu li joj preneti neku poruku?

Ne. Samo joj pričaj o nama i reci da se ništa nije promenilo.

I sretno. - Hvala. - Ne zahvaljuj meni. Ti si zaslužan za Alberta.

Nije samo papir i boja. Naše je odbijanje da prihvatimo sve ovo.

Ne boj se, brinućemo se za njega. - Znam da hoćete.

Zbogom. - Zbogom, gdine.

Ja ću ih pregledati.

Šta imate unutra? - Samo stvari za tuširanje.

Čokolada? Za tuširanje? - Uvek mi otvori apetit.

Zapljenjujem je. - Čekajte malo...

Jesi li poneo sapun? - Jesam. - Fino.

Razmotaj!

Ovo je moje privatno vlasništvo! Poslao mi je Crveni krst!

Za jelo u logoru. - Za jelo bilo gde!

Natrag u svoju sobu. Nećete na tuširanje.

Neću? Prljav sam! - Natrag!

U redu. Vidimo se, momci.

Tupan.

Sada će biti malo drukčije.

Neće više biti ovakvih šašavih igara.

Sutra se nećete smijati. Niko od vas.

Mislio sam da smo nadrapali. - Dobri stari Bongo.

Opet rokaju Hamburg. - Nadam se da Džef nije onde.

Trebao bi biti daleko. - Sad smo uspeli.

Baraka postaje prostrana.

Dobićemo sutra kad nas Šultz dohvati.

Srećni Džef. - I dalje mi nije jasan. - Neće ni biti. - Šta?

Pusti. - Čudno je bez njega.

Ali još imamo Alberta.

Dobri stari Albert. Idealan cimer.

Imamo njega pa imamo nadu. - Zahvaljujući Džefu.

Biće u Libeku do zore.

Šta radiš ovde? - Čekam tebe, Šultze.

Kako si izašao? - Zanima te, ha?

Dugo sam ovo čekao.

Srediću da tvoje bekstvo ne otkriju nedelju dana.

Neće te biti da to središ.

Napisaću naređenja koja će ti dati slobodan prolaz.

Već je imam. - Ne. Nećeš pucati.

Ti si ustrelio Teksašanina. - Ti nisi kao ja. Nemaš hrabrosti.

Pusti me da se vratim u logor i... - Ne.

Nikada se nećeš vratiti onamo.

Moramo u zaklon! - Ne miči se.

Pogodiće nas! Ne! Ne!

Adaptirao na srpski: suadnovic