Original subtitles

www.titlovi.com

P R I N C G L U M A C A

PRE STO GODINA, DELA VILIJAMA ŠEKSPIRA

SU BILA VEOMA POPULARNA U AMERIČKIM POZORIŠTIMA.

IGRAJUĆI ŠEKSPIRA GLUMCI SU PUTOVALI

OD GRANDIOZNIH POZORIŠTA NA ISTOKU DO RUDARSKIH NASELJA NA ZAPADU.

ČUVENI GLUMCI SU IGRALI

POZNATE I OMILJENE LIKOVE:

HAMLETA, KRALJA LIRA, RIČARDA I OTELA.

OVO JE ISTINITA PRIČA O ČUVENOJ GLUMAČKOJ

PORODICI TOGA DOBA. PORODICI KOJA JE STVARALA ISTORIJU,

NA POZORNICI, ALI I VAN NJE.

Dame i gospodo,

molim vas...strpite se

još koji minut.

Predstava brzo počinje.

Molim strpljenje.

POZORIŠTE NJU ORLEANS 16. juni 1848.

Veliki tragičar Džunius Brutus But

kao KRALJ LIR.

Najveći američki glumac. Velika Šekspirova tragedija.

"Miruj boco pića! Miruj pijanice!

Pevaj bezobrazne pesme,

razveseli me.

Obdaren vrlinama

pravog gospodina

pomalo psujem, pomalo se kockam

u burdelj idem retko, tek kvartalno;

tek ponekad vratim pozajmljeni novac;

živim uglavnom dobro.

Sada sam zadovoljan životom

preko svake mere!"

To je Falstaf, šupljoglavci!

Šekspir.

Besmrtni Vili.

Neuporedivi... - Oče.

Oče!

"Nek' vam Bog podari dobar dan, Vaša milosti.

Radujem se što vas vidim ovde.

Vaša milosti ne dajte da vam prođe mladost,

ne dajte da se dogodi najgore.

Zaustavite prolazak vremena."

Oče!

"Ponizno molim Vašu milost

da brižljivo čuva svoje zdravlje."

Onda? Zašto niko ne aplaudira?

Pomozite, molim vas. Ovo je g. But.

Džunius Brutus But.

Mora u pozorište... - TAJ But?

Dao sam dva dolara za karte,

ima da igra večeras.

Dajte mi ruku.

Idemo.

Gospodine But, slušajte...

kasnimo već čitav sat.

Publika je nestrpljiva.

Nestrpljiva? Kako se uopšte usuđuju da budu nestrpljivi?

Skloni se.

Gospodine But, vratite se.

Umuknite!

Tišina!

Sedite!

Budite tihi još deset minuta

i dobićete prokletog

Kralja Lira, kakvog još niste videli.

Zovem se But!

A ti, pacove,

ne stoj tu. Idi da učiš.

Neka se glumci skupe na sceni,

spreman sam za nastup.

"Duvajte vetri, da obrazi Vam prsnu!

Besnite, urlajte!

Otvorite ustave nebeske,

u mlazevima.

Vi sumporne munje, brze kao misli,

preteče gromova što cepaju hrast,

spržite mi sedu glavu.

A ti, grome, što sve potresaš,

udri i rasplini svu oblinu sveta."

Jesam li noćas dobro glumio?

Ne mogu da jedem.

Oče? - Idi kući, Ned. Vrati se u hotel.

Molim te, oče.

Idem napolje!

Ne.

Neću dozvoliti. - Ne podnosim ovu ludnicu.

Pusti me! - Nećeš izaći.

Molim te, oče! Ja ću te paziti.

Ne glumi ludilo.

Izlazi oče.

Zvaću da razbiju vrata.

Čuješ li?

Ugušićeš se.

Je li ti dobro?

Odgovori! Je li ti dobro?

Molim za pomoć!

Oprosti, Ned.

Znaš da te volim.

Znam, oče.

Samo... da mogu da spavam.

Gospođice Ejša...

Otac Vam je došao kući.

Vaš otac i mali Ned.

Oče!

Ned.

Ben. - Ejša. - Kako ste, g. But?

Ejša. - Šta je bilo, oče?

Dobro sam.

Treba mi malo odmora.

Pa smo svratili kući, Ned i ja.

Kako si, Ben?

Dobro, gospodine Ned. A Vi? - Odlično, hvala.

Pobrini se za konje.

Ned... Ned!

Došao si kući?

Oče?

Džoni, ne ulazi. - A zašto?

Otac je bolestan.

Bolje da ga sada ne vidiš.

U Čarlstonu smo zaradili 804 dolara. Igrao je Otela.

U Sen Luisu ''Falstaf'' je doneo 1.200 dolara.

U Atlanti nije bilo predstave.

Publika je čekala dva sata. Vratili smo novac.

U Birmingemu, takođe.

Ned...

Ned, ovo ti teško pada.

Nije trebalo da ideš sam.

Ali samo ti umeš da ga paziš i da brineš o njemu.

Ejša i tebi je teško da zameniš majku Džoniju.

'Ajde, momče!

"Zdravo, veliki gospodaru! Dični starešino!

Dolazim da vršim sve što hoćeš,

pa bilo da letim, plivam da skačem u vatru,

il' jašem na vunastim oblacima.

Iskušaj strogim naredbama svojim Arijela i njegove moći."

"Jesi li, duše, izveo tu buru kako ti naredih?"

"Doslovce. Sleteo sam na kraljev brod,

širio sam užas od krme do pramca..."

Vrati se i pokloni se Džoni.

Ne čujem aplauz.

But ostaje But, štagod da se desi.

Mora da zagrmi preko pozornice.

Evo ti aplauz.

Zadivio si me, momče.

Valjda me još nećeš zaseniti na pozornici?

Nećeš još zauzeti moje mesto.

On će biti najveći But od svih.

Najveći glumac na svetu.

Kad dođe vreme za to.

Uspomena na mene će nadživeti njihova očekivanja.

Da li stvarno nameravaš da postaneš najveći glumac na svetu?

Ne. Samo Džon Vilks But. To je dosta.

Glumac. Još ne.

Ali But... e, to je neizbežno.

Daj da recitujem ''Ričarda''. - Dozvoli mu, oče.

Najbolji ''Ričard'' koga sam video. Zaista.

"Zar i ti, Brute?"

Zar svi moramo da ga slušamo? Zar smo toliko bespomoćni?

Ne sada.

Sutra ćeš recitovati "Ričarda".

Lepi moj dečko.

Vreme je da se obučeš, oče.

Šta igramo večeras? - "Ričarda".

Otvaranje sezone u San Francisku.

''Ričard''?

Ne želim da ga igram.

Ne mogu.

Što me prisiljavaš?

Zato što sam ponosan na tebe.

Želim da pokažeš ovima na Zapadu ko je zaista Džunius Brutus But.

Prvi put te vide.

Zbog tebe su izgradili pozorište.

Oni nikad nisu videli velikog glumca.

Godinama su te čekali.

Moraš dati sve od sebe.

Noćas ću te izvesti na pozornicu.

"Savetima tvojim i tvojom pomoću, Ričard je visoko ustoličen kralj.

Al' hoće l' ta slava biti jedan dan?

Ili ćemo dugo uživati nju?"

"Nek' uvek živi i večito traje!"

"O, Bakingem...

Sad ću dodirnuti kamen

da vidim...da vidim...

da li je zaista od čistog zlata.

Mladi Edvard živ je."

Pogodi šta hoću da kažem

"Pogodi šta hoću da kažem?"

"Kažite, mili gospodaru."

Kažite, mili gospodaru.

Kažem ti, Bakingem, želim biti Kralj.

"Kažem ti, Bakingem, želim biti Kralj."

"Pa to i jeste, slavni gospodaru."

"Jesam li ja Kralj?"

Ned, jesam li ja kralj?

Ne mogu da verujem.

Ako se šalite, g. But,

to je neslana šala.

Možda hoćete da me uništite.

Da Vas uništim? Zbog čega?

Jedva da Vas znam.

Objašnjenje je jednostavnije. Idem kući.

I to je to. Idem kući.

Potpisali ste ugovor.

To je pravni dokument. Obaveza.

Nisam znao da parče papira obavezuje jednog Buta da radi ono što neće.

To je žalosno.

Angažovao sam trupu. Organizovao turneju. Založio ušteđevinu.

Pogrešili ste, dragi Preskot.

Dali ste novac deci.

Glumci su kao deca. To je jasno.

Znajte to za ubuduće.

G. But, budite milostivi.

Vi ste častan čovek.

U ovom surovom okruženju ja radim pošteno.

Ne očekujem zahvalnost.

Ceo život sam posvetio časnoj umetnosti,

...pozorištu.

Velikim umetnicima, talentovanim kao Vi.

Vi ste, gospodine But,

ostvarenje moga sna...

da uđem u magični svet, kome ja...

ne pripadam.

Odbacio sam nepošten život i sve ono što sam...

ranije posedovao.

Zar Vas ovo nije dirnulo?

U srce, gospodine Preskot.

Potcenili ste svoj talent.

Sve je uzalud.

Biću i ja iskren prema Vama.

Na večerašnjoj predstavi shvatio sam...

da više ne mogu da glumim.

Više nisam u stanju da glumim.

To nije važno, gospodine But.

Publika plaća da vidi Džuniusa Brutusa Buta,

makar i mutavog.

Stvarno?

Dobro,

ako ljudi hoće da vide ruševine katedrale

i ako plaćaju da vide slomljenog čoveka, videće.

Nede, večeras bismo morali igrati ''Buru'', a ne ''Ričarda''.

Prosperovi stihovi su pogodni,

pa možda neću mucati.

"Naša zabava je gotova

Naši su glumci duhovi bili.

Iščezli su u vazduh,

nevidljivi vazduh.

Kao nesuštastveno tkivo te vizije,

tako će i kule visoke,

i divni dvorci i svečani hramovi

i sama lopta Zemljina,

i sve na njoj, nestati kao moja

prolazna slava,

a prašina neće

za sobom ostaviti nikakav trag.

Naš mali život prolazi kao san."

Uzmi, Ned.

Meni ovo više ne treba.

Za ovu turneju Vi ste angažovali Buta, zar ne?

Pa, dobili ste Buta.

Evo Vam ga!

Edvine, učini mi uslugu. Nemoj me večeras pratiti.

Laku noć, gospodo.

Odbijam da... - Smirite se, g. Preskot.

Upravo sam video...

abdikaciju jednog kralja.

Hajde, ljudi, priuštite sebi

kartu da biste videli Džuniusa Brutusa Buta.

Hajde, prolazi!

Šta se događa?

Šta onaj momak večeras igra?

Gospodin But igra ''Ričarda''.

Ričarda? Ričard je najbolje delo.

Izvinite.

Slušajte me svi!

Sve ovo je prokleta prevara.

Velika laž!

Pozdravio sam Džuniusa Brutusa Buta, kad sam bio u Sent Luisu.

Kad sam sada hteo da ga ponovo pozdravim,

nije bilo ni traga od njega.

Nije bilo nikoga osim...

jednog balavca koji se predstavlja kao But.

Gospodo, molim vas.

Molim vas. Ned...

Ned...

Ja ću im reći.

Otkazujemo predstavu i vraćamo novac.

Ujutro idemo za San Francisko.

On je verovao da mogu da ga zamenim.

Nećemo rizikovati. Mogli bi da te obese.

Slušaj!

Tišina!

Umuknite!

Sedite!

Sedite!

Da...To je sin.

Nije otac... nego sin.

Dajte mi pet minuta...

i dobićete prokletog ''Ričarda'' kakvog još ne videste.

Zovem se... But!

"Jorkovo je sunce našeg jada stud

u divno leto pretvorilo sad.

I mrgodni nam oblaci nad domom,

utonuše u nedra okeana.

Pobednički venci krase naša čela;

Uspomena nam je slupano oružje,

a strašne uzbune veseli skupovi,

marševi su teški radosne igranke;

Umesto da jaše svoga bojnog konja,

on u gospinoj sobi skakuće,

po sladostrasnoj ćudi laute.

Ali ja, što nisam za ljubavne igre,

da zaljubljeno ogledalo dvorim;

Ja, sakato sazdan, što ne mogu da se

šepurim pred bludnom nimfom,

Ja, ružan, gadan, rovašen,

koga je priroda lišila lepote

Ja, što sam prerano donet na svet,

upola završen, pa još tako loše,

da psi laju kada

kraj njih prođem hrom.

Ja u ovo nežno doba mira

zabave nemam da mi prođe vreme.

Pa kad ne mogu da budem ljubavnik,

da provodim lepe, slatkoreke dane,

odlučio sam da budem zlikovac."

"Drugog konja! Zavijte mi rane!

Smiluj se Isuse! Pst!

Ovo je san!

Kako me moriš, kukavna savesti!

Sveće gore plavo.

Sveće gore plavo.

Gluvo doba noći.

Po drhtavom telu graške hladnog znoja.

Moja savest ima hiljade jezika.

I svaki taj jezik ima mnogo priča.

I svaki mi jezik kaže

da sam nitkov. Krivokletstvo gadno.

Ubistvo svirepo, ubistvo najveće,

Svi najveći gresi pred sudom sad viču:

Kriv je! Kriv je!

Ja sam očajan.

Niko me ne voli.

I kada umrem

nijedna duša neće me žaliti.

A zašto da žali,

kad za sebe nemam sažaljenja sâm?"

"Konja! Konja! Kraljevstvo za konja!"

"Povucite se. Naći ću vam konja."

"Život sam stavio na kocku i neću bežat' od njene odluke.

Šest Ričmonda je na bojištu

ja ubih pet umesto njega.

Konja! Konja!

Kraljevstvo za konja!"

Ned, bio si u pravu.

Bio si sjajan. Bolje reći veličanstven.

Slušaj ovo.

To je tek početak.

Imam velike planove.

Posle ove turneje idemo na istok.

Njujork sa novim Butom.

Naslednik svog oca.

Nova zvezda.

Slušaš li me, Ned?

Dobro sam igrao večeras?

Dragi moj dečko,

hteo sam da stisnem ruku velikom Džuniusu Brutusu Butu,

ali on nikad nije bio dobar kao ti.

Uzmi piće.

Hvala.

Ned...

Ostavite me na miru!

Igrao sam Ričarda. Čuješ li me, oče?

Igrao sam Ričarda.

Ejša!

Džoni!

Nosio sam krunu.

Bila je moja.

Samo moja.

Čuješ li, oče?

Napio sam se...

kao ti.

Da li sam i ja lud?

O, Bože! Da li sam i to nasledio?

Ned!

Ned!

Ned!

Stigla ti je poruka.

Loše vesti.

Je li otac? - Da.

Umro je? - Da, Ned.

Kako je umro?

Na brodu za Nju Orleans.

Bio je sam? - Da.

Trebalo je da budem s njim.

Trebalo je da pođem s njim.

Jadan tata.

Siroti starac.

FORDOVO POZORIŠTE Velika nova zvezda

Džon Vilks But, sin i naslednik

Džuniusa Brutusa Buta u predstavi ''Ukroćena goropad''

Izvolite?

Ja sam Edvin But. - Rođak Džona Vilksa Buta? - Ned.

Nisam znala da si u Vašingtonu. Čekali smo te kod kuće.

Bio sam. Stari Ben reče...

Ne sad. Da ti ne čuje glas.

Da te ne čuje,

biće nervozan.

Posle predstave.

Ne smemo ga uznemiriti.

Upravo nastupa.

Sedi tako da te ne može videti.

"Verono, sada te napuštam

da vidim prijatelja u Padovi, mog najboljeg...

osvedočenog druga Hortenzija.

Napuštam svoj dom."

Laskate mi, pukovniče. Ja sam samo bleda sen slavnog oca.

Biće mi drago da Vas u nedelju posetim na plantaži.

Hvala. - Upamtićeš, Ejša?

Ned...

Dobrodošao kući, Ned.

Dame i gospodo, moj brat.

Moj brat Edvin But.

Moj brat je glumio na Divljem zapadu. Kakvo iskustvo!

Tamo se glumi u rudarskim naseljima i kafanama.

Je li tako? - Jeste.

U ruiniranim kafanama, baš pogodnim za Šekspira.

U nekom gradu su pucali na njega.

Zamislite pozorišne kritičare sa pištoljima.

Zamislite Hamleta kad kaže:

"Biti il' ne biti, pitanje je sad!"

Odjednom..."Beng!"

Tu završava monolog,

ali i Hamlet, takođe.

Mora da ste srećni što ste se vratili na istok?

Hoćete li se i dalje baviti glumom?

Radiće s nama. Godinama je bio menadžer našeg oca.

Džon, promeni kostim. Vlažan je. Prehladićeš se.

Potreban si mi, Ned. Treba kontrolisati Ejšu.

Idemo, Ned.

Laku noć i hvala.

Hvala za sve.

Izvinite me. Moj brat ima mnogo da mi priča.

Nestrpljiv sam da čujem.

Laku noć. - Laku noć!

Pa, Ned...

Hoćeš cigaru?

Ne, hvala.

Šta kažeš na to?

Ejša se izbrbljala... ali...

Hoćeš li da budeš moj menadžer?

Teško pitanje za kratak odgovor.

Razmisli. Nema žurbe.

Ide mi dobro.

Još nisam igrao na severu, ali na jugu sam velika zvezda.

Pune sale.

Primetio si večeras? - Da.

Kako me smatraju zvezdom? - Da.

Ništa ne kažeš o glumi.

Lepo izgledaš na sceni.

Znam da mi kostimi dobro stoje, a šta je sa glumom?

Popraviće se sa iskustvom.

Kafanskim iskustvom?

Iskustvom!

Glumac treba mnogo da uči. Ljubav prema glumi nije dovoljna.

Znači odbijaš da mi se pridružiš? - Da.

Bavićeš se glumom? - Da.

Zato si napustio oca? Zato si ga ostavio da umre?

Da ti budeš prvi na jugu?

Imam pravo na to.

Nisam sve ove godine spavao u toplom krevetu.

Zaradio sam to. Godinama sam sedeo iza kulisa

i slušao, slušao, slušao.

Spavao sam po prljavim konacima. Pretvarajući se da učim...

slušao sam oca.

Pomagao mu da glumi i kad je bio pijan.

U noćima kad je bio genije

i u noćima kad je bio lud.

Zaradio sam to hrabrošću i žrtvovanjem detinjstva.

Kad sam mogao igrati po kafanama,

zašto bih sada prestao?

Čega se bojiš?

Dva Buta?

Ti imaš prednost.

Samo je zasluži.

Otac je ostavio više od ovoga!

POZORIŠNE VESTI. Gospodin Dejvid Preskot javlja

da nova zvezda u usponu, g. Edvin But,

nakon nastupa u ovom gradu,

nastavlja turneju po jugu.

Edvin But u predstavi ROMEO I JULIJA

Predstava se igra samo večeras.

Izvolite, gospođice.

Je li tu g. Edvin But?

But? Sledeća vrata.

Hvala.

Gospođice.

Na Vašem mestu, ja ne bih išao tamo.

Gospodine But!

Je li tu gospodin But? - Šta želite?

Je li g. Edvin But tu? - Možda jeste, možda nije.

Znam li Vas od nekud?

Iz pozorišne trupe "Skot" Videli ste me na pozornici.

Ah, da. Mi Vas svi mnogo volimo. Idemo svake nedelje.

Sedimo na galeriji. - Primetila sam.

Ako je g. But tu, pomozite mi da ga odvedem na probu.

Čekaju ga u pozorištu.

Ko ste Vi? Šta hoćete? Jeste l' gluvi? Ko ste Vi?

Recite ko ste?

Ja sam Vaša Julija, gospodine But.

Julija?

Julija.

"Govori opet, Anđele lepi,

jer blistaš nada mnom

u ovoj noći ko nebeski glasnik

zadivljenim očima smrtnika,

što zaturene glave

u divnome čudu

posmatra kako on zajaše oblake

i na vazdušnim prsima jezdi vasionom."

"O, Romeo, Romeo! zašto si Romeo?

Odreci se oca i odbaci ime;

Il' ako nećeš, zakuni se da si dragi moj,

pa neću više biti Kapuletova."

"Da l' još da slušam,

ili da se odazovem?"

"Neprijatelj moj je tvoje ime

Ti bi bio ti i da nisi Monteki.

Uzmi drugo ime! Šta je ime?

Slatkim bi dahom mirisala ruža i da joj neko drugo ime damo.

I Romeo bi, sa drugim imenom,

zadržao svoje savršenstvo, ma kako se zvao.

Romeo, odbaci to ime što nije

deo tebe sama, pa umesto njega uzmi mene svu!"

"Držim te za reč.

Nazovi me ljubavlju

i biću ponovo kršten.

Od sada više

nikad neću biti...

Romeo."

"Ko si ti što skriven plaštom noći, dokuči mojih tajnih misli tok?"

"Ne znam kako ću se imenom kazati

Mrzim svoje ime svetice mila,

jer ono je neprijatelj tvoj.

Da je napisano, ja bih ga pocep'o."

"A ko ti pokaza put ovamo?"

"Ljubav. Ona me je podstakla da tragam.

Dala mi je savet a ja oči njoj.

Nisam moreplovac,

al' da si daleko k'o obala

koju zapljuskuje najdalje more,

ja bih zaplovio radi takvog blaga."

"Znaš, da mi lice nije pod maskom noći,

rumenilo bi mi obraz prekrilo,

zbog onog što rekoh a ti ču.

Htela bih da sam pristojna

i sve poreknem

Ali, zbogom pristojnosti!

Da li me voliš?

Znam reći ćeš "Da". Ja primiću tu reč.

Ali i zaklet možeš bit' neveran.

Jupiter se takvom krivokletstvu smeje.

Plemeniti Romeo, iskreno mi reci da l' me stvarno voliš?

Ako misliš da sam brzo osvojena,

Mrštiću se, pa ću jogunasto

da ti kažem "Ne" kada me zaprosiš.

Inače neću ni za čitav svet.

Da, lepi Monteki, ja sam zaljubljena,

Pa možeš misliti da sam lakoumna.

Al' veruj, plemiću, da vernija ću biti

od onih što se uzdržljivim prave.

Bila bih i ja uzdržanija, priznajem

da nisi, pre no što primetih

otkrio moju ljubav.

Zato oprosti. I ne pripisuj

lakom zanosu, ono što ti tamna otkrila je noć."

"Kunem se, gospo, blaženim mesecom,

što srebrom krasi vrhove drveća..."

"Ne kuni se lunom nestalnom,

koja se menja svakog meseca,

da ne bi tvoja ljubav isto tako, nestalna bila."

"Čime da se kunem?"

"Ničim. Al' baš ako želiš,

svojim divnim bićem koje obožavam.

Ja ću ti verovati."

"Ako moja ljubav..."

"Ne kuni se.

mada se radujem tebi, ovaj me dogovor ne raduje.

Odveć je nagao, brz i nepromišljen.

Slično munji koja mine pre nego što kažeš: "Seva"

Mili moj, laku ti noć,

Ovaj pupoljak ljubavi, pod letnjim suncem

možda se razvije u divan cvet.

Laku noć.

Laku noć, nosi u srcu svom mir i spokoj,

isti onakav kakav je u mom."

"Ostavljaš me bez utehe?"

"Šta bi te noćas utešilo?"

"Veran zavet tvoje ljubavi za moj."

"Dadoh ga pre no što zaiska. A volela bih da još nije dat."

"Zar bi ga povukla? Zašto, mila moja?"

"Zato da ga ponovo ti dam.

A ipak želim ono što već imam.

Darežljivost mi beskrajna ko more.

Ljubav je duboka.

Što je više dajem, sve više je imam,

jer su beskonačne.

Bliži se jutro,

Htela bih da odeš,

al' ne dalje nego kakva ptica

obesnog dečaka, koji je pusti da ode sa dlana,

kao rob u okovima,

pa je onda svilenim koncem povuče natrag,

iz ljubavi joj krateći slobodu.

Laku noć, laku noć!

Rastanak je slatka tuga,

da bih mogla 'laku noć' govoriti do jutra."

"Nek' san ti oči krepi,

a spokoj grudi.

Eh, da sam ja san i taj mir, pa da tu počivam."

Hajdemo, gospodine But.

"Usne su ti tople.

Neka buka?

Tad biću brza.

Spasioče moj,

kanije ti evo!

Tu rđaj. I daj da umrem."

Meri...

Čuvaj se. Ne idi predaleko.

Zašto to kažeš?

Gledala sam te na pozornici. Gledala sam i njega.

Pazi se da ne potoneš.

Nije bezbedno.

Butovi su opasni.

Dodir genija, a mnogo ludila.

Znala sam mu oca. Vrlo mu je sličan...

Prijateljica ti je u pravu.

Moj otac je bio pijanica i ludak.

To je tačno.

Čuvaj se Butovih!

Zbogom, gđice Devlin.

Rekoh Vam zbogom. Šta hoćete?

To nije rastanak.

Gledaj me!

Gledaj me u oči. Vidiš li ludilo u njima?

Dobro me pogledaj.

Hoćeš pijanicu i razvratnika?

Čoveka ludog na oca.

Šta želiš da znaš?

Talenat koji imam je prokletstvo. To je bolest.

Zar to želiš?

Nema ludila u tvojim očima.

U njima ti se ogleda srce i duša.

Osećam to celim bićem.

Kako to osećaš? Kako znaš ko sam ja?

Znam. Želim da s tobom provedem život.

Ludo!

Imate... Tačno 28 minuta da uhvatite voz.

Voz?

Sutra uveče nastupate u Mobilu.

Ne mogu. Ženim se. - Ženiš.

Mislite da ste obični ljudi?

Vi ste glumci. Presvucite se.

Možete se venčati u Mobilu.

Svideće mi se venčanje u Mobilu.

Probudi se, Edvine.

Ne možeš si priuštiti dugo spavanje.

Za večeras treba da naučiš Henrijev dugi govor.

Hajde, probudi se. Moramo raditi na tome.

Spavao sam samo pet minuta. Tek sam sklopio oči.

Čitav sat sam zatvarala uši da ne čujem hrkanje. - Nikad ne hrčem.

Hrčem li?

Hajde, ne odlaži. Ne znaš govor.

Znam taj govor. - Pa, govori.

"Ako možeš da voliš takvog čoveka, Kejt,"

"Ako možeš da voliš takvog čoveka, Kejt,

čije lice ni sunce ne poružni

koji se nikad ne gleda u ogledalo

onda tvoje oko..."

Vidiš da znam.

Kakav dan!

Imam prolećnu groznicu.

U jesen?

Butovi imaju prolećnu groznicu na početku pozorišne sezone.

"Govorim ti kao vojnik."

Meri, ne mogu da se setim teksta u ovakvim danima.

Bez teksta nema glume.

"Govorim ti kao vojnik."

Meri, kakav lep dan. - Prestani, Edvine.

Da mi treba menadžer oženio bih Dejva Preskota.

"Govorim ti kao vojnik."

"Govorim ti kao vojnik.

Ako me možeš voleti ovakvog, uzmi me.

Ako ne, ja ću umreti,

ali ne zato što me ne voliš."

Ipak, ja te volim.

Umreću ako prestaneš da me voliš.

"Tako ti života, mila Kejt,"

Znaš šta? Ti si snob.

Želiš da budeš žena najvećeg glumca na svetu. Zar nisi snob?

Tako je.

Kroz deset nedelja igraćeš Hamleta u Londonu.

U Londonu, Edvine.

Želim da ih očaraš!

I da se trijumfalno vratiš u Njujork,

kao najveći američki glumac.

Ti to svakako jesi.

Ne zato što to ja želim.

Zbog tvog talenta.

To je svrha tvog postojanja

i moja takođe.

Neću se odreći tog cilja,

niti ću tebi dozvoliti.

"Tako ti života, mila Kejt,"

"Tako ti života, mila Kejt,

uzmi jednostavnog čoveka,

koji se ne gleda zaljubljeno u ogledalo.

i koji se obavezao da te štiti.

Ako hoćeš takvog čoveka,

uzmi mene.

Uzmi mene,

uzećeš vojnika. Uzmi vojnika...

uzećeš kralja."

Uzmi glumca i učini ga čovekom.

Uzmi bednika i podari mu ljubav razumevanje i odanost.

Voljena moja!

Znaš li koliko mi značiš?

Zaš li da si mi donela čudesan mir.

Ovo nisu ti stihovi,

sigurna sam.

To je Dejv.

Moramo ga primiti.

Ned...Ovo je od tvoje sestre. - Ejša.

Kaže da je hitno.

O čemu se radi?

Potreban sam Ejši.

Džoni je u nevolji.

Zašto to radi?

Ne razumem zašto se meša?

Zaista?

Zbog tebe. Mnogo ti zavidi.

Tvoj uspeh ga izluđuje.

Kada igra na severu upoređuju ga s tobom.

Kritičari su nemilosrdni.

Na jugu ga uvek hvale.

Zbog toga je još ogorčeniji.

Hvale ga iz kurtoazije.

A sva ona ogovaranja i tračevi...

Zato ovo radim.

Pretpostavljam da je to uzrok.

Plašim se, Ned.

Jesam li pogrešila?

Moji snovi su promašeni.

Punila sam mu glavu o slavi.

Jesam li pogrešila?

Čekaću te ovde.

Dovedi ga. Nateraj da dođe. - Dobro.

Vozi dalje.

...dalje podnositi ovu tiraniju sa severa,

onda je jug izgubljen.

Izgubljen zbog kukavica i izdajnika.

Ako Džon Braun ne bude obešen do jutra,

ako vi iz milicije Virdžinije dozvolite da vas zaustave,

onda smo to i zaslužili.

Ako se abolicionisti ponose njime,

Jug je mrtav.

Treba reći tim severnjačkim skorojevićima

da će južnjačka gospoda

braniti svoju čast.

Ned!

Veliki događaji ujedinjuju strance. Čak i rođenu braću.

Dva viskija.

Je li istina to što sam čuo?

Oženio si se.

...i veran.

Večeras ću nešto popiti.

Dobro.

Kako si me našao? Naša sestra?

Naša draga, dosadna sestra.

Upozorio sam je da se ne meša u moj život.

Uzalud dolaziš ako te je ona poslala.

Došao sam zbog sebe.

Nudim ti, Džon,

kako da kažem,

da odemo zajedno u London.

Kao tvoj menadžer?

Ne. Kao partner.

Igramo Šekspira naizmenično.

Ti igraš Hamleta jedne noći,

ja sledeće. Ti igraš Jaga, ja Otela

i tako, naizmenično.

Velikodušna ponuda.

Baš dirljivo.

Hvala.

Radije igram uloge po sopstvenom izboru.

Da ti pokažem nešto.

Evo ga!

Džon Braun.

Vidi ga, Ned.

Ide gore gole po ćeliji,

uzalud čekajući spas.

Neće ga biti.

Zašto ga mrziš?

Ne poznaješ čoveka.

Mrzim?

Ne mrzim ga.

Na svoj način on je velik čovek, ali čast je uništiti većeg od sebe.

To je rekao Šekspir.

Seti se šta je Brut rekao o Cezaru:

"Napravimo od njega jelo za bogove."

Šekspir nije napisao ovakvu dramu.

Džon Braun će sutra umreti.

Neće glumiti smrt

i ustati kad zavesa padne.

Klatiće se na konopcu u samrtnom ropcu.

Slušaj te glasove.

Nije zavijanje vetra. Stvarni ljudi.

Istinski glasovi.

Zvuče kao da će zemlju ispuniti bolom.

Slava u životu je više nego klanjanje publici.

Koju priču nam priča Hamlet?

Počinje smrtna drama, koju ne može dočarati hiljadu Hamleta.

Na toj pozornici igram ja.

Miris života i krvi osećam.

A ti nastavi da čekaš svoju repliku.

Džon Vilks But!

Dolazim.

Zbogom, Ned. Puno sreće!

Ne brini o Londonu. Ne moraš da igraš Hamleta. Ti JESI Hamlet.

Uvek si bio. Reci Ejši da nije postigla cilj.

"Slušao sam o Vašoj navici da se mažete,

Bog Vam je dao jedno lice, a Vi sebi pravite drugo.

Skakućete, uvijate se, šapućete, izdevate imena božjim stvarima

iz lakomislenosti, a ne iz neznanja.

Dosta mi je. Poludeo sam zbog tog.

Svatova više ovde neće biti.

Oni već venčani živeće ...sem jednog.

Ostalo će biti isto.

Idite u manastir."

Ne radim ništa, samo gledam.

Hamlete, hajde u krevet. Kasno je.

Misliš da ću moći da zaspim?

Jadni, mili moj.

Nećeš se osećati bolje ni kada zavesa padne.

Da mogu, ja bih te zamenila,

ali teško bi bilo objasniti

da Hamlet čeka bebu.

Da mogu to da sakrijem

zamenila bih te.

Znam da bi.

"Hamlete, ja sam duh tvog oca."

Kakvo ti je to ispupčenje spreda?

Šta si to sakrio ispod?

Dobro ti je?

Da, dobro.

Meri, nikad me nemoj ostaviti. Ni na minut. Obećavaš?

Obećavam.

Onda se ničega ne bojim.

Engleska, čuvaj se.

Novi Hamlet dolazi na tvoje obale.

Gordi Albione! Stiže mračni princ.

"Ko ide?"

"Ne. Ti meni kaži. Stoj. Reci ko si?"

"Živeo kralj!"

"Bernardo?

Dođoste tačno u svoj čas."

"Baš ponoć izbi. Idite Francisko na spavanje sad."

"Na odmeni Vam velika hvala.

Hladnoća je strašna. Ledi mi se krv."

Pođi sa mnom. Budi moja ljubav.

Sva zadovoljstva su pred nama.

Edvine? Šta radiš tu?

Bio sam usamljen.

Dragi to je ludo. Videće te.

Oni plaćaju da me vide.

Vas dvoje ste sasvim ludi.

Vrati se na pozornicu. - Blagoslovi me.

"Laku Vam noć."

"Zbogom vojniče dobri. Ko te smeni?"

"Bernardo je na mom mestu. Laku noć."

"Hej, Bernardo!"

"Ko je tamo? Je li Horacio?"

"Jedan njegov deo."

Meri, ovo je zaista detinjasto.

Zamisli da vas je publika videla.

Ovo nije rudarski logor.

"Horacio kaže da nam se priviđa,

i neće da veruje u to priviđenje,

koje smo dva puta videli.

Zato sam ga pozv'o da noćas s nama stražari,

pa ako utvara opet dođe

da prizna da nas oči ne..."

Meri, nešto nije u redu?

Nije to ništa.

Zaista ništa.

Dobro ti je?

"Čujem ga. Dolazi. Sklonimo se, kralju!"

"Biti

il ne biti...

pitanje je sad.

Je li lepše u duši trpeti

praćke i strele sudbe obesne,

Ili na oružje protiv mora bede, dići se...

i učiniti im kraj?

Umreti...

spavati. Ništa više!

Da spavanjem prestane srca bol

i hiljade životnih potresa svojstvenih telu.

Eto, to je cilj.

Umreti,

spavati.

Spavati?

Možda sanjati!

Da, tu je čvor!

Jer u tom spavanju smrtnom, kakvi bi snovi mogli doći

kada života klupče odmotamo?

Tu moramo stati.

To je taj obzir što bedi našoj produžava vek.

Jer ko bi podn'o svetske šibe,

nepravde silnih, zlostavljanje gordih,

bol prezrene ljubavi,

nasilje i obest vlasti,

poniženje koje od bezvrednih trpi tri put bolji,

kad sam sebi možeš slobodu da daš

i golim nožićem.

Ko bi vuk'o teret,

dok mu pod njim lipti znoj,

da se ne boji od nečega posle smrti?

Nepoznate zemlje sa čijih međa niko vratio se nije.

To zbunjuje volju.

I čini da rađe podnosimo zla koja već znamo,

nego da hrlimo onima nepoznatim još.

Svest

pravi strašljivce od nas.

Tako prirodnoj boji odluke

bledilo misli dâ bolešljiv lik.

Te preduzeća velika i smela

otuda krivo okrenu svoj tok

i gube ime dela."

"Koji Vas je tako oslepeo vrag?

O stide, gde ti je rumen?

Ti buntovni paklu, koji raspaljuješ kosti stare žene,

vrlinu mladih spali kao vosak."

"Hamlete, ne govori više!

Moje oči mojoj duši svraćaš,

gde vidim tamne mrlje, što nikada boju izgubiti neće."

"Ubica, zlikovac, lupež. Hiljaditi delić

Vašeg prvog muža. Ta sprdnja od kralja,

uzurpator ovoga kraljevstva,

koji ukra krunu i strpa u džep."

"Ne govori više! Te reči mi k'o nož paraju uši.

Nemoj, dragi Hamlete!"

"Ta zakrpa i dronjak od kralja!" - "Nemoj!"

"O, zaštitite me, zakrilite me vi,

čuvari neba!"

"Horacio, ja sam mrtav.

Ti živiš.

Ispričaj pravedno moju priču onim neobaveštenima.

O, dobri Horacio!

Ružna priča

bi posle mene ostala ako se ništa ne bi doznalo.

Ako ti ikad srcu bejah drag,

večitoj sreći nemoj ići još.

U okrutnom svetu još malo ostani, da možeš da

ispričaš moju priču.

Ja umirem, Horacio!

Taj moćni otrov mi savladava duh.

Ostalo je

ćutanje."

"Jedno plemenito srce prepuče!

Laku noć, dobri prinče.

Hor anđela neka ti otpeva mir!"

Meri je dobro. - Gde je? - Pozlilo joj je.

Kod kuće je. Zvao sam doktora.

Dobro je.

Nema promena. Promena?

Ne želim dete. Razumete?

Ne treba mi dete, ako je ona u opasnosti.

Smirite ga, gospodine Preskot.

Pustite me.

Tako joj ne pomažeš.

Žao mi je.

Oprostite. Recite mi šta da radim?

Možda je to dobra vest, gospodine But.

Nije joj pozlilo zbog bebe,

nego zbog pluća. Nije ništa strašno,

ali je upozorenje.

Pravovremeno.

Treba joj odmor i mir...

Njena pluća?

Ništa nije ukazivalo na to.

Edvine! To si ti?

Vratio si se, dragi?

Slušaj, Meri, nikad me nemoj ostaviti.

Da te ostavim?

Doviđenja, g. Preskot.

Biću tu da te kontrolišem još godinama, dragi.

Da učimo nove uloge i rešavamo probleme.

Da slavimo nove trijumfe.

Molila sam doktora da ti kaže istinu.

Zašto si se uplašio?

Doktor nije uplašio njega, nego on doktora.

Sigurno do sada nije imao pacijenta u kostimu Hamleta.

Dragi, hoću sve da znam. Jesu li te pozdravili ovacijama?

Ne znam.

Izašao sam da se poklonim i video da te nema.

Toga se sećam. - Bio je pravi trijumf, Meri.

Edvine, hoću da me saslušaš.

Slušaj me pažljivo.

Moraš nastaviti turneju.

To sad nije važno. - Zato smo došli.

O tome smo maštali.

Tako si blizu cilju, mili.

Srce će mi pući ako sve napustiš.

Obećavaš?

Slušaš li me, Edvine?

Sve obećavam, ako nisi ozbiljno bolesna.

Vidiš da nisam.

To će biti najbolji lek koji mi možeš dati.

Obećaj mi, Edvine. Obećaj.

Obećavam.

Doktor ti savetuje odmor i mir.

Nećemo više o tome. Ne sada.

Laku noć, Meri.

POZORIŠTE. Dodatne informacije:

G. Dejvid Preskot je izjavio da će g. Edvin But igrati

''Hamleta'' još šest nedelja u pozorištu "Princ Čarls".

Dame i gospodo,

Molimo za razumevanje.

Dozvolite da Hamlet večeras ne nastupi,

jer je Hamlet upravo postao otac devojčice od 3 kilograma.

Nismo ga mogli zadržati.

Predlažem aplauz za novog Buta koji je došao na svet.

Kako je Meri? - Dobro.

Pita za tebe, Hamlete.

Hvala, doktore.

Laku noć, gospodine Preskot.

Još jedna Julija.

Zameraš li? - Naravno da ne.

Da li ti smeta što ti je kći rođena u stranoj zemlji?

Ne sasvim stranoj, pripremio sam se za to.

Siguran sam da...

naši engleski prijatelji neće zameriti

što smo za ovu priliku pozajmili deo Londona.

Da nazdravimo!

Za vas troje!

Za nas četvoro!

I za stari barjak slobode!

Srećno, gospodine But.

Hvala, pukovniče. Vraćam se u sledeći četvrtak uveče.

Što si se gnjavio da dolaziš?

Mrziš Sever.

Da vidim tebe. - Lažeš.

Gruba si prema meni, Ejša.

Šta spremaš?

Zašto tako često dolaziš ovih dana?

Šta radiš?

Jedino što znam. Glumim.

Sutra uveče igram u Filadelfiji.

Na tvom voljenom Severu. - Zašto?

Zašto tako često prelaziš liniju?

Ostavi to!

Nema razloga da ti ne kažem.

Dugujem ti nešto.

Mnogo toga, draga Ejša.

Uključujući i ovaj izvrsni doručak.

Uživam da glumim na Severu.

Korisno je.

Edvin nikad neće napraviti ovakvu predstavu.

Ovo je moj pravi tekst.

Planovi Konfederacije. Dragoceni za Sever.

Ja sam najdragoceniji glumac na svetu.

Vredim više od najbolje brigade generala Lija.

Izdajniče!

Cenila sam te, Džoni.

Cenila sam te celog života.

Ništa nije vredelo.

Ništa. Sve je bilo uzalud.

Uzalud.

Da, Ejša.

Nikad neću glumiti kao Edvin.

Oboje smo bili budale.

Čak i otac.

Znaš li kakav uspeh je doživeo u Engleskoj?

Doživeće i ovde. Siguran sam.

Opet će nas upoređivati.

Sad se konačno vraća.

To sada više nije važno.

Siroti Ned.

Kako je mala pozornica na kojoj on nastupa.

Odmah dolazim, gospodo.

Neka on samo glumi.

U ovom vremenu, Ejša,

više volim da budem izdajnik.

Džoni...

Džoni nemoj ići!

Vrati se!

Jesmo li u Njujorku, oče?

Da, od sada ćemo ovde živeti.

Da sačekamo malo?

Ne, dobro mi je. Samo me obgrli.

24. novembar.

Premijera.

Trijumfalni povratak Edvina Buta,

najboljeg američkog glumca

u ''Hamletu''.

O, Edvine!

Dejv, molim te dozvoli mi da prisustvujem makar premijeri.

Obećavam da ću sledećeg jutra otići.

Molim te. Dugo sam na to čekala.

Doktor je strogo naredio.

Moraš hitno otići u suvu i hladnu klimu.

Premijera ''Hamleta'' očekuje se tek za dve nedelje.

Pa dobro.

Ali Edvin će imati hladnu i suvu ženu

ako me dugo ostavi tamo.

Da vidimo plakat.

Predstava će ići dok se ne vratiš.

Hoću li se vratiti?

Pa naravno.

Ovog puta ćeš odgledati celu predstavu.

Pazi na njega, Dejv.

Pazi ga stalno.

Čuvaj ga umesto mene, sve dok ja...

ne budem ponovo bila s njim.

Šta se događa s Butom?

Ne volim nasilje u pozorištu.

Ovo je ipak čudno.

I zašto insistira da prva loža ostane prazna?

Mogao sam je pedeset puta prodati.

Šta mu je?

Kod Vas nastupa najbolji Hamlet naših dana.

Ako želi da loža bude prazna, ostaće prazna.

Ned. - Pusti me na miru.

Ned!

Ostavite me na miru, gospodine!

"Ako je ikako moguće, dođi u Njujork,

makar na dan il' dva.

Veliki uspeh koji je doživeo, njemu ništa ne znači.

Bez tebe, on ponovo oseća stare strahove.

Prošle nedelje smo tri puta odlagali početak predstave,

jer zbog pijanstva nije mogao da igra.

Ne mogu da doprem do njega.

Dođi, molim te."

Slobodno.

Došao je doktor.

Neka uđe.

Dobar dan, gđo But.

U prolazu sam svratio da Vas vidim.

Dobar dan, doktore.

Vi ste čudotvorac.

Osećam se sasvim dobro.

E, to je dobra vest.

Drago mi je što vidim osmeh na Vašem licu.

Možda kuca brže zbog uzbuđenja.

Tako mi je dobro da bih na kratko mogla posetiti Njujork.

Njujork?

Pa, sad...

Prvo što ćemo probati

je kratka šetnja po sobi.

Ako uspete,

kroz mesec dana ćete se malo provozati.

Za sada nećemo razmišljati o Njujorku.

Navratiću opet doveče.

Ni korak iz ovog kreveta.

Gospođo But!

Pozovite mi kočiju.

Ali, doktor kaže... - Doktor je previše pažljiv.

Uradite to!

Što stojite. Čeka me muž.

Edvine, budi hrabar. Čekaj me. Stižem...

i nikad te više neći ostavljati, nadraži.

Vidi ovo, pijana ludo!

Prihvati svaku ponudu. Ti si mi menadžer.

Ovo pismo je upućeno meni.

Zašto g. But ne odgovara na telegrame?

Gospođa But je jako bolesna.

Dobio si telegrame? Gde su?

Svi su tu. Uzmi ih.

Nikad ne odgovaraj na telegrame. Uvek ti neko nešto traži.

Diži se.

Ned... Meri.

Žena ti umire!

Džim, vrati ljudima novac. Neće biti predstave.

I dovezi kola do zadnjeg izlaza.

"Govori opet, lepi anđele."

Govori opet!

Progovori!

Milost Gospoda Isusa Hrista

Ljubav Boga oca i Svetoga Duha

Neka zauvek budu s nama. Amin.

"Ljubavi moja, Ženo moja,

Smrt što je med tvog daha popila,

Lepoti tvojoj ništa mogla nije.

Ostaću ovde s tobom

Nikad iz ove mračne noći

izaći neću."

Reci mi, Meri,

reci šta da radim.

Reci, ljubavi.

Reci.

Ejša. - Dejv.

Još uvek dolazi svakog dana?

Svakodnevno. Ponekad ostaje satima.

Dejv.

Zvao sam te jer hoću opet da glumim. - Dobro.

Ejša, želim da vidim svoju kćerku.

Sad znam da Merina ljubav nije protraćena.

Ne postoji to iskušenje ili ludilo koje ne mogu pobediti,

uz njenu pomoć.

Mir. Mora da je mir!

Rat je završen.

Hvala ti, milostivi Bože.

Džoni će sada biti bezbedan.

Džoni je bezbedan.

Samo malo, sinko. Ne ostajem dugo.

Predsednik je ovde.

Ne treba mi karta, zar ne?

Ne, naravno, g. But. - Hvala.

Predsednik je na predstavi. - Znam.

Ovo je Džon Vilks But, brat Edvina Buta.

I on je glumac.

"Ljubavi, bolje da odeš."

"Ti osećaš naklonost, zar ne?

Nisam bogat, ali ja sam spreman

da te svu prekrijem,

kao sosom od jabuka preko pečenja."

"G. Trenčard, ne zaboravite

da se obraćate mojoj kćeri i to u mom prisustvu."

"Da, nudim joj svoje srce i ruku.

Spreman sam da sve prospem pred nju."

"Augusta, idi u svoju sobu.

Shvatam, g. Trenčard,

da nemate manire visokog društva,

što ne opravdava

Vaše drsko ponašanje."

"Nemam manire visokog društva?

Dobro. Ali zato znam

da Vam postavim,

stara kokoško,

zamku u koju upadate."

Hej, ti!

Pucao je na predsednika!

"Sic semper tyrannis". (Tako prolaze tirani)

Stoj, kuda ideš?

Zovem se But.

Koriolan je lud, ali se ne sme tako igrati.

Kao i druge lude, bio je savetovan, ali on savete nije primao.

Tišina! Molim vas za tišinu!

Dozvolite mi, gospođo Stamit, da igram Šekspira onako kako bi on želeo.

Bez pompe, bez prenemaganja. Jednostavno i iskreno.

Molim za tišinu.

Dejv, utišaj galamu. Ne možemo da probamo.

Ned.

Predsednik?

Džon Vilks But, glumac, navodno ubio predsednika.

Edvine. Šta je to? Daj mi da vidim.

Džoni.

Je li na sigurnom?

On je u bekstvu.

Bože, čuvaj ga.

Nagrada od 100 000 $ za ubicu koji je još na slobodi.

Ostani tu!

Ne idi tamo!

But, znamo da si tu. Izlazi!

Dođite po mene.

Dajem ti jedan minut, a onda ću zapaliti štalu.

Donesi lampe.

Vreme je isteklo. Izlazi!

Nisam kriminalac.

Zašto ranjenom čoveku ne date šansu?

Onu koju si ti dao predsedniku?

Razbijte prozore!

Bože, daj da hrabro umrem.

Nosite ga odavde.

Imate mrtvog zatvorenika.

Nećemo da umreš. Trebaš nam živ, da te obesimo.

Recite Ejši da je sve bilo... uzaludno.

Mogu li dobiti pramen njegove kose?

Što da ne?

Još se sećamo predsednikove krvi,

a dozvoljavamo da igra drugi But.

Nije moguće!

Gospodo,

razmislite malo.

Edvin But je nevin.

Zašto ga optužujete za zločin njegovog brata?

Našeg predsednika je ubio glumac.

Treba srušiti sva pozorišta u zemlji.

Sve glumce treba proterati iz zemlje.

Abraham Linkoln je umro na vratima pakla.

Pozorište je korumpirano.

Svi glumci su izdajnici.

Imam lek za Buta.

Ako se pojavi, zadavićemo ga.

G. Preskot, ne možemo da igramo pred ovom ruljom, zar ne?

Ne možemo se pojaviti na bini.

Moramo to rešiti.

Glumci neće na scenu.

Znam. Počećemo sa drugom scenom.

Glumci neka izađu na scenu. Ako hoće.

Ko neće, ne mora.

Ne budi zgranut. Pozorište je prepuno.

To nije publika. To je rulja.

Ne mogu te pustiti.

Oni su željni krvi.

Slušaj, Dejv.

Oni ne mrze mene, ili moje ime. Mrze celu profesiju.

Nije u redu da mrze sve glumce zbog onoga što je Džoni uradio.

Dužan sam svojoj profesiji,

i to ću platiti. Večeras.

Ejša se slaže sa mnom.

Postoji još nešto. Razumećeš me.

Meri.

Jednom mi je rekla:

''Nisi glumac zato što to ja želim.

To ti je darovano, cilj tvoga postojanja. I mog.

Neću se odreći tog cilja, niti ću tebi to dozvoliti."

Ona se još uvek zove But.

Hoćeš li zamoliti glumce da izađu na scenu?

Hoću, Ned.

U redu je, Sem!

Ubico!

Pozovite policiju. Ovo je haos.

Svega mi, ovaj ima petlju!

But, ti si dobar!

Dobar je. Ja sam uz tebe.

Hajde. Dajte mu šansu!

"Laku noć. Laku ti noć!

Rastanak je tako slatka tuga,

da bih mogla 'laku noć' govoriti do jutra."

PREVOD I ADAPTACIJA: Marijana T.

Preuzeto sa www.titlovi.com