Original subtitles

www.titlovi.com

Z I M A J E D N O G L A V A

Napadni me!

Napreduješ, Džoni.

Zaista, oče? Stvarno to misliš?

Beži sada. I nastavi s vežbanjem.

Postaće dobar kralj. Biće spreman.

Tako treba. Samo napred, sine moj!

Jesi li se prosvetlio, Henri?

Hoćeš li moći da pogledaš s nebesa i vidiš ko sedi na tvom prestolu?

To moram znati pre nego što umrem.

Postoji legenda o kralju zvanom Lir sa kojim imam puno zajedničkog.

Obojica imamo kraljevine i troje dece koje obožavamo

i obojica smo već starci, ali tu sličnost prestaje.

On je podelio kraljevstvo na delove. Ja ne mogu to da uradim.

Izgradio sam imperiju i moram znati da će opstati.

Cela Britanija, pola Francuske...

Najveća sam sila u poslednjih hiljadu godina i naslediće me Džon.

Izgubiću te, zar ne, Henri?

Alis,

svojevremeno sam poznavao grofice, dojilje, kurtizane...

početnice, kurve, Ciganke, matore babe...

i mlade dečake.

Ali nikada u božjem zapadnom svetu nisam voleo nikoga kao tebe.

A Rozamundu?

Ona je mrtva. - A Elenor?

Novu Meduzu, moju dobru suprugu?

Kako je tvoja kraljica? - Propada, pretpostavljam.

Ne, nemoj biti ljubomorna na tu Gorgonu.

Ona ne spada među one koje volim.

Za koliko si muževa čula koji su utamničili svoje žene?

Nisam držao veliku kučku u zatvoru deset godina zbog strasne vezanosti.

Dolazi kapetan Maršal. Vilijame!

Proslavićemo Božić u dvorcu Šinon.

Pozvali smo kralja Francuske da nam se pridruži.

Želim da Ričard i Džefri budu tamo. Pronađi moje sinove i obavesti ih.

Onda idi i dovedi kraljicu iz kule Salsburi.

Šta ako kraljica odbije? - Elenor?

Ona ne bi ovo propustila ni za šta na svetu.

Ričarde.

Ričarde!

Zdravo, Ričarde.

U napad!

U napad!

Džefri?

Džefri.

Džefri!

Otac želi da me vidi.

Vaše veličanstvo.

Okupljamo se za proslavu Božića.

Da, gospođo.

Gde?

U Šinonu.

Henri, šta ako, samo ovaj put, ne učinim ono što mi je rečeno?

Danas će ovde biti prava ludnica.

Ako sad počnem da gunđam, neću dugo trajati.

Hoćeš.

Ti si kao stene Stounhendža, ništa ne može da te obori.

U ovim prostorijama, Alis, za ovaj Božić, biće svi moji neprijatelji.

Imaš ih više nego što misliš. - Zar si i ti jedna od njih?

Da li se moja vrba pretvorila u otrovni hrast?

Ako odlučim da ti se usprotivim, Henri, koliko nevolje mogu stvoriti?

Ne mnogo.

Mogu da odam tvoje planove. - Ne znaš ništa o njima.

Znam da želiš da razbaštiniš Ričarda. - To zna i Elenor.

Ona zna da je mladi Henri umro.

Ovog leta je umro mladi kralj, a ja nisam imenovao naslednika. Ona zna da želim Džona

na prestolu, a ja znam da ona želi Ričarda, bar oko toga smo iskreni.

Henri, ne mogu ti biti ljubavnica ako se udam za tvog sina.

A što ne bi mogla, Džoniju ne bi smetalo.

Ne sviđa mi se tvoj Džoni. - On je dobar dečko.

Pun je bubuljca i smrdi na đubrivo.

Ima samo 16 godina! Bubuljice su neizbežne.

Mogao bi bar da se okupa!

Nije tako strašna stvar biti kraljica Engleske.

Ne bi svi baš plakali nad tobom.

Bi li ti? - Ne znam.

Vrlo verovatno.

Sve što želim je da te ne izgubim. Zar me ne možeš sakriti?

Zar ne mogu jednostavno nestati? - Dobro znaš da ne možeš.

Tvoj mlađi brat Filip je kralj Francuske i želi da te ili udam ili vratim tvoj miraz.

Prihvatio sam te samo zbog miraza. Imala si 7 godina,...

dva kvrgava kolena, dva krupna oka i ništa više.

Kako sam mogao znati?

Hej. Šta se događa, momče? - Ništa.

Džef!

Džoni!

Je li ovo za mene? Obožavam Božić.

Zašto je moj miraz toliko važan?

Vrati ga Filipu, i nije neka vrednost. - Ne mogu.

Veksin je mala oblast, ali mi puno znači. - A ja ti ne značim?

Meni se posrećilo da se zaljubim u ženu s mnogo zemlje.

Kad sam oženio Elenor, pomislio sam: "Ti, srećniče.

"Najbogatija žena na svetu, Akvitanija je bila njena,

najznačajnija oblast na kontinentu, a pritom i lepotica."

Zaista je bila. - A ti si je obožavao.

Sećanje mi popušta. Možda je i postojalo vreme kada jesam.

Posmatrajmo to iz drugog ugla. Ne postoji nijedan posao u životu koji je savršen.

Ako ja kažem da je među nama gotovo, onda je gotovo.

Ako kažem da se udaš za Džona, onda je to Džon.

Uz mene si

i koristiću te kako želim.

Ah, Božić... toplo i mirisno vreme.

Kuvano vino se toči, badnjak veselo pucketa, a mi smo mast na vatri.

Ona uskoro stiže, znaš li? - Ko? - Majka.

Želi li još uvek da ti budeš kralj? - Nismo u prijateljstvu kao nekada.

Ako se od mene očekuje da poljubim njene dlakve obraze, to neću.

Šta ćeš poljubiti, mali prinče, zavisi samo od tebe.

Ja sam očev miljenik. To se najviše računa.

Skoro me i ne poznaješ, Džoni, pa te molim da veruješ svemu što si o meni čuo.

Ja sam čvrst ratnik, ponekad pesnik, i ja ću biti kralj.

Samo da te podsetim, otac najviše voli mene.

Zašto Džon? Džon te uopšte ne voli.

Mi se iskreno volimo. - Nijedan od njih te ne voli.

Zato što se svađamo?!

Reci mi da sva trojica žele krunu, a ja ću ti reći da je slab princ koji je ne želi.

Možda ujedaju i kuju zavere protiv mene, ali to ih čini sinovima kakve upravo želim.

Ja ujedam i kujem zavere ceo svoj život.

To je jedini način da budeš kralj, budeš živ i imaš 50 godina, sve to odjednom.

Boriću se za tebe. - Oh, lepo.

Kako je prošla plovidba? Je l' se Kanal otvorio za tebe?

More je bilo mirno kad sam to zatražila od njega.

Nisam ni pomislila da tražim išta više.

Kako lepo od tebe što si me pustio iz zatvora. - To je samo za praznike.

Kao u školi, podmlađuješ me. Tu je i draga Alis.

Ne, pozdravi me kao nekad.

Još uvek nisam slaba.

Privrženost je teret koji mogu podneti.

Oh, kako lepu decu imam.

Džone, tako si čist i uredan.

Henri vodi računa o tebi. A Ričard?

Nemoj se mrštiti, dragi. To čini da ti oči izgledaju malene i praseće...

a brada slaba.

Džefri.

Je li Filip stigao? - Nije još.

Nadajmo se da se izmetnuo na svog oca...

Simona čistog i Simona jednostavnog... dobri, dobri, Luj.

Da sam mu izrodila sinove umesto svih onih kćerki,

još uvek bih bila kraljica Francuske,

i mi ne bismo znali jedni za druge.

Takva je, anđeli moji, uloga seksa u istoriji.

To će biti Filip.

Gde je Henri? - Na spratu, s porodičnom kurvom.

Zlobno je i neukusno tako govoriti o svojoj verenici.

Mojoj verenici. - Bilo čijoj verenici.

Ja sam je odgojila i ona mi je i draga i mila.

On još uvek želi Džona za kralja. - Naravno da želi.

Bože, kako ste vi pohlepna mala trojka. Kralj, kralj, kralj...

Dvojica će morati da nauče da žive razočarana. - Ah, ali koja dvojica?

Odreknimo ih se i živimo večno.

Obraz uz obraz, kroz celu večnost.

Ah, moji dečaci.

Francuski kralj i ja ćemo uskoro imati taktilne pregovore,

kao dva hirurga koja traže izraslinu.

Zauzećemo položaje i ja ću učiniti prvu od mnogih ponuda. On će je odbiti, naravno.

Učiniću malo bolju i tako cele praznike, dok ne pobedim.

Tokom trajanja tog veselog rituala vi ćete svom ocu pružati podršku.

Moj gospodaru!

Vaša milosti!

Dobrodošao u Šinon!

Ah, ovako je bolje.

Rečeno mi je da sjajno izgledaš za dečaka od 17 godina.

Ja sam Elenor, mogla sam biti tvoja majka. - Kraljice Elenor.

Sve ostale poznaješ.

Saznao sam da si uznemiren zbog sestre i njenog miraza.

Pre 16 godina sklopili ste ugovor sa nama.

Vreme je da se njegovi uslovi izvrše. - I ja tako mislim.

Ovo su naši zahtevi:

Ili da se sklopi brak ili da nam vratite Veksin.

Alis se udaje za Ričarda ili nam se oblast odmah vraća.

To je jasno, precizno i dobro predočeno.

Moj pozicija:...

Pa, iskreno, Filipe, prilično je zamršena.

Pre dve godine, kraljica i ja, iz razloga koje je teško razumeti...

dali smo Akvitaniju Ričardu.

To ga čini veoma moćnim.

Kako da mu dam i Alis?

Čovek koji nju oženi imaće tebe za saveznika.

Ili njihovo venčanje ili Veksin nazad. To su uslovi koje ste dogovorili sa Lujem.

Tačno, ali akademski, momče. Veksin je moj.

Kojim pravom? - Moje brojne trupe su tamo. To ga čini mojim.

Sad me poslušaj, dečače.

Ja sam kralj. Nisam ničiji dečak! - Kralj?

Zato što spuštaš guzicu na purpurne jastuke?

Gospodine. - Filipe...

Nisi uhvatio pravi duh ovoga što sada radimo, momče.

Slobodno podigni glas. Kad ja viknem, uzvrati istom merom.

Zapisaću to. - Zapamti i ovo:

Mi smo svet u malom.

Nacija je ljudska stvar. Ona radi isto što i mi iz naših razloga.

Naravno, ukoliko smo civilizovani, možemo noževe odložiti u stranu.

Možemo imati mir. Tu je, u našim rukama.

Već imam svoje učitelje. Je li to sve? - Oh, razmisli.

Ovde si sa razlogom. Zar ne želiš da me pitaš imam li ponudu?

Imate li ponudu? - Još ne, ali nešto ću već smisliti.

Oh, usput,...

Bio si bolji nego što sam mislio da ćeš biti.

Nisam bio siguran da ćete primetiti.

Pa, šta ćemo obesiti? Božićno drvce ili jedni druge?

Da li bi rekao, oče, da ja imam kvalitete jednog kralja? - Sjajnog kralja.

A da li bi očekivao, oče, da odustanem bez borbe?

Naravno da ćeš se boriti. Za to sam te odgojio.

Ne tiče me se šta nudiš Filipu, ne tiču me se tvoji planovi.

Imaću i Akvitaniju i Alis i krunu,

neću odustati od jednog da bih dobio drugo,

neću trgovati Alis ili Akvitanijom sa tom pokretnom bubuljicom!

Ne, tvoj voljeni sin to neće.

Jesi li čuo kako me je nazvao? - Jesam, dragi.

A sad potrči. Skoro je vreme večeri. - Ja radim samo ono što mi otac kaže.

Idi jedi. - Jesam li rekao nešto pogrešno?

Uvek kažem nešto pogrešno. - Nemoj da se duriš.

Ne durim se. - Ispravi se! Koliko puta moram da ti ponovim?

I to bi trebalo da bude kralj? - A ja bi trebalo da budem njegov kancelar.

Zar ti nije rekao?

Džon će vladati zemljom, a ja ću upravljati, što će reći,

on će trošiti poreze koje ću ja prikupljati.

Baš dobro za tebe. - Ipak ne tako dobro kao biti kralj.

Postavili smo te za vojvodu od Bretanje. Zar je to toliko malo?

Niko ne pomisli na Džefa kad govori o kruni. Zašto je tako?

Zar to što ćeš biti kancelar nije dovoljna vlast?

Nije vlast ono što mi je uskraćeno. Nedostaje mi pominjanje.

Ovde nema osećanja prema meni.

Nije vam palo na pamet da mi je to potrebno, zar ne?

Henri? - Hmm?

Moram nešto priznati. - Da?

Ne sviđaju mi se mnogo naša deca.

Samo ti, dete koje sam odgajila, ali ne i rodila. - Nikada niste marili za mene.

Jesam i brinem još uvek, veruj mi. Henrijev krevet je Henrijeva briga.

Može ga napuniti i ovcama, što se mene tiče,

što je povremeno i radio.

Rozamunda je mrtva sedam godina.

Dva meseca i 18 dana. Nikad je nisam volela.

Ti brojiš dane? - Izmislila sam brojeve.

Pronašao je gospođicu Kliford u maglovitom Velsu...

i poveo je kući radi bližeg posmatranja.

Dopavši mu se šta je pronašao, proučavao ju je mnoge godine.

Voleo ju je iskreno i ona njega. Ali ipak, draga moja,

kada je Henri morao da bira između svoje dame i mojih zemalja...

Nije zabavno povređivati me. To je tako lako.

Posle toliko godina ljubavi i pažnje,

misliš li da mogu učiniti nešto da te povredim?

Elenor, čak i sa obema rukama vezanim na leđima.

Tako je ljupka, zar ne?

Da, veoma.

Koga sam mogao izabrati da volim...

da ti zagorčam više?

Nikog drugog.

Vreme ti nije ničim naudilo, osim što te je naboralo.

Nije čak ni to. Rodila sam 6 devojčica, 5 dečaka...

plus 31 godina braka sa tobom.

Kako li uopšte postojim? - Ima trenutaka kada mi nedostaješ.

Mnogo? - Sumnjaš u to? - To je moj čupavi pas ovčar.

Dakle, maleni Džoni dobija krunu?

Čuo sam neke glasine, ali im ne verujem.

Biće teško izgubiti Alis, jer je zaista voliš.

To je samo poslednja veza jednog starca, ništa više.

Koliko je težak život u tvom zamku?

U početku je bilo teško, ali to je sada prošlost.

Čini mi se da sam dovoljno videla sveta.

Nikada te neću osloboditi.

Vodila si previše ratova protiv mene.

Bila sam blizu da dobijem poslednji. Ipak, sve dok mogu da kaskam...

za Božić i državne svečanosti, tu i tamo,...

jer zaista volim da te vidim,...

to je dovoljno.

Izgladnela sam. Hajdemo na večeru.

Ruku pod ruku. - I šaka u šaci.

Još si uvek čudo od čoveka.

A ti si moja gospa.

Čudna je to stvar, Elenor.

Borio sam se i preganjao sve ove godine...

kao da je jedina stvar za koju živim to šta će se desiti kada umrem.

Sad imam nešto drugo za šta živim.

Osladio mi se mir.

Na Badnje veče.

Otkako je Luj umro, dok je Filip rastao nije bilo Francuske s kojom bih ratovao.

U tom zatišju otkrio sam kako je dobro napisati zakon...

ili učiniti porez poštenijim ili sedeti u sudu i odlučivati...

koji seljak dobija kravu.

Kažem ti, ne postoji na svetu ništa važnije od toga.

Sada je francuski dečak porastao, a ja sam sit ratovanja.

Da li ti je još uvek potreban Veksin, Henri?

Neophodan je kao što je uvek i bio. Moja vojska je tamo na jedan dan hoda od Pariza.

To je marš od 20 milja. Moram ga zadržati.

Henri, dragi,

ako se Alis ne uda za Ričarda, potrudiću se da izgubiš Veksin.

Pomislio sam da to nikada nećeš reći!

Ja to mogu.

Možeš da pokušaš.

Postoji gomila barona za koje treba da izgledamo kao zaljubljeni par.

Vidiš li negde ljubav u tome?

I trajnu privrženost.

Moj Ričard je sledeći kralj, ne tvoj Džon.

Poznajem te, Henri. Znam svaku tvoju zvrčku i začkoljicu,

i čekaću te iza svakog ugla.

Da li ti je stvarno toliko stalo ko će biti kralj?

Stalo mi je jer je tebi toliko stalo.

Ne izazivaj, Elenor. - Šta bi voleo da učinim? Predam se, odustanem, podam se?

Daj mi malo mira. - Malo?

Zašto tako skromno? Šta misliš o večnom miru? Eto ideje.

Ako mi se suprostaviš, napašću te na svaki način.

Henri? - Gospo?

Jesi li me ikada voleo?

Ne.

Dobro. To će celu stvar učiniti prijatnijom.

Eto, došao sam. Tu sam.

Šta si htela od mene? - Samo da popričamo.

Nismo bili nasamo nas dvoje, skoro...

koliko dugo, jagnje moje... dve godine?

Izgledaš lepo. Rat ti prija.

Dobro sam obaveštena. Pratim sve tvoje pokolje iz daljine.

Hajde, sedi.

Da li je ovo prijem, zagrljaj za laku noć uz poljupce ili zaseda?

Nadajmo se da je obnova zajedništva.

Moraš li izgledati tako strogo?

Potražila sam te da ti kažem da želim tvoju ljubav ponovo,

ali to ne mogu reći licu kao što je ovo.

Moju ljubav među tolikim stvarima. Šta će ti ona?

Zašto? Radi nje same. Koji drugi razlog mogu imati?

To ćeš mi reći kad budeš spremna za to.

Spletkarim puno, znam. Pravim zavere i planove.

Tako kraljica u zatvoru provodi vreme.

Ali ima i važnijih stvari za mene od toga.

Zar ne mogu reći da volim sina i da mi se veruje?

Da sam na tvom mestu, probao bih da nađem drugu budalu.

Zajazio sam poplavu ljubavi za tebe. Nema šanse da me ona preplavi.

Ti si dosadan dečak, dosadan kao pesmica. La-la-la, uvek na istoj noti.

Napustila sam crkvu zbog dosade. Isto mogu učiniti i tebi.

Nećeš odustati od mene sve dok držim Akvitaniju.

Misliš da me pokreće ljubav prema brdima i dolinama? - Mislim da je želiš natrag.

Toliko si prevrtljiva da ne umeš ni vode da zatražiš kad si žedna.

Možemo loviti čak i pauke mrežama koje tkaš.

Ako sam toliko podmukla, zašto ne odeš?

Ne stoj tako drhteći u nedoumici.

Voli me, jagnje moje, ili me ostavi.

Da vas ostavim, gospo?

S čistom radošću.

Odlazak je jednostavan čin. Zakoračiš prvo levom nogom, pa potom desnom.

Majko! - Tiše, dragi. Majka se svađa.

Otac je završio izradu uslova sporazuma!

Baš lepo. Gde vam je otac?

Ah, tu si.

Dakle, jesi li izložio uslove Filipu?

Još ne, ali ubrzo ćemo ga primiti na audijenciju. Nadam se da ćete svi doći.

Hoćemo li saznati uslove ili ćeš nas radije zavlačiti?

Nikako. Uslovi su... - Šta ćeš moje dati Filipu?

Šta god ti imaš biće moje. - A koje to ništa dobija Džefri?

Moj bože, momci, ne možete sva trojica biti kraljevi.

Sva trojica možemo pokušati. - Sada je to besmisleno.

Želim da me ti naslediš, Ričarde.

Alis i krunu... dajem ti oboje.

Nemam smisla za humor. Da imam, nasmejao bih se.

Nameravam tako da uradim. - Šta je sa mnom?

Ja sam tvoj miljenik. Ja sam onaj kojeg voliš.

Izvini, Džone. Nije moglo drugačije.

Da li bi zadržao išta što bih ti dao? Je l' bi ga mogao pobediti na bojnom polju?

Ti bi mogao! - Džone, mene neće biti.

I ja sam na gubitku. Svi moji snovi o tebi su propali.

Zavlačio si me. - Nisam to hteo.

Nisi nikakav otac, znaš li? - Žao mi je, Džoni.

Nije još, ali uradiću nešto grozno, a onda će ti biti žao.

Jesi li uvežbavao sve ovo ili improvizuješ?

Dobri bože, ženo, suoči se sa činjenicama.

Na koje misliš? Ima ih mnogo.

Sila je jedina činjenica.

Kako da ga sprečim da ne sedne na presto?

On bi ga jednostavno uzeo ukoliko mu ga sâm ne dam.

Ne, naterao bi me da se borim za njega.

Poznajem te, ti mi nikada ništa ne bi dao. - Istina je, i nisam.

Dobijaš Alis i kraljevinu, ali i ja dobijam meni najvažnije:

Ako postaneš kralj, Engleska ostaje nepodeljena. To ja dobijam!

Sve je sada tvoje... kruna, devojka, sav taj prljavi, krvavi posao.

Nije li to dovoljno?

Ne znam kome treba čestitati.

Kraljevi, kraljice, vitezovi gde god pogledaš, a ja sam samo pion.

Nemam šta da izgubim. To me čini opasnom!

Jadno dete. - Jadni Džon.

Je l' kaže neko "jadni Džon"? Što ne cmizdre svi u glas?

Bože, da se zapalim sad, ne bi se našla živa duša...

koja bi se popišala na mene da ugasi vatru.

Kresnimo kremen da proverimo.

Ti si sve o čemu mlađi brat sanja, znaš li?

Sanjao sam o tebi sve vreme. - Ah, Džoni.

Pokazaću ti, Elenor. Još nisam izgubio.

Pa, mamice, ako sam ti potreban, tu sam.

Džon je izgubio svog kancelara, zar ne? - A ti si jednog dobila.

Gorko je to, tvoja mamica mora da kaže.

Ona mi ne veruje. - Moraš znati da Henri nije završio sa Džonom.

Veksin će zadržati sve dok Mesec ne poplavi od hladnoće.

A što se Ričardovog venčanja tiče... pre će se Isus ponovo pojaviti.

Šivenje venčanice može potrajati godinama.

Znam.

Ti znaš da znam.

Ja znam da ti znaš da ja znam.

Mi znamo da Henri zna, a Henri zna da mi znamo.

Mi smo porodica puna znanja.

Hoće li me Ričard uzeti za kancelara ili neće?

Zašto napuštaš Džona?

Zato što ti pobeđuješ. - Nisam još uvek. - Hoćeš, ako ti ja pomognem.

Lako ću ja sa Džonom. Progutaće bilo šta što mu kažem.

Uzeću ga za ruku i odvesti ga u zamku koju mu ti postaviš.

Dobar si. Ti si prva liga, Džef.

Prodao bi Džona meni, ili mene Džonu, ili...

možeš mi reći, jesi li pronašao način kako da prodaš bilo koga bilo kome?

Još ne, mamice, ali radim na tome.

Nije me briga ko će biti kralj, ali ti i Henri brinete.

Želim da gledam vas dvoje kako piknikujete jedno na drugome.

Nadaren si za mržnju.

Ti si ekspert. Ti bi trebalo da znaš.

Dragi Gospode.

Ti si me voleo sve ove godine.

Oh, bože, oprosti mi. Uznemirio sam kraljicu. - Trebaš nam. Pomozi nam.

Šta? I da propustim zadovoljstvo tvoje prodaje?

Budi Ričardov kancelar.

Truni.

Dobro, ovako se prave dogovori.

Imaćemo ga ako nam bude trebao.

Prodao bi nas sve, znaš,

ali samo ako misli da mi mislimo da neće.

Zašto sam morala da imam ovako bistru decu?

Šta je, Ričarde? - Ništa.

Strašna je stvar tvoje ništa.

Kada pišem ili pošaljem po tebe ili progovorim ili posegnem,

tvoja "ništa" padaju kao kamenje.

Ne pravi dramu sa mnom.

Ne bih ni da mogu. Jednostavnija sam nego što sam bila.

Imala sam u svoje vreme raznih interesovanja.

Želela sam poeziju i moć i mladiće koji su ih oboje stvarali.

Želela sam čak i Henrija u tim danima.

Sad mi je ostala samo jedna želja... da vidim tebe kao kralja.

Jedina stvar koju ti želiš da vidiš je očeva utroba poslužena na salati.

Ne tiče te se ko pobeđuje sve dok Henri gubi. Učinićeš bilo šta.

Ti si Medeja do srži,

samo što ovog sina nećeš iskoristiti da bi se osvetila svom suprugu.

Kako te je izmenilo moje zatočeništvo.

Henri je želeo da me povredi. Umesto toga, posekao je tebe.

Muškarci su nekada žudeli za ovim kandžama.

Henri je imao 18 kad smo se upoznali, a ja sam bila kraljica Francuske.

Došao je sa severa u Pariz uma sličnog Aristotelovom...

i lep kao smrtni greh.

Pogazili smo svih deset zapovesti na licu mesta.

Tri meseca sam se razvodila od Luja, a tada u maju, na proleće,

nedaleko odavde, venčali smo se.

Mladi grof Henri i njegova grofica.

Ali kroz tri godine ja sam bila njegova kraljica, a on kralj Engleske.

Obavljeno u 21-oj... Pet godina mlađi od tebe, generale.

Umem da brojim. - Nije bilo Tomasa Beketa ili Rozamunde,...

nije bilo rivala, samo ja.

A tada je došao mladi Henri, pa ti...

i svi ostali pupoljci moga vrta.

Da. Da sam bila sterilna, dragi, danas bih bila srećnija.

Je li ovo trebalo da me povredi? - Koje gubljenje vremena.

Borila sam se sa Henrijem ko će biti sledeći, kome pripada svitanje...

a kome zalazak, a ishod nikada nećemo dočekati.

Pogledaj se.

Volela sam te više od Henrija,

i to me sada košta svega. - Šta ti zaista želiš?

Želim da ponovo budemo kao što smo bili. - Ne, to ne želiš.

U redu, onda. Želim Akvitaniju.

Ovo je majka kakve se sećam. - Pobedićemo. Mogu ti dati Alis.

Mogu srediti svadbu, ali moram imati Akvitaniju da bih to uradila.

Moram je dobiti nazad. - Moja je, nikada je se neću odreći.

Treba li da napišem oporuku, "Ričardu... sve"?

Da li bi mi tada verovao? Gde je papir? - Papir gori.

Ja te volim.

Ti ne voliš nikoga.

Falična si. Neki ljudski delovi ti nedostaju.

Mrtva si koliko i smrtonosna.

Ne ostavljaj me.

Nekada si bila lepa.

Video sam slike.

Zar se ne sećaš koliko si me voleo?

Uvek smo bili ruku pod ruku.

Ovako je to izgledalo. - Tako žestoko i grubo?

Ovo neće goreti. Urezaću oporuku ovde.

"Ričardu... sve"!

Majko!

Sećaš se kako sam te učila računanju...

i lautu i poeziju?

Vidiš? Sećaš se.

Učila sam te da plešeš, takođe, i jezike...

i sve pesme koje sam znala i kako da voliš lepe stvari.

Sunce je bilo toplije tada, i bili smo svaki dan zajedno.

Vilijame, kaži kralju Francuske da ću ga primiti u gostinskoj sobi.

Da, moj gospodaru. - Za pola sata.

Pola sata. U redu.

Naravno, znaš da nema ni trunke istine u Henrijevim uslovima.

Ako je to upozorenje, hvala ti.

Šta ako je u pitanju ponuda?

"Šta ako" je igra za učene.

Koliko anđela staje na vrh igle?

Šta ako postanem kralj?

Igra je tvoja, Džef.

Ti je igraj.

Džone.

Ovo sam napravio za oca. Svi delovi rade.

Trajalo je mesecima. Ja nisam budala. - To znam. Čuj moj plan.

Čitam na tri jezika. Studirao sam prava.

Koji plan?

Moramo napraviti dogovor sa Filipom. - Zašto?

Zato što si ti ispao, a Ričard dobija. - Kakav dogovor?

Rat. Ako se nas trojica sad udružimo, pobedićemo Ričarda.

Misliš, uništićemo ga? - Hmm.

I majku takođe?

I majku.

Jesmo li se dogovorili? Važi li ovo? - Moram da razmislim.

Nemaš vremena. Mi smo sad suvišni prinčevi.

Znaš li kako suvišni prinčevi završavaju?

Loše.

Dakle, želi li Džon rat ili ne?

A ti? Ako Džon zatraži tvoje vojnike, hoće li ih dobiti?

Ako Džon želi rat, imaće ga.

Džone, jesi li čuo? - Još uvek razmišljam.

Da ti pomognem: ili je Ričard na prestolu ili ti.

Misliš li da bismo pobedili?

Znam da bismo.

Henri!

Nisi me razumeo. - Bio bih zahvalan za malo tihog poverenja.

I previše me gnjida napada. - Ali obećao si me Ričardu!

Dobri bože, ne veruješ valjda da sam to i mislio?!

Znači, sva ta scena... sve što si rekao Džonu...

Misliš li da ću ikada odustati od njega? Bio sam mu i majka i otac i dojilja.

On je sve što imam! Koliko puta, ljudi, to moram da ponovim, za svaki obrok?

Hoćemo li uz supu komentarisati koga volimo, a koga ne?

Čini mi se da ti se dopada da me daješ iz ruke u ruku.

Šta sam ja tebi, tanjir iz kolekcije?

Ili sam možda sve što imaš, kao Džon?

Moram dobiti Akvitaniju za Džona.

Ja govorim o ljudima, a ti o teritorijama! - Izmešali su se.

Šta je Akvitanija za Elenor? Sigurno ne teritorija. Pre sredstvo za mučenje.

To je razlog zašto se udvara Ričardu, uzdišući nad žarom.

Ona mu je preotima. Moj bože, obožavam da prisluškujem.

"Učila sam te propinjanju, jagnje, i lauti i flauti..."

To je čudesno.

To sam nesumljivo ja!

Pomislih, kad već silazim, da ih ponesem.

Šta li si donela za mene?

Pravo si dete. Uvek zapitkuješ.

"Za Henrija".

Teško je.

Moj nadgrobni spomenik! Elenor, razmazićeš me.

Nikada ti ništa nisam mogla odbiti.

Ne idi. Ljuti je kad vidi koliko si mi potrebna.

Potrebna sam ti, Henri, kao što je krojaču potreban kazandžijski alat.

Oh, poznat mi je taj pogled.

Sad će reći da me voli.

Kao svoj život.

Govorim ovako da bih je ohrabrio.

Dakle, kako ide posao sa Ričardom? Jesi li mu slomila srce?

Misliš li da bi trebalo da mi vrati Akvitaniju?

Ne vidim zašto ne bi. Posle svega, obećao sam mu presto.

Dečak se pita vrede li tvoja obećanja išta.

Nerazumno je pitati se valja li vazduh ako nema ničeg drugog što bi se disalo.

Tačno to sam mu i rekla.

Imaš li je? Hoće li je vratiti?

Za Džona nema Akvitanije.

Moram mu nešto dati. Je li ikakav sporazum moguć?

Ljubavi, na svetu na kome stolari vaskrsavaju sve je moguće.

Dosađuj mu, do đavola. On je tvoj sin!

Oh, nebesa. 280 dana sam ga nosila.

I svih ih se sećam.

Tada si tek pronašao Rozamundu.

Zasto je ona toliko važna? Nalazio sam i druge žene.

Nebrojene druge.

Koliki je tvoj račun?

Da pobrojimo gozbe na krevetu na kojima si se ti gostila.

Tomas Beket. - To je laž.

Znala sam. Još uvek ti je stalo šta radim.

Želim Akvitaniju za Džona! Želim je i imaću je.

Je l' ti to meni pretiš? Hoće li biti mučenja?

Hoćeš li me kuvati ili čerečiti... Šta? Ili ću biti izbušena?

Tu su dokumenta i ti ćeš ih potpisati.

Kako ćeš me primorati? Pretnjama? "Potpiši ili ti neću više davati hranu".

Suzama? "Oh, potpiši da mi srce ne prepukne".

Ja sam kao zemlja, starino. Nema puta kojim me možeš zaobići.

Obožavam te.

Zadrži ulagivanje za sebe. Taj put je zatvoren.

Imam ponudu za tebe, moja draga.

Nagodba? Nagodba!

Dajem Džonu najbogatiju oblast na kontinentu, za šta?

Kaži mi, genije, za šta?

Za svoju slobodu.

Kad Džoni dobije Akvitaniju, ti si slobodna. Oslobodiću te.

Razmisli: na slobodi u Londonu, zime u Provansi,

iznenadne posete Ričardu gde god da ubija ljude...

Sve to za potpis.

Zaista si dobar. - Mislio sam da će te privući. Uvek si volela da putuješ.

Jesam.

Čak sam nagovorila i jadnog Luja da me povede u krstaški pohod.

Koliko li je to bilo bogohulno?

Obukla sam svoje služavke kao Amazonke i jahala golih grudi pola puta do Damaska.

Luja je udarila kap, a ja sam gotovo umrla od opekotina.

Ali je vojska bila oduševljena.

Henri, priterana sam uza zid.

Biti zatvorenik...

zazidan ciglama...

kad znaš kakav svet ti je uskraćen...

Ni sama ne znam kako sam preživela.

Ovih 10 godina, Henri, bile su nezamislive.

A sada,

nudiš mi jedinu stvar koju želim...

ako odustanem...

od jedine stvari do koje mi je stalo.

Potpiši papir i razglasićemo vesele vesti.

Kraljica je slobodna, Džon dobija Akvitaniju i Ričard se ženi Alis.

Da, učinimo tako.

Potpisaću.

Pod jednim uslovom. - Samo kaži.

Obavimo svadbu odmah. - Šta reče?

Šta, nisam te valjda iznenadila. Sigurno nije prerano.

Oni hodaju kroz crkvu već 16 godina, a to je duga šetnja.

Džon može da im bude kum. Dobar štos.

A ti možeš da predaš mladu. Želim da gledam kako to radiš.

Alis...

mogu da živim bez nje.

A ja sam mislila da je voliš. - To je istina.

Bogu hvala. Zabrinuo si me. Uplašila sam se da te ovo neće boleti.

Kakva si ti tragedija.

Pitam se... da li se ti ikada pitaš...

jesam li spavala sa tvojim ocem?

Mojim ocem? - To je laž.

Ali priča se.

Zar se nikad ne zapitaš?

Je li vredno prezirati me? Isplati li se? - Ne.

Onda prestani! - Kako?

Samo za to živim. - Dobićeš ti svoje.

Tako mi Hrista, hoćeš. Uradiću to!

Gde je sveštenik? Nek' mi neko iskopa sveštenika!

Ti! Nađi mi biskupa!

Dovedi starog Darama. Dole je u dvorani.

Reci mu da dođe u kapelu. - Džone, Ričarde, Džefri!

Šta je bilo? Šta se događa? - Ričard se ženi.

Ženi? Sad? On se sada ženi?

Nikad nisam prestala da se divim britkosti tvoga uma.

Ne možeš me povrediti, ti, vrećo žuči.

Ali ti oče, možeš. Zašto? - Zato što ja tako kažem.

Gospodaru, biskup čeka u kapeli. - Odlično. Završimo s tim.

Bićeš divna mlada. Pitam se hoću li plakati.

Zvučiš kao da veruješ da će se to zaista desiti. - Verujem.

On samo spletkari. Zar ne vidiš kad Henri spletkari?

Ne ovog puta. - Nikad me neće dati.

Misliš da neću? - Zato što si mi obećao.

Ti nisi moja Lepa Jelena. Neću zaratiti da sačuvam obraz. S nama je svršeno.

Ne verujem ti! - Sačekaj 10 minuta!

Molim te! Ričarde, Ričarde, mi nismo...

Iskreno, mi nismo!

Molim te! Mi volimo jedno drugo.

Požuri! - To je ludost! Neću to da uradim! Neću!

Ludost! Pusti me, Henri. Ričarde, ne! - Dođi!

Neću izgovoriti zavet! Nijednu reč!

Ovo je besmisleno! Zašto me daješ?

Šta ovim dobijaš? Šta dobijaš?!

Pa, Akvitaniju, naravno.

Ponovi, šta si rekao?

Tvoja majka dobija slobodu, a ja dobijam Akvitaniju.

To je bio predlog, zar ne? Ti si se složila.

Naravno da jeste. Znao sam. Samo si se pretvarala. A ja sam ti verovao.

Bila sam iskrena. - Nema venčanja. Neće biti venčanja.

Ali, moj dečače, pogledaj. Daram čeka.

Uzmi je, meni za ljubav. Ne tražim previše. - Nikad!

Ali, obećao sam Filipu. Pomisli na moj položaj.

Prokleto i venčanje i tvoj položaj. - Ne usuđuj se da mi se suprotstavljaš!

Stvarno?

Ti si kralj Francuske, za ime Boga. Progovori. Uradi nešto.

Zapreti. Hajde, uplaši me. - Budalo! - Jesam li?

Nije ni nameravao da obavi venčanje.

Ponovi to. - Dobro glumite bes. Dopada mi se vaš način glume.

Dečko, nikad ne nazivaj kralja lažovom u lice.

Ja nisam dečko... za tebe ili bilo koga!

Dečko, došao si ovde tražeći venčanje ili povratak Veksina.

Tako mi Boga, nećeš dobiti nijedno. Moj odgovor je dvaput ne.

Imate ugovor sa Francuskom!

Do đavola i sa ugovorom i sa Francuskom. Ona se neće udavati dok sam ja živ!

Vaš život i "nikad" padaju u različito vreme.

Ne prema mom satu, dečko! - Poslušajte lava!

Hajde, matori lave, uplaši me. - Ne kvari, Ričarde. Sportski prihvati poraz.

Kako tvoja bolesna noga? - Bolje, hvala na pitanju.

A bolna leđa? Stariš. Videćeš sledeći put.

Kad? Sad mi je 50. Moj bože, dečače, ja sam najstariji čovek za kojeg znam.

I od pape sam stariji čitavu deceniju.

Šta smeraš? Napad golim sečivom kad budem u 85-toj?

Nisam više drugi sin. Tvoj Henri sad leži u kripti.

Znam. Video sam ga tamo.

Imaću krunu. - Imaćeš ono što ti tata da.

Ja sam prvi naslednik! - Naslednik ničega!

Onda nam je samo golo sečivo preostalo. - Ovog trenutka?

Ne, nego na bojnom polju! - Dakle, u ratu smo?

Da, u ratu smo. Imam 2000 ratnika u Poatjeu. - Mogu li te sada čuti?

Pozovi ih, da vidimo ko će odgovoriti. Ovo je najbliže što ćeš ikada biti Poatjeu.

Nećeš se usuditi da me zatvoriš. - Dok se ne složimo da je Džon sledeći, mogu i hoću.

Kraljev si sin, tretiraću te s poštovanjem. Imaćeš slobodu kretanja unutar zamka.

Ne postoji zamak koji me može zadržati. Rasporedi straže.

Moj bože, ponovo sam kralj. Fantastično.

Je l' se raduješ, Džef? - Radujem se za obojicu.

Ovo si lepo izveo. Bio si dobar.

Da, jesam. Prevario sam te, zar ne?

Oh, bože, baš volim da budem kralj.

Dobro, Henri,

vladaru i gospodaru,

šta će biti sada?

Nemam pojma.

Znam da pobeđujem i da ću pobediti, ali koji je sledeći potez...

Uplašila si se, zar ne?

Nisam.

Mislim da jesi.

Ja jesam. Ne smeš se poigravati sa osećanjima, Henri. Ne sa mojim.

Nije bilo moguće izgubiti te.

Moram te čuvati pažljivije nego što sam mislio.

Opet tvoje zagonetno lice. U kakvom si raspoloženju, pitam se?

Čisto ushićenje.

Zatočena sam sa svojim sinovima.

Koja majka ne sanja o tome?

Još nešto. - Da?

Mogu li da gledam kako je ljubiš?

Zar se nikad ne zaustavljaš?

Gledam vas svaku noć.

Zamišljam vas pre nego što zaspim.

Ostavi se toga.

Moja znatiželja je intelektualna.

Želim da vidim koliko sam u pravu.

Zaboravi zmaja pred vratima. Dođi.

Veruj mi da te volim jer zaista je tako.

Veruj mi da sam tvoj zauvek jer zaista je tako.

Veruj u spokojstvo i radost koju mi daješ.

I veruj...

Želiš li još?

Ja sam starac na pustopoljini.

Ostani sa mnom.

Koliko lepom me činite.

Šta bi Solomon pevao da je ovo mogao videti.

Ne mogu.

Pretvoriću se u so.

Ponovo sam izgubila.

Ovog puta sam gotova.

Pa,...

biće još Božićâ.

Okačila bih te o bradavice, ali to bi šokiralo decu.

Lepo se ljube, zar ne?

Srediću ga sledeći put. Mogu da čekam.

Tu si!

Moja uteho i moja družbenice.

Zatvoreni smo još jednu godinu.

Još četiri godišnja doba.

Koje li usamljenosti.

Koje životno dostignuće.

Nije li ovo previše?

Pazi da gledaš u stranu dok prilaziš.

Možeš biti zaslepljen prizorom moje lepote.

Srećan Božić.

Jesi li zbog toga ovde, da mi to kažeš?

Pomislio sam da si možda usamljena.

Evo, kancelaru.

Probaj veličinu.

Nešto me zbunjuje.

Sećam se svog trećeg rođendana.

Ne samo slike vrta ili poklona,

nego šta je ko kome činio i kako sam se osećao.

Moje sećanje seže toliko daleko, ali uopšte se ne sećam...

ničeg toplijeg od nezainteresovanosti od tebe i oca.

Zašto je tako?

Ne znam.

To nije jednostavno pitanje i ne zaslužuje jednostavan odgovor.

Bilo je perioda kad mislim da nismo voleli nijedno od naše dece.

Još uvek suviše jednostavno, ne misliš li?

Ja sam umorna, a ti želiš jednostavan odgovor...

koji ja nemam.

Muka mi je od svih vas.

Mislio sam da dođem i uživam u pogledu.

Mama je umorna. Dođi sutra ujutru da zabijaš čiode.

Biću bolja meta sutra.

Nema zabave u gledanju bilo koga večeras. - Kopile nas je zatvorilo!

Šta si rekao, dragi? - Njegovi smo zatvorenici, ako te to interesuje.

A zašto bi? Ja sam mu ionako zatvorenik.

Imao sam... ispravi me ako grešim...

ali imao sam utisak da želiš Henrijev presto za mene.

Ne možemo pobediti, Ričarde. Ovoga puta smo izgubili.

Misliš da sam izgubio, zar ne? - Mislim.

Pretrpela sam više poraza nego što ti imaš zuba,

tačno prepoznam kad mi se neki dogodi.

Uzmi svoj pelin kao dobar dečko. Progutaj ga i idi u krevet.

Ja ću biti kralj. - Bićeš, ali ne ove godine!

Oh, pusti to, Ričarde! Neka miruje za sada.

Ne mogu. - To nije tako teško.

Ponavljaj za mnom: Džon je pobedio, ja sam izgubio.

A šta ako bi Džon umro?

Nećeš se usuditi! Nož. Ima nož! - A što ne bih?

Naravno da ima nož. On uvek ima nož.

Mi svi imamo noževe. 1183-ća je i mi smo varvari.

Kako sve činimo jasnijim. Oh, moji prasići, mi smo izvorište rata.

Nisu sile istorije, ni vremena, ni pravda, ni njen nedostatak,

ni uzroci, ni religije, ni ideje,

ni oblici vladavine, niti bilo koja druga stvar.

Mi smo ubice. Mi rađamo ratove.

Mi ih nosimo, kao sifilis, iznutra.

Mrtvaci trunu po poljima i potocima zato što su živi već truli.

Za ljubav božju, možemo li bar malo voleti jedni druge?

Tako se začinje mir.

Postoji toliko toga zbog čega bi trebalo da se volimo.

Imamo tolike mogućnosti, deco moja.

Možemo promeniti svet.

A dok se mi grlimo, šta će uraditi Filip?

Oh, dobri bože, Filip!

Trebalo je da započnemo rat. Ako otac to sazna, gotov sam.

Polako, Džone. Ne paniči. - I ti si mi neki savetnik.

Ne čini ništa bez mene. Dopusti da ja to obavim. - On se sporazumeo sa Filipom.

Ti si savetovao Džona da povede rat. Taj neustrašivi dečak...

se upravo sam razbaštinio.

Kad Henri sazna... kada mu kažem šta je Džon uradio...

Treba mi malo vremena. Možeš li odvojiti Džona od Filipa dok ti ne kažem?

Sve što ti kažeš. - Ričarde, želim da izađeš pre nego što se ovo pročuje.

A to znači da odeš kod Filipa. Budi očajan.

Obećaj mu bilo šta... Veksin, Bretanju.

Kad budeš slobodan, a Džon u nemilosti, razradićemo ostale planove.

Idi ti kod Filipa. Ti si diplomata. Vidi ga, razgovaraj s njim.

Ti si mu prijatelj. Ti ga poznaješ, ja ne.

I, Ričarde!

Obećaj mu bilo šta.

Ščepala sam staru ragu ovog puta.

Blesava budala misli da voli Džona. Veruje u to.

Tamo ću zabiti bodež...

Bodeži.

Bodeži.

Gde je to ogledalo? Ja sam Elenor i mogu pogledati u bilo šta.

Pogledaj, lepe li devojke.

Kako ju je njen kralj mogao ostaviti?

Filipe?

Filipe!

Sve ide kako treba. Do jutra mogu biti izabranik.

Kruna će biti moja. Jesi li uz mene? Moraćemo se boriti protiv svih njih.

Udružiće se kada se to dogodi. Imam li tvoju reč?

Imam li ja tvoju? Sve engleske oblasti u Francuskoj ako te podržim?

Jesmo li saveznici? - Rođeni smo za to.

Trebalo bi reći nešto uzvišeno, ali sad nemam vremena.

Idem do oca sa vešću da je Džon izdajnik. Posle toga...

Ti, smradu! Znaš li to? Ti si smrdljivac i smrdiš.

Ubiću te!

Budalo.

Ako si ti princ, ima nade za svakog majmuna u Africi.

Ja čuvam tajnu. Nisam ja pošao ocu, nego on.

On bi otišao kod Henrija i odao te. Pogledaj, vidi mu se na licu.

To je istina. Više ne znam ko su mi prijatelji.

Filipe?

Možemo li? - Za to tapiserije i služe.

Nikada neću naučiti. Uvek sve upropastim.

Ričard? Zdravo, Ričarde.

Krenuo si na spavanje. Sačekaću jutro. - Uđi.

Majka me je poslala. - Svejedno, uđi.

Moji alhemičari su slučajno otkrili novo piće.

Prepekli su burgundac i sad to zovemo brendi vino.

Ja sam Henrijev zatvorenik. To te zabavlja?

Ne. - Čemu onda taj smešak?

Pomislio sam, ne mogu da zamislim zašto,

na tvoj poslednji boravak u Parizu.

Zar su već prošle dve godine? - Jesu. Trebaju mi trupe.

Ovo će ti odagnati zimu. - Moram dobiti vojnike.

Jesam li ostario? Činim li ti se starijim?

Bile su to dve žestoke godine. Učio sam i obučavao se za kralja.

Imam li tvoj odgovor... da ili ne? - Imaćeš ga kada ti ga dam.

Vidiš? Promenio sam se.

Više nisam dečak koga si učio lovu pre dve godine. Sećaš se?

Jurnjava za veprom, ti uvek napred,

ja se koprcam za tobom, od zore do sumraka.

Nemoj da odeš. - Moram znati. Hoćeš li mi pomoći?

Sedi i razgovarajmo o tome.

Nikada mi nisi pisao. - Ne pišem nikome.

Zašto bih ja tebe učinio kraljem Engleske?

Zar mi ne bi bilo bolje sa Džonom ili Džefrijem?

Zašto da se borim sa tobom kad mogu izabrati kretena ili lukavca?

Hoćemo li se boriti? - To upravo radimo. Laku noć.

Ti si još uvek dečak.

Delimično jesam. Na koji deo si ti mislio?

Nisi me pitao koliko će biti nagrađena tvoja pomoć. - Ti ćeš mi reći.

Vratiću ti Veksin. - I šta još?

Celu Bretanju. - Ona je Džefrijeva. - Zar je to važno?

Verovatno Džefriju jeste. I šta još? - Tvoja pomoć vredi toliko.

A za uzvrat, šta tražiš od mene?

2000 vojnika.

I šta još? - 500 vitezova na konjima.

I šta još? - Oružje i opremu za opsade.

I šta još? - Nisam pisao jer sam mislio da nećeš odgovoriti.

Oženio si se.

Zar je to bitno? - Zar nije?

Proveo sam dve godine na ulicama pakla.

Čudno. Nisam te tamo sreo.

Nisi rekao da me voliš.

Sve u svoje vreme.

Nije suviše kasno?

Nadao sam se da ćete doći. - Odlično!

Nismo mogli ostaviti pregovore nezavršene.

Stalno tražim tvog oca u tebi. - Nećete ga naći.

Nedostaje mi.

Jesu li Ričard ili kraljica dolazili?

Zar je to bitno? Ako i nisu do sada, doći će.

Želim da postignemo dogovor. Ponudio sam ti premalo ranije.

Tako je. Ništa je zaista premalo.

Žao mi je što ti se ne dopadam, momče.

Tvoj otac je uvek govorio: "Budi privržen snažnijem čoveku".

Onda nije ni čudo što je svakoga voleo.

Došao sam da ti ponudim mir.

Pišam na vaš mir.

Tvoj otac bi zaplakao.

Moj otac je bio plačljivko.

Napadni me i izgubićeš.

Ne mogu izgubiti, Henri.

Vreme radi za mene. Hajde da pogledamo tebe.

Snažne, teške ruke. Ali svake godine postaju sve teže.

Pesak tiho šušti u peščanom satu.

Ja nikuda ne žurim, Henri. Ja imam vremena.

A šta ako malo ubrzam stvari. Šta ako kažem da su Engleska i Francuska u ratu?

Onda se Francuska predaje. Ne moram se boriti da bih pobedio.

Uzmi sve što želiš... ovu oblast, onu. Nećeš ih dugo zadržati.

Kakva je to hrabrost u tebi?

Kao plima...

Čas dođe, čas se povuče.

Boga mi, voleo bih da te nahuškam na Elenor. Još brendija?

Prepoznaješ ga? - Pekli su ga u Irskoj od pamtiveka.

Pa, stvari izgledaju prilično tmurno za Henrija, zar ne?

Reći ćeš "da" Ričardu kad dođe... oružje, vojnici, sve što zatraži.

Bio bih budala da to ne učinim. - Daa.

I sve ćeš ih povući pred početak bitke. - Zar ne biste i vi na mom mestu?

Zašto se boriti protiv Henrija kad će njegovi sinovi to uraditi za tebe?

Da, baš tako.

Obećavaš, momče. To je prvoklasno razmišljanje. - Hvala, gospodine.

Laku noć. - Laku noć? Odlazite? Ali, nismo se ništa dogovorili.

Božićni pokloni se otvaraju u podne. Do tada... - Ne možete me ovako ostaviti.

Oh, naravno da mogu. Bilo mi je zadovoljstvo. - Šta je bilo zadovoljstvo?

Pobeda. Upravo sam pobedio, sigurno si primetio.

Neće biti. Nisi dobio baš ništa.

Saznao sam na koji način razmišljaš i kakav si čovek u stvari.

Sad znam tvoje planove i očekivanja.

Izbrbljao si svaku pojedinost svoje strategije.

Znam tačno šta ćeš učiniti i ono što nećeš učiniti.

A ti od mene nisi saznao ništa!

Ovim starim očima, dečače, pobeda upravo tako izgleda! Spavaj lepo.

Ti...

Ti si od mog oca napravio krpu.

Uvek si bio bolji.

Bio si veći muškarac od njega,

spavao si s njegovom ženom,

potukao ga u svim ratovima,

pogazio si sve sporazume,

izrugivao mu se,

i onda si uspeo da te voli zbog toga.

Bio sam tamo.

Njegove poslednje reči bile su upućene tebi.

Bio je divan čovek, a ti nisi ništa naučio od njega.

Naučio sam koliko od očevog živi u sinovima.

Kralj kao ti ima spreman odgovor na sve.

Kako bi zvučala službena izjava o sodomiji?

Kako pristaje kruna dečacima koji ležu sa dečacima?

Ričard se pominje u mnogobrojnim legendama.

Da čujemo tvoju verziju i vidimo koliko se slaže.

Uzeo me je prvi put kad sam imao 15 godina.

Bili smo u lovu. Gotovo je pao mrak.

Moj konj je pao, bio sam zbačen.

Osvestilo me je Ričardovo dodirivanje.

Pitao me je da li ga volim.

"Filipe,...

voliš li me?"

Rekao sam mu "da".

Znaš li zašto sam mu rekao "da"?

Zato da bih jednoga dana mogao sve ovo da ti kažem.

Ne možeš da zamisliš koliko je to "da" koštalo.

Zamisli me kako se pretvaram u poželjnu kurvu...

i izvijam usne u nešto nalik osmehu izgovarajući...

"da,

"volim te,

"i mislim da si...

prelep".

Ne znam kako sam to uspeo.

Ne! Nije bilo tako! - Bilo je.

Voleo si me.

Nikad.

Izađi. Molim te.

Ne želim te ovde.

I nije neko zadovoljstvo biti ovde.

Kraljevski vadičep nalazi da sam ja nastran, zar ne?

Idem da kažem tvojoj majci. Biće zadovoljna. - Ona zna. Poslala me je.

Potpuno te je obuzela.

Imao si četiri sina. Na kojeg polažeš pravo?

Ne na Henrija. Ne mog mrtvog brata.

Ne na taj spomenik ruganju, tog epskog idiota.

Zašto on? Zašto uvek on, a nikad ja?

Bio je najstariji. Bio je prvi.

Hriste, Henri, zar je to sve?

Otišao si sa Elenor.

Nikada me nisi zvao! Nikada nisi izgovorio moje ime.

Došao bih. Dopuzao bih. Uradio bih bilo šta.

Nije moja greška. Ne prihvatam krivicu.

Bio si mi potreban.

Ne, nego moja kruna. Želeo si moju kraljevinu. - Zadrži svoju kraljevinu.

To i hoću. - Nadam se da će te ubiti.

Bogu hvala što imam drugog sina. Bogu hvala za Džona.

A kome ćemo zahvaliti za Džefrija? Na mene ne misliš mnogo.

"Mnogo"? Na tebe ne mislim uopšte.

Dadilja je govorila da imam ruke na tebe.

Možda imam više na tebe od toga. Probaj da me bolje sagledaš.

Nemam Ričardove vojne veštine, ali on te je ovde izdao, ne ja.

Nemam Džonove... bog zna šta ti vidiš u Džonu... a i on te je izdao.

Misliš li da ću te ikada učiniti kraljem?

Uradićeš to zato što sam sve što ti je preostalo.

Trebalo je da budem njegov kancelar. Pitaj ga zašto. - Čuo sam dovoljno.

Da navedem Džona na izdaju.

Ne sumnjam da ti je ponudio, ne sumnjam da si pokušao

i ne sumnjam da me Džon voli.

Kao što proždrljivac voli svoj obrok.

Ti, govno.

Dakle, Džone?

Nije ono što misliš. - Šta ja to mislim?

To što je Džefri rekao. Nikada se ne bih zaverio protiv tebe.

Znam. Ti si dobar dečko.

Mogu li sad da idem? Kasno je. Trebalo bi da sam krevetu.

Zar nisi mogao sačekati? Zar mi nisi verovao? Sve je bilo tvoje.

Zašto nisi verovao u to? - Da li bi slušao do bola?

Za koga misliš da sam izgradio ovo kraljevstvo? - Za mene!

Tatica je sve uradio za mene.

Kada će biti moje, tatice? Tek kada te sahranimo?

Voleo sam te. - Ti si hladnokrvno, krvavo kopile.

Ti ne voliš nikoga.

Ja sam taj.

Jedini koji ti je ostao.

Evo, oče. Ovde sam.

Moj život, kad bude napisan, zvučaće bolje nego što je proživljen.

Henri Fic-Empres, prvi Plantadženet, kralj u 21-oj,

moćan vojnik u moćna vremena.

Vodio je ljude vešto, sprovodio pravdu kad je mogao...

i vladao 30 godina državom velikom kao ona Karla Velikog.

Oženio se iz ljubavi ženom iz bajke.

Ni Aleksandrija, ni Rim, ni Kamelot nisu videli takvu kraljicu.

Rodila mu je mnogo dece,

ali nijednog sina.

Kralj Henri nije imao sinova.

Imao je tri čupava stvorenja, ali ih se odrekao.

Vi niste moji!

Mi nemamo nikakve veze!

Odričem vas se!

Nijedan neće dobiti moju kraljevinu, ne ostavljam vam ništa!

Kuga na vas! Neka vam deca budu kratkoveka i umru!

Moji dečaci su nestali.

Izgubio sam moje dečake.

Usuđujete se da me proklinjete, zar ne?

Dobro, onda ću i ja prokleti vas.

Bog vas sve prokleo!

Nema mojih dečaka.

Izgubio sam moje dečake.

Oh, Isuse.

Sve moje dečake.

Henri?

Božićno vino se lagano kuva,

Božićna vatra pucketa.

Provešću dan kao zaljubljena,

Raspakujući darove

Navrh kreveta.

Božićna misa

Je gotova sad,

Božićne molitve svršene su...

Nikog više nema da peva o Božiću. Ovde izgleda kao u vreme posta.

Kad sam bila mala, Božić je bio za mene vreme velike zbrke.

Sveta zemlja je imala dva kralja... Boga i ujka Rejmonda.

Nikada nisam znala čiji rođendan proslavljamo.

Henri nije ovde. - Odlično, možemo da ga ogovaramo iza leđa.

Šta se desilo? - Zar ne znaš?

Desilo se pozorište sa krevetima i tapiserijama, i mnogo je toga rečeno.

Kuvano vino.

Zaboravila sam da ga Henri voli. Mogu li ostati?

Ova je soba vaša koliko i moja. Obe smo stanari.

Zgurani kao siromasi, po troje u krevetu.

Jeste li ikada voleli Henrija?

Ikada? Misliš u vremena pre Potopa? - U vreme Rozamunde?

Ah, to je praistorija, jagnje. Ne postoje zapisi i nema preživelih.

Postoje slike. Bila je lepša od vas. - Oh, puno.

Njene oči, pod određenim osvetljenjem bile su ljubičaste, a svi zubi jednaki.

To je retkost, lep prizor... jednaki zubi.

Smejala se preterano, ali je vrlo otmeno žvakala.

A vi je mrzite, čak i sad.

Ne, ali tada jesam.

Stavio ju je na moje mesto, znaš, a to je bilo teško podneti.

Kao i ti, sedela je na čelu Henrijevog stola. To je moja stolica.

I tako, vi ste je otrovali.

Ne, nisam otrovala Rozamundu.

Oh, molila sam se da crkne...

i radovala se malo kad je to uradila.

Zašto nisi srećna?

Henri te ceni. Mora da si bistrija od mene.

Pokušavala sam da vas sažaljevam,

ali se to stalno pretvara u nešto drugo.

Zašto sažaljenje?

Vi volite Henrija, ali volite i njegovu kraljevinu.

Kada ga pogledate vi vidite gradove, oranice, morske obale, poreze...

Sve što ja vidim je Henri.

Prepustite mi ga, hoćete li?

Ostavila sam ga odavno.

A ja sam mislila da mogu da vas ganem.

Jeste li uvek bili ovakvi?

Kad sam bila mala i obožavala vas, jeste li bili ovakvi?

Vrlo verovatno.

Dete, ja sam poražena i došla sam da mu dam šta god zatraži.

Znate li šta bih ja volela za Božić?

Volela bih da vas gledam kako patite.

Alis, samo za tebe.

Dođi, mala moja.

Bojim se, mamice. - Ne, ne...

Nebo je posuto zvezdama.

Kakve li su oči mudraci imali kad su videli novu u tom mnoštvu.

Izgledaš smrznuto. - Skuvala sam vino.

Pitam se da li je tada bilo manje zvezda?

Ne znam. To mi izgleda kao neka misterija.

Šta je to? - Kuvano vino.

Pa, izgleda da jeste.

Lepa si kakvu te pamtim.

Idi sad, moja udovica želi da me vidi.

Došla je da sazna tvoje planove. - Znam.

Želi te nazad. - Idi u svoju sobu.

Dakle, želiš me nazad.

Ona tako misli.

Ona misli da potreba za ljubavlju nikad ne prestaje.

Tu je u pravu.

Divim ti se. Posle svih godina,

i dalje si kao pokretni most, spuštaš se za svakoga.

U mojim godinama saobraćaj se proredio.

U tvoje nenarušivo zdravlje.

Pa, ženo, šta ti je na pameti? - Upravo sam videla Ričarda.

Izuzetan dečak. - Rekao je da ste se svađali.

Uvek to radimo.

Njegov je utisak da želiš da ga razbaštiniš.

Mislim da ću popustiti.

A ti? - Nije me puno briga.

U stvari, pitam se, Henri, da li me je briga i za šta.

Pitam se da li i ogladnim samo iz navike.

Mogu satima da te slušam kako lažeš.

Dakle, tvoja strast je zarđala. Veličanstveno.

Henri, tako sam umorna.

Onda spavaj. Spavaj i sanjaj me na parčetu tosta.

"Henri a la mode".

Henri, dosta! - Elenor, nisam ni počeo.

Šta želiš? Moj potpis na dokumentu? Sve potpisujem.

Želiš Akvitaniju za Džona? Džonova je.

Njegova je, tvoja, bilo čija. - U zamenu za šta?

Ni za šta. Za malo mira.

Da se ovo okonča, za Boga miloga.

Pošalji me nazad u Englesku, zatvori me...

baci ključ i pusti me da budem sama.

Kunem se.

Dajem ti reč.

Oh, dobro.

Dobro, dobro.

Treba li ti jastuk? Podmetač za noge? Možda šal?

Tvoje zakletve su bezbožne, tvoje reči su kletve, potpis bezvredan!

Kudim te, za ime Boga! Obrati pažnju!

Kako smo,

od onoga od čega smo pošli,

stigli do ovog Božića?

Korak po korak.

Šta mi se to sada događa?

Živahne li radoznalosti od tako mrtve mačke.

Ako želiš da znaš moje planove, samo pitaj.

Osvoji Kinu, poharaj Vatikan ili uzmi Pokrov.

Nisam među onima koje je za to briga.

Daj mi da prepišem svoju zemlju Džonu i odem u krevet.

Ne, previše si plemenita. Ne mogu da prihvatim.

Daj, čoveče, potpisaću to krvlju, pljuvačkom ili svetloplavim mastilom.

Daj da to uradimo. - Bolje ne.

Ne, mislim da ne želim tvoj potpis bilo na čemu.

Ne želiš? - Bože dragi,

još uvek osećam zadovoljstvo kada te nečim podbodem.

Ne želiš da Džon dobije moje oblasti? - Pun pogodak.

Ne podnosim te kad mutiš. - Znam, znam.

Ne želiš Ričarda, a ne želiš ni Džona. - Shvatila si.

U redu onda, smrvi me!

Udari me svom snagom. Šta, u stvari, hoćeš?

Novu suprugu.

Oh.

Dakle,

treba da budem poništena.

Pa,...

hoće li me papa poništiti?

Šta misliš?

Prvosveštenik mi duguje jedan mandat. Mislim da hoće.

Elenor ispada,

ulazi Alis.

Zašto? - Nova supruga, ženo, rodiće mi sinove.

To je jedina stvar...

za koju sam mislila da je imaš dovoljno.

Želim sina. - Mogli bismo naseliti...

jednu palanku seljančicama koje su ti rodile sinove.

Koliko ih ima? Pomozi mi da pobrojim kopilad.

Svi moji sinovi su kopilad.

Ti stvarno misliš to da uradiš. - Ljubljena gospo, svim svojim srcem.

Tvoji sinovi su deo tebe.

Kao i bradavice i guke, pa sam ih uklonio.

Stvorili smo ih. To su naši dečaci.

Znam, i, bože blagi, pogledaj ih.

Džefri... eto remek-dela.

On nije od krvi i mesa, on je sprava. Sve sami točkovi i zupčanici.

A Džoni...

Je li njegova poslednja izdaja tvoja ideja?

Hvatao sam ga u laži, tešio sam se "mlad je".

Hvatao sam ga u prevari, tešio sam se "on je samo dete".

Gledao sam ga kako krade i kurva se, bičuje svoje sluge, a on nije više dete.

On je čovek kakvim smo ga mi načinili.

Ne mešaj Džona sa mnom.

On je tvoje dostignuće. - A Ričard tvoje.

Kako si mogla da ga pošalješ da pregovara sa Filipom?

Bila sam umorna.

Bila sam zauzeta.

Bili su prijatelji.

Elenor,...

on je bio najbolji.

Od kolevke si ga ti preuzela. Nisam mogao ni da mu priđem.

Nikada ga nisi želeo. - Otkud znaš? Ti si ga odvela.

Mogla si da podneseš odvajanje od muža, ali ne i od sina.

Šta god da sam uradila, naterao si me.

Izbacila si me iz kreveta zbog Ričarda.

Ne pre nego ti mene zbog Rozamunde.

Nije tako jednostavno. Ne prihvatam tako jednostavno objašnjenje.

Obožavala sam te. - Nikad.

Još uvek te obožavam.

Od svih laži, ova je najstrašnija.

Znam. Zato sam je čuvala do sada.

Oh, Henri, izopačili smo sve što smo dotakli.

Porekni nam šta god, ali to smo uradili.

Sećaš li se našeg prvog susreta?

Svakog trenutka i boje tvojih čarapa.

Jedva sam te video od sunčevog svetla.

Padala je kiša, ali nije važno.

Malo smo govorili, koliko se sećam.

Veoma malo.

Nikada nisam video takvu lepotu.

Posegnuo sam gore i dotakao je.

Bože, gde sam našao hrabrosti da to uradim?

U mojim očima.

Voleo sam te.

Bez poništavanja.

Šta? - Neće biti poništenja.

Zar neće? - Ne, bojim se da ćeš morati bez toga.

Dobro, to je bio samo kapric.

Sad mi je lakše. Ne želim da te izgubim.

Iz čiste znatiželje, kao intelektualac intelektualcu,

kako, u ime raspetog Isusa, možeš da me izgubiš?

Je l' se mi uopšte viđamo? Jesam li ti u blizini?

Ikada uz tebe? Jesam li bilo gde osim negde drugde?

Pišem li ti? Razmenjujemo li poruke?

Da li čamci sa darovima plove uz Temzu ka tebi? Jesi li upamćena?

Ti jesi.

Nisi deo mene. Ne dotičemo se ni u jednoj tački.

Kako me možeš izgubiti? - Zar ne osećaš lance?

Poznaješ me dovoljno da znaš da me je nemoguće zaustaviti.

Ne moram da te zaustavim. Dovoljno je da te usporim.

Svaki tvoj neprijatelj ima prijatelja u Rimu. Koštaćemo te vremena.

Šta je ovo? Ja se ne raspadam.

Boja mi se ne ljušti. Biću dobro još godinama. - Koliko godina?

Pretpostavimo da te zadržim jednu. To mogu. Ostvarivo je.

Pretpostavimo da ti prvi sin umre. Naš jeste. Moguće je.

Pretpostavimo da uslede kćerke. Nama jesu.

I to je moguće.

Koliko će tatica tada imati godina?

Kakvu vrstu uvrnutih,

trošnih-nikakvih, mutnih, smežuranih, mutnogledih,

savijenih udova, bogaljastih stvorenja ćeš začeti?

Lepo od tebe što brineš.

A kad umreš, što je za žaljenje, ali neizbežno,

šta će se desiti sa krhkom Alis i njenim nejakim princom?

Ne misliš valjda da će Ričard čekati da ta groteska poraste?

Ti mu ne bi dozvolila da uradi tako nešto.

Dozvolila? Gurnula bih ga kroz vrata dečje sobe.

Ti nisi tako okrutna.

Ne brini. Sačekaćemo da umreš pre nego što to uradimo.

Elenor, šta ti hoćeš?

Isto što i ti. Sina za kralja.

Ti imaš više moći, ja nemam. Misliš li da ću nestati?

Ovaj sin je sve što imam. Ti hoćeš da ga izbrišeš, a mene zoveš surovom?

Ovih 10 godina imao si sve što je meni oduzeto...

i pritom voleo drugu ženu, a ja sam surova?

Mogla bih da te oljuštim kao krušku,

i Bog sâm bi to nazvao pravdom.

Umreću uskoro.

Jednoga dana ću kljoknuti i u Vestminsteru će drugome pevati "Živeo kralj".

Preklinjem te, neka to bude moj sin.

Nisam baš dirnuta do suza.

Ja nemam sinova. - Imaš previše sinova. Više od toga ti ne treba.

Pa, poželi mi sreću. Ja odoh.

U Rim? - To je mesto gde čuvaju papu.

Nećeš se usuditi da odeš!

Kaži to ponovo u podne, govorićeš guzici mog konja.

Jagnje, oslobodiću te se do Uskrsa! Odbrojavaš svoje vladalačke dane!

Odeš li u Rim, objavićemo ti rat!

Ko to "mi"? - Ričard, Džefri, Džon i Elenor od Akvitanije.

Dan kad se ta hrabra srca ujedine biće dan kada će svinje dobiti krila!

Biće svinjetine u krošnjama drveća već do jutra!

Zar ne vidiš da im daješ uobičajeni povod: novi sinovi?

Napusti zemlju i izgubio si je.

Svi vi odjednom? - I Filip. I on će se pridružiti.

Da, hoće.

Šta ćeš sad s putem u Rim?

Oh, moj si, imam te, moj si.

Da dovedem 1000 vojnika ili je to malo razmetljivo?

Samo blefiraš.

Ah, jadnice. Kako da razglasim novost? Upravo si se preračunala.

Jesam li? Kako?

Trebalo je da se pritajiš. Trebalo je da obećaš da ćeš biti dobra dok me nema.

Ostavio bih tvoja tri dečaka na slobodi. Onda bi mogli da me napadnu.

Ne bi se usudio da držiš sinove zarobljene ovde.

Zašto, do đavola, ne bih? - Nećeš se usuditi.

Zašto da ne? Neka budu u Šinonu neko vreme. - Zabranjujem ti.

Ona zabranjuje. - Da li je tvoj otac spavao sa mnom ili nije?

Bez sumnje, reći ćeš mi da jeste. - Da li bi te to uznemirilo?

A šta sa onih hiljadu vojnika? Treba biti odlučan i svršiti s tim.

Ne ostavljaj me, Henri. Na samom sam dnu. Učiniću sve da te zadržim.

Ja mislim da ti misliš ozbiljno. - Zatraži nešto.

Elenor, ovo smo prevazišli, godine su prošle. - Probaj. Navedi nešto.

Nemam šta! - O mom grehu s tvojim ocem.

Ipak ima nešto. Nestani. - Ti prvi, starče. Jedino se nadam da ću to gledati.

Toliko se plašiš smrti. Sav si u strahu od nje. - Ah, jadna Elenor.

Da je samo lagala. - I jeste. Rekla je da nikada nije volela tvog oca.

Mogu se uvek pouzdati u tebe.

Nikada te nisam dodirnula da ne pomislim "Džefri, Džefri..."

Dana kada me povrediš, vikaću.

Nabila sam ti više rogova nego što ih je Luj ikada nosio.

Treba li da mi je stalo? - Ubiću te ako me ostaviš.

Pokušaj. - Volela sam telo tvoga oca. Bilo je prelepo.

To se nije dogodilo. - Mogu sad da ga vidim. Da ti ga opišem?

Elenor, nadam se da ćeš crći! - Ruke su mu bile grube,

sa ožiljcima ovde. - Ne!

Mogu da osetim njegove ruke! Osećam ih!

Osećam ih!

Šta je? Jesam li te povredila?

Pusti me da završim!

Bio si u susednoj sobi kada je to uradio!

Pa,...

koja porodica nema svoje uspone i padove?

Zima mi je.

Ništa ne osećam.

Baš ništa.

Ne možemo više nazad, zar ne, Henri?

Vilijame!

Ustajanje! Diži se!

Kad kralj ne sedi na guzici, niko ne spava!

Diži se! Ustajanje!

Diži se! Diži se!

Kaži joj da se pakuje. Odlazi s prvim svetlom.

Ustaj! Ustajanje!

Henri? - Pakujemo se i selimo.

Zar je rat? Šta se događa? Henri, u čemu je problem?

Ništa, za promenu. Možeš li verovati?

Gde si bio celu noć? - Pakovao sam naš prtljag. - Zašto?

Idemo u Rim da vidimo papu.

Ponovo te ekskomunicirao?

Ne, ovog puta će me osloboditi. Poništavam brak sa Elenor.

Narod će biti šokiran kad čuje da naš brak nije bio konzumiran.

Oh, budi ozbiljan. - I jesam.

To znači da se ti i ja venčavamo.

Od strane pape lično.

Stvarno to misliš?

Treba li da kleknem?

Ovo nije neki trik? - Svadbena povorka se uvežbava na kaldrmi.

Ona će pronaći način da nas zaustavi. - Kako? Neće biti ovde.

Ispaliću je u Salsburi kulu čim vetar bude povoljan.

U vreme ručka već će ploviti niz reku.

Ako nas ona ne zaustavi, Ričard hoće.

Neće ni on, "začepio" sam ga. On je u podrumu sa svojom braćom i vinom.

Kraljevski dečaci odležavaju sa kraljevskim vinom. Nisi rekla "da".

Treba li ti zvanična izjava?

Evo, moja najbolja poza. Na svim je novčićima.

Tužna Alis, hoćeš li se udati za mene?

Biti moja kraljica?

Volećemo se i rodićeš mi sinove.

Šestoricu. Jednog više od Elenor.

Prvog ćemo nazvati Luj, ako želiš.

Louis le premier. Kako lepo ime za kralja Engleske?

Henri, nikada ih ne smeš osloboditi.

Ne razumem. Osloboditi koga? - Tvoje sinove.

Stavi ih u tamnicu i drži ih tamo zauvek.

Moram li to? - Ako budu na slobodi kad umreš,

moj izbor će biti tamnica ili manastir.

Ali, Henri, šta će biti s detetom?

Ne gnjavi me s detetom, prokletinja se još nije ni rodila.

Ako budu na slobodi, ubiće ga!

Ne želim da doživim da vidim našu decu pobijenu.

Henri!

Ideš li dole?

Da ih pustiš napolje ili ostaviš unutra?

Da li bi ti mogla reći svom detetu:

"Video si sunce poslednji put"?

Možeš li ti to, Henri?

Moraću,

zar ne?

On dolazi.

Neću mu pružiti zadovoljstvo. Neće me videti kako molim.

Zašto, viteška budalo, kao da je važno na koji način neko pada.

Kad je pad jedino što preostaje, onda je važno.

Moja barka isplovljava s plimom.

Došla sam da se oprostimo. - Zna li Henri da si ovde?

Donela sam vam pokoju sitnicu. - Šta on planira?

Hoće li nas zadržati ovde? - Posebno sam ih birala. - Tako ti Boga, majko.

Koliko je jaka straža napolju? - To sam sredila.

Dvorište, kapije? - Sastavljaju Henrjevu povorku i u haosu su.

Jednostavno možete išetati. - Idemo U Poatje. To i očekuje.

Ali sačekaćemo ga sa vojskom kad dođe. Držite se uz mene.

Kad potrčimo, samo hrabro. - Zašto trčati? Mislim da treba ostati.

Ostati ovde? - Dok Henri ne dođe. A doći će, zar ne?

I doći će sam.

Imamo tri noža na jedan. - Misliš da ćemo moći?

Ja uvek nešto zabrljam. Vi ga ubijte, ja ću gledati.

Gde ćeš ti? - Napolje na vazduh.

Pusti je. - Ne mislite valjda da ću to dozvoliti.

Ako kažeš, odmah će nas pogubiti, a ti to ne želiš.

Ne želiš da izgubiš nijednog od nas, čak ni mene.

Pametan si, ali pitam se da li si u pravu.

Upozori ga i to je naš kraj. Ne upozoriš li ga, to je njegov kraj.

To je potpuno jasno. - Uzmite bodeže i bežite.

Ne, Džefri je u pravu.

Ti nisi ubica.

Pogledaj me bolje. - Ričarde!

Poštedi me toga. Ti si ih donela. Ti ga želiš mrtvog. Ti to uradi!

Ti, neprirodna životinjo!

Neprirodna, mamice? Ti mi kaži kako se to u prirodi radi?

Ako postoje otrovne gljive i deca se rađaju osakaćena,

ako guke rastu i psi besne...

i žene ubijaju muževe, šta je neprirodno?

Dođi, evo ti tvog jagnjeta. Obaspi ga poljupcima. Sav je tvoj.

Ne, ti nisi moj. Ja nisam odgovorna.

Gde misliš da sam ovo naučio? Koga sam proučavao?

Koliki sam bio kad ste se prvi put zaratili? - Mali. Ne sećam se.

Koliko bitaka sam video? - Ali to su bile bitke, ne nož u leđa!

Leševi se ne žale na hladnoću. Na šta si mislila kad si se borila s njim?

Na tebe. - Na neprirodnu životinju? - Uradila sam to zbog tebe!

Želela si oca mrtvog. - Ne, to nikad.

Pokušala si da ga ubiješ. - Da! - Zašto? Šta si htela?

Želela sam da mi se Henri vrati.

Lažeš!

Želela sam Henrija.

Ne veruj joj. Upozoriće ga ako bude imala priliku.

Vidi, vidi, šta da uradimo s majkom?

Treba nam svetla.

Za ono što radimo u tamnicama treba nam svetlost.

Ukrao sam sveće iz kapele.

Isusu neće nedostajati, a kapelan je moj sluga.

Izgledaš grozno. - Ti takođe.

Neispavana sam.

Svi ćemo se ubrzo odmoriti.

Tako, ovako je bolje.

Svetlo i jasno, baš kao u svitanje.

Lepih li dečaka.

Šta hoćeš od nas? Mora da si poludeo.

Zašto si došao ovamo? Do đavola, zašto si došao?

Bio si najbolji.

To sam joj i rekao.

Tebe sam voleo.

Zadržaćeš nas ovde.

Nikada me ne smeš pustiti. Znaš da ne smeš.

Nikada neću stati.

Ni ja ne mogu stati.

Hrabre momke...

to je ono što imam.

Dođite po mene.

Šta je bilo? Ti si Ričard, zar ne?

Ali ti si Henri.

Molim te, uzmi me nazad. Zar ne možemo probati ponovo?

Ponovo? - Uvek smo to radili pre.

Oh, da, uvek smo to radili.

Hajde!

Pogubi ga.

Oni su ubice, nisu li?

Ovo je zavera, nije li?

Ti si im dao život. Ti ga oduzmi.

Ko sme da kaže da je ovo monstruozno? Ja sam kralj. Za mene je to pravda.

I zato ja, Henri, po milosti božjoj

kralj Engleske, gospodar Škotske, Irske i Velsa,

grof od Anžua, Bretanje, Poatua i Normandije,

Majna, Gaskonje i Akvitanije,

osuđujem vas na smrt.

Učinjeno na dan Božića, u Šinonu, leta Gospodnjeg 1183.

Zasigurno ovo nisam nameravao.

Deca.

Deca.

Ona su sve što imamo.

Hajde.

Završio sam.

Završio sam s vama.

Među nama je svršeno.

Štediš šibu, razmazićeš dečake.

Nisam mogao, Elenor.

Niko nije ni mislio da možeš.

Dođi, odmori se.

Ne trebaju mi žene u životu. - Umoran si.

Mogao sam osvojiti Evropu, celu,

ali imao sam posla sa ženama.

Hajde, izlazi. Hajde.

Trebalo je odavno da te ubijem.

Ti si me dovela dovde. Navela me da činim ludosti zbog tebe, krv si mi pustila.

Snosi posledice sam.

Ne tovari mi ih na leđa.

Podigni ih i ponesi. Ja to mogu.

Moji gubici su moje delo.

Koji gubici?

Ja sam ostao bez ičega.

Izgubio si životno delo, nisi li?

Oblasti su ništa.

Zemlja je prašina.

Mogu podneti gubitke nalik tvojima uz osmeh. To sam i uradila.

Ako si slomljen, to je zbog toga što si bio krhak.

Izgubila sam.

Ti si pobedio.

I nikada više nećeš biti moj.

Ti si sve što sam ikada volela.

Hriste, ti nemaš pojma šta je ništavilo.

Želim da umrem. - Ne, ne želiš.

Želim da umrem. - Zagrliću te.

Henri, želim da umrem. - Elenor.

Želim da umrem. - Pusti da te zagrlim.

Želim da umrem.

I hoćeš, znaš, jednoga dana.

Samo čekaj dovoljno dugo i to će se desiti.

Hoće.

Mi smo u podrumu, ti ideš nazad u zatvor,

moj život je protraćen, izgubili smo jedno drugo,

a ti se osmehuješ.

To je način na koji izražavam očaj.

Svega ima u životu, osim nade.

Oboje smo živi.

I sve što znam govori da je to nada.

Mi smo divlje zveri, Henri,

i tama je svuda oko nas.

Vidiš li ih... po ćoškovima?

Možeš im videti oči.

A oni mogu videti naše.

Dorastao sam bilo čemu.

Nisi li i ti?

Bila bih velika budala...

da te ne volim.

Pustićeš me za Uskrs?

O uskrsnuću možeš me napasti ponovo.

Verovatno sledeći put i hoću.

A možda i nećeš.

Znaš, nadam se da nikada nećemo umreti!

I ja se nadam.

Misliš li da za to ima ikakve šanse?

Obrada: - Svetofil -

Preuzeto sa www.titlovi.com