Original subtitles

VERNOST

"Dame i gospodo, uskoro ćemo ući u tunel La Manš.

Vožnja će trajati otprilike 20 minuta."

Gde da ugasim svetlo? -Evo, ovde, gospođice.

Je li bolje?

Bila sam nepoverljiva kad si mi govorila u mraku.

Često sam to radila? -Ne, nikad nisam bila tu.

Gnjavila sam te svojim principima? -Nisi.

Htela bih da ti kažem da se veoma ponosim tobom.

Hvala. -Hvala tebi. I hvala ti što ću opet videti Pariz.

Jako mi se svideo odlazak u London, gde smo tata i ja doživeli

najveće uspehe, kojih se više i ne sećam.

I da te odmah umirim: neću te dugo gnjaviti.

Šta je, mama? -Uvek sam te puštala da živiš po svom.

A i prijateljice smo. -Jesmo.

Nešto neobično. -Ne znam. Boli te?

Dobro sam.

Dopusti da te gnjavim još malo. Bar još jednom. -Hajde.

Volela bih da te vidim s nekim pre nego što...

Nikad nikog nisam volela.

Kakve veze to ima s ljubavlju?

Ja nisam volela tvog tatu, a evo, imam tebe.

I srećna sam zbog toga. -Ne moramo više da se udajemo zbog sreće.

Venčali smo se na brodu. -Da, znam.

Onaj gospodin koji će ti platiti...

Tvoj šef. -Makroj.

Lusijen Makroj... Poznavala sam ga malo. U svoje vreme.

Nisam znala.

Zar on nije Australijanac ili Južnoamerikanac?

Nije, Kanađanin. Kako ste se upoznali?

U Parizu. A onda je došao u Kanadu.

Dok smo bili na turneji s tvojim tatom. Pre tvog rođenja.

Ali...

Ali ti si imala svoje principe?

"Tada je život bio lepši.

Sunce je bilo sjajnije nego sada."

Bili smo siromašni.

A ja sam bila u braku.

Kad si se ti rodila... -Da? -Morala sam da odem.

Sad shvatam. -Šta?

Zašto su me uzeli.

Nikad to ne bih uradila. Nisam ga više videla.

Uzeli su te jer si najbolja.

Znaš, Klelija, među mojim principima postoji važna reč.

A ona je? -Čast.

"Tako žive muškarci?

Poljupci ih daleko prate.

Kao već ugasla suncâ."

Već imate dva albuma. Odlični su. -Hvala.

Iznenađujuće teme. Reč je o albumu o odsustvu...

Da, prazne ulice, pusti pejzaži.

I kad se neko pojavi, nikad ga ne vidimo jasno.

Ovaj poslednji album je revolucija.

Visoka moda, revije, garderobe... I ne vidimo lica

manekenki ni kreatora. Zbog čega? -Šta?

Zašto je to tako bezlično? -Vrlo je lično.

Rekla bih: objektivno.

Ostali fotografi izbegavaju lica manekenki.

Istina, nagledali smo ih se.

Te devojke rade. -Zarađuju milione. -Ja ih ne plaćam.

S dva albuma, vi ste zvezda. -Zgodna je.

Slike nemaju neku važnost. Nepokretne, beživotne...

Ali dobro živite od njih.

Uzeće vas kanadska grupa

koja je nedavno stigla u Francusku

i već je agresivna u popularnoj štampi.

Biću na probi dve nedelje. Slikaću venčanje i cveće.

Otmeno. -Ne baš.

Najlepše cveće sam videla u Engleskoj.

I cvet može da bude bestidan.

Grupa "Makroj" objavljuje skandalozne i opscene tabloide.

Uništavaju ljude.

Ne ako nemaju šta da kriju. -A paparaci, male hijene?

Od nečega moraju da žive. -Ali trebalo bi...

Imam više sreće. Slobodna sam, radim šta želim.

Nisam živela u bedi. To ne znači da sam srećna. Nego...

Da? -Mirna.

Hvala.

Sranje, moram da idem.

Bila si van... -Zemaljka? Kao E. T.?

Selena, želim dve kasete.

Makroj će biti zadovoljan. Želi da te upozna.

Vreme je da uđeš u grupu. -Nikad.

Druga kaseta je za Dijan. Svideće joj se deo o paparacima.

Zvao sam hotel. Mama spava.

Oprema je došla s carine. Čeka te.

Uzeću vaše albume, ne brinite.

Hoćete na ručak? U Muzej?

Šetaću. Sama.

Prelep je! -Da, to je...

Stavite ga na kratko u izlog da ga slikam.

Ne mogu. Taj buket je naručen i plaćen.

Ne smeta mi, to mi je čak i...

Polaskan sam.

Možete li da ga stavite tamo? Hvala.

Prelep je.

Prelep! I tužan!

To je za sahranu?

To je za sahranu? -Ne, za veridbu.

Molim? -Za veridbu.

Bilo je za veridbu. -Žao mi je.

Možda imate pravo. To je psihoanalitički.

Buket možda ne izražava... -Ne. Hvala.

Ja sam Klev. Urednik. Tamo radim.

Klelija. -Klelija? Klev. Kl... i Kl...

Engleskinja? Ne bi se reklo!

Kanađanska.

Kitovi, dobri pisci, šume, nebo, moj muž...

Da li biste pogledali moju kancelariju?

Staru kuću, moju braću i oca.

Kuću slavne prošlosti i nesigurne budućnosti.

Zato sam pomislio da se oženim

s nekim bogatim, naravno, i suprotnog pola.

Volim decu. Voleo bih da imam gomilu dece.

Kako slatko. -Nisam bio smešan?

Ne. Šarmantan.

Da nisam bio blago apsurdan?

Volim to.

Izvinjavam se.

Eto.

Često vam dođe da... -Ne.

To je vrlo dobro.

Bavim se dečjim knjigama gde je moral itekako važan.

Doviđenja. -Videćemo se opet?

Izvinite... Nisam hteo da uđem. Čuo sam glasove. -To ti je u krvi!

Ovo je Bernar, moj brat. -Drago mi je.

Izlaz je onuda. Klev, tata čeka.

Uvek kasnim.

Klev uvek kasni. -Bernar je biskup.

Najgore u crkvenom svetu je

kad za biskupa proglase bilo koga. To sve objašnjava.

Antoan je stariji. Predaje književnost na Sorboni.

Posle tatine smrti, on će biti glava porodice.

Bernar će biti nadbiskup, kardinal, papa.

A ti ćeš ostati gde jesi. -To mi je vrlina.

Rekao sam ti da ćeš ih sve videti.

Cele nedelje ručamo zajedno.

Stara građanska navika. Pođi s nama. Zbunio sam se.

U našem klubu nema žena, zar ne, Antoane?

Zar ne, Bernare?

Bilo je slatko. Doviđenja.

Šta joj je slatko? -Ja!

Ono je vaše mesto. -Hvala.

"Lepotica na dvoru."

Molim? -Fudbal. Bivši prvaci sveta.

Drogba, Zinedin Zidan. Zizu.

Pokrivam sportsku rubriku. Drago mi je.

Sport i seks. Kojim čudom...

I skandali. Živimo od skandala.

Vi ste Klelija? -Ne, hvala.

G. Makroa smatra da moramo imati cenjeniji imidž.

Je li to pravi izraz, Žane? -Otkud ja znam?

Klelija će nam pomoći oko imidža.

Sve će ostati na željama.

Žutilo nas hrani.

Videla sam slike. Nadam se da ćete biti bolji.

Disciplinovani ste?

G. Makroa je kupio hokejaški klub nižeg ranga.

Već ima jedan u Kanadi.

Smatra da je hokej nedovoljno popularan u Francuskoj.

Možete li da slikate hokejsku utakmicu?

To je prijateljska utakmica,

a takve nikog ne zanimaju.

To vam je prvi zadatak.

Smem da slikam vaše ruke? -Ne sviđaju vam se?

Svaka dobra slika je nevaljala.

Klelija, vaša majka...

Idi, Andre. Ljubazan si, ali...

G. Makroa... -Od nečega moramo da živimo.

Moj broj mobilnog. Zovite u svako doba.

Ako mogu da pomognem... -Hvala.

Pod sedativima je. Ostaće celu noć.

Nema potrebe da je hospitalizujemo.

Nemate zdravstveno. Bolje da bude kod vas.

Moraćete da se organizujete.

Biće sve češćih kriza.

Pobrinućemo se da ne pati.

Hrabra je? -Jeste. -Čime se bavila?

Bila je kabaretska pevačica.

A vaš tata? -Plesao je.

Vratite se kući. -Smem li da je vidim?

Spava. -Smem li da je vidim?

Gospođo...

Gospođica.

Ako vam nešto zatreba...

Hvala. -Sami ste u Parizu. Možda bismo mogli...

Sad ćete videti, dragi moji... Dobro!

Dođite, dođite kad god želite!

Ne smete ovamo. -Sent-Andre.

Ja sam profesionalka.

"Idemo, cure, idemo! Makroa! Idući put ćemo pobediti!"

Možete li da ponovite, molim vas.

Bez ruku!

Hajde, još jedan krug! Idemo!

Video sam vaše slike.

Hoću da kažem, vaše slike.

Ostajete? -Molim?

Hvala što ste prihvatili moju ponudu. Ostajete?

Sa mnom. -Radim za vas.

Možete vi i bolje!

Hladni ste pred svime.

Smrdite na znoj. -Volim to.

Mogla bih da vam budem ćerka. -Pa? Ne smeta.

Meni smeta.

Mislite da ću objaviti vašu pornografiju?

Mislite da će pristojni čitaoci

želeti da gledaju đoke za vreme doručka?

Da. -Otpušteni ste.

Šalio sam se. Potrebni ste mi.

Vaš imidž, moj imidž... Sviđate mi se.

I vi meni.

Naći ćemo se kod Žulije. Biće vrlo službeno.

Upoznaćete moju ćerku i njenog debilnog verenika.

Sve smo predvideli.

Pošteni smo ljudi.

Dobro veče.

Čučao je tri dana i noći u tom rododendronu

da bi je uhvatio kako se kreše na travi.

S infracrvenim svetlom. Pas se ispišao po njemu,

a on je srao po mnogima. Zbogom predsedničko mesto!

Svaki dan sam išao kod tog cvećara.

I spavao sam na kauču u kancelariji, misleći da ćete...

Nisam znao kuda i... Znao sam da moramo.

To te nije sprečilo da se oženiš?

Ne. Zaista nije tako.

Ovo je porodična stvar. Rekao sam ti,

jer moja porodica je izuzetno racionalna,

a firma je bankrotirala, pa...

Bernar je homić, Antoan je ženomrzac i neženja...

A ovo je bogat i srećan brak koji si morao da sklopiš?

Jer nisam mogao...

Tata bi rekao da je ovo uzaludni seks. Volim te.

Ludo, ali je tako!

Volim je! -Šta to govorite?

Rekao sam da je volim. -Zbunjena sam, ali nisam ja kriva.

Ženevjev Makroa, moja verenica. Gđica Klelija.

Gđica Klelija.

Lep san. Hvala.

Ne znam.

Ženevjev je sestra g. Makroa, koji je...

Tata!

Dobar dan.

Nazdravio bih velikom čoveku, Žilijenu Klevu,

i njegovoj izdavačkoj kući... -Govori o nama!

S kojom smo imali čast i povlasticu...

Rekao sam čast jer svi znaju da nisam otmenog porekla.

Dakle, imali smo čast i povlasticu da potpišemo ugovor.

Veoma sam ponosan što sam pridružio

ovako cenjeni pečat francuske kulture svojim aktivnostima. Hvala.

Dobro ste? -Jesam.

Dobro veče, Klelija. -Dobro veče.

Ja sam Žulija. Ja sam tati pokazala vaše slike. Izvinite me.

Koja od nas dve je starija?

Ja, mislim. -Ne želite da se udate?

Nisam pomišljala na to. -Zaljubljeni ste? -Nisam.

Imate nekoga u životu?

Neku strašnu, romantičnu, nemoguću, frojdovsku priču?

Kao svi? -Ja nisam kao svi.

Ni ja. Bićemo prijateljice.

Davide... Klelija i ja ćemo biti prijateljice.

Da, draga. -David se rodio u Džakarti.

U Maroku. -A, da!

Žulija, smem li da uđem? -Zašto?

Da vidim šta se događa. -Žilijen umire.

Ne smeju da ga pomeraju.

Bio je jako dobar.

Ovom svetom pomasti,

Gospod te teši u svojoj ogromnoj dobroti

milosrđem Duha Svetog. Amin.

Predobri Oče... Ti što vidiš dobru volju

i što nikad ne uskraćuješ oproštaj onima koji ga traže,

imaj milosti prema Žilijenu.

Molimo se za njega svom svojom verom.

Uteši njegovu dušu i telo i daj mu traženi oproštaj.

Imajte poštovanja!

U času kad nas smrt navede na sumnje o životu,

Gospode, budi jak s nama. Obećaj nam spasenje.

Ne ostavljaj me.

Pre nego što napustimo ovo počivalište, pomolimo se.

Predajemo telo našeg brata zemlji.

Molimo te, Gospode, primi ga u Svoju svetlost.

U ime Oca, Sina i Svetog Duha. Amin.

Blizu je. Možemo peške?

Neće poštovati. -Ko?

Makroa. Postaviće nekog svog kretena na čelo firme.

Zbog novca. -Obećao je. -Mnogo toga on obeća i uništi.

Na svoj način, uništi ono korektno, delikatno i plemenito.

Ne možete... -Tata je prodao. Ja sam samo radnik.

Nismo više bogati. Ostaje mi kuća. Lepa je.

Antoane se opire, Bernar je sveštenik.

Bernaru ostaje stan u Parizu, a Antoanu umetnička dela.

Ono što ostane. Nas trojica smo mogli sve da prodamo

i počnemo iznova, ali s onakvim tipovima...

Volim knjige. Ne znam da ih pišem, ali znam da ih volim.

Volim vas. I zahvalan sam vam.

Na čemu? -Što postojite.

Ovo je naša mama. Nisam znao da je nosio sa sobom.

Poštovaće.

Mama mi je bolesna. Prihvatila sam posao zbog nje

jer su mi ponudili odličan ugovor.

Ako ne održi obećanje...

Šta ćemo?

Dolazim izdaleka da dokažem

da nema te zemlje, vode ni ljubavi. Tu sam, tu si.

Šta to znači? Šta ćemo?

Šta radiš? -Čekam. -Šta? -Odluku.

Nisu izvukli kontakte? -Jesu. I to naveliko.

Nemaju pravo. Ja biram. -Ti? -Zabranila sam im!

Ovde je jedino lepota zabranjena. I dobrota.

Uzdizati se, znači opirati se.

Klelija! -Počinje!

Povećala sam da bolje razumem.

Možda sam glupa, objasni mi!

Viski?

Pijem, pušim, smrdim, nokti su mi crni...

A šta je ovo?

Šta ćemo s ovim? -Štampaćemo.

U novinama za kurve? S ovako velikim sisama!

Silikon. Guzica. Krv. Seks.

Zašto je ovo mutno? Ko su ovi ljudi? Ko tu koga udara?

Čiji nos krvari? Ko je dobio šljagu? -Koga zanimaju ti kreteni!

Ti kreteni imaju kasicu-prasicu. Novac, šušku, zelembaće.

Barem jednu na naslovnu stranu! -Sve slike imaju tehničku manu.

Istina je takva kakva je.

Potrebno je imati okrutno poznavanje ljudi.

Takva kakva je. -Znam.

Ne, ništa ti ne znaš.

Poznajem Makroa 30 godina. I uvek ja... -Da?

Bacam se, ševim se, podmazujem, raščišćavam.

Da se vidi glava, bilo bi sjajno.

Bez glave, ovo je porno. -Trebalo bi da vam se sviđa.

Ništa ne razumeš. -Šta?

Ja sam svet i njegovo sranje. Volim ga. Volim Makroa.

Štampajte! -Ćuti. Otpušten si.

Slobodno me otpusti, gaduro. Najbolji sam. -Ja sam najbolja.

Sa 15 godina sam bila s Lusijenovim ocem.

Počeci bogatstva. Bio je star, ali... Mačo!

Hteo je da se brinem o njegovom sinu, da ga podučavam...

Pijana si i ideš da spavaš.

Zvala sam te jer... -Zašto?

Može plavuša, ali ova ima umetničke pretenzije.

Štampajte.

Ovu. Sutra na naslovnu stranu.

Ne. Kod mene. Moram još nešto da proverim.

Moje diplome?

U svakom slučaju, kupljeno je.

Molim za minut. -Osećaj se kao kod kuće.

Kako si?

Pucam od forme. Nije loše pre odlaska u pakao.

Ti ideš u raj. -Ako bog da.

Dovela sam ti prijatelja.

Da kupim? Ili da naručim šampanjac?

Još ne. Dođite. -Kako vi kažete.

Mama, ovo je g. Makroa.

Jao, nisam našminkana.

Na šta li ličim...

Pevala je pod imenom Žizel.

"Tada je život bio lepši, a sunce blistavije."

Da.

Čija sam ja ćerka? -Ne pitaj me.

Molim te, ne pitaj me.

Šta mogu da učinim?

Ostanite malo.

Dobar dan.

Pazi, stepenik.

Tako.

Baš mi se i ne sviđa.

Ostavite ovde. Ne trebate mi više. Ja ću da složim.

Dođi.

"Da, kratko je vreme trešanja...

Kad u paru idu da ih beru, sanjajući...

Minđuše.

Devojkama će u glavi biti ludorije,

a zaljubljenima će u srcu sijati sunce."

Hvala. -Ne, sve je u redu.

Spasao sam posao zahvaljujući Kleliji.

Tako. -Čitaćete malo?

O Isusu ili krimić? -To ću posle.

Laku noć.

"Juče smo napravili porodični portret ovim aparatom.

Ima postolje, zum od 28'80 mm i autofokus.

Uspešno ćete slikati sve svoje slike."

"Fidel Kastro je mrtav." Briga me. Bio je đubre.

"Slike sjajne Klelije". Ovo je remek-delo.

Grozna štampa. Ove novine su sranje.

Jesi li video? -To sam ja? -Svuda.

Šta je? -O, ne! I čarape!

Da, uvek spavam s njima.

I u noćnoj košulji i gaćama, kao stari momci.

To je od one... Kako se zvala?

Ženjevr. -Tvoje bivše?

Ne, mamin je.

Veoma je lep.

I ti si.

Pod jednim uslovom.

Više ne smeš da spavaš u spavaćici.

Ni ti.

Zapele su, čekaj!

"Ova lepota nema prošlost.

Kompletna je i stara.

Ako lepota ima neki beleg, postojao je ljubavnik

i više nije ista.

Ovo je kao san, čuva druga vremena,

i dan je njegov gubitak.

Vreme je mera. A srce se menja

gde je bio duh, izgubljen i željen.

Gde je bio duh, izgubljen i željen."

Klelija... -Dobro jutro.

Dobro si? -Da.

Zadovoljna? -Da.

Kad će to biti? -Treba mi kum. Hoćeš da dođeš?

Za najveće pijanstvo u životu? Dolazim!

"Večno će ti biti ljubavnik."

Brzo!

Dijan, gde ti je flaša? -Gde i uvek. Nisi me bocnula.

Vidiš? Najbolja sam. -Ja sam.

Najbolji je Nemo. -Ko? -Tvoj protivnik. Nekulturna neznalica.

Bitanga koju je Žan pokupio, a ja sam ga obučila.

Znaš zašto? -Jer zna okrutno znanje... -O životu.

I jer sjajno kreše.

Kreše sve što se mrda. -U potoku. Drugi zadatak. Sutra.

Ne mogu sutra. -Plaćamo te.

Sutra se udajem. -S intelektualcem?

Ne tiče te se. -Tiče!

Promena zadatka: Slikaj moje ruke.

Sad? -Želim da izađem u ovim pariskim slikama.

Izvini.

Tu si, dragi? -Da, jesam.

Zovite Makroa! -Video sam te na TV-u.

Nisam stigao da razgovaram s tobom. Morao sam da odem.

Nisam mogao da se vratim... Deset dana nisam spavao.

Mnogo sam pušio.

Video sam tvoje slike u metrou. Tvoje su?

Mislim da su pravo sranje. -Zašto to kažeš?

Sve je sranje. Spavao bih s tobom.

Neverovatno! -Kako je uspeo?

Ne pitaj ga.

Znate šta je ovo? -Da. Videla sam u Kalkuti.

Ali ovo je usred Marselja. -Slikala si? -Ne.

On jeste. -Sviđa ti se?

Lepe slike.

To bi trebalo on da slika, ne ja.

Ovo nije galerija. -Recite mu da ih slika!

Klev je zadovoljan? -Nadam se.

A vi, gđice Klelija? -Da.

Još uvek sam ja urednica.

Bliže se velike promene

o kojima ću vam svima govoriti. Brifing!

Gladan sam. Ideš sa mnom?

Sranje, nisam se okupao.

Ovde živiš? -Otišao sam čim sam mogao.

A pre? -Na severu, ali tamo nema posla.

A pre toga? -DASS. -Šta je DASS?

Dom za decu bez roditelja.

Ovo nije dobro. Dođi!

Dobar dan. Šta ćeš ti?

"Ouni", "chausson", "pizza".

Varivo. -Sedi!

Super, hvala.

Nanu, neka bude pikantno.

Ne jako.

Ovo je super.

Stavi ruke ovako.

Gledaj me u oči.

Ne mrdaj.

Smem?

Otvori ruku.

Peče.

Zatvori.

Gledaj me u oči.

Otvori!

Gledajte! Čista je!

Ja sam mađioničar.

Obriši me.

Maramica.

Je li bar tip dobar? -Da.

Moram da idem.

Šta sad radi? -Sad? Čeka me.

Je li sve u redu? -Da.

Laku noć. -Laku noć.

Zabrinuo sam se. -Nema razloga.

Zašto to radiš? -Ne znam, netalentovan sam.

Jesi.

Idemo. Pripremio sam...

Večeraćemo kod tvoje mame. Pod svećama.

Pre teškog dana.

Zaštiti me.

Hoću.

Sigurno? -Da.

Dajem ti ovaj prsten, znak naše ljubavi i vernosti.

Dajem ti ovaj prsten, znak naše ljubavi i vernosti.

Blagosloven bio, Bože nebeski, Ti koji nam daješ hleb,

plod zemlje i ljudskog rada.

Ti ćeš biti hleb života. Iskupi me mojih grešaka, Gospode.

Očisti me od greha.

Predstavljam vam g. i gđu Klev.

Rekla si mu? -Nisam. A ti? -Šta da mu kažem?

Mnogo sreće s ovim kretenom koji te ne zaslužuje!

Bravo, pobeda u fotofinišu. -Nisam trčao. -Sami ne umete ni da hodate?

Jesam li ikad bio grub?

Jedno poštujem. -A to je?

Porodicu.

Biću.

Samo o tebi govore.

Tvoj uspeh je tipično pariski za nas koji volimo neuspešne.

Slike vrede više od reči.

Idete na bračno putovanje? -Moramo da pokrenemo firmu.

Potrebne su nove ideje.

Ne obuvam nove cipele dok ih nisam dugo nosio.

Nije skroz srećan. Niste skroz njegovi.

"Include me out", zar ne? -Obećao si.

Neću te ostaviti. Uvek ću biti s tobom.

Dođite na dugi vikend! Brinućemo se za izgubljene golupčiće.

Da, u ovom svetu odraslih. -Molim te. -Moramo kod tvoje mame.

Moje ćerke će imati šta žele.

Šta radiš? -Šta ti radiš?

Odlazim.

Kombi će sutra doći po moje stvari.

Ovo je tvoj stan, ali moj život... -Oboje ti ostavljam.

Izvini. -Ostani večeras.

Neću...

Ne mogu.

Budala!

O, Bože! Ne...

Stavite ovo na njen krevet.

Ne to!

Ne to.

Siroti moj prijatelju...

Opet ti se izvinjavam.

Tata je samo jednom pokušao da zaradi novac.

Memoari komičara koji uopšte nisu komični. Živi užas!

Čak smo naručili sočnu sliku za naslovnu stranu.

Komičar je voleo vozače kamiona

i mornare.

Bio je tip s imenom nekog kapetana podmornice.

Dobro se sećam. Stručnjak. Nemo.

Nemo kao onaj lik Žila Verna? -Hladno mi je.

Idemo da popijemo nešto. Smrznućemo se ovde.

Normandija je prelepa, ali...

"Al ne osvoji jednu stvar nikada

on nije majstor da rečju ovlada:

nad dolinama prosutoga droba,

nad očajima, nad suzama doba,

stavivši ruke na bokove pušta

dok se gluposti...

Dok se gluposti iz njegovih usta razlivaju.

Ne znam šta ćemo.

Ne znam koliko će trajati njegovo milosrđe...

jer je lud za Klelijom.

Sve teže to podnosim.

Objavljuješ Odenove pesme. -Da, jako mi se sviđa Oden.

Talentovan je za... Kako da kažem? Istinski je!

Čini čuda.

Bar neka korist od mene.

A posle? -Ako otpuste Kleliju, i mene će.

Bićemo najcenjeniji pariski klošari.

Imam knjigu za decu. Vrlo intelektualnu, italijansku.

Priču o tri brata koji su se pitali šta smrdi u njihovoj kući.

I šta je smrdelo? -Ja. Najmlađi, koji se pokakio u gaće.

Nije ti dobro? -Ne, dobro sam.

Došli su Englezi. -Molim?

Mama tako obično zove...

Mislila sam da te muž zamara svojom strašću.

Medeni mesec je naporan. Ja sam ih imala tri.

Naprotiv. Nije to.

U svakom slučaju, nikad nije bio tako srećan.

Halo? Da. Ona je...

Samo malo. Bojim se da je za tebe.

Halo? Da?

Klev! Da...

"Malbruk ide u rat."

"Malbruk ide u rat."

"Ne znam kad se vraća."

Na ivici si ponora.

Povuci se.

Vrati se!

Pusti me.

Želim da budem sama sa svojim bogom.

Stanite!

Stanite!

Idem s tobom.

Ne, ostani.

Gadovi.

Posle... Ne želim da izlazim iz kuće.

Šta radiš? -Pomozi mi.

Odvezi me.

Odvezi me. -Hoću.

Ne želim da kampuješ pod mojim prozorom.

Postoje zakoni koji štite ljude.

Od drugih? -Žaliću se Makrou.

Đubre jedno! -Da.

Nemaš pravo! -Ne znam.

Kako boli! -Da.

Kakva korist? -Nikakva.

Poznajem tvog muža, radio sam za njega.

Nije tako strog kao ostali.

Makroa želi da ga pređe.

Žele svakog da pređu.

Najavili su da će ući na francusko TV tržište.

Dijan će voditi TV kanal.

A Žan će raditi ovde. -Sjajno.

Volim Dijan. Zamolila me da idem s njom

da snimam reportaže, ali odbio sam je.

Zašto? -Onako.

Negative!

Baviš se sportom? -Ne.

Ako bi morala, kojim sportom bi se bavila?

Nekim starinskim. "Jeu de paume".

Briga te šta će biti s tvojim slikama? -Da.

Kuda ćeš? -Idem da se pomirim.

"Imao je bezbroj ljubavnica."

Nemoguće! Vidiš šta mi radiš?

Ubila si me.

Staješ? -Da.

Idem da se istuširam.

Makroa je postavio sestru za direktorku finansija

da bi dokazao da je Klev ništarija.

Ako ne smisli nešto drugo. -Šta?

Neki bestidni trik.

Ispovesti neke prostitutke ili neko žutilo.

Ponekad uzimam kokain. Opušta me.

Vozim i motokros.

Svake nedelje, na severu.

Nema glamura. Rudarski kraj.

Više nema rudnika, ali ima kamenog uglja.

Osim toga, radim šta mi kažu.

Smiri se!

Seronjo!

Dođi! -Ne!

Jesi li videla? Fašista! Moralista!

Čisti Francuz. Đavola! Znao sam. Hijena!

Ovo je rat.

Na čijoj si strani? -Onih malih.

Završi rečenicu! Radiš šta ti kažu i...

Krešem se. -I ja.

Znam.

Sranje!

Klelija?

Šta radiš tu?

Vidiš koliko je sati? -Čekala sam te.

Plakala si? -Nisam.

Šta je?

Smiluj se. Voli me. Trebaš mi.

Šta drugo i radim?

Nešto se dogodilo? Nešto protiv nas?

Gajiš sumnje? Nesrećna si?

Jesam.

Sigurno? -Ne znam.

Znaš.

Zato mi to i govoriš. -Da.

Želiš da... -Ne želim.

Između želeti i moći postoji razlika.

Želiš da... -Da. Ne. Da.

Ne. Da. Šta? -Želim da me voliš i podržiš.

Ništa nisam uradila.

Znači, još nije kasno? -Ne.

Tvoja sam žena i pomalo sam izgubljena.

Ovo je pomalo starinski.

Grozna sam. Nisam te ni pitala kako si.

Dobro sam ako si ti tu.

Ne tu, tamo. Donja desna fioka.

Praviću sve više ovakvih sranja.

Ti si sad šef. -Da.

Nema zadataka? -Slobodna si.

Makroa je gore s Dijan s njihovom novom igračkom.

Noću kuju zavere, kao vampiri.

Kuda ćeš? -Kući.

"O, ljubavi...

Moja slatka, nežna, moja predivna ljubavi."

Onaj truli Italijan i njegova industrija...

Srediću ga kao sve ostale. Neizbežno...

Zato što je svet suviše glup i...

I kratke pameti. -Da.

Šta radiš u ovo doba?

Tvoj drugi album je gotov. Baciću ono što ne valja.

Kako si?

Imaš... Ti si...

Postoji neko?

Reci mi ko je on.

Nije bitno. -Meni jeste.

Kad bih znao ko je on, odstupio bih kao suprug,

kao ljubavnik

i ne bih ti bio rame za plakanje.

Sutra odlazim kod Žulije. Biću tamo nekoliko dana.

Slikaću pripreme za venčanje.

Ne želim da budem u Parizu i...

Bežiš? -Ne, borim se.

Zbog kukavičluka? -Ne, nego jer sam ti žena.

Bilo bi strašno ako bi me lagala. -Da.

A gde ću ja?

Kad gledam druge,

pomislim kako sam srećan uz tebe.

Vidi Bernara i Antoana. Moja mama je bila prava rospija.

Dobro sam. -Jesi?

Dođi, molim te, kasno je.

I Ženijevr... Prava rospija!

Od života mi je napravila pakao da dokaže da sam star.

Nisi star. Baš si kako treba!

Unutra je? -Nećeš...

Ne kopam po govnima. -"Ne kopam po govnima"?

Izvini.

Mala porodična slabost. -Zvaću doktora.

Ne moraš da mi budeš žena ako ne želiš. -Stani! -Slobodna si.

Nećemo više plakati. Bićemo srećni.

Nedostajaću ti. -O čemu ti to?

Moja ljubav nema granice. Nije definisana, vidiš?

Ne vidim. Nemam volje ni časti.

Kopao sam po kanti.

Je li zgodan? Je li u tvom albumu?

Slikaj me! I ja želim da budem tu!

Ovako? -Da. Ovako! Odmah.

Tata je održao reč? Čudo!

Imaš ekskluzivu. Dobro je?

Ne znam.

Bojala sam se da će izgubiti svoj trenutak.

Znaš već, nešto vulgarno za žute novine.

U stilu "bogati smo i ružni".

Ali ja nisam za žutilo. Želim da bude fer.

Dosadile su mi ove probe. Imam podočnjake.

Imam ih? -Izgledaš sveže. -I ti. Glatka si.

Da sam bar glatka kao ti.

I ja se udajem za voljenog.

Voliš Kleva, Klelija?

Izađimo.

Uništavaju ga, Klelija, kao što su ubili njegovog oca.

Zašto ne razgovarate, Klelija?

Rekla sam mu već jednom, ali htela bih da...

Važno je da Klev bude muško i...

To je spaslo Kleva. -Dobio je na vremenu.

To nikad ne traje.

Kad sam se verila, bila je ista stvar: Posao!

Rekli su da nema veze, da mogu da se razvedem ako...

Za najslabijeg momka iz preduzetničke porodice.

I bolesnog. I dogodilo se čudo. Stvarno sam se zaljubila.

Kapital koji je moj verenik doneo u porodicu

nije bio kakav su očekivali.

Mrziš ga? -Koga?

Makroa. -Da.

Zašto? -Zbog devojaka kao ti.

Klelija! Zvao je Klev. Dolazi večeras vozom.

Hvala što si mi ga doneo.

Prelepo je.

Vrlo naivno i vrlo lepo.

Juče me je posetio. Bio sam očajan.

Zamalo da se okanem knjiga za decu

i svojih pesama, a onda se dogodilo nešto čudno. -Da?

Ponudio mi je nešto.

Devojka je bila sa strane. Dođi!

Sve je pripremio, nagovorio je.

Koga? -Zgodnu manekenku.

Jednu od onih vešalica koje danas zarađuju

milione dolara za minut.

Ne razumem zašto.

A njena priča, znaš... Ona je eritrejska princeza.

Gabonka je. A tu je i Čad.

Zove se Ina. Tamo je rat.

Strašno. Njeni roditelji su uspeli da je pošalju u Evropu

i onda su nestali.

Tetka drži mrežu kolgerla. Postala je luksuzna prostitutka i manekenka.

Htela je da ispriča svoju priču.

Zašto? -Upoznala je odvratni svet i lepe ljude...

Nemo je izvukao iz droge,

iz prostitucije i sveg tog sranja.

Stvarno je rizikovao jer je video slike iz dečjih bordela

i pomislio je da bi njeno svedočenje...

Ona to radi zbog njega? -Ne, nego za bolji svet.

Nemoguće. -Klelija, to bi bio fantastični urednički bum ako bi...

Ako bi? -Ako bi je neko slikao.

Ima dovoljno njenih slika.

Ne, trebaju joj lepe, poštene, prave slike, a ne...

A ne šta? Zašto je on ne slika?

Jer on slika porno slike ženâ.

Pre, kad je morao da... -Preživi? Šta je morao da preživi?

Ne znam.

Ne znam šta!

Dobro.

Htela sam da nas Bernar venča.

Još od tvog venčanja. Ima šarm jednog od tri praseta.

To nam je u porodici.

Tri brata su kao tri praseta.

Tako bezazleni i... Evo strašnog vuka!

Dižem čašu za sreću svoje ćerke i njenog muža Davida.

I želim da vam saopštim lepu vest.

Velike i lepe vesti pljušte! Nadam se da danas neće pljuštati.

Gospodin Đanfranko Đulijani nam se priključio

u izdavaštvu i na TV.

Ne moramo da ga predstavljamo.

Ima ukusa, kreativan je, mecena.

Prava zver u svetu telekomunikacija

i veliki narodni poslanik koji će jednog dana postati,

to dobro znamo, premijer.

Trebalo je da nazdravi meni.

Dobro si? -Izgleda.

Nisi dobro? -Ljut sam.

Izvoli.

Nemoj ništa da kažeš, inače ću te gurnuti

i slikaću te raširene guzice. -Da?

I srećnu! Konačno srećnu.

Pusta obećanja! Hvala. -Zašto?

Zbog Kleva. -Nije to zbog njega.

Izvoli, ukrcaj se umesto mene. -Ne, ti si bolja.

Više nisam. Ostajem na zemlji.

Platiću ti.

Nemoj, Nemo!

Ne smeš da poletiš. Ostani ovde.

Ne, ti ostani ovde!

O čemu ste govorili? -O kukavičluku. Dostojanstvu. Sportu.

Moram da radim. -Dođi!

Idemo? Stani tu.

Eno ih! On i Žan.

Sakrio me je na neko vreme kod svoje učiteljice u sirotištu.

Zgodan tip koji ne želi da ode.

To je on?

Koji je?

Ne!

Uvek sam imao sreće. Maramica!

Prevario sam te.

Sviđa ti se ovde? -Da. -I meni.

Video si trku? -Takoreći.

Da vam pomognem?

Dobro je da si pustio da te pobede.

Lepo delo!

Nisam! Uvek volim da pobeđujem.

Šta je ovo? -Prava bomba.

Nešto najbolje što sam uradio nakon dečjih bordela.

Kako ti se čini? -Videli smo na TV.

Treba ih uštrojiti. -Gadovi!

Šta ćemo s ovim? Kako ti se čini?

Još žive oči, kao ostrige. Ali ne zadugo.

Biće sveže još neko vreme.

Treba ih izvaditi dok su žive. -Zašto?

Pravo bogatstvo! Nema donora.

Uzimam ih u domovima za stare i umiruće.

Neke su iz Afrike, Rumunije, Rusije.

Ove su Francuske. -Ko to radi?

Opasno je. Trgovci decom žele da mi zdrobe jaja.

Ne bi bilo tako loše. Oni su anđeli pored ovih.

Loše ćeš završiti. -Šta misliš da radim svake nedelje ovde?

Pogledaj me! Šta misliš da radim ovde?

Ne impresioniraš me ovim.

A čime mogu da te impresioniram?

Profesore, pogledaj me! Čime mogu da te impresioniram?

Idemo, deco!

Šta to jedeš? -"Kiss Cool".

Daćeš i meni?

Taj iz usta.

O, sranje!

Seksi? -Da.

Pokaži mi ruke. -Ne mogu.

Potrudi se.

I potiljak.

Dobro.

Izvini.

Prekini.

Dobro si?

Želiš da nastaviš da hodaš?

Hoćeš da odemo nekuda?

U bioskop? -Kod tebe?

Ne znam šta da radim.

Ne treba da se viđamo. Ne želim da te viđam.

Nemam...

Ne treba.

Stani!

Sranje! Ina!

Ina!

Dođavola!

Ne diraj je. Zvaću hitnu.

Rekao sam da ode dok se situacija ne smiri.

Kako je? -Trude se.

Sviđala ti se? -Sranje!

Ili se boriš ili si u kanalu.

To s organima rade u Italiji, ali u Moskvi i Pekingu su to otkrili.

Časne sestre u domu.

Stave ping-pong loptice u očnu duplju pokojnicima. U Kini...

Pokaži mi! -Kinu?

Svoj život. -Nije to moj život.

To nije moj život, nego nesreće. Pretplaćen sam na njih.

Pokaži mi. -U redu.

Onda? -Ništa.

Ne slikaš? -Ne.

Umorna si? -Da. Ne.

Mogu da te odvedem. -Ne želim.

Teška si. -Jesam.

Iznajmljen je. Zapravo, pozajmljen.

Blizu tvoje kuće.

Još nećeš?

Ne mogu. -Zašto?

Briga me za tvoj svet, Nemo. Poznajem sve to.

Previše utičeš na mene.

Onda?

To ti nije dovoljno?

Kako hoćeš.

Daj mi bar zavoj. Daj mi svoj šal.

Ne! -Daj!

Čekaj!

Ne mogu da verujem. Biskup, brat tvoga muža. Bernar.

Pobegao je s udatom ženom. Majkom dvoje dece.

To ti je smešno? -Da.

To je veliki skandal za biskupiju.

Moram da ga nađem. -Idi.

Okrenite se, molim vas.

Hoćeš čaj? -Hoću.

Hvala.

Burna noć? -Ne kao što misliš.

Prvi put nismo službeni.

Prvi put te ne poštujem.

Prvi put mi ne veruješ.

Da. -Veruj mi.

Sve ti govorim. Sve sam ti rekla.

Dirao te je? -Da.

Dopratio me je do taksija.

Dirnuo mi je ruku kad sam rekla da se više nećemo videti.

Veruješ mi? -Ne, meni je to...

Sramotno? -Da. -Kao ono što je Bernar učinio?

Kako znaš? -Ne znaš da i ja kopam po govnima?

Poslaće svoje hijene na sirotog Bernara.

Zaslužio je. Dobro je to.

Zvao je. Srećan je.

Srećna sam zbog njega.

Žena ima decu.

Biće bolji otac od tipa kojem je preoteo.

Ostavila ga je zbog njega.

Shvataš?

Nikad te neću prevariti.

Nikad te nisam lagala. Ne kažem da iskušenje nije jako,

ali je i bolno. Kao bol, nevažno je.

Dođavola! Dobro je, u redu je.

Spakovao sam stvari. Ostavljam ti slobodu.

Ne razumeš? Već sam slobodna.

Idem kod Bernara i Antoana.

On je u hotelu u Bretanji. U "L'Oberž de boner".

Šta je važno, Klelija?

Mi? Ti? Ja? Ti sa mnom? Ti bez mene?

Mi, vi, on?

Klev...

"O, kog sam crva..."

"O, kog sam crva ili koje greške...

Koje sam zloćudne sumnje žrtva?

Kad si ti, bestidnice, učinila ono što nikada nisam želeo?

Priznala si drugu ljubav. A ja potčinjen izlazim

iz tog željenog osećanja?"

Žan, imam vest za tvoje hijene.

Biskup Bernar, Klevov brat.

U Bretanji je, u hotelu "L'Oberž de boner".

Spreda.

Pogledaj me! Ne, tamo!

Skini naočare, Vensane. Ne mrdaj.

Otvori malo usta. Diši!

Spusti bradu.

Budi ozbiljan. U redu.

Opusti se.

Bojiš se vibracija.

Pravi se da se nečega bojiš, da si prestrašen.

Odlično. Diši, diši.

Cela Francuska prati skandal u Katoličkoj crkvi.

Nalazimo se ispred "L'Oberž de boner",

iz kog će odbegli biskup morati da izađe.

Proveo je noć u ovom ljubavnom gnezdu.

Iščekujemo ga. Vraćamo se u studio u Parizu.

Evo ih! Molim vas...

Pustite ih! Budite ljudi, molim vas.

Ne navaljujte!

Stanite!

Kardinale, molim vas...

Kardinale, bog vam nije bio dovoljan?

Čovek ima...

Čovek ima pravo na sreću, makar to kasno otkrio

i u okolnostima koje...

Ljubav nas dočeka gde je najmanje očekujemo.

Ako je ne doživimo, ne možemo da je razumemo.

Božansku ljubav...

Inače smo nepotpuni.

Crkvenjaci imaju pravo na ovo?

Svi imaju pravo na to. Bog nije negde gore.

U nama je.

Dopustite. Nisam završio.

U nama je. Kao što smo mi On.

Hvala, biskupe. -Hvala.

Dirnule su nas iskrene biskupove reči.

"Otići ću na sajmove knjiga u Tokiju, Frankfurtu, Parizu.

Sada imam šta da ponudim.

Zahvaljujući tvojim slikama i svemu što je devojka proživela.

Rekao sam ti da mi ništa ne duguješ.

Imao sam tu sreću da te zavedem, ali ne i da me ti zavoliš.

Ljubim te. Volim te. Tvoj muž, Klev."

Sent-Andre? -Da. -Koliko je tamo sati?

Kao i kod vas. -Izvini. Sećaš se faksa?

Nikad me nisi voleo na faksu. -Nisam.

Nisam bio dostojan? -Brzo si otišao.

Ignorisao si me. Nisam bio dobar.

Želiš da se osvetiš? Ili da mi dokažeš da sam imao pravo?

Da?

Da?

Žena mi se zaljubila, vara me.

Želim da budem siguran. Jer svi lažu.

Možeš li da pošalješ jednu... -Hijenu?

Da je prati. -Nemo bi bio najbolji. -Ne.

Bila bi to jedina svinjarija u tvom životu.

Je li, Klev? -Da.

Treći album. Dobar dan.

Dobar dan. Danas svi žele da snimaju filmove.

I ja ću. Ti i ja ćemo biti glumci.

Izvini.

"Čast da vas zavedem". Kraj citata.

Baš u tvom stilu.

To sam ja.

Dobro veče. -Dobro veče.

"Leš ima komercijalnu vrednost, zavisno od mesta.

U zemljama Trećeg sveta ili u razvijenim.

Ljudski kostur košta 7.200 franaka.

Tržište ljudskog tkiva je u svojim povojima, ali ima veliku budućnost.

Firme kao "Kriolajt" se nalaze na berzi.

U Francuskoj vlada potražnja za ljudskom kožom

i rožnicom.

Rekao sam ti da je ovo rat.

Kakav je osećaj kad pucaš u nekoga?

Dobar. Nadam se da nikog nisam ubila.

Bilo bi jedno sranje manje. -Ne želim... Ne mogu više.

Šta ne želiš, Klelija?

Nisam dovoljno go?

Hoćeš da se još svučem? Gledaj!

Prestani! -Skroz sam se skinuo.

Ne mogu više. -Prestani!

Nikad nisam bila mlada. Ti si mi bio jedina mladost.

Da, mlad sam i go.

Kad ti pokažem svoje gluposti,

ti se vraćaš u svoj uređeni mali svet.

Knjigama, kaminu, papučama.

Ne, jednom sam ti rekla "da".

Možemo da kažemo "ne" kad ne postoji "da".

Ne...

Ovo mi je životna prilika, Ženijevr. Imam lica, akciju, ljubavnika.

Tvoja žena? -U tome je problem.

Ako objavimo, to će biti veliki udarac.

Bez slika preljube, niko nam neće verovati.

Jer sve će izgledati kao novinarska intriga, nešto smišljeno.

Zašto bi se novinar baš tada tu zatekao?

Baš u tom trenutku. -Zaseda za zločince. -I pravi meci?

I u SAD to niko ne bi uradio. Nezakonito i kriminalno delo.

Ako objavimo, priznaćemo da je

fotograf prisustvovao ljubavnom susretu.

Na kraju krajeva, muž ga je poslao.

Naša specijalnost. -Na vrhu smo.

Pritom, reč je o Nemu.

Postao je zvezda.

Samo mu još fali Milu da postane Tintin.

Sećate se? -Ne. -Postoje paparaci i mali kreteni.

Znate li šta je Nemo tražio kao nagradu?

Kapetana Hadoka? -Motor. -Skupi motor.

Jednom proleter, uvek proleter.

A šta ćemo s našim Klevom?

Ovo si hteo, ako sam dobro razumela?

Da.

Čega bi ti trebalo da se stidiš?

Porodica ti je skandalozna, a i žena.

Kao što Dijan kaže, sve je skandalozno.

Mi smo skandalozni. Žrtva? Ne.

Krivac? Ne. Mogu da te zaštitim. -Od čega?

Od tebe.

Je li to problem? -Ne.

Objavićemo lepu vest Makroa. Biće mu drago.

Činim ti uslugu i neću ovo da objavim.

Sve je dobro što se dobro svrši.

Davide, možeš li brže?

Ne.

Da nisi trudna? -Nisam.

Ja jesam.

Još se ne oseća, kao graškić je.

Kako da budeš trudna kad Klev nikad nije tu?

Ja bih našla ljubavnika.

Nema ničeg boljeg od ljubavnika! Ne, nikad ga ne bih imala.

Veruješ mi? -Tu je od juče.

Ne želi da me vidi. -Jedno ti nisam rekla.

Pozvali su te da privučeš Đulijanija

zbog njegovih štamparija, fabrike papira,

probranih izdanja, TV, imetka.

Nije hteo da posluje s tatom.

Tata nema dobar ukus.

Tvoje slike su vrlo snobističke u Italiji. Čak...

Nedeljni tiraži su pali otkako te štampaju. -Shvatam.

Misliš da... -Ne mislim ništa.

Je l' da, Davide? Ne mislimo ništa. Bar zasad.

Pobrini se za ovog kretena, ide mi na živce.

Ako je umešan u trgovinu organima, uzeću sve.

Zašto mi to govoriš? -Oho, nismo službeni!

Još te jednako želim. -Da...

Život je samo jedan. -Da.

Nesrećna si? -Da.

Vidim. Osećam. Tvoje telo plače.

Ne zna da te ševi? -Da. -Ja bih znao ako...

Bilo bi još gore.

Uvek sam sretala takve kao ti. Imam 30 godina.

Mnogo sam radio s Japancima.

Japanci smatraju da je prava lepota

onaj trenutak pre nego što cvet uvene,

pre nego što se koža na voću nabora zbog hladnoće.

A posle? Jeste li završili? -Nikad.

Dođi, napravićeš mi remek-delo.

Poslednje.

Obećanje izvršeno: poklon.

Jedinstveni primerak, trijumf, vrh, zahvaljujući našemu Đanfranku!

Mali, pokaži nam!

Ideš sa mnom?

Maramica.

Danas se u crkvi Svetog Spasitelja održava pomen g. Makroa,

ubijenog u atentatu u kom je njegova sestra Ženijevr Makroa

lakše povređena.

Mladi novinar na motoru je povređen.

Strahuje se da će biti odmazde.

Prijave ne prestaju otkako je otkriven kartel koji trguje organima.

U četiri zemlje je izvedeno dvadesetak hapšenja.

Bila sam jedina. Moje gaćice.

Dijan, vi ostajete. Svi ostaju, osim vas, Sent-Andre.

Vi ste otpušteni.

Mama, obriši nos od koke! Imamo lekarsku potvrdu.

Mama ne može da vodi firmu.

Izvini, mama, ali mozak ti je oštećen.

Živećeš u obilju, kao što želiš.

Vidiš? Nisam zaboravila...

Suvo lišće koje se skuplja...

Uspomene i bol.

A severni vetar

ih raznosi

u hladnoj noći

zaborava."

Zahvaljujući sporazumima koje je tata potpisao,

hapšenje g. Đulijanija je ojačalo naš evropski položaj.

"Evropsku logistiku."

Pošto zaleči rane na telu i u srcu,

tetka će dati nove podatke.

Dijan će biti unapređena i postaće nezavisna.

Stvoriće filmsku kuću

sa sedištem u Los Anđelesu.

Filmovi će biti na engleskom. TV će ostati autohtona.

Nikad joj se neću direktno obraćati,

već preko Davida. Ima svu slobodu.

Ja ću zameniti tetku.

Brinuću se da naša izdanja budu što izopačenija,

Iicemernija i poročnija.

A naša TV će biti šokantna, u pravom smislu te reči.

Više ćemo zarađivati da bi književni deo bio što blaži i profinjeniji.

Klev i David.

Pozvala sam Kleliju. Ona je tatina ćerka, kao ja.

Nećemo nastaviti saradnju

i ima pravo na naknadu.

Molim te. Žena sam ti. Želim da živim s tobom.

Jedino ti prebacujem što si ubila nadu.

Ne!

Zašto mi nisi verovao? Zašto veruješ u sve prljavo i lažno?

Jer je tako! -Nikad te neću prevariti. -Već jesi.

Nikad! Nikad!

Pa ipak, bez tebe ne bih nikad voleo.

"In the desert of the heart, let the healing fountain start.

In the prison of his days, teach the free man how to praise."

Ponovi! Znaš to.

"U pustinji srca, nek' zaceljujući izvor ključa,

U zatvoru njegovih dana, slobodan čovek nek' se nada."

Pokušao sam da te prevarim, ali nisam mogao.

Nedostajaću ti. Čak mi i umiranje olakšavaš.

Uzmi...

Čekaj, pusti me.

Znaš da se može umreti i od ljubavi?

Ne.

Bićeš sa...

Slobodna si. -Nisam.

Biću.

Biću.

Vratimo zemlji telo onog ko nas je napustio.

Onog ko je toliko želeo da voli. Primi ga u svetlost Svoju.

U svetlost u kojoj vidimo istinu svega...

Hrist. Naš Gospod. Amin.

Toliko toga se dogodilo.

Pariski album je postao intimni dnevnik, roman.

Tako je živ, ljudski.

Isprva sam prigovarala da su slike hladne.

Ne krijete da ste bili paparaco.

Izvinite na izrazu, hijena.

Vaš album ima lepotu, strogoću...

Posvetili ste svoj album Kleliji, a njen je posvećen vama.

Da.

Kao da ih je napravila ista osoba.

Kao da u njima kuca isto srce.

Znate li šta je s njom?

Gde je? Zašto je nestala?

Ne znam.

Brzo! Ručak! Brzo!

"Izvinite, ja bih da ugasim svetlo. -Ovde.

Hvala. Sad je bolje.

Nije mi bilo prijatno kad bi mi govorila u mraku.

Često sam to radila? -Nisi.

Gnjavila sam te svojim principima.

Ne. Često nisam bila kod kuće. -Ponosila sam se tobom.

Hvala ti. -Hvala tebi.

Hvala što ćeš mi pokazati Pariz.

Srećna sam što sam bila u Londonu,

gde smo tata i ja doživeli uspehe.

Već sam ga zaboravila."

"Reditelj: Fernan Nemo"

Fernan?

Oprosti mi.

Oprosti mi.

OBRADIO: loggikg