Original subtitles

ŽAR PTICA

Kao trnje i ruže...

osmesi i suze.

Posejani su zajedno

i rastu tako blizu.

Dima, čekaj!

-Pobedio sam. -U redu.

Dođi. Hajde da se vratimo.

Oh, opušteno.

Sergej?

Sergej?

Uživaj već jednom.

Još jednom. Molim te.

Ko će prvi do stena.

Dobro, ali opet ćeš da izgubiš. Spremni?

Lujza, brzo.

Stoj. Identifikuj se.

Stoj ili ću pucati.

Popov? Sidorov je.

Sidorov?

Opet ti.

Kurilka, 09:00 sati.

Sledeću put ću pucati.

Oh! Volođa.

Vodniče Popov voljno. Dve paklice cigareta.

Život je u tom kog poznaješ.

Ne možemo svi da imamo tvoje veze.

Ti bi mogla da imaš moje veze, Lujza. Mogla bi da ih imaš sve.

Oh! Oh, proklete stene!

Ustanite!

Jebeni lenji pacovi.

Spori. Glupi.

Beskorisni mali pacovi.

Brže. Brže.

Mirno.

Voljno.

Druže pukovniče, druga eskadrila spremna za manerve,

Znaš, jednog dana će pukovnik

otvoriti njegove izveštaje letova

i naći će tvoje crteže ljudske anatomije.

To je najteži ispit.

Ima još jedan - naučni komunizam.

Neću imati život.

Isplatiće se na kraju.

Hajde da uradimo jutranji izveštaj.

Selenov, 1:34.

Tokarev, 1:12

Ti nećeš ponovo da razmisliš o pukovnikovoj ponudi?

Daj mi jedan dobar razlog.

Dva dobra razloga.

Mogao bi da napraviš karijeru ovde,

umesto da plastiš seno u sred nedođije.

Šta još ima tamo?

Sergej. Lujza. Čekajte.

Sergej, fotografiši nas za potomstvo.

Ne opet.

-Ja idem u kantinu. -Molim te.

Nasmeje se na ovoj.

Druže poručniče.

Naređeno nam je da snimimo ovu fotografiju

za nedeljni žurnal.

Voljno.

Dozvolite da vas ja fotografišem.

Pomerite se na desno.

Gde je kancelarija komandatna?

Druže poručniče, pokazaću vam.

Otkako su NATO snage pojačale nadzor naše granice,

Imam četiri Mig-a u vazduhu danonoćno.

Pretpostavljamo da sada svaki B-52 nosi

nekoliko termonuklearnih uređaja.

Ako se samo jedan provuče,

oni će biti na direktnom vazdušnom koridoru do Lenjingrada.

Vaša će dužnost biti da sprečite da se to dogodi.

Razumete?

Da, druže pukovniče.

Dobrodošao, poručniče Matvejev.

Voljno.

Pošaljite ga unutra.

Pa, mladiću,

čuo sam da si odbio moju ponudu da ostaneš.

Kakvi si tvoji planovi?

Vratiću se kući da nađem posao, druže pukovniče.

Vrlo dobro.

Uzmi UAZ i odvezi poručnika

do oficirskog bloka.

Dobićeš neke dodatne dužnosti

u tvojim zadnjim nedeljama.

Da, druže pukovniče.

Ordonans.

Da, druže majore.

Ne, on se još nije vratio.

Obavestiću vas odmah, druže majore.

Evo.

Bojim se da nema mogućnosti

da razvijete fotografije ovde, druže poručniče.

Sad ih ima.

I ti razvijaš fotografije?

Da, razvijam.

Završiću sam.

Da, druže poručniče.

Tražim dozvolu da idem?

Odboreno.

Redove.

Hvala, druže poručniče.

Matvejev.

Diplomirao sa odličnim ocenama, eh?

Zar se ne kaže da oni koji su dobri u školi

imaju problema da rukuju opremom na nebu?

Rečeno mi je da jedan pilot ovde

ima problema u ovom odeljenju.

Vreme će reći.

Sranje! Volkov je na dužnosti večeras.

On je probudio drugiu jedinicu u 03:00

zato što je našao opušak od cigarete ispred njihove barake.

Naterao ih je da trče 10km u šumi, iskopaju grob

i sahrane ga sa počastima.

Kakav kurac.

Šta?

Bar će neko jebati večeras.

Hej, Matvejev.

Oprostio sam se mojim šansama.

Sad vidim zašto neko nije došao da pliva s nama.

Šta je s tobom?

Rekao sam ti. "Kao sestra"?

Da li si zaljubljen.

Sergej, uradi nešto u vezi s tim.

Pre no što bude prekasno.

Bezbednost eskadrile je najvažnija.

Doći će dan kada ćete morati da birate između

promašivanja cilja ili spasavanja života svog kopilota.

Tanka je linija između hrabrosti i nepromišljenosti.

Sutra ćemo nastaviti

sa scenarijem napada na velikoj visini.

To je sve.

Redov Serebrenikov?

Druže poručniče.

Voljno.

Da li je Lujza ovde?

Ne, otišla je u kadrovsko, druže poručniče.

U redu je. Doći ču kasnije.

Druže poručniče...

tražim dozvolu da vam postavim pitanje.

Da li bi imali vremena da razvijete ove fotografije kasnije?

Previše si nežan.

Jače. Jače. Da ne ostane ni jedna mrlja.

Ljubavno pismo od još jedne tvoje obožavateljke.

Bilo je otvoreno opet.

Mora da je to tako zabavan posao,

čitanje uzbudljivih pisama tvoje majke.

Dođi. Igramo se budale u Lenjinovoj sobi.

Sergej.

Izađi iz tvog sveta mašte.

Možda kasnije.

Uhvati je za ugao...

i nežno...

stavi u posudu s vodom.

Ovako, druže poručniče?

Tako je bolje.

I zovi me Roman.

Ti...

zaista vidiš druge ljude, Sergej.

Loviš njihovu suštinu, njihovu dušu.

Tražim nešto dublje...

ali ne mogu to da uhvatim.

Kako to misliš?

Kad snimaš fotografiju...

postoji nešto u tom trenutku

što nestane zauvek.

Trenutak koji više nikad neće biti tu.

Kao duh koji beži sa ovog sveta.

Nisam znao da si filozof.

Mislim da nam treba piće.

Pa sam mu dao nižu ocenu.

Radio se praktično topio od njegovog besa.

On je vikao i pretio kao da sam spavao s njegovom ženom.

Ti znaš to?

Čajkovski.

Kad sam prvi put čuo ovo, imao sam 14 godina.

Moj najbolji drug MIša je voleo ovo.

Nikad nisam video balet uživo.

Kako si mogao tako nekulturan da dođeš iz Orela?

Video sam dosta pozorišta pre no što sam zatvoren ovde.

Sad ovde nema prilike.

Hajde da proverimo fotografije.

Stoj tamo, redove.

Trebalo bi da se vratim nazad.

Ne bi trebalo da budem ovde.

Bolje je da prespavaš ovde.

Ne mogu...

Reći ću dežurnom ofciru da si mi bio potreban u hangaru.

Ne, ne, ne. Moram da idem.

Ne mogu da ostanem.

Slušaj. Ako se pojaviš ovakav u baraki,

čistićeš klozet nedelju dana.

Oh, sranje.

Obuci jebenu bluzu!

Zašto ne možeš da se obučeš kao ostale svinje?

Lebedev.

Da li sam ti dozvolio da napustiš baraku sinoć?

Ne, druže vodniče.

Koji su kurac onda pušio napolju?

Šta je tvoj problem?

Koji kurac me gledaš tim rosnim, uplakanim očima?

Da li si ti nastran?

Ne, druže vodniče.

Zašto onda izgledaš kao da jesi, jebem te?

Koji se kurac ti smeješ?

Dođi, jebi nastranog.

Dođi, jebi nastranog.

Da li si ti gluv, jebem te?

Dođi, jebi pederastog odmah!

Na stanice.

Ovo je borbena vežba.

Pošto završim u regionalnom štabu,

želim da ti pokažem nešto.

-Šta je to? -Videćeš.

Nisi rekao ni reč otkad smo izašli.

Nadam se da nije bilo toliko loše.

Ne.

Svidelo mi se. Izvini.

Kad god sam gledao predstavu

s mojim najboljim drugom Dimom...

želeo sam da se nikad ne završi.

Dima je odrastao bez majke a ja bez oca.

To je nekako stvorili nevidljivu vezu između nas.

Pisali smo tajna pisma jedan drugom

i potpisivali ih sa Valentin.

-Valentin? -Zubkov.

Pilot lovca koji je postao glumac.

Želeli smo da budemo kao on.

Čak smo obećali da ćemo ići

u istu školu drame u Moskvi zajedno.

Šta se dogodilo?

To je bio samo glup san.

Šta ćeš da radiš

kad odeš iz baze?

Vratiću se nazad na farmu,

pomagati mojoj majci, naći ću posao.

Zar joj ne bi bolje pomogao kad bi studirao u Moskvi

i dobio posao u Mosfiljmu?

Nikad me ne bi primili.

Kako ti to znaš?

Zato što primaju samo 20 ljudi iz cele zemlje.

Ovde ima stotine vojnika

ali pukovnik je izabrao baš tebe.

"Nije do zvezda da upravljaju našom sudbinom, već do nas samih."

Šekspir.

Skreni. Ovo bi moglo da potraje.

Vidi.

One igraju zajedno.

Oh. Sranje.

Ovo definitovno nije bila borovnica.

Da li imaš devojku kod kuće?

Ne.

A ti?

Sranje! Graničari.

Šta ti se dogodilo prošle noći?

Mislio sam da ćeš krenuti za njom,

a ne da je još više ignorišeš.

Morao sam da vozim poručnika.

Tako kasno? Čekali smo te.

Lujza je neprestano govorila o njemu,

pa sam joj rekao da prestane

a onda se naljutila na mene i otišla kući.

Gde si ga vozio?

Išao je u pozorište.

A onda?

Onda smo zakasnili da se vratimo nazad

-Šta? -Sergej, imaš taj izgled.

Ne, stvarno. Bio sam na dužnosti.

Našao si drugu devojku, zar ne?

Reci mi, ko je ona?

Trampa, neko?

Kolja, trampiću se s tobom.

Da, Sergej.

Hajde, Sergej.

-Pa, kakav je on? -Ko?

Poručnik Matvejev.

Nije kao drugi oficiri.

To sam i mislio.

Moram da ga vozim u Talin ovog vikenda.

Šta misliš? Gde treba da ga vozim?

Mogla bih da dođem i pokažem mu okolinu,

ako poručnik Matvejev nema ništa protiv.

Da?

-Da. -Naravno.

Staljin stoji na toj njivi, zelenoj njivi,

i tamo je jedan seljak, a Staljin...

Ne, seljak...

Ako insistiraš da ga ispričaš, bar ga ispičaj valjano.

Kurac.

Radnik iz kolhoza pozdravi Josifa Staljina na farmi krompira.

"Druže Staljin, imamo toliko krompira da,

"kad bih naslagali na gomilu

"ona bi stigla do boga,"

seljak uzbuđeno kaže...

Nastavi, redove Serebrenikov.

Hajde. Ja volim dobre viceve.

Nastavi.

"Ali boga nema," odgovara Staljin.

"Tačno," kaže seljak.

"Nema ni krompira."

"Nema ni krompira."

Taj je dobar.

Pođi za mnom.

Pričanje takvih viceva moglo bi u velikoj meri

da ometa tvoje buduće izglede.

Imamo veliku odgovornost za to kako utičemo na društvo.

Zato bih ja pažljivije birao koje priče pričam.

Ovo se neće više ponoviti, druže majore.

Nadam se da je tako.

Zbog tvog dobra.

Još jedna stvar.

Prema putnom nalogu,

na tvom putu u Talin, ti si vratio UAZ u 22:34.

Šta je uzrok takvog kašnjenja?

Poručnik je išao u pozorište, druže majore.

Zadržali smo se na prelazu kod Risti.

Kapije su ponovo bile slomljene.

Učinio sam sve da se vratim što je brže moguće.

S kim je on išao u pozorište?

Poručnik je bio sam, druže majore.

Shvatam.

Prijavićeš mi

ako primetiš bilo šta izvan uobičajenog.

Razumeš?

Da, druže majore.

Voljno.

Oleviste crkva

bila je najviša zgrada u srednjevekovnoj evropi.

..tamo je blago zakopano ispod Marijine kapele.

Izvini.

Hvala.

Kako izgledam?

Dobro.

Oh, hvala.

Da li bi hteo jedan?

Hvala, druže poručniče.

I ovo je, naravno, čuvena kaldrmisana ulica

gde je Lenjin napravio prvi par čizama.

Lujza?

-Olga. -Lujza.

Davno je bilo.

Izgledaš toliko dobro.

I ti takođe.

Zdravo.

Za kog ste od ovih zgodnih muškaraca udata?

-Olga! -Nemoj da mi kažeš.

Ovo je tvoj muž?

A ovo mora da je tvoj brat.

Olga, ovo su moje kolege iz baze.

-Oh. -Da.

Kolege.

-Drago mi je. -Drago mi je.

-On je toliko sladak. To je tvoja beba? -Da.

Druže.

Lujza.

"Biti ili ne biti.

"Pitanje je sad."

Biti...

ili ne biti

Pitanje je sad.

Biti...

Ili ne...

biti.

Pitanje je sad.

Sranje!

Ko je to?

Preplašio si me na smrt.

Gde je Lujza?

Hajdemo.

Da li ćeš mi pomoći s mojim tekstom?

Kakvim tekstom?

Za moju audiciju.

Još jedna iz tvojih snova.

Znaš da će se završiti tako što ćeš se vratiti na farmu.

Ne, Lujza, ozbiljan sam.

Poslao sam prijavu.

Biću glumac.

Ne mogu da dočekam da te vidim na pozornici.

Hajde da uradimo izveštaj, onda tvoj tekst.

Petrov 1:05.

Tokarev 0:52.

Matvejev...

-Druže poručniče. -Voljno.

Nešto malo.

Sergej mi je ovde rekao kako je dobro prošao vaš ispit.

Niste morali, poručniče Matvejev.

Vratiću se odmah.

Gde smo bili?

Selenov 1:25.

Da, druže pukovniče?

On je spreman za vas.

On je drugačiji.

Platonov.

Prošle nedelje nadmašio si sve ciljeve.

Izvrsno.

-To je sve. -Nije sve.

Još jedna stvar.

Poručniče Matvejev,

da li si upoznat sa članom 154a krivičnog zakona?

Ne, druže majore. Nisam.

Seksualni odnosi muškarca sa drugim muškarcem,

kažnjavaju se sa pet godina zatvora

u radnom logoru.

Ne pratim te, druže majore.

Primljena je prijava u kojoj se tvrdi da si ti umešan

u nemoralno ponašanje sa redovom.

To je zlonamerno ogovaranje.

Poručniče Matvejev...

Preporučio bih ti da me ne prekineš ponovo.

Tamo nema imena redova koji je u pitanju.

Daj mi njegovo ime.

Tu nema imena da se da.

To je laž.

Uveravam te, druže.

Razmisli o svojim rečima, poručniče Matvejev.

Druže majore...

ko je napisao ovo?

Isporučeno je anonimno, nepotpisano.

Nečasno.

Verujem u poručnikovu reč.

Voljno.

Da, druže pukovniče.

Poručniče.

Bila bi šteta.

Pa, kad kupiš nova sovjetska kola,

šta dobiješ besplatno?

Nemam pojma.

Red vožnje vozova i autobusa.

Imam i ja jedan dobar.

Moram da idem.

Pa, gde je moj poklon?

Sergej.

Slušaj me i ne reaguj.

Neko je napisao prijavu.

-O nama. -Šta?

Nije spomenuto tvoje ime ali...

Ali KGB zna nešto.

Boje idi, Sergej.

Oh, ne. Lažna uzbuna.

Svo osoblje na položaj.

Ovo je crvena uzbuna.

Ponavljam, ovo je crvena uzbuna.

Ovo nije trening vezba.

-Mirno. -Voljno.

Druže pukovniče, imamo četiri B-52 strategijska nuklearna bombardera

u neutralnom vazdušnom prostoru,

na direktnoj ruti za Lenjingrad.

011 i 023 su u pratnji.

Stena. 011. 30 sekundi do granice.

Dozvola za početak borbe?

011. Negativno. Ne započinji borbu.

Ponavljam, ne započinji borbu.

Deset sekundi do granice.

Stena. 011. Čekaj naređenja.

Čekaj.

Mete se preusmeravaju za 90 stepeni na sever.

011 i 023, nastavite pratnju.

Stena. 011. Kvar na motoru.

011. Raportiraj status?

Snaga na 30, opada.

Hlađenje negativno.

Izgubio sam motor.

Dozvola za prekid.

Svim stanicama, imamo hitan slučaj.

011, odbaci naoružanje i rezervoar s gorivom.

023, označi koordinate.

Oznaka 85km.

10,200.

To mu daje doseg od 73 km.

Srušiće se, kratak je 10 km.

011, negativno.

Nastavi da izbacujiš na moru na 3.000.

Mogu da spasim avion. Mogu da letim punom brzinom.

Dođavola, on pokušava da se prizemlji.

Matvejev, previše je rizično.

Treba da te vratim živog.

Iskači. To je naređenje.

Nemam prijem. Padobran negativan.

Zabeleži. Padobran negativan.

Aktivirajte zaustavnu mrežu.

Dežurni mehaničar na kontrolu.

Dežurni mehaničar na kontrolu.

Karamazin, Serebrenikov, na mrezu. Idite.

Da, druže pukovniče.

Hajde. Hajde.

-Hajde! -Šta je?

Sranje. Osigurač je pregoreo.

Ručica!

Dođavola!

Neće da se pomeri!

Stena. 011.

Aerodrom na vidiku.

Dozvola za sletanje?

011, dozvola odobrena.

Pokušaj sad!

Hajde. Hajde.

Brže.

Eno, ide. Beži!

Brže. Brže. Vrati se u tvoju jedinicu, redove.

Serebrenikov, hajdemo.

Ti! Ti! Ti! Vodite ga odavde!

Sve je čisto, poručniče Matvejev.

Imao si sreće danas. Odmori se.

Druže poručniče?

Popni se.

Za tebe.

Da me ne zaboraviš.

Mogli bi da uzmemo avion za trening i odletemo za Švedsku.

Švedska?

Zašto Švedska?

Ne znam.

Nije me briga...

sve dok smo zajedno.

Sergej, ja sam oficir.

Ne mogu da ostavim moju domovinu.

Ako odeš u školu drame...

naći ću nešto da radim u Moskvi.

A onda ćemo ići u bioskop kad god želimo.

I krstarićemo na reci

i gledaćemo sve predstave u pozorištu Boljšoj

I ješćemo sladoled na Arbatu,

a onda povraćati na američke planine.

To je odlučeno, onda.

U redu, onda.

Druže majore.

Voljno.

Zvuči kao da se zabavljaš ovde.

Samo analiziram moj dnevnik leta, druže majore.

Sam?

Da, druže majore.

Vidim.

Gde si razvio ovo?

Samo lične fotografije, druže majore.

Lične.

Matvejev...

ako ima i najmanje istine u toj prijavi...

veruj mi, ja ću je naći.

Niko neće moći da te zaštiti onda, čak ni Kuznjecov.

A ja ću se lično pobrinuti da više nikad ne letiš.

Laku noć.

Bolje je da se vartiš u baraku sada.

Potrudi se da te niko ne vidi.

Brže!

Pokret!

Jebeni pacovi.

Pokret!

Nećemo morati da ga slušamo nikad više.

Još jedan dan.

Srećno.

Druže poručniče.

Vasja, čekaj ovde.

Pukovnikova naredba.

Druže poručniče?

Druže poručniče?

Šta je, redove?

Napravio sam plan.

Kakav plan?

Za Moskvu.

Vrati se u tvoju jedinicu, redove.

Šta?

-Sinoć... -Slušaj...

Druže Serebrenikov.

Nije bilo sinoć.

Ništa se nikad nije desilo među nama. Ništa.

Razumeš?

Moskva?

Moskva je gde ću ja biti.

Držaću te za to.

Vasja.

Sergej...

ne zaboravi - piši mi posle tvoje audicije.

Naravno.

Čuvaj se.

Godinu dana kasnije

O, srećni bodežu.

Evo ti kanije.

Počivaj tu,

pusti me da umrem.

Hajde da probamo još jednom.

Da se Julija udala za Parisa, koji je pametan i bogat,

zgodan,

onda se ova užasna tragedija nikad ne bi dogodila.

To je ljubav iz računa. To nije prava ljubav.

Oh, stvarno? A kako se prava ljubav ponaša?

Ne možeš da prestaneš da misliš o drugoj osobi.

Moraš da budeš s njom bez obzira na sve.

Ali ona je mogla da spasi njihove živote,

i oni su ipak mogli da se sastaju kradom.

I imaju samo pola života?

Romeo ne govori "Prkosim vam, zvezde"

da bi je viđao tajno.

Ne kad je on ljudo zaljubljen.

Sad moram da stignem na moje časove.

Čekaj. Ići ću s tobom.

Imaš li vremena da kasnije pregledamo naše scene?

Mogli bi da vežbamo kod mene.

Ne mogu večeras. Moram da vežbam moj monolog.

Sergej, tu si.

Tvoja prijateljica je ovde.

Videćemo se kasnije.

Lujza.

Vidi tebe.

Prolepšao si se.

Svo to vreme u biblioteci.

-Oh. -Oh, i jestiva hrana.

Tvoja majka još izgleda toliko mlada.

Kako je ona?

Oh, ona je... Ona je dobro.

Uostalom, da li si čuo za moje novosti.

Kako je tvoja medicinska škola?

Odložila sam.

Ići ću sledeće jeseni.

Zašto?

Još radim za pukovnika.

Dani late.

Sergej, mnogo toga se promenilo otkad si otišao iz baze.

Morala sam da dođem da te vidim.

Ne želim da se išta promeni među nama.

Naravno.

-Hvala. -Šta je to?

Udajem se...

za Romana.

R-Roman?

Pa, to je...

Da li si sigurna?

Naravno.

Naravno da sam sigurna.

To je divno.

Iskreno sam srećan zbog tebe.

Zbog vas oboje.

Nedostajao si mi mnogo.

Doći ćeš na naše venčanje, zar ne?

Šećer?

Da.

Zdravica za Sergeja.

Svi smo ovde danas da ti se zahvalimo.

Nazdravlje.

-Nazdravlje. -Nazdravlje.

Još jedna?

Hej-hej!

Gorko!

Gorko! Gorko!

Gorko! Gorko! Gorko!

Dva, tri, četiri,

pet, šest, sedam!

Teško je gledati nekog

koga voliš kako se zaljubljuje.

Vidim šta se dešava pred mojim nosem.

To sada nije uteha, ali ...

da on nije došao u moju bazu,

verujem...

da bi se ona udala za tebe.

Hvala, druže pukovniče.

Izvinite.

Kako si?

Dobro sam.

Kako je u školi drame?

Mnogo bolje nego u bazi.

To je drugi svet

Da li imaš devojku?

Da li je voliš?

Naravno.

Ona ti je dala sve.

Morao sam da te zaštitim.

Od čega?

Ti znaš šta se dešava s muškarcima kao što si ti.

Muškarci... kao ja?

Šta si ti onda?

Upravo sam se oženio ženom koju volim.

Zar ti stvarno veruješ da će ako živiš dovoljno dugo u laži

-ona odjednom postati istina? -Sergej...

Ti ne znaš ništa o meni.

Čekaj.

Sergej.

Gorko! Gorko! Gorko!

Gorko! Gorko! Gorko!

Gorko! Gorko!

Trudio sam se...

Jako...

da te zaboravim.

Ali ne mogu.

-Sve ove mesece, ja... -Sergej.

-Čekao sam te. -Sergej.

Mislio sam da ćeš doći.

Nisam mogao.

Šta radite?

Druže majore.

Tvoja žena te traži.

Hvala, druže majore.

Dolazim odmah tamo.

Moram da idem, Sergej.

Možemo još da idemo u Moskvu zajedno.

Niko ne moraa da znati.

-Jedemo sladoled na Arbatu. -Sergej.

Lujza je...

..trudna.

Četiri godine kasnije

"Dovoljno si razuman",

rekao je otac Zosima.

"Ne odaj se pijanstvu

"i nekontrolisanom govoru.

"Ne odaj se telesnoj žudnji

"i ljubavi prema novcu.

"I pre svega...

"ne lažie."

"Misliš na Dideroa?"

"Ne, Didero.

"I iznad svega, ne laži sebe.

"Čovek koji laže sebe...

"i sluša sopstvene laži

"dođe do tačke

"da ne može da razlikuje istinu u njemu..."

Tata!

"..ili oko njega.

"I tako gubi svako poštovanje prema sebe i prema ostalima.

"I bez poštovanja ...

"prestaje da voli."

Večera je sprema.

To neće biti praznik.

Radit ću dugo.

Bićeš sama u gradu ceo dan.

Mislim da bi za tebe bilo bolje da ostaneš ovde.

Ali ja ne želim da zaglavim ovde.

Njemu će nedostajati njegov tata.

Imaš ovde tvoju porodicu da ti pomogne.

To je samo nekoliko meseci.

-Zar ti nisi mislio na nas? -Jesam.

I?

Kad završim u Moskvi, unaprediće me.

Konačno ćemo imati veći stan.

Da li mogu da kažem nešto o ovome?

Tako je najbolje.

Da li si videla moj džemper?

Koji?

Sivi zimski.

Zašto moraš da ideš?

Serjoža, videću te uskoro.

Oboje ste zlobni.

Serjoža...

-Ovaj? -Da.

I zato te volim.

Treba da stignem na voz.

Videćemo se uskoro.

Zatvor, gospodine moj?

Danska je zatvor.

Onda je svetski?

Dobarne,

u kojem ih ima mnogo zatvora, odeljenja,

tamnica. Danska je jedan od najgorih.

Mi ne mislimo tako, gospodaru moj.

Zašto onda, to za vas nije tako,

jer ne postoji ni dobro ni loše,

ali razmišljanje to čini tako.

Za mene...

ona je zatvor.

Pročitaću sve njegove knjige za vreme raspusta.

Boje da to nije sve što ćeš raditi.

Potrudiću se da ne bude tako.

Ili ću baciti njegove knjige u reku ponovo.

Sergej? Imaš posetioca.

Šta ti radiš ovde?

Ja sam...došao da vidim tvoju dramu.

Da li ti se dopala?

Princ je...

bio veoma dobar.

Hvala.

Sergej...

Sređivao sam svoj stan,

tako da imam nedelju dana slobodno pre no što počnem na akademiji.

Zašto mi govoriš sve ovo?

Zar ti nisi dobio moje pismo?

Kako je tvoja žena...

i tvoje dete?

Hajde u Soči sa mnom.

Imam dve karte.

Za voz u 18:00.

Misliš da možeš da se pojaviš ovde i da ću ja da ostavim moj život?

Šta - zar ona nije mogla da ti se pridruži?

Sergej...

Dolazim odmah, Ija.

Moram da se vratim mojim prijateljima.

Šta mislite, zašto koristimo klasike da vas podučavamo?

Zato što likovi iz tih priča

nisu intelektualci.

Oni žive, dišu...

osećajna bića...

koja su nežna,

sa drhtajima...

u svojim srcima.

Želim da uhvatite te drhtaje

u vaša srca i duše.

Čaj?

Voz 505 za Soči

polazi sa koloseka dva.

On je još sa tom manekenkom?

Da.

I ona dolazi s njim u posetu Lujzi.

Kako je ona?

Kasnije, Sergej. Kasnije.

Hajde!

Roman?

Bojim se tog sna.

Buđenja.

Da ću te izgubiti.

Sad sam ovde.

Šta je?

Sećaš se mog najboljeg druga Dime?

Na njegov 13 rođendan...

moja majka mu je napravila pitu od jabuka.

On je živeo pored škole.

Želeo sam da je jede dok je još vruća.

Trčao sam celim putem.

Kad sam stigao...

čuo sam povike iznutra,

pa sam otišao okolo do prozora.

Moja pisma su bila razbacana po podu.

Njegov otac...

Položio ga je na sto...

i tukao po leđima...

vičući, "Neće moj sin biti jebeni peder."

Neću nikad zaboraviti njegov pogled...

gadljiv.

A onda je Dima pogledao gore...

i video me je.

Ja sam pobegao.

Pobegao sam.

On nije došao u školu sledećeg dana.

U šumi je bilo jezero blizu sela.

Našli su njegovo telo tri dana kasnije.

Nikad nikom nisam ovo rekao.

Imam tri pravila ovde.

Nema votke,

nema zabave s glasnom muzikom,

i nema devojaka.

Posle 23h.

Ovo mesto je neverovatno.

Dobrodošao kući.

Kao što si tražio.

Srp i čekić.

Prvo ti odseče noge

a onda te udari u glavu.

-Piće? -Treba da pitaš?

Pogledaj ovo mesto.

Piloti lovaca sigurno zarađuju mnogo novca.

Nazdravlje.

Nazdravlje.

Sergej je uvek ozbiljan u svemu.

Glumiće Hamleta ili Ujka Vanju do penzije.

-Da, u pravu si. -Nema ništa loše u tom.

Matvejev. Gorivio je potrošeno.

Stiže odmah.

Sergej.

Izvini.

Ko bi to pomislio?

Glumci i piloti se dobro slažu.

Ne mogu da zamislim drugačije.

Znao sam to.

Ne.

Volođa.

-Volođa. -Nosi se u kurac od mene.

-Volođa. -Znao sam to.

Zverev je trebalo da istraži moju prijavu.

Ti?

Mogao si da nas pošalješ u zatvor.

Kako sam mogao da znam da si to bio ti?

Kako si mogao da joj uradiš ovo?

Uništio si joj život.

Volođa...

-Mi se volimo. -Prestani.

Prestani.

-Mi se volimo... -Prestani. To nije ljubav.

To je odvratno.

Muka mi je od tebe.

Jebeš ovo.

Ti nećeš da kažeš nikom.

Ni Lujzi. Nikome.

Ne.

To je tvoj posao.

Ti stvarno misliš da će on ostaviti nju

i ratno vazduhoplovstvo...

zbog tebe?

Više sovjetskih dobrovoljaca stiglo je u Kabul ove nedelje

da oslobodi avganistanski narod.

Avganistanska deca

pozdravila su sovjetske vojnike ljubavlju i narodnim igrama.

Da li si siguran?

Da, siguran sam.

On joj neće reći.

To je dobro.

Da li očekuješ nekog?

Matvejev?

-Roman Aleksejevič? -Da.

Potpiši ovde.

Šta čekaš?

Sergej, molim te - idi i uzmi ostatak tvojih stvari.

Roman, ona neće doći ovamo.

Ne mogu da joj kažem da se vrati nazad.

Onda je odvedi u hotel.

Ona je moja žena.

Ti si glumac. Glumi...

da si u poseti.

Moram da se pretvaram svaki jebeni sekund u danu

Izlazim kroz vrata.

Neću to da radim u našoj kući.

Reci joj samo da nije uspelo.

A šta onda?

Šta onda?

Ti ćeš da se useliš sa mnom u bazu?

Hej, vrati se nazad.

Sergej!

Tako je dobro videti te.

Da.

Ovo je Serjoža.

-Zdravo. -Zdavo, Serjoža.

Zdravo.

On definitivno ima Romanove oči.

-Zar ne? -Da.

Da.

Kako si?

Trebalo je da odem kod moje majke za vreme raspusta

ali kad je Roman rekao da ti dolaziš,

morao sam da ostanem da te vidim.

Ti si uvek dobrodošao u našu kuću i ti to znaš.

Bilo je vreme da upoznaš Serjožu.

Da vidimo.

Kako veliki stan. Hajde.

Kad Roma ima noćne letove,

Serjoža sedi pored prozora

i gleda u noć, čekajući ga da dođe kući.

Da.

Kad Roma završi ovde,

počeću moju medicinsku školu.

A on će dobiti prekomandu.

-Da. -Da.

Naravno.

Moraš da budeš sa onima koje voliš.

Da.

Sergej...

da li postoji neko poseban u tvom životu?

On.

I ti.

I dragi Serjoža.

Neka imate sve blagoslove ljubavi.

Ništa...

i niko...

vas nikad neće zameniti.

Za vašu ljubav.

Da budete s onima koje zaista volite.

Za vašu divnu porodicu.

-Hvala, Sergej. -Hvala.

-Sretna Nova godina. -Sretna Nova godina.

Neka to bude najsretnija godina do sada.

-Sretna Nova godina. -Sretna Nova godina.

Roman.

Ti pripadaš tvojoj porodici.

Uvek si pripadao.

Neću da budem onaj koji će te udaljiti od tvog sina,

i od Lujze.

-Da se nisi usudio da me dotakneš. -Lujza, dozvoli da ti objasnim.

-Ostavi me na miru. -Smiri se.

-Beži od mene. -Lujza!

Sada znam da naša ljubav može samo da postoji

gde nema misli

i nema vremena.

Molim te...

nemoj da dolaziš da me tražiš.

Da li ste vi naručili međugradski poziv?

Da, jesam.

Kuznjecov.

Kapetan Matvejev raportira.

Sergej.

Gde si nestao?

Oh, ja sam...

otišao kući da vidim moju majku.

Roman je došao da te traži.

Kada?

Prošlog meseca, pre no što je otišao iz Moskve.

Oh, dao mi je pismo za tebe.

Stavila sam ga s tvojom poštom.

Kuznjecov.

Druže pukovniče.

Redov Serebrenikov zove.

Serebrenikov.

Davno je bilo.

Izvinjavam se što vas uznemiravam.

Da li znate li kako mogu da dođem do kapetana Matvejeva?

Moram hitno da razgovaram s njim.

Matvejev?

Zar te Lujza nije zvala?

On je otišao u Avganistan ubrzo posle Nove godine.

Određen je za pratnju konvoja

od granice do privremenog logora.

Prošlog ponedeljka,

Sergej, izgubili smo ga.

Ne.

To ne može biti.

Sergej...

Sergej...

Govoriti i raditi, misliti i živeti...

To nisu iste stvari, Sergej.

U vreme kad dobiješ ovo pismo,

ja ću otići u Avganistan.

Tri dana koje mi je Kuznjecov dao da razmislim

prošla su.

Ali šta tu ima da se razmišlja?

Ne mogu da biram iz straha da ne povredim one koje volim.

Ne mogu više da se delim

i pripadam svima u isto vreme.

Uđi.

Nađa, da li ćeš ručati sa nama?

Zašto si došao ovamo?

-Lujza, želeo sam da... -Šta si želeo?

Da mi kažeš da naše prijateljstvo tebi ne znači ništa?

Da mi kažeš da si spavao s mojim mužem?

Žao mi je.

Reci njegovom sinu da ti je žao.

Ja ne želim da čujem to.

Pošto si ti želeo da spavaš s njim toliko jako...

zašto ne odeš i legneš pored njega u njegov grob?

Oh, naravno, ti čak ni ne znaš

gde je tvoja prava ljubav sahranjena.

Zašto bi oni tebi to rekli?

Ti nisi njegova udovica.

Šta si ti bio njemu?

Bio si ništa.

Zašto se on preselio u Moskvu da bude sa mnom?

Prestani.

Prestani, Sergej.

Ne.

Šta si ti osećala...

i šta sam osećao ja bila je ista stvar.

Moja ljubav...

nije bila ništa manja od tvaoje.

Ti si napravio od mog života sramotu.

Ti si napravio od mog života sramotu.

Verovala sam ti celog života.

Kako sam mogao da ti kažem?

Kako sam mogao da ti kažem?

Udala sam se za njega.

Zar ti to ne razumeš?

Evo.

Uzmi ovo pre no što odeš.

Ja nemam koristi od njih.

Ne pred njim.

-Oh. -Oh, Lujza.

Izvini. Nisam znala da imaš društvo.

Doći ću kasnije.

Zdravo, Serjoža.

Da li se tata vratio s tobom?

Ne.

Ali zašto?

Već smo pričali o tom.

Tata je otišao da živi na nebu.

Ali zašto?

Zato...

Zato što je morao.

Ali kad se tata vraća?

Serjoža.

Daj mi te cipele, molim te.

Pokaži mi. Šta je ovo?

Sergej...

Moram da izaberem jedino mesto gde se osećam slobodan.

Nebo.

Molim te...

ne čekaj me.

Zaboravi me.

Ja ću uvek misliti na tebe, Sergej.

Bez obzira šta život može da donese,

ja ću uvek biti tamo s tobom.

Sergej i Lujza se više nikad nisu sreli ponovo.

Član 121 je ukinut 1993.

2003. Rusija je usvojila nove zakone koji zabranjuju "homoseksualnu propagandu".

Sećanje na Sergeja Fetisova 1952-2017

Molimo vas da podelite ovu priču s onima koje volite. @FirebirdmMovie

Preveo Mita

ŽAR PTICA