Original subtitles

U dvostru�i napor dotle; Ognje, gori; klju�aj, kotle.

U spi krvi od krma�e �to prasi�a devet sma�e

u slast; pa u plamen mast s ve�ala ubice baci;

prst udavljenog novoro�en�eta, koga bludnica rodi usred jarka pusta;

Nek u�ine da ka�a bude gusta:

Mo�ne �ini da su sada,

vrite kao �orba ada.

Kad �emo se nas tri opet na�i?

Kad grmi, plju�ti i kad munja sine?

Kad huka, buka mine.

Kad bude izgubljen i dobijen boj.

Bi�e pre nego �to �e sunce za�i.

Na kom mestu da sretnemo

Magbeta?

Meni palci ne�to bride, zlo nekakvo ovamo ide.

Tako lep i ru�an dan nisam video.

Dobo� lupa! Magbet stupa.

Zdravo, Magbete! Zdravo, glamiski tane!

A koje su ove, �to kao da nisu �itelji ove zemlje, iako su na njoj?

Govorite, ako mo�ete- ko ste vi?

Zdravo! - �ta vi radite?

Zdravo!

Zdravo!

Zdravo, kodorski tane!

Zdravo, Magbete, budu�i kralju!

Ako vidite seme vremena i znate koje �e seme ni�i, koje ne,

govor'te i meni,

koji niti molim milost va�u nit' strahujem od mr�nje.

Zdravo!

Manji i ve�i od Magbeta bi�e�.

Ne tako sre�an, al' ipak sre�niji.

Ra�a�e� kraljeve, a ne�e� biti kralj.

Zdravo da ste, Magbete i Banko!

Odlazite! Idite!

Vi, besednice krnje, stanite, ka�ite mi vi�e.

Jesam tan glamiski, al' otkud kodorski?

Tan od Kodora je �iv i zdrav;

a kralj da budem nije vi�e u vidokrugu vere,

nego �to je da budem Kodor.

Gospodaru, Magbete!

Draga gospodo.

Kralj je radosno primio, Magbete, vesti o tvome uspehu.

Gusto kao grad dolazio je glasnik za glasnikom, donosio

hvale o tvojim podvizima.

Donosimo ti zahvalnost kraljevskog gospodara.

Naredi da te, u njegovo ime, nazovemo tanom od Kodora.

�ta! Govori li �avo istinu?

S tom titulom, pozdravljam te sad, najvrliji tane, jer je tvoja.

Tan od Kodora je �iv. Za�to me zaogr�ete pozajmljenim pla�tom?

Onaj �to be�e tan �ivi jo�;

Ali pod te�kom osudom, nose�i glavu koju bi trebalo da nema.

Al' veleizdaja, priznata, dokazana, sru�i ga.

Glamiski i kodorski tan!

Najve�eg jo� nema.

Ovo natprirodno savetovanje ne�e r�avo biti, ne�e dobro biti.

Ako je r�avo, �to jem�i uspehom, po�inju�i istinom?

Kodorski sam tan.

Ako je dobro, za�to podle�em ku�anju �iji mi stra�ni lik podi�e kosu,

�to mi �vrsto srce udara o rebra, protivno mojoj prirodi?

�estiti Magbete, mi te �ekamo.

Oprostite, mozak mi uznemiri�e zaboravljene stvari.

Prkosi�e sudbini, prezre�e smrt, i mudro �e podneti milost i strah.

Hajdemo kralju.

Zdravo!

Dok sam stajao, zanet od �uda, do�o�e glasnici od kralja,

koji me pozdravi�e kao "tana od Kodora".

Tom titulom su me pozdravile, pre toga, sestre su�aje,

i, kao za budu�nost, rekle mi: "Zdravo, budu�i kralju!"

Zvezde, skrijte svoje vatre. Nek mi svetlo ne vidi duboke, crne �elje!

Lorde Banko!

Ne nada� li se da ti deca budu kraljevi,

jer one �to dado�e kodorsko tanstvo meni obe�a�e ne manje i njima?

Ako bih im sasvim poverovao, to bi te moglo podsta�i da se sad ponada� i kruni.

Ali, �udno je to ba�: �esto nam oru�a tame govore istinu, da bi nas navela na zlo,

Pridobiju nas zbiljskim sitnicama, a izdaju nas u onom najve�em.

Sinovi ti bi�e kraljevi.

Ti kralj.

Ako sre�a ho�e da ja budem kralj, neka me onda ta sre�a sama kruni�e.

Gle, kako je zanesen na� drug.

Zdravo, budu�i kralju!

Mislio sam da je dobro izvestiti te o tome, najdra�a drugo moje veli�ine,

da ne bi ostala bez udela u radosti, ne znaju�i kakva ti je veli�ina obe�ana.

Primi ovo k srcu i zbogom.

Glamis jesi, i Kodor, i bi�e� �to ti je obe�ano.

Do�ite, vi dusi, �to ubila�ke misli podsti�ete, obespolite me,

napunite me svu od glave do pete groznom svirepo��u!

Zgusnite mi krv;

Spre�ite pristup savesti, da nijedan pokajni�ki znak prirode,

Ne pokoleba moja strahotni smer, miroljubivo ga ne svrati od tela!

Pri�ite mi �enskim grudima, i zamenite mi mleko �u�em,

vi ubila�ki dusi, ma gde da sad, u svom nevidljivom bi�u, stvarate potrese prirode!

Do�i mi, gusta no�i, ogrni se u najcrnji dim pakla,

da moj o�tri no� ne vidi ranu koju zada,

da nebo ne proviri kroz pla�t mraka,

i ne vikne: "Stoj!"

Veliki Glamise, vrli Kodore! I od oba ve�i s poslednjim pozdravom!

Tvoje pismo me je odvelo van ove glupe sada�njosti,

i u ovom trenu ose�am budu�nost.

Najdra�a ljubavi,

Dankan nam dolazi no�as.

A kad ide?

Sutra, kako namerava.

Onaj �to dolazi mora biti zbrinut.

Razgovara�emo jo�.

Pusti mi staranju samo ovu no� za veliko delo.

Tvoje je lice, moj tane, k'o knjiga u kojoj mo�emo pro�itati �udne stvari.

Da bi obmanuo svet, izgledaj kao svetac;

S dobrodo�licom u oku, ruci, na jeziku.

Budi tobo� cvet nevini, ali budi zmija ispod njega.

Kad Dankan zaspi- na to �e ga dan te�kog puta lako navesti-

opi�u mu slugu.

Kralj Dankan mi je ro�ak.

Bio je tako blag u svojoj mo�i,

pravedan u svome velikom zvanju, da �e mu vrline optu�iti glasom trube,

k'o an�eli, duboko prokletstvo njegovog umorstva;

A samilost, golo to novoro�en�e, ja�u�i na vihoru, ili heruvimu nebeskom,

no�ena tajnim glasnicima vazduha, dunu�e grozni �in

u svako oko, i suze �e udaviti vetar.

Sveti Mihajlo, arhan�ele, budi na� za�titnik od �avoljih zala i obesti.

O, ti, prin�e vojske nebeskih an�ela, bo�anskom mo�i,

gurni u pakao Satanu i druge zle duhove,

koji �ine zlo po svetu i tra�e uni�tenje du�a.

Amin!

Odri�ete li se Satane?

Odri�em se.

I njegovih dela?

Odri�em se.

I njegovih ruku?

Odri�em se.

Amin!

Sine moj, je li Kodor pogubljen?

Gospodaru, jeste. Sasvim jasno je priznao svoju izdaju,

molio za opro�taj Va�eg Veli�anstva i izrazio duboko kajanje.

Ni�ta mu u �ivotu nije prili�ilo kao rastanak s �ivotom;

Umro je k'o vi�an smrti,

preziranju svog najdra�eg blaga kao bedne sitnice.

Nema ve�tine da se na �ove�jem liku pro�ita njegov duh: Bio je vitez,

u koga sam polagao puno poverenje.

Ali gde je Magbet, tan kodorski?

O, vrli Kodore! �to ti zasluge nisu manje,

da bi mi zahvalnost i nagrada mogle srazmerne biti!

Verna slu�ba koju vam dugujem, nagra�uje se samim vr�enjem.

Plemeniti Banko, ti nisi manje zaslu�an,

i tvoje zasluge se ne�e manje priznati.

Daj mi ruku.

Ova letnja go��a, stanarka hramova, lasta, svojim milim gnezdom dokazuje

da nebeski dah zanosno miri�e ovde.

Nigde krova, strehe, stuba, zgodnog ugla,

gde ta ptica nije napravila vise�u postelju i kolevku svoju,

a opazio sam gde se ona rado le�e i nastani, vazduh je ugodan.

Da izvr�iti zna�i i svr�iti s tim, bilo bi dobro izvr�iti odmah.

Da mu�ko ubistvo mo�e da uhvati mre�om i posledi da smr�u ubijenog ulovi uspeh,

da je to umorstvo sve i kraj svemu- ovde, samo dole.

Na ovoj obali, pli�aku vremena, na zagrobni �ivot ne bih se osvrnuo.

Ali nam se u tim slu�ajevima sudi ovde te dajemo samo krvav nauk,

koji se, nau�en, vra�a, mu�i svog izumitelja:

Ova nepristrasna pravda prinosi sadr�aj otrovnog pehara

usnama na�im.

Kad im opijene prirode ve� budu le�ale u svinjskom snu kao u smrti,

�ta ne mo�emo svr�iti ti i ja nad ne�uvanim Dankanom

i podmetnuti pijanim slugama na koje �e pasti krivica za na�e veliko umorstvo?

Ra�aj samo sinove;

Jer ti neustra�iv duh treba da stvara jedino mu�karce.

Fiten!

Ne�e li se verovati, kad krvlju umrljamo zaspale komornike

i upotrebimo njihove no�eve, da su oni krivci?

Ko bi i smeo druk�ije da veruje, kad na�a tuga glasno zakuka zbog njegove smrti?

Sve ostalo prepusti meni.

Koje je doba no�i, sine?

Mesec za�e; ali nisam �uo �asovnik.

Evo, uzmi moj ma�.

Na nebu se �tedi; sve su im sve�e poga�ene.

Uzmi i ovo.

Olovni dreme� me pritiska, a ipak ne bih �eleo da spavam.

Milostive sile,

svladajte u meni proklete misli kojima je u snu priroda nam sklona!

Daj mi moj ma�.

Ko je tamo?

Prijatelj.

�ta, gospodine, jo� ne spavate?

Kralj je u postelji.

Bio je jako raspolo�en, poslao je posluzi va�oj veliki dar.

Ovim dijamantom va�u suprugu pozdravlja.

Sanjao sam no�as one tri su�aje:

Vama su rekle poneku istinu.

Ne mislim na njih.

�elim vam laku no�.

Hvala, gospodine: I ja vama.

Sad u jednoj polovini sveta priroda je kao mrtva,

a gre�ni snovi mu�e zavesom skriven san.

Ve�tice vr�e tajne obrede blede Hekate, i mr�avo ubistvo,

probu�eno stra�arom svojim, vukom, �iji je urlik njegov sat,

sada se kri�om,

Tarkvinijevim hodom pohotljivim, prikrada smeru svom kao avet.

Je li no� to �to vidim pred sobom? Dr�ka mi je na dohvat ruke.

Pri�i, da te uhvatim.

Nemam te, a ipak vidim te jo�.

Vodi� me putem kuda sam naumio;

Nisi li opa�ljiva za pipanje, kobna vizijo, kao za vid?

Ili si no� uma, la�na tvorba, nastala iz vatrom namu�enog mozga?

Jo� te vidim, na o�trici i dr�ci kapljice krvave,

�to nisu ranije bile.

Nema ih.

�ta je novo?

Vrata su otvorena;

presite sluge rugaju se svojoj du�nosti hrkanjem.

Ne�emo i�i dalje s ovim poslom.

Je li nada kojom se zaogrnu ti bila pijana? Je li spavala otad?

I budi li se sad da gleda tako poti�teno u ono �to je slobodno radila?

I tvoju ljubav smatra�u sad takvom.

Pla�i� li se da delom, hrabro��u bude� ono �to si �eljom?

Ja smem sve ono �to li�i �oveku;

ko sme vi�e nije �ovek.

Kakva te je zver onda terala da otkrije� ovaj pothvat meni?

Kad si smeo to da �ini�, bio si �ovek;

A kad bi bio vi�e no �to si bio, bio bi vi�e �ovek.

Dojila sam, i znam kakvo je zadovoljstvo voleti odoj�e �to me sisa.

Ja bih mu, dok bi mi se sme�ilo, istrgla iz bezubih desni bradavicu dojke,

i prosula mu mozak, da sam se zaklela kao ti na ovo.

A ako ne uspemo?

Mi da ne uspemo?

Samo navij svoju hrabrost do vrhunca, pa proma�iti ne�emo.

Ti, sigurna i �vrsta zemljo, ne slu�aj kuda idu moji koraci,

Da ti kamenje ne brblja o tome gde sam.

Idem i svr�eno bi�e: Zvono zvoni.

Dankane, nemoj �uti ovaj zvon; u raj ili pakao poziva te on.

�to ih opi, to je mene osmelilo;

�to njih gasi, mene pali.

Pst!

Mir!

To je zakre�tala sova.

Sad je na delu.

Ko je tamo? Hej!

Avaj!

Strah me da se probude, a ono svr�eno nije.

Poku�aj a ne delo upropa��uje nas.

Pst!

Spremila sam njihove no�eve; nije mogao da ih ne vidi.

Izvr�ih delo. Nisi li �ula delo?

�uh kre�tanje sove i cvr�anje cvr�ka.

Jesi li govorio? - Kad? - Sad.

Pri silasku? - Da. - Slu�aj!

Tu�an je to prizor.

Ludo je re�i da je to tu�an prizor.

Jedan se nasmeja u snu, a drugi uzviknu: "Ubistvo!"

Tako se probudi�e. Stadoh da slu�am.

Ali oni �itahu molitve, spremni da opet zaspe.

Dvojica su tu.

Jedan uzviknu: "Bo�e, smiluj nam se!" A drugi:"Amin!"

Kao da me vide�e s d�elatskim rukama tim.

Slu�aju�i ih, ne mogoh re�i:"Amin!"

Kad reko�e: "Bo�e, smiluj nam se!"

Ne razmi�ljaj o tome toliko duboko.

Ali za�to ne mogoh izustiti: "Amin!"?

Milost mi je mnogo trebala,

ali mi "Amin" zasta u grlu.

O tim stvarima ne sme se misliti tako;

jer se ludi.

Da sam �as pre ove nesre�e izdahnuo,

pro�iveo bih bla�en vek;

jer, od ovog trena, nema ni�eg ozbiljnog u ljudskoj sudbi:

Sve je igra�ka: Slava i milost su mrtve;

vino �ivota je isto�eno, mulj jedini na ponos svodu ovom osta.

Idi, uzmi vode,

speri tog prljavog svedoka sa svojih ruku.

�to si doneo otud te no�eve?

Oni treba da su tamo:

Idi, odnesi ih; i krvlju nama�i uspavane sluge.

Ne idem vi�e tamo.

Pla�im se da mislim na ono �to sam u�inio.

Da opet vidim to, ja ne smem.

Kolebljiv�e!

Daj mi no�eve.

Spava�i i mrtvaci su samo kao slike;

De�ije se oko pla�i naslikanog �avola.

Ako on krvari jo�, pozlati�u lica slugu time,

jer to mora izgledati kao njihova krivica.

Odakle se �uje kucanje?

�ta je to sa mnom, te me svaki zvuk pla�i?

Kakve su to ruke tu?

Ha! Vade mi o�i.

Mo�e li sav Neptunov veliki okean sprati ovu krv sa moje ruke?

Ne, pre �e ta ruka obojiti mora mnogobrojna,

Pretvaraju�i zeleno u crveno.

Ruke su mi iste kao tvoje,

ali bih se stidela da mi je srce tako bledo.

Hajdemo u na�u odaju;

Malo �e nas vode o�istiti od ovog dela.

Onda �e biti lako!

�uj! Opet kucanje.

Ogrni no�ni ogrta� svoj, da ne izgleda, ako nas pozovu, da smo bili budni.

Bolje je da ne znam za se no �to znam za ovo delo.

Probudi Dankana kucanjem! Kad bi mogao!

Ko je?

Kuc, kuc! Nikad mira!

Kuc, kuc! Kuc, kuc! Kuc!

To je Mekdaf!

Je li tako kasno bilo, prijatelju, kad ode u krevet, te le�i� tako dockan?

Vere mi, gospodine, pijan�ili smo do drugih petlova

Je li ti gospodar ustao?

Mekdaf!

Dobro jutro, vrli gospodine.

Dobro vam jutro obojici.

Je li kralj ustao, vrli tane?

Jo� ne.

Naredi mi da ga rano probudim: Gotovo zakasnih.

Evo ih vrata.

Probuditi ga smem.

Odlazi li kralj danas?

Da, tako je odlu�io.

No� je bila burna. Gde smo mi spavali, vetar je obarao dimnjake;

I, ka�u �uo se jauk

A neznana ptica kre�tala svu no�,

prori�u�i strahotnim naglaskom uzbunu u�asnu i pometnje

�to se ra�aju

za ovo nesre�no vreme,

Ka�u da se zemlja tresla u groznici.

No� je bila surova.

Ubistvo! Izdaja!

�ta govori�?

Misli� li na veli�anstvo?

Zvonite uzbunu!

Probudite se! Banko! Malkolme!

Malkolme!

Gospodaru! - Ubistvo! Izdaja!

Malkolme, Malkolme! Malkolme!

Mu�u!

Grozoto, grozoto, grozoto!

Ni jezik ni srce ne mogu imena ti dati ni shvatiti!

Haos je stvorio svoje remek-delo!

�ta je bilo?

�ta se desilo?

Tu ste, a ne znate:

Izvor, glava, kladenac krvi va�e zaustavljen je.

Samo vrelo je prekinuto.

Va� kraljevski otac je ubijen.

Od koga?

Njegovi komornici, izgleda, u�ini�e to:

Jer su im ruke i lica bile umazani krvlju;

Pa i njihovi no�evi. Behu unezvereni, rastrojeni.

Ni�iji �ivot im se nije smeo poveriti.

O, ipak se kajem �to sam ih u gnevu pobio.

Za�to ste u�inili to?

Tu je le�ao Dankan; srebrna mu ko�a prepletena zlatnom krvlju;

A njegove duboke rane kao prodor u prirodi za ru�ila�ki ulaz razorenja.

Tamo ubice, ogrezle u krvi svog zanata,

s no�evima bestidno stavljenim u usirenu krv;

Ko bi se uzdr�ao, ako ima srca da voli?

U pomo�! Oh! - Pomozite gospi.

A kad obu�emo gola, slaba tela, �to trpe na ovoj hladno�i,

na�imo se da dublje ispitamo to krvavo delo,

Da vi�e znamo o njemu.

Potresaju nas i sumnja i strah. - U mo�noj bo�joj ruci stojim ja.

I ja.

I svi mi.

Kako je svet, gospodine?

Pa zar ne vidite?

Zna li se ko u�ini to vi�e no krvavo delo?

Oni koje je Magbet pogubio.

Videh �udne stvari i �asove stra�ne,

Ali prema ovoj u�asnoj no�i, sve je bilo sitno.

Dan je po satu, pa ipak mra�na no� davi malaksalo sunce.

Je li to nadmo� no�i ili dana stid, te tama obvija lice zemlje ove,

kad �iva svetlost treba da je ljubi?

To je neprirodno,

Kao u�injeno delo.

�ta �e� uraditi?

Uraditi?

Ovde su no�evi u osmesima ljudi: �to bli�ih po krvi, tim krvavijih.

Sad, na konje!

Mu�u moj!

I ne obazirimo se na na pra�tanje, ve� be�imo odavde!

Zbogom, o�e.

Neka milost bo�ja prati tebe,

i sve one �to bi od zla dobro, od zlotvora hteli prijatelje sazdati!

Sad si sve:

Kralj, Kodor, Glamis, sve,

�to su�aje ti obe�a�e;

strah me da si to ne�asnom igrom zadobio.

Ali je re�eno da potomstvu tvom to ne�e ostati,

Ve� da �u ja biti koren i otac mnogih kraljeva.

Govore li istinu, a njihove re�i na tebi, Magbete, blistaju,

�to onda, po istinama ne tebi dokazanim, ne bi mogle biti i moje proro�ice,

i uliti mi nadu?

Malkolm i Mekdaf, gospodaru, pobego�e u Englesku

Pobego�e u Englesku!

Mo�emo da odvojimo jedan �as; prove��emo ga u razogovoru o tome,

Ako ho�ete.

Kako god vam je drago.

Ako se budete dr�ali moga saveta, to �e vam doneti �asti.

Ni�ta ne gubim tra�e�i da je uve�am.

Ti nema� odmor svakog bi�a.

Spavaj.

U postelju.

U postelju.

Ranili smo zmiju, ali je ne ubismo:

Zara��e i bi�e ista, a na�a bedna pakost

osta�e pod pretnjom zuba joj kao pre.

Banko?

Ukori one setre kad me prvi put nazva�e kraljem,

i re�e im da govore o njemu:

A one ga proro�ki pozdravi�e kao oca kraljevske loze:

Dok mene besplodnom su krunom oven�ale.

I stavile mi u ruke jalov skiptar,

Da iz njih bude istrgnut od uljeza,

Da me ne nasledi sin.

Ako tako bude, za Bankove potomke ukaljao sam du�u

Za njih sam ubio �estitog Dankana;

U putir mira svog nasuo mr�nju njih radi;

i svoju ve�nu du�u dao ljudskom du�maninu,

da njih zakraljim,

da zakraljim seme Bankovo!

O stvarima bez leka ne treba misliti

Bi, �ta bi.

U postelju.

U postelju. Hajde.

Lezi da spava�!

Ona moja �udna samoobmana je strah novajlije �to uve�ban jo� nije:

Mladi smo na delu.

U�ini mi se da �uh glas: "Ne spavaj!

Magbet ubija san,"

nevin san,

�to dre�i konce briga,

�to je svakodnevna smrt �ivota,

kupanje te�kog rada, melem bolne du�e,

drugi obred velike prirode i glavno jelo na gozbi �ivota na�eg!

Kako to misli�?

Opet je viknuo celoj ku�i: "Nemoj spavati vi�e!"

"Glamis ubi san, stoga Kodor

ne�e vi�e spavati;

Magbet vi�e ne�e spavati."

Su�i�u ga kao seno;

Danju, no�u san mu ne�e

Zaklopiti o�ne kapke,

I kao uklet �ive�e.

Biti takav zna�i samo

biti bezbedan takav.

�ta je u�inio da mora be�ati?

Morate imati strpljenja, gospo�o.

On ga nije imao- to bekstvo je ludost:

Kad nas delo ne �ini izdajnikom, �ini strah.

Ne znate da li je to bila njegova mudrost ili strah.

Mudrost!

Ostaviti �enu, decu, u mestu odakle on sam be�i?

�ujemo da su Mekdaf i Malkolm pobegli, ne priznav�i svoja svirepa ubistva,

ve� pri�aju�i svojim slu�aocima �udnu izmi�ljotinu

Ali o tome �emo sutra, evo nam glavnog gosta.

Da je on zaboravljen, to bi stvorilo prazninu u na�oj gozbi,

i to neprikladnu.

Ve�eras dajemo sve�anu ve�eru, pa molimo da joj prisustvujete.

Po zapovesti Va�e Visosti.

Ja�ete li po podne?

Da, gospodaru.

Ina�e bismo rado �uli va� dobar savet, u dana�njem ve�u,

ali neka bude sutra.

Ja�ete li daleko?

Toliko daleko, gospodaru, da mi treba vreme od sada pa do ve�ere.

Nemojte nam sa gozbe izostati.

Ne�u, gospodaru moj.

Zbogom.

Nek svak od vas bude gospodar vremena svog do sedam uve�e:

Da bismo dru�tvo bolje do�ekali, do ve�ere �emo biti sami.

Dotle, Bog vas �titio!

Na� strah od Banka zadire duboko;

u kraljevskoj mu naravi je ne�to �to strah uliva;

jer on mnogo sme;

A pored ove neustra�ivosti, on ima mudrosti �to njegovu hrabrost u�i opreznost

Nikog se ne pla�im do njega;

pod njim je ukro�en moj duh;

kao �to je, ka�u, Cezar krotio duh Antonijev.

Bolje slom svemira,

i smak oba sveta,

no i dalje jesti obed svoj u strahu

i spavati mu�no u snovima stra�nim �to nas tresu svake no�i.

Bolje biti s mrtvacem,

koga smo radi mira svog poslali u ve�ni pokoj,

nego le�ati na mu�ili�tu du�e u bunilu.

Dankan je u grobu;

Posle �udljive groznice �ivota on spava mirno;

Izdaja u�ini najgore: Ni �elik, ni otrov,

doma�a zloba, strane vojske,

ni�ta mu ne mo�e nauditi vi�e.

�ekaju li oni ljudi poziv na�?

Da, gospodaru, pred dvorskom kapijom.

Dovedi ih.

Jesmo li ono ju�e razgovarali?

Tako je, Va�a Visosti.

Pa, jeste li razmislili o mojim re�ima?

Znate li sada da je on, ne ja nevin, kako ste mislili, bio taj

�to vas je pravedne nagrade li�avao?

Otkriste nam to.

Smatrate li da je strpljenje u va�oj prirodi tako mo�no da mo�ete pustiti da sve to pro�e?

Jeste li tako jevan�elisani da se molite za dobrog �oveka tog,

mada vas u grob tera, a va�e u ve�ne prosjake?

Ljudi smo, gospodaru.

Da, u katalogu va�ite za ljude;

kao �to se ogari, hrtovi, melezi, prepeli�ari, d�ukele

rundovi, pudle i vu�jaci i svi nazivaju imenom psa.

Ali, ako imate polo�aj na spisku, ne u najgorem rangu mu�evnosti,

Ka�ite!

Ja sam �ovek, kralju,

koga su udarci i �amari sveta toliko razbesneli

da mi je sve ravno kad mu samo �kodim.

A ja sam drugi.

Obojica znate da je Banko va� neprijatelj.

Da, gospodaru.

Pa i moj je,

i to u takovj krvavoj meri da me svaki tren njegovog �ivota poga�a u srce.

Mi �emo, gospodaru, izvr�iti sve �to naredite.

Hrabrost bije iz vas.

Pre isteka ovog �asa, uputi�u vas gde da se stavite;

Re�i vam vreme, najbolji trenutak,

jer to se mora uraditi no�as, podalje od dvorca;

Pamtite da treba da ostanem �ist:

A s njim -da bi delo potpuno bilo-

Flijans, njegov sin, �to mu pravi dru�tvo,

i �iji mi kraj nije manje va�an od smrti o�eve,

Podeliti mora tog mra�nog �asa kob.

U daljite se:

Do�i �u odmah.

Odlu�ni smo, gospodaru.

Re�eno je. Banko, ako ti du�a ho�e u raj, jo� no�as mora na put po�i taj.

Vrli mu�u moj, razboraj �elo borno.

Budi vedar i veseo me�u gostima no�as.

O, du�a mi je puna �korpija, mila �eno!

Budi vesela: Pre no slepi mi� zavr�i svoj samotni let,

i pre nego na poziv crne Hekate balegar

dremljivim svojim zujanjem odsvira uspavanku no�i,

bi�e izvr�eno delo od u�asne va�nosti.

A �ta to?

Budi nevina, golup�e moje, nemoj da zna�

dok ne zapljeska� delu tom.

Do�i, zaslepljuju�a no�i,

i zakloni to ne�no oko sa�aljivog dana;

I svojom krvavom, nevidljivom rukom poni�ti, pocepaj

to pravo na �ivot zbog koga bledim ja!

Smrkava se; vrana crnoj �umi leti.

Dobri svet dana klone i zadrema,

dok se crni krivac no�i na plen sprema.

Zapad jo� svetluca poslednjom svetlo��u dana:

Sada kasni putnik brzo mamuza konja da na vreme stigne kr�mi;

a i nama bli�i se predmet na�e stra�e sad. - Slu�aj!

On je. - Spremno za napad!

No�as �e ki�a padati.

Neka pada.

Be�i, Flijanse moj, be�i!

Sin je pobegao.

Izgubili smo bolju polovinu posla.

Hajdemo, da ka�emo �ta je u�injeno.

Na licu ti je krv.

To je Bankova krv.

Je li gotov?

Gospodaru, zaklan je. Ja to uradih.

Najbolji si kolja�:

Ali je i onaj dobar �to to isto u�ini s Flijansom.

Uzvi�eni kralju, Flijans je pobegao.

Onda �u opet imati nastupe

ina�e bih bio savr�en, �vrst kao mermer, nepokolebljiv kao stena,

slobodan i neograni�en kao okolni vazduh:

Ali sad sam ste�njen, sku�en, pritisnut �udljivim sumnjama i strahovanjem.

Ali, Banko je zbrinut?

Da, dobri moj kralju: Ostao je zbrinut u jarku s dvadeset rana na glavi,

od kojih bi svaka bila smrtonosna.

Hvala na tome.

Sad si kralj, Kodor, Glamis, sve; sve

�to su�aje ti obe�a�e.

Strah me je da si to ne�asnom igrom zadobio.

Ne�asnom igrom si to zadobio:

Ali je re�eno da potomstvu tvom to ne�e ostati,

Ve� da �u ja biti koren i otac mnogih kraljeva.

Ja�ete li daleko?

Toliko daleko, gospodaru, da mi treba vreme od sada pa do ve�ere.

Nemojte nam s gozbe izostati.

Ne�u, gospodaru.

Ne�u.

Ne�u.

Ne�u.

Ne�u izostati s va�e gozbe.

Vi znate svaki svoj rang,

pa sedite.

Svima vam srda�na dobrodo�lica.

Pod ovim krovom bio bi i ponos na�e zemlje,

Da je tu i vrli Banko;

Njegova odsutnost, gospodaru, stidi njegovo obe�anje

Kraljevski gospodaru moj, ti ne veseli� goste.

Slatka opominja�ice!

Nazdravljam na�em prijatelju Banku koga nema!

Eh, da je on tu!

Ko je od vas u�inio ovo?

�ta to uzbu�uje Va�e Veli�anstvo?

Ne mo�e� re�i da ja u�inih to; Ne tresi na mene tim svojim krvavim uvojcima.

U stanite, gospodo! Kralju nije dobro.

Sedite, prijatelji.

Tako je �esto mu�u mom, od mladosti jo�.

Pogledaj!

Gle!

�ta ka�e�?

Dobri perovi, smatrajte ovo obi�nim:

�to i jeste.

Mada nam kvari ovaj dragi �as.

Da grdna stida!

Za�to krivi� tako lice?

U stvari, ti gleda� jedino u stolicu.

Odlazi! Idi mi s o�iju!

Nek te zemlja pokrije!

Tvoje kosti su bez sr�i, krv hladna.

Nema� vida u o�ima kojima zvera�!

Nastup je trenutan; odmah �e mu opet biti dobro.

Smem sve �to �ovek sme.

Pri�i mi kao �upav ruski medved, oru�an nosorog, ili hirkanski tigar.

Uzmi svaki lik sem toga, i meni �vrsti �ivci ne�e zadrhtati nikad;

ili opet o�ivi i pozovi me na dvoboj pustinjski.

Pa ako u meni bude drhtavice, nazovi me nezrelom devojkom.

Odlazi, u�asna utvaro!

To je samo slika tvog straha.

To je onaj vazdu�asti no� za koji si rekao da te je vodio Dankanu.

Dankan!

Pa, �ta marim ja?

Kad ve� klima� glavom, govori.

Ako kosturnice, grobovi produ�e da vra�aju one �to su sahranjeni,

nadgrobni �e spomenici biti kop�eve gu�e.

Pih! Sramota!

I u staro vreme prolivala se krv,

pre nego �to je zakon �ove�niji o�istio dru�tvo;

Pa i posle toga be�e ubistava suvi�e groznih za sluh.

Be�e doba kada su ljudi s prosutim mozgom umirali,

pa kraj; ali sad se opet di�u,

sa dvadeset smrtonosnih ranana glavi, i guraju nas sa na�ih stolica.

To je �udnije od takvog ubistva.

Ti me tera� da se �udim i samom svom bi�u,

sad kad pomislim da ti mo�e� gledati te prizore,

a da sa�uva� prirodnu rumen obraza svojih, dok su moji bledi od straha.

Kakve prizore, kralju moj?

Molim vas, ne govorite; sve gore i gore mu je.

Pitanja ga dra�e. Laku no�.

Pri izlasku ne zastajkujte zbog ranga, ve� odmah idite.

�elimo laku no� i bolje zdravlje Njegovom Veli�anstvu

Svima laku no�!

To tra�i krv; ka�u: Krv za krv.

Poznato je da se kamenje kretalo, drve�e govorilo;

Proricanje i ve�to proniknute tajne veze stvari otkrivali su pomo�u,

svraka i vrana i najskrivenijeg ubicu.

Koje je doba no�i?

Malo jo� pa �e zora nadvladati no�.

�ta ka�e� na to �to Mekdaf odbija da na kraljevski poziv do�e moj?

Slao si po njega, gospodaru?

�uo sam to uzgred; posla�u po njega.

Nema nikog od njih u �ijoj ku�i ne dr�im pla�enog slugu.

Vi�e �e da mi ka�u;

re�en sam da doznam najgorim sredstvima najgore.

�ta sad, vi tajne, crne, pono�ne ve�tice!

Kunem vas va�om ve�tinom,

ma kako da ste je doznale, odgovorite mi.

Ma odre�ile, pustile vetrove da se bore protiv crkava;

Ma vali penu�avi smeli, gutali brodovlje;

Ma klasalo �ito poleglo, a drve�e bilo oboreno;

Ma zamkovi pali na glave stra�ara svojih;

Ma dvorovi i piramide savili vrhove do temelja;

Ma se riznica prirodinog semena sru�ila,

a uni�tenje obolelo od presi�enosti;

Odgovorite mi!

Magbete! Magbete! Magbete! �uvaj se Mekdafa!

Mekdafa, �uvaj se Mekdafa!

On je pobegao u Englesku.

Ali, sti�i �u ga ja; ma�u �u predati njegovu �enu, decu,

i jadne du�e sve koje njegovoj lozi pripadaju.

Nije to hvala budalasta; to �e biti pre nego �to se odluka ohladi.

Magbete! Budi krvav, smeo i odlu�an; prezriv osmeh nek te spram �oveka vodi;

jer niko koga �ena rodi nanauditi ne�e Magbetu.

Magbet pobe�en biti ne�e dok Birnamska �uma ne p

do brda Dansinejskog.

A to nikad ne�e biti.

Ko �e �umu uzeti u vojsku, narediti drvetu da vadi iz zemlje koren svoj?

Onda, Mekdafe, �ivi; �to bih te se pla�io?

�uvaj se Mekdafa! �uvaj se Mekdafa!

Ali, ipak, u�ini�u sigurnost dvaput sigurnom, uze�u zalogu od sudbe: Ti ne�e� �iveti;

Da bih ja bledom strahu mogao re�i da la�e, i spavao uprkos grmljavini.

Magbet pobe�en biti ne�e dok Birnamska �uma ne do�e na brdo Dansinesjko.

Dobra predskazanja!

Buntovni�ka vojsko, ne di�i se dok Birnamska �uma ne digne se,

a na prestolu �e Magbet provesti prirodom odre�en mu vek,

i predati ga svom su�enom �asu i prirodnoj smrti.

�ta? Je li tako?

Da, kralju, sve je tako.

Otac ti je umro, sine. �ta �e� sad?

Moj otac nije umro, iako to ka�e�.

Jeste, umro je on. Kako �e� na�i novog oca sad?

A kako �e� ti da na�e� novog mu�a?

Mogla bih na�i dvadeset na trgu.

Kupi�e� ih, pa ih opet prodati.

To je sva tvoja pamet: Ali ipak, za svoje godine pametan si dosta.

Je li moj otac bio izdajnik, majko?

Da, bio je.

�ta je to izdajnik?

To je �ovek koji se zakune i sla�e.

Jesu li svi izdajnici koji to �ine?

Svako ko to u�ini je izdajnik i mora biti obe�en.

Moraju li se svi, koji se zakunu i sla�u, obesiti?

Svi. - Ko �e ih obesiti?

Pa, po�teni ljudi.

Onda su la�ovi i krivokletnici budale,

jer ima dovoljno la�ova i krivokletnika da nadja�aju po�tene ljude i obese ih.

Bog nek ti pomogne, siroto majmun�e!

Kako �e� na�i sebi oca?

Da je on mrtav, ti bi plakala za njim;

a ako ne bi, to bi bio dobar znak da �u uskoro imati novog oca.

Siroti brbljiv�e, kako govori�!

Bog s vama, lepa gospo�o!

Bojim se da vam se opasnost pribli�ava. Nemojte da vas ovde zateknu; be�ite s va�im malim

Suvi�e sam surov �to vas tako pla�im;

U�initi vam ve�e zlo bila bi svirepost grozna.

Nek vas nebo �uva!

Kuda da be�im?

Ne smem ostajati du�e ovde.

Ni�ta zlo ne uradih.

Gde vam je mu�?

Nadam se da nije na obesve�enom mestu, gde bi ga takav kao ti na�ao.

On je izdajnik.

La�e�!

Ubi me, majko.

Ni�ta nije kad se ono �to se tra�i ostvari, ali ostane bez dra�i.

Toliko sam daleko zagazio u krv, da ne treba vi�e da gacam,

Odstupanje bi bilo te�ko kao po�etak.

Bolje je biti onaj �to je morao pasti no pla�ljivo veseo na rubu propasti.

Svakog novog jutra nove udovice vape,

siro�ad nova zapla�e, nove �alosti u lice neba udaraju,

te ono je�i kao da saose�a sa �kotskom i sa njom istim krikom kuka.

Ja nisam izdajnik. - Ali Magbet jeste.

Mislim da nam zemlja stenje pod tim jarkom.

Pla�e, krvavi; da svakog dana nov ubod se njenim ranama zadaje.

Mislim da bi bilo ruku da se dignu radi moga prava

Ovde imam od milostive Engleske ponudu od nekoliko hiljada ratnika.

Gle, ko nam dolazi!

Otkloni, Bo�e, skoro sve �to nas razdvaja!

Amin, gospodo.

Kako je �kotska?

Avaj, sirota zemlja! Gotovo je strah da samu sebe zna

Ne mo�emo je svojom majkom zvati, ve� grobnicom;

gde ni�ta nije nasmejano, sem onog �to ni�ta ne zna;

gde uzdasi, jauci, vapaji �to vazduh cepaju ostaju gluvi;

gde duboka tuga postaje najobi�nije ose�anje.

Za posmrtno zvono jedva da ko pita za koga zvoni;

a dobri ljudi svenu br�e od cve�a na svojim kapama,

umiru�i i pre bolesti.

Kako mi je �ena?

Pa, dobro.

A moja deca?

Opet dobro.

Tiranin im nije remetio mir?

Ne; kad ih napustih, bili su na miru.

Ne budi tvrd na re�i: �ta je tamo?

Sad je �as za pomo�. Samo oko va�e stvaralo bi u �kotskoj vojnike,

dizalo na borbu i �ene, da se oslobode ljutih nevolja.

Neka im je uteha �to dolazimo tamo.

Milostiva nam je Engleska dala dobrog Sjuarda sa deset hiljada vojnika.

Starijeg i boljeg vojnika od njega hri��anstvo nema.

Voleo bih da mogu da na tu utehu odgovorim sli�nom

Ali imam re�i �to treba izjaukati u pustinjskom zraku,

koji nema sluh da ih uhvati.

Na �ta se odnose?

Na op�tu stvar?

Nema �estitog srca �to donekle ne bi ose�alo bol;

ali on je upravo tvoj.

Nek ti u�i zauvek ne prezru jezik moj,

�to �e ih najte�im napuniti zvukom koji su ikad �ule.

Poga�am.

Zamak ti je napadnut. - Ne!

�ena i deca su ti svirepo poklana.

Daj tuzi re�i; bol �to �uti, �apu�e naredbu srcu da presvisne.

I moja deca?

�ena, deca, sluge, svi �to su na�eni.

A ja nisam bio tamo!

I �enu mi ubili?

Ute�i se:

Neka nam velika odmazda da lek, da izvidamo ovu stra�nu tugu.

On nema dece.

Sve moje lepe male? Re�e li sve?

O, pakleni kop�e! Sve?

�ta, sve moje lepe pili�e i njinu mamu u jednom stra�nom zaletu?

Podnesi sve to kao �ovek.

Ho�u. Ali i ose�ati moram kao �ovek.

Ne mogu dati zaboravu da su postojala bi�a najdra�a za mene.

Kako je nebo gledalo na to ne brane�i ih?

Nek ti je to ma�u tocilo.

Budi gnev, a srce ne tupi no razjari!

O, mogao bih plakati kao �ena, lelekati!

Ali, blago nebo!

Stavi lice u lice tog �avola �kotske i mene;

Daj ga na domak ma�u mom,

pa ako pobegne, prosto mu bilo!

To zvu�i mu�ki.

Hajdemo kralju!

Vojska nam je spremna; Jo� samo da se oprostimo s njim.

Magbet je zreo da bude otresen.

Neka i vi�nja sila na oru�je stane.

�ilo! I najdu�oj no�i jednom svane.

�ta radi tiranin?

Utvr�uje sna�no veliki Dansinejn.

Neki vele da je lud.

Drugi, �to ga manje mrze, nazivaju to hrabrim besom.

Ali, izvesno je da pojasom reda on ne�e stegnuti ob

Sad vidi da tajna ubistva mu se lepe za ruke;

Oni kojima zapoveda rade po zapovesti, a ne iz ljubavi.

Sad ose�a da mu kraljevska titula stoji labavo, kao divov ogrta� na lopovskom patuljku.

Gospodaru!

Vi�e mi ne donosite vesti; neka svi be�e.

Dok Birnamska �uma ne do�e u Dansinejn, strah me ne oslabi.

�ta je deran Malkolm?

Je li ro�en od �ene?

Duhovi �to znaju red zbivanja zemnih rekli su mi ovo:

"Ne boj se, Magbete, niko od �ene ro�en ne�e te nikad savladati."

Onda, be�ite, neverni tanovi, u dru�tvo engleskih slabi�a:

�avo te prokleo da si crn, ti r�o bledolika!

Gde dobi taj gu��ji vid?

Deset hiljada je tu... - Gusaka, huljo? - Vojnika, kralju.

Idi, izbockaj lice i nacrveni strah, pla�ljivo derle.

Kakvi vojnici, dronjo?

Smrt ti du�i! Tvoji kredasti obrazi strah savetuju.

Kakvi vojnici, smoljo?

Engleska vojska, molim vas pokorno.

Skloni to lice.

Sitone! Srce me boli kad gledam.

Sitone, ka�em.

Ovaj napad zauvek �e me usre�iti, ili survati.

Dovoljno �iveh.

�ivota mi tok na uvelost �utog li��a je ve� stigao

�ast, ljubav, poslu�nost, mno�tvo prijatelja,

tome se ne smem nadati.

Umesto toga kletve, mukle ali duboke, hvale usta

kojih bi se srce odreklo, ali ne sme.

Sitone!

�ta �elite, gospodaru?

Kakve su vesti?

Sve je, kralju, i potvr�eno �to je javljeno.

Daj mi oklop.

Nek jo� konja

okolo prokrstari.

Na ve�ala ko o strahu pri�a.

Daj mi oklop.

Doktore, kako vam je bolesnica?

Ne toliko bolesna, moj kralju, koliko mu�ena mnogim uobra�enjima,

koja joj ne daju da se odmori.

Izle�i je od tog.

Zar ne zna� da isceli� oboleli um,

da iz pam�enja i��upa� tugu tu,

izbri�e� iz mozga upisane brige,

i blagim protivotrovom zaborava o�isti� grudi pune te�ke gra�e

�to ti�ti srce?

Bolesnik se mora od toga sam le�iti.

Baci lekariju psima; ja je ne�u.

Stavite mi oklop; dajte mi moje koplje.

Sitone, po�alji ih.

Doktore, tani be�e od mene.

Po�uri.

Da, doktore, mo�e� da ispita� vodu moje zemlje, na�e� njenu boljku,

da je zdrava kao pre,

hvalio bih te dok odjek ne po�ne ponavljati tvoju hvalu.

Svuci to.

Kakav bi raven, sena, ili sredstvo za �i��enje, oteralo te Engleze?

Ne�u se pla�iti ni smrti ni pada, dok Birnamska �uma ovde ne ovlada.

Koja je to �uma?

Birnamska �uma.

Neka svaki vojnik odse�e sebi granu

i ponese je pred sobom.

Tako �emo skriti

broj vojske i navesti uhode na pogre�aj izve�taj.

Ho�emo.

Dve no�i sam s vama stra�ario, ali nisam video nikakve istine u va�em izve�taju.

Doktore, videla sam kad je ustala iz postelje, ogrnula nov ogrta�,

otklju�ala orman, izvadila list hartije, savila ga, pisala po nejmu, �itala ga, zape�atila,

i opet se vratila u postelju; i sve to u najtvr�em snu.

�ta ste je, bilo kad, �uli da govori?

Ono, doktore, �to ne�u da ponovim.

Preda mnom mo�ete: I to bi bilo vrlo umesno.

Gle! Evo dolazi! I, �ivota mi, u tvrdome snu.

Kako je do�la do te sve�e?

Svetlost je uvek pored nje; to je njena naredba.

Vidite, o�i su joj otvorene. - Da, ali vid im je zatvoren.

Evo jo� jedne mrlja.

Gle, kako trlja ruke.

To je kod nje uobi�ajena radnja, da tako tobo�e pere ruke.

Gubi se, prokleta mrljo! Gubi se!

Jedan, dva: Vreme je da se to uradi.

Pakao je mra�an!

Pih, moj gospodaru!

�ujete li to?

Ipak, ko bi mislio da je starac imao toliko krvi u sebi.

Tan od Fajfa imao je �enu: Gde je ona sad?

�ta, zar ove ruke ne�e nikad biti �iste?

Dosta s tim, moj gospodaru; ti kvari� sve tom unezvereno��u.

Eto, eto, znali ste ono �to nije trebalo da znate.

Ona je rekla �to nije trebalo da ka�e, sigurna sam.

Ovde je jo� zadah krvi.

Svi mirisi Arabije ne mogu namirisati ovu malu ruku.

Srce je te�ko optere�eno.

Ne bih volela da imam takvo srce u grudima ni za �ta na svetu.

Operi ruke, ogrni se no�nim ogrta�em;

Nemoj da si tako bled.

Opet ti ka�em, Banko je sahranjen; ne mo�e iza�i iz svog groba.

Neko kuca na kapiji

U postelju!

Hodi, hodi, hodi, hodi, daj mi ruku.

�ta je ura�eno, ne mo�e se ra��initi.

U postelju!

Bo�e, oprosti nam svima!

Kakva je to vika?

To �ene kukaju, dobri kralju moj.

Zaboravio sam skoro ukus straha;

Bilo je doba da mi ohladne �ula sva kad �ujem no�ni krik,

a kosa mi se na stra�nu pri�u digne, nakostre�i kao da je �iva.

A sad sam sit u�asa.

Grozota me, sad ve� obi�na za moje ubila�ke misli, ne pla�i vi�e.

Otkud taj lelek?

Kraljica je mrtva, gospodaru.

Trebalo je da umre kasnije.

Za takvu re� je jo� bilo vremena.

Sutra, i sutra, i sutra, mili ti korakom sitnim iz dana u dan

do poslednjeg sloga u knjizi vremena;

I sva na�a ju�e osvetle ludama put pra�ljivoj smrti.

Ugasi se, kratka sve�o! �ivot je senka �to hoda,

r�av glumac �to se za �as razme�e i kida na pozornici,

a onda se ne �uje za nj.

To je pri�a lude, puna buke i besa, i ne zna�i ni�ta.

Milostivi gospodaru!

Hteo bih da ka�em ono �to tvrdim da videh, ali ne znam kako.

No, pa ka�i.

Dok sam �uvao stra�u na bregu, pogledah ka Birnamu, i odmah mi se u�ini,

da se �uma kre�e.

Govori� li la�, �iv �e� na prvom drvetu visiti,

dok od gladi ne svene�.

A bude li istina, ne marim ako to u�ini� sa mnom.

Odlu�nost mi slabi, po�injem da sumnjam u dvosmislicu �avolju �to la�e, a zvu�i istinom:

"Ne pla�i se dok Birnamska �uma ne do�e Dansinej

a sada �uma dolazi Dansinejnu.

K oru�ju, pa van! Nema ni be�anja ni ostajanja ovde.

Po�injem da bivam umoran od sunca,

i �elim slom svemira.

Zvonite na uzbunu!

Sitone!

Duvaj, vetre! Propasti, do�i!

Mi �emo barem pod oru�jem umreti.

Ne mogu da udaram na bedne Irce, �ije najmljene ruke nose koplja:

Ve� na tebe, Magbete, ili �u ma� svoj neotupljene o�trice

staviti u korice.

Snaga na�eg zamka prezrivo se smeje njihovoj opsadi

Lezite tu, dok vas groznica i glad ne pomore.

Da vas nisu poja�ali oni koji bi trebalo da su na�i

Smelo bismo vas, lice u lice, sreli i oterali.

Ovuda, moj lorde; zamak se pokorno predao.

Nailazismo na neprijatelje koji su nas voljno zaobi

Ko je taj �to nije od �ene ro�en?

Samo njega treba da se bojim.

La�e�, tiranine!

Ro�en si od �ene! Smejem se ma�evima, prkosim oru�ju,

kojim vitla �ovek koga �ena rodi.

Tiranine, gde si?

Ne bude� li pogubljen od moga ma�a,

dusi �ene, dece opet �e mi do�i.

Okreni se, pseto pakla!

Od svih sam samo tebe izbegavao: Odstupi.

Du�a mi je optere�ena ve� suvi�e krvlju tvojih.

Re�i nemam; glas mi je u ma�u.

Moj je �ivot oma�ijan, ne gine od onog koga �ena rodi.

O�ajavaj zbog tvojih ma�ija.

Nek ti ka�e zloduh kome si slu�io,

Mekdaf je iz maj�ine utrobe izva�en pre vremena.

Izva�en pre vremena!

Proklet bio jezik �to to ka�e!

Nek se vi�e ne veruje lukavim �avolima

�to dvosmislicama obmanjuju nas;

daju obe�anje uhu, i kr�e ga pred nadom.

Ne�u da se borim s tobom.

Onda se predaj, kukavice i �ivi da bude� svetu prizor za gledanje.

Mi �emo te, kao retko �udovi�te, naslikati na stubu s natpisom:

"Ovde mo�ete videti tiranina."

Ne�u da se predam; ne�u da poljubim zemlju pred nogama mladog Malkolma

ni da budem dra�en od kletava rulje.

Mada je Birnamska �uma do�la u Dansinejn,

i ti, nero�en od �ene, u sukob sa mnom,

ipak �u se boriti do kraja.

Napadaj, Mekdafe!

I proklet bio ko prvi vikne:"Dosta, stoj!"

Zdravo, kralju, jer si to!

Gledaj gde stoji glava tiranina:

Svet je slobodan.

Zdravo, Malkolme, kralju �kotske!

Zdravo!

Mir! Magija je svr�ena.

.