Original subtitles

DRVO ŽELJE

Scene iz života pred revolucionarnog Gruzijskog sela.

Zasnovano na kratkoj pripovetki Georgija Leonidzea

Scenario: Revaz Inanišvili Tengiz Abuladze

Režiser: Tengiz Abuladze

Fotografija Lomer Ahvlediani

Kostimograf: Revaz Mirzašvili

Kompozitori: Bidzina Kvernadze Jakov Bobohidze

Preveo na ruski i èitao pesnik Mihail Kvlividze

Marita - L. Kavžaradze, Gedia - S. Džaèvliani, Šete - Z. Kolelišvili

Cicikor - K. Daušvili, Fufala - Sofiko Èiaureli, Joram - K. Kavsadze

Bumbula - E. Mandzhgaladze Elioz - O. Megvinetuhucesi

Ohrohine - R. Èhikvadze

Èaèika - G. Gegeèkori, Maradija - S. Takaišvili, Batula - G. Hobua

Tagrija - D. Gaganidze Korija - B. Cipurija

Ninuca - Ija Hobua, Ninore - M. Mahviladze, Nargiza - T. Tuajeva

Šamar-momak - D. Abašidze Majka Šete - T. Burbutašvili

Orden Lenjin ''Gruzija-film'' Studio, 1976

Gedia, tvoj konj je uginuo na brdu.

Tetra, šta se desilo?

Ja sam, Gedia.

Gedia. Ne prepoznaješ me?

Požuri!

- Bolje da ga ne muèimo. - Spasi ga, èièa Cicikore.

NJemu više niko ne može pomoæi.

Ustani, Gedia.

Ustani, deèaèe. Ustani!

Mnogo puta sam ti rekao: ne goni stoku na pašu na padine brda.

Vidiš? Èak i konji uginu. Ovde je trava otrovna.

Zašto je otrovna?

Zašto? Zato što se u stara vremena ovde se dogodila velika bitka.

Mnogi neprijatelju leže pod zemljom.

Krv neprijatelja se i dalje sveti.

Još uvek ratuje protiv nas.

Pogledaj ovu vucibatinu!

Hej, glupane, opet spavaš?

Šta je? Šta se desilo?

Duše predaka te oèekuju na onom svetu,

a ti se izležavaš ovde.

Èemu ovakve nepravde? Naš slavni car Iraklije

leži u grobu, a ti ovde živ truneš.

Kakva dosada! Èim zaspem on se stvori.

Stoji mi nad glavom i kune.

Ja ovaj svet ne mogu popraviti, pa kako god.

Zašto ne odspavati koji trenutak više?

Ko je još èuo za bitke na pašnjaku?

Stoka se ovde napasa veæ godinama i nikad se ništa nije dogodilo.

Krv neprijatelja - još o tome treba misliti!

Pa šta, ako je Cicikor naredio to? Nije on Bog, je li?

Tiše, može nas èuti.

Ne možemo ni piti, ni spavati

bez njegove dozvole.

Ko je postavio njega za šefa?

Jesi li poludeo?

Glupaci! Robovi!

Glupaci! Robovi!

Evo!

Vidite li ovo?

Nisam ni osetio.

Ni Bog neæe pomoæi ako osetiš.

Jadni prosjaci!

Budale seljaèke! Filisteji!

Molim te pomozi mi, Cicikore, udari mog malog.

Vraè je rekao da mu neæe biti dobro

dok ga èovek iz plemenite porodice ne udari.

Zašto ja? Povedi ga u grad.

Tamo ima mnogo plemenitih porodica.

Zašto ja? Povedi ga u grad.

I ti si iz plemenite porodice. Udari ga samo jednom.

To mora neko iz plemenite porodice, a ko sam ja?

Ti si naš otac i uèitelj. Udari ga.

Bolestan je, neæe da raste.

On! Neæe da raste?

Jeste. NJegov deda je bio duplo veæi.

Udari malog. Platiæu ti.

Donela sam ti poklon.

Vidite li, ljudi,

nekad niko nije bio bolestan, a sad su svi poludeli.

Ovome antihristu su džepovi puni bombi.

Beskorisni stvorovi! Besposlièari i idioti!

Neka je proklet ovakav život!

Ioram, u kojem džepu ti je bomba?

Prièa se da ih praviš tokom noæi. Je li to istina?

Slušaj me, dete, i pamti.

Sunce Gruzije je nestalo

u dubinama Crnog mora.

O, moja jadna otadžbino!

Šibana olujama, rastrzana od gavranova,

krvariš, kao ranjeni orao,

kao beživotni snežni leopard... Moja otadžbina propada.

Uzdam se u Tebe, Bože.

Daj nam snage da vaskrsnemo.

Okreni se svome vaskrsnuæu, Gruzijo!

Vreme naèitanih sanjara je prošlo!

Danas treba da delamo!

Ne gubi nadu.

Opet æemo mi dobiti našeg Davida Graditelja,

velikog Rustavelija i svetlog Tamar.

Okreni se svome vaskrsnuæu, Gruzijo!

Zavetujemo se, deco...

Ti mali lupeži su pobegli.

O, "Prinèeva bradavice".

- Zdravo, Elioz. - Zdravo, Èaèika.

- Dolaziš nekim dobrom? - Da, dobrom.

Prošla je godina otkako mi je žena umrla, pa sam uzeo kæer i došao ovde.

Ko æe se bolje brinuti o njoj od njene babe?

- U pravu si. - Kako ide kopanje?

Nije najbolje.

- Tražim èudotvorni kamen. - Èudotvorni kamen?

Je li se sunce spustilo na zemlju?

Ne muèi ga, Gedia.

Ulazi u kuæu, sine, pre nego ti polomi vrat.

Pusti ga.

Sneg! Pada sneg!

Pada sneg!

Ovde smo, baba!

Hvala Bogu!

Moja sreæo, moje drago dete.

Moja životna radosti.

Moje mile ruke, moji mali prstiæi, moje oko.

Moja sirotice.

Da te poljubim, sine.

'Ajmo u kuæu. 'Ajmo.

Pusti me, pusti me.

Gledam u tebe, topim se

kao slanina u svinje, i sanjam,

sanjam da æeš biti moja, dete, moje lepo jagnje.

O, šta je ovo? Lepo je!

Kako onaj ljudožder Ohrohin zna

da èovek nije "homo sapiens", nego "homo moralis"?

Ti si otpadnik, zloèinac i hulja!

- Evo ga kamen. - Ustaj, ništarijo!

To je to,

sveti kamen koji zraèi svetlošæu i toplinom...

Šta to njuškate tamo? Šta?

Svetinja, sveti kamen,

osveæen rukama velikog Gorgasalija.

Bez obzira što imam upalu pluæa, ti si bitanga!

Pošast Gruzije!

Deco, vratite kamen na njegovo sveto mesto.

Doði ovamo, Judo Iskariote.

Šta to radiš? Šta? Uništavaš mi kuæu?

Gubi se, Fariseju! Izdajnièe! Ulizice!

Samo probaj da takneš taj sveti kamen!

Ne prilazi ili æu pucati!

On je ludi, kurvin sin!

Pogledaj ovog, napio se k'o svinja.

On je potpuno lud i hoæe da i ova deca polude od njega.

Dole Car! Dole policija! Dole popovi!

Živela sloboda, jednakost i bratstvo!

Ne mogu išèekati da vidim tu tvoju èupavu glavu na giljotini.

Pogledaj je.

Prepoznaješ li je? Sad se gubi, ðavole!

Vide li, nestao je?

Nije on lud. Zna da pravi bombe u svojoj kolibi tokom noæi.

Da nije bilo tebe, odavno bi on selo digao u vazduh.

Što si tako lepa? Ðavolice jedna.

Hajde, sažali se na mene.

Doði.

Uh, devojko!

Dete, kæeri.

Uh, kurvina kæeri!

Smiluj mi se, Bože!

Ona ne hoda, nego lebdi, kao ptica.

Ne budite tužne, devojke, Majko, ne tuguj više,

Zbogom, mili naši, mi odlazimo u rat.

Zdravo, èièa Ipro.

Blagoslovi nas, dobili smo poziv, èièa Ipro.

Popij u naše zdravlje.

Budite jaki, momci, i idite u veselju.

Zapamtite, metak neæe hrabre. U zdravlje!

Hvala ti. Èuvaj se.

Cure, daj te nam po jedan poljubac!

Idemo u rat, možda se neæemo vratiti,

pusti da te poljubim jednom.

Budi dobra, pusti da te poljubim.

Pogledaj Nargiza. To je deseti put danas da dolazi po vodu.

Vidi kako vrcka dupetom.

Nije tu samo pop.

Svaki deran zna da ima beleg pod levom sisom.

Što li vuèe za sobom tog jadnog momka?

Šta mu može pomoæi, nesreæniku?

- Zdravo, komšinice. - Zdravo, Marusi.

Morala bi otiæi kod vraèa.

Vraè neæe pomoæi momku. Lek za njega je Nargiza.

Ne trebaš mi ništa.

- Je li ono Gulizarin sin? - Jeste, to je Šete.

Šteta što je onakav momak još neoženjen.

Pupal!

Kriješ se od sunca? Plašiš se da pocrniš?

Ðavo te odneo, mali ðavole.

Zemlja te, dabogda, progutala!

Šarena kokoška!

Koliko je mnogo zlobnih ljudi na ovom svetu.

Kako deluje tvoja Šiola? Hoæeš li se udati?

Doði... doði, ne plaši se.

Doði, daæu ti nešto.

Evo ti slatkiš.

Sedni.

Evo, pojedi.

Dodaj mi krastavac.

Kako ti je ime?

Georgij. I Batula, isto.

- Kako se prezivaš? - Leonidze.

Zašto me izazivaš? Jesam li ti uradila nešto loše?

Što me teraš da te kunem?

Dolazi, što je slušaš?

Neka prièa, neæe joj kljun zbog toga otpasti.

Mala bitango!

Mora da se krije negde na dnu.

- Tražiš zlatnu ribicu? - Jeste.

Zar se ne plašiš zmija? Ovde ima svakakve gamadi.

I ruže imaju trnje.

Hajde, traži. Samo onaj ko traži naðe.

Pupala dolazi!

Zdravo, zdravo!

Zdravo, Pupala. Nismo te dugo videle.

Evo me. Bog mi je svedok da vas volim. O èemu ste traèarile?

O svemu po malo.

O èemu taèno?

O našem prolaznom životu. Previše je kratak.

Uzmimo tebe, na primer.

LJudi kažu da si bila lepotica.

Jeste, moram priznati bila sam lepa. Veoma lepa.

Sa zlatnim uvojcima i tamnim oèima.

Imali su obièaj da me zovu lasta.

A sada te zovu sova.

Mada više lièiš na uvelu ružu.

Ali još uvek ruža, makar i uvela. Za razliku od tebe, sitna dušo.

Još uvek si kao ruža.

Sa mnogo prosaca, samo što se stide da ti izjave ljubav.

O kome to govorite?

O današnjim tikvanima sa robijaškim njuškama?

Ja se, kæer plemiæa, neæu udati za prvog koji naiðe.

Radije bih bila sama, kao poljski miš.

Oni nisu ni di kolena mojem telegrafistu Gabou.

On je bio pravi muškarac, snažan i zgodan, sa divnim brkovima.

Proveo je svoj život opèinjen mojim sjajnim oèima.

Seæam se: bilo je to ovde.

Kleèao je baš ovde.

Ne, nego ovde.

"Ne mogu da živim bez tebe," rekao je. "Potpuno si me oèarala.

U sred leta drhtim od hladnoæe. Ne mogu se ugrejati bez tebe."

Ali nisam se udala za njega. Nisam ga volela.

Nije on bio za mene.

Odbila sam ga...

Onda je telegrafista Gabo iz džepa izvadio otrov zamotan u papir,

i sa rekao uzdahnuvši: "Neka greh ide na tvoju dušu, Pupala.''

Sasuo je otrov na jezik i pao na zemlju mrtav.

Mali skote!

Dabogda istrulio u zemlji, beskorisni pacove!

Pupal! Pupal! Pupal!

Pupala, jadnice.

Zbog koga si protraæila svoju mladost?

Zbog Šiole, naravno.

Èekala sam Šiolu celog života.

On je otišao i odneo moje srce sa sobom.

Gde si sada, Šiola?

Nikad više neæe postojati muškarac kao on.

Kako je imao oštro oko!

Lièio je na Svetog Ðorða.

Smrt mi ga je oduzela.

Moj hrabri soko je otišao da se bori sa neprijateljskim odredom,

i oni su ga izboli strelama.

Pozdravljam vas, dobre žene!

Koga li sad klevetate, torokuše?

Koga li ste sad uzele u usta?

O, i naša Pupala je tu!

Kako si ti, moja lepotice?

Da se nisi udala, ili si još matora usedelica?

Glava ti lièi na krastavac, ogavni praznoglavèe, kepecu prostaèki!

Odakle se on stvorio?

Sedeo sam na grani, pa se grana polomila

i pao sam baš ovde.

Rezao sam daske za tvoj sanduk

i došao sam da ti uzmem meru.

Dabogda goreo u paklu, smrdljiva štetoèino!

Trebali bi da te prikuju za dasku i nataknu te na ražanj!

Stani!

Pogledaj ovamo, devojko.

Ti si Maridina unuka, jesi li?

Jesam.

O, Sveta Majko!

O, Sveta Nino!

Seljaèka devojka, a takva lepotica!

Ona ima oèi gazele.

Ti plaèeš? Zašto plaèeš?

Dolazi.

Dolazi.

Velika oluja dolazi.

Ispunjenje sna svih ljudi je blizu.

Dolazi, naša sreæa...

Oseæa se miris baruta u vazduhu.

Dolazi.

Dolazi.

Stari svet æe nestati uz tresak.

Srušiæe se.

Uragan dolazi. Oluja stiže.

Prijatelju ti si potpuno poludeo.

Prisloni uho na zemlju. Èuješ li kako nadolazi?

Znaš li šta je to? Oluja dolazi.

Naša pobeda je blizu. Grob æe uskoro progutati careve.

Slušaj me.

Ti misliš da æe tvoja oluja progutati samo careve?

Zar ti nije jasno

da æe to izazvati

haos, prolivanje krvi i nesreæu?

Sve æe se pretvoriti u prašinu - ljudski trud i znoj.

Dobro, tvoja oluja æe nas odneti.

Ali šta æe biti sa njim? Sa nevinim deèakom?

I njega æe oduvati tvoja oluja.

Ne, neæe njega.

Oluja se diže radi njegove dobrobiti.

Za njegovu slobodu.

Planine i ravnice nikad ne mogu biti na istom nivou.

Anarhija, majka poretka, æe vratiti na pravi nivo nepravedno izdignute.

Hoæemo li stiæi uskoro?

Hoæemo, uskoro, nadam se.

Hajde, zatvori oèi opet.

Tako su lepe...

- Jesu li za mene? - Da, za tebe su.

Imao sam obièaj da mog konja Tetra izvodim ovde.

Znaš,sve oko nas je živo.

Sve ima dušu. Rosa na travi, to su zemljine suze.

Zemlja, takoðe, može da se smeje.

U proljeæe kada cveæe cveta, a nebo se smeje kad je obasuto zvezdama.

Tamo gde padnu majèine suze, nikne ljubièica.

Znaš li šta sunce kaže kad ruže cvetaju u osvit zore?

Ja znam.

- Možda si ti deo sunca? - Kako to misliš?

Orao je ukrao tvoje opanke.

Vidite ovaj kotao?

Kad voda prokljuèa, para pravi pritisak na poklopac,

poklopac se pomeri, i pokrene kaiš,

a onda...

Stanite iza mene.

Kada železnica stigne u našu zemlju,

cela zemlja æe procvetati i biæe svega u izobilju.

Vi æete iæi u grad da se školujete

i vratiæete se kao obrazovani ljudi.

Zar te nije sram samog sebe, otpadnièe?

Zašto puniš deèje glave tim glupostima? Prestani sa tim budalaštinama.

Misliš da æe voz doneti sreæu?

Neæe li i vazduh postati loš kada voz doðe ovde?

Neæe li hleb i grožðe postati kiseli? Neæe li ljudi izgubiti svoju savest?

A žene æe se plašiti da idu putem same?

Mi smo ljudi koji prave hleb i vino.

Treba da pazimo da ne bi zgrabili ðavola za rogove.

Najbolje bi bilo da njih pazimo.

O, svet, ljudi!

Iorame, doði ovamo.

Èika Iorame, voz se pokvario.

Udrite gromovi! Sevajte munje!

Pocepajte nebo i udarite u zemlju!

Kako je vazduh svež! Kako je moje srce radosno!

Udrite gromovi! Sevajte munje!

Pocepajte nebo i udarite u zemlju!

Speri svu prljavštinu!

Operi zemlju i vazduh!

Slomi kièmu neprijatelja!

Zdrobi njihove okove!

Daj da osetim pravi život!

Olujo slobode, doði i uzdigni se visoko!

Uništi poganu stvarnost!

Pokvareni svet mora biti uništen!

Mi moramo spojiti Crno i Kaspijsko more u jedno.

Pristajem da budem prvi koji æe stupiti u borbu za osloboðenje ljudskog roda.

O, Bože,

pomozi mom ocu da naðe èudotvorno drvo.

Preklinjem Te.

Obuci.

Daj.

- Nose li kokoške zlatna jaja? - Nosiæe.

Naravno da hoæe.

Biæe i to. Jednog dana.

Donesi mi dvogled.

Daj mi torbu.

Pazi na decu.

I na kokoške.

- Hoæeš li se vratiti brzo, tata? - Hoæu.

Èim naðem èudotvorno drvo.

Sad, poènite.

O Gospode, èuvaj našeg tatu. Daj mu sreæu.

O Gospode, èuvaj našeg tatu...

Amin.

Amin.

Odlazi, ðavole!

Naša zemlja je lepa i bogata,

velikodušno obdarena sa svakim Božjim darom.

Slušaj me, mladiæu.

Zaborav prošlosti

je prvi znak propadanja nacije.

LJude èini prošlost i sadašnjost. Sadašnjost i prošlost.

Naš stari su poznavali velike veštine.

pogledaj oko sebe: svo kamenje je isklesano ili ukrašeno ornamentima.

Ne postoji brdo u Gruziji na kojem nema crkva,

tvrðava ili dvorac.

Mnogo znoja je u ovo ugraðeno.

Proleteo je on lièno.

Hupermekstra helios. To je leptir.

Prièaæemo o tome kasnije.

Hupermekstra helios.

Da, Mnogo znoja je u ovo ugraðeno.

Uvek se moramo seæati toga.

Hajde da dodirnemo i odamo poèast svetom simbolu

vrednih ruku naših predaka.

I zapamtite, deco,

postoji samo jedna Gruzija na svetu...

i ona je naša.

Skinite kape.

On je potpuno lud.

Pomozi mi, Oèe, pomozi mi, za ime Boga.

Šta hoæeš?

Udari mog malog. Neæu otiæi dok to ne uradite.

Odlazi, kad ti kažem!

Zar ne vidiš da su mi ruke zauzete? Kako da ga udarim? Nogom?

Donela sam ti kokošku. Platiæu ti.

Doði, deèaèe. Pridrži kamen.

Daj mi kokošku.

Podigni glavu.

Nemoj ga udarati, jer æe ti vratiti.

Šta to radiš?

Rekao sam ti, uvek hoæe da vrati.

Tako ti se vraæa kad èiniš dobro ljudima.

Odlazi, odlazi! Je li on duh?

Požuri. On ima tešku ruku.

Bog te blagoslovio, Ohrohine!

Vidite, ljudi, pop je izleèio mog sina!

Rekao sam ti da æe ti vratiti.

Misliš la da zbog jednog šamara

treba da me ubije?

Zar su svi poludeli?

O Bože, smiluj se.

Zatvori oèi.

Slušaj, ti!

Dolazim, èika Cicikore.

Slušam.

Ne pristaje mladoj ženi da se ponaša tako.

Šta je to?

Žena treba da ide oborenog pogleda,

smerno i tiho, kao blagi povetarac.

A ti oèijukaš sa svakim.

Treba da imaš svoje dostojanstvo.

Ne treba da se družiš sa svakim.

Zar nema dovoljno èasnih ljudi na ovom svetu?

A ko je èasniji od mene u ovom selu, èika Cicikore?

Pomozi, Cicikore. Opet se zablesavio.

Udari ga samo jednom.

Ostavi me na miru!

Tražim li previše? Udari ga.

Mahni vrhom metle po vodi.

Vrhom metle.

O, kako je vruæe!

Maradija.

Uvek sam govorila istinu

i ne želim da bilo šta sakrijem.

Želela sam da je vidim, i nema boljeg mesta od ovog.

Neka ste blagoslovene ti i tvoja unuka. Došla sam da vidim tvoju devojku.

Doði i vidi je.

Ustani, devojko. Ispravi se.

Ha, izgledaš sasvim dobro.

Zar Šete ne zaslužuje lepu nevestu?

Naravno da zaslužuje.

Jedno se ne može sakriti...

njene noge su tanke i slabe.

Ali njeno lice i grudi...

Oni se nadopunjuju kao Adam i Eva.

Što ne kažeš nešto?

Ja nemam ništa protiv tebe.

Ne svetu je malo Gruzina.

Zato za njih moramo èuvati i negovati

sve što je dobro i èistokrvno.

A za ovog nam treba dobra zemlja.

Šeteova familija æe biti upravo

takvo zemljište za Maritu.

Znamo, èika Cicikore. Znamo mi to.

Samo što su Gedia i Marita zaljubljeni jedno u drugo.

Plašim se da navlaèim greh na dušu.

Gedia je dobar momak, ali je siromašan,

nema imovine.

On ne može pružiti dobar život tvojoj devojci.

Novac ne kupuje sreæu.

Propatila sam i previše

nakon što sam izgubila kæerku...

Prošli smo kroz veom težak period.

Ako želiš dobro svojoj zemlji, Udaj Maritu za Šetea.

- Ne protivim se, ali... - Onda dozvoli da ti tamo blagoslov.

- Da, da, blagoslovi. - Nek je blagosloveno.

Šta se desilo?

Šta se desilo, Marita?

Cicikor je dolazio u našu kuæu.

Sedeli su i odluèili da daju Maritu Šeteu.

Niko me ništa nije pitao, kao da sam stvar.

Ni tvoj otac?

Ni on.

Gedia!

Ne mešaj se!

Tri stvari ne postoje na svetu: stepenice do neba,

most preko mora i pravda.

Zapamtite to, mladiæi.

Prodali su svetlog Tamara!

Prodali su je!

Prodali su je za šuškavi novac!

Cicikore, prokleti provodadžijo!

Naš otac i uèitelj! Kako možeš da živiš sa tim?

Prodali su Bogorodicu!

Božiji sluga Šiola zavetova se na vernost

božijem slugi Pupali.

Pupal! Pupal! Pupal!

Zar nikad neæeš biti sreæan!

Èika Iorame, dolazi, dolazi! Èijem kako navire.

- Ko dolazi? - Oluja.

Naravno, ne može da ne doðe.

Ustajte! Idemo!

Uskoro, uskoro æe procvetati, Hajde, ustani radnièe!

I tvoj rad æe biti nagraðen, Nemoj spavati radnièe.

Sunce æe rasterati tamu, I tamna noæ æe išèeznuti...

Uæuti, æutljivi jezièe, blebetavi jezièe, pogani jezièe,

svadljivi jezièe, žestoki jezièe, prikriveni jezièe.

Napusti telo, sva prljavštino, napusti telo, svaka bolesti...

Oseæaš se bolje?

Da, bolje, Pupala.

O, kako si postala dobar lekar!

Skuvaj vranu tako da sva energija ostane u njoj.

Popij supu. Osuši škorpionovu krv i pojedi je na prazan stomak.

pomešaj hrastov sok i jestrebovu mast sa mašæu od jelena i ispij to.

Videæeš da æe bol nestati.

Biæeš ti sreæna, Pupala.

Eh, Šiola je odneo moju sreæu sa sobom.

Bio je sjajan èovek. Ponos i lepota ovog sveta.

Kako si uspela da izdržiš sve to?

O, moja draga, bilo je to pre 40 godina kada me je voleo.

Šta æe ta ljubav, onda? Ona je davno sahranjena.

LJubav ne umire, Ninora.

Hej, ženo!

Ženo!

Posluži se sama. Idem da vidim šta hoæe.

Oteraj tu vešticu.

Jesi li poludeo? Ona me leèi.

Steæiæe naviku da dolazi. Onda više neæemo moæi da je oteramo.

Æuti. Ne brukaj nas. Ona æe prenoæiti i otiæi.

- Odmah je oteraj! - Uæuti, bezdušnièe!

Voleo bih da te nisam sreo, draga moja!

Ti si mi postala sudbina i propast.

Teraš me na paklene muke, moje stradanje pretvaraš u oluju.

Na vatri moje patnje, ti greješ svoje ruke.

Šta da radim? Kako da se oslobodim tereta moje strasti?

Rustaveli više nije ovde. Ko æe me razumeti?

Elioz, jesi li to ti?

Jesi li to ti, Elioz?

Da, da, ja sam.

Elioz.

- Tragaš za èudotvornim drvetom? - Da, tragam.

- Èekaš da se nebo otvori? - Naravno.

- Hoæeš li da sediš tu celu noæ? - Moram.

- A, ako padneš? - Neæu pasti.

Previše je hladno, smrznuæeš se.

Izdržaæu. Svaka ruža ima trn.

Pomozi mu Bože.

Majko Božija, zaštitnice naša.

Nema više ko da se brine o mojem sinu.

Gde je on? U kojem delu sveta? Je li živ ili mrtav?

Zašto te ne gledaju oèi tvoje majke, sine?

Sunce za mene više nema sjaja.

Neka se kuæe tvojih neprijatelja pretvore u prah,

neka njihove staze budu obavijene tamom.

Molim te, usliši, Bogorodice.

I ti si majka.

Molim se Tebi da mi vratiš jedinog sina,

moga Gediu.

Podigni.

Podigni.

Mule nisu potkovane. Nemoj ih voditi preko kamenja.

Pritegni malo.

Dobro ga prièvrsti.

Požuri.

Mogla bi makar pogledati napolje.

Ptica je uletela!

Do ðavola sa njom!

Nemoj je ubiti! Ne ubijaj je!

Kad se vrati oraspoložiæu te.

Cvrèite, cvrèite, skotovi!

Šta se desilo?

Vozim Elioz, Oèe. Tragao je za èudotvornim drvetom i smrzao se.

Ma, šta prièaš!

Izabrao je divno drvo, celo prekriveno injem.

Izgledalo je divno, nisi mogao maæi pogled sa njega.

On je seo ispod njega i smrzao se.

Šta je tražio, nesreænik? Tražio je èudotvorno drvo ceo život.

Èudan èovek. Što nije mogao da živi kao svi ostali?

Neka ga sad traži na onom svetu.

- Gde ideš? - Na daæu.

Proleæe, doði brzo. Umorna sam od hladnoæe.

Èeznem za zelenilom i svetlošæu.

Molim te, doði brzo, proleæe.

Da me sunce ogreje.

Marita.

Marita.

Ja sam, Gedia.

Živ si, Gedia? Došao si kod mene? Živ si...

Jesi li došao kod mene?

Možda ja samo sanjam, Gedia?

Radije æu umreti nego živeti ovako. Nešto se dešava sa mnom.

Ništa ne èujem: ni cvrkut ptica, ni šuštanje lišæa.

Svega se plašim.

Èini mi se kao da me neko posmatra po ceo dan i noæ.

Nisam mogao da ne doðem.

Odlazi.

Odlazi, Gedia.

Odlazi, odlazi... odlazi.

Cicikore, prokleti provodadžijo! Je li to tvoja pravda?

Želim da i tebi bude tako suðeno!

Svet nije slep.

Ovde ograde imaju uši, a zidovi oèi.

Ta šugava ovca je navukla sramotu na sve nas.

Dako umreš, besramna ženo!

Gaðaj je! Tako joj treba!

Šta to radite, ljudi?

Jeste li hrišæani ili ne?

Izaðite, svi! Gledajte!

Neæemo dozvoliti da bilo ko obešèasti naše selo!

Cicikore, ti ðavolje seme! Sveti Oèe, jesi li ljudsko biæe?

Treba vas na giljotinu staviti,

i odseæi vam te glupe glave!

Kakva okrutnost...

Ko ti je dao pravo?

Ko te postavio za našeg pastira?

Zlikovac!

Ubica!

Ubica!

- Šta se desilo? - Stavili su Maritu na mulu.

To ne može biti.

Bojim se. Hoæeš li plakati nadamnom kada umrem?

Prvo æete me sahraniti.

Ninore, plakaæeš nadamnom?

Rasplešæeš kosu, i izgrebaæeš obraze...

Tako sam usamljena, nemam nikoga na ovome svetu.

Nikad nikoga nisam imala osim moje pokojne majke.

Šiola nikad nije postojao...

Sve sam izmislila.

Prošlo proleæe sam otišao da vidim mesto gde je Marita trebala da živi.

Okolo je sve bilo uvelo, i bilo je obavijeno tišinom.

Gde je bila kuæa, stajala je ruševina, nije bilo drveæa.

Samo na mestu gde je bilo ognjište

raslo je samoniklo drvo nara,

obasuto beharom.

Obasjavalo me je blistavom svetlošæu, kao što je bio

na Maritinom licu, bilo je to tek rascvetalo drvo nara.

Gledao sam u grimizne cvetove

i nisam mogao da poverujem da Marita

više ne ukrašava našu zemlju.

Bilo je teško poverovati da je to divno drvo

moglo izrasti iz prašine i ruševina.

Odakle dolazi lepota sveta? Kuda ide?

Ili je možda sakrila lice od nas na neko vreme?

Grimizno drvo, malo drvo,

plamena uspomena,

èudotvorno stvaranje.

O Bože, pomozi mi da pronaðem, pomozi mi da pronaðem.

KRAJ

Preuzeto sa www.titlovi.com